Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Izvolite.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 23 narodnih poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade, sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres, pre otvaranja zajedničkog pretresa, podsećam vas da je ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu svi učinili, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1-58 dnevnog reda.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača, želi reč?
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, ministar finansija, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovana Ana, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na ovom zasedanju imamo čitav niz zakonskih predloga koji su izuzetno važni za građane Srbije, za nastavak podizanja životnog standarda građana Srbije, kao i za nastavak reformi i investicionog ciklusa koji smo započeli još 2019. godine. Verovatno najvažniji zakon jeste Zakon o budžetu, odnosno Predlog budžeta za 2026. godinu. Ja ću ukratko o tom zakonu i o još nekim zakonima govoriti, a nakon toga u danima koji su pred nama ostajemo kao Vlada Republike Srbije vama na raspolaganju za bilo koje pitanje, sugestiju ili kritiku, ukoliko je budete imali.
Što se budžeta tiče, ono što mi je posebno važno jesu tri stvari da napomenem, pre nego što krenem u detalje. Ovaj budžet uz sebe ima i tzv. "zeleni budžet". Dakle, izdvojili smo sve projekte koji su vezani za zaštitu životne sredine, sve projekte koji su vezani za zelenu agendu i to je veoma važno s obzirom da na takav način pratimo standarde i principe koji važe i u Evropskoj uniji.
Takođe, hoću da vas obavestim da kako bismo podigli nivo transparentnosti kada je budžet Republike Srbije u pitanju, imamo po prvi put i interaktivni budžet preko sajta Ministarstva finansija, gde svaki građanin Srbije ima pravo da da svoju sugestiju, da da svoj predlog, da postavi pitanje oko toga na koji način se eventualno troši neki novac ili da da predlog kako bi neke stvari izmenio, tako da želim ovom prilikom da pozovem građane Srbije da daju svoje predloge i da maksimalno iskoriste tu mogućnost da na transparentan i javan način utiču u stvaranju i kreiranju budžeta Republike Srbije.
Konačno, uz ovaj budžet za 2026. godinu imate i tzv. vodič, građanski vodič, dakle od 2015. godine, sva objašnjenja i razjašnjenja i uputstva su uz ovaj budžet, kako bi, opet kažem, doprineli transparentnosti i na takav način omogućili građanima Srbije da učestvuju u donošenju važnih odluka za njihov život.
Što se tiče budžeta, ono što je važno jeste da pogledamo okruženje u kojem se ovaj budžet donosi i predlaže. Ako pogledate proteklih šest godina, od 2020. godine, kriza za krizom, globalne krize koje su umnogome uticale da se uspori globalni privredni rast. Samo da se prisetimo korone, nakon toga krenuo je i konflikt u Ukrajini, energetska kriza, razni trgovinski ratovi, uvođenje tarifa, carinskih naknada, prepreka za globalni rast. Takođe, izazovi sa kojima se suočava i Republika Srbija i u regionu i zemlji. Sve je to okruženje u kojem smo pripremali predlog budžeta za narednu godinu.
Onda kada pogledate rezultate videćete da uprkos svim tim izazovima naša zemlja će imati ove godine rast između dva i dva i po posto. Dakle, uprkos onim blokaderima koji su želeli da zaustave napredak naše Srbije, uprkos onima koji su želeli da onemoguće dalji ubrzani rast i razvoj. Podsetiću vas, prošle godine naša zemlja je bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Dakle, uprkos svemu tome, nisu uspeli i ove godine ćemo da rastemo.
Ako pogledate, uprkos krizi od 2020. godine, svake godine Srbija je rasla i mi ćemo na takav način ispuniti obećanje koje smo dali da do kraja 2027. godine, sa završetkom projekta i programa "Skok u budućnost, EKSPO 2027" pređemo taj nivo BDP-a ukupno od 100 milijardi evra. Poređenja radi, 2012. godine BDP u našoj zemlji bio je negde oko 33 milijarde, dakle, tri puta više tokom veoma izazovnih godina i to je ogroman uspeh svih građana Srbije i na to posebno treba da budemo ponosni.
Pri svemu tome, i tako ubrzani rast, otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, ulaganje u infrastrukturu, putnu, železničku, kliničke centre, poljoprivredu i ostale oblasti, dakle, uprkos svemu tome, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost. Hoću da vas obavestim da u ovom trenutku udeo našeg javnog duga u BDP je 43%, što je duplo bolje nego što je prosek Evropske unije, oko osamdeset, tri, četiri, pet, zavisi koja je zemlja i na koji način se gleda. Dakle, duplo bolje kada je makroekonomska stabilnost u pitanju.
Pri tome, za građane Srbije i za sve vas ovde prisutne, imamo nikada veće rezerve zlata, preko 52 tone u zlatu, više nego sve bivše, odnosno sve republike bivše SFRJ zajedno, imamo preko 29 milijardi evra deviznih rezervi, imamo nikada manju nezaposlenost, 8,5%, nikada veći broj ljudi koji u Srbiji radi, 51,5% nam je stopa zaposlenosti.
Ono što je meni posebno važno, od 2013. godine, i za građane Srbije, naravno, sačuvali smo stabilni devizni kurs koji dovoljno govori u prilog tome na koji način se odgovorno ponašamo kada je naša ekonomija u pitanju.
Da ne kažem to ja ili neko od vas, imate izveštaje Svetske banke, imate izveštaje MMF-a koji hvale našu ekonomiju. S druge strane, imate najvažniju i najveću potvrdu, a to je da smo pre godinu i po dana po prvi put u našoj istoriji dobili investicioni kreditni rejting, dakle, po prvi put smo ušli u tu grupu sigurnih, razvijenih ekonomija sveta, koja je sigurna, bezbedna za investicije i za ulaganje. To je najveća potvrda uspeha koji smo ostvarili.
E, u tom okruženju i sa tim makroekonomskim podacima koje smo uspeli da ostvarimo svi zajedno u proteklom periodu, izlazimo pred vas i sa predlogom budžeta za 2026. godinu, koji je razvojni, ali socijalno odgovoran, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda građana Srbije, usmeren ka daljim investicijama u javnu infrastrukturu. Ono što podiže kvalitet života građana Srbije i ono što, naravno, treba da doprinese potpunom ostvarenju programa sa kojim smo transparentno i javno izašli pred građane Srbije, a to je "Skok u budućnost - EKSPO 2027".
Što se tiče ulaganja, odnosno onih stavki koje su vezane za životni standard građana Srbije, ono što mi je posebno važno, idemo sa povećanjem plata od 1. januara u javnom sektoru za 5,1%.
Da vas podsetim, samo ove godine od prvog januara imali smo povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru od 8%, osim za one u prosveti koji su imali 11%. Imali smo vanredno povećanje zarada u prosveti od 5% u martu mesecu, pri tome smo za one koji su bili zaposleni i koji su zaposleni u visokom obrazovanju imali dodatno povećanje, vanredno povećanje zarada od čak 16%. Imali smo vanredno povećanje zarada od 5% od prvog oktobra, uvaženi narodni poslanici, za sve zaposlene u prosveti, sve zaposlene u zdravstvu i sad na to vanredno povećanje kumulativno idemo i sa povećanjem od prvog januara 5,1%.
Ako pogledate kumulativno zarade samo u prosveti za ovih 12 meseci, povećanje je 28,2%. Ako pogledate povećanje u zdravstvu, povećanje je čak 19,6%. A onda uporedite to sa stepenom ili nivoom inflacije koji je u oktobru mesecu 2,8%, tako da ćete videti da kada govorimo o povećanju zarada, uvek govorimo u realnom iznosu, dakle, daleko iznad nivoa inflacije. To smo radili u proteklom periodu, o tome govore izveštaji i Svetske banke i MMF-a i kreditnih rejting agencija, koje govore da nam realni dohodak raste i da je jedan od najvažnijih pokretača našeg rasta i razvoja upravo rast dohotka u realnom iznosu. To je potvrda i, na kraju krajeva, i naša želja da sa takvim trendom nastavimo i u 2026. godini.
Prosečna zarada danas, ako se ne varam, pre nekih 40 minuta je bila i konferencija za štampu, prosečna zarada u Republici Srbiji u septembru mesecu nam raste, ona je u septembru mesecu i biće, samo da ne pogrešim u nekom trenutku, s obzirom na to da je izašlo pre samo pola sata, u septembru mesecu prosečna zarada u Srbiji je 931 evro.
Podsetiću vas 2012. godine prosečna zarada u Srbiji je bila oko 300 evra, pri čemu je stopa nezaposlenosti tada bila 25,9%, svaki četvrti u Srbiji je 2012. godine je bio bez posla, a onaj koji je imao sreću da radi imao je oko 300 evra platu.
Dakle, u septembru mesecu 931 evro je prosečna zarada u Srbiji, u decembru mesecu već očekujemo da će preći 1.000 evra, i to je obećanje koje smo dali 2019. godine kada su se predsedniku Aleksandru Vučiću smejali kada je rekao da će prosečna zarada u Srbiji biti preko 500 evra, 2019. godine smo i to obećanje ispunili. Evo, sada kada smo u tom Programu Srbija 2025 rekli da će prosečna zarada biti iznad 1.000 evra do decembra ove godine i biće negde između 1.020, 1.022 evra. Tako da je to velika, velika i važna vest za sve građane Srbije. Naravno, uz očuvanje pune zaposlenosti, dalje podizanje plata je jedan od naših prioriteta.
Paralelno sa podizanjem plata obezbedili smo i dovoljno novca u budžetu za rast penzija. Rast penzija od 1. decembra 2025. godine, naravno sa efektima na celu 2026. godinu, 12,2%. Na takav način prosečna penzija u Srbiji ide na nekih 485, 490 evra.
Poređenja radi 2012. godine prosečna zarada, odnosno prosečna penzija u Srbiji bila je oko 202 evra. Pri tome, tada nije ni bilo novca u budžetu za penzije, sada su penzije sigurne, stabilne, nemamo nikakav problem sa tim.
Jedan podatak koji je građanima interesantan i koji je za vas veoma važan. Dakle, uvek je nedostajalo novca u PIO fondu i te 2012. godine čak 48,2%. Skoro polovina budžeta PIO fonda bila je dotirana iz budžeta Republike Srbije. Sada je taj podatak precizan - 20,4%. Dakle, samo 20,4% neophodnih sredstava obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije. Sve ostalo, zahvaljujući punoj zaposlenosti, doprinosima koji se redovno plaćaju, se u PIO fondu radi na jedan normalan, ustaljen način i zato su penzije bezbedne i uvek imamo prostora da ih iz godine u godinu povećavamo. Pri tome, poštujemo svako fiskalno pravilo koje smo dogovorili sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Treći veoma važan aspekt, kada je podizanje životnog standarda građana Srbije u pitanju, a to je rast minimalne zarade. Bili ste svedoci ove godine, u oktobru smo išli sa vanrednim povećanjem minimalne zarade na 500 evra i idemo sa još jednim povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine i minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara 2026. godine biće 551 evro. Kada pogledate dvocifreno povećanje iz januara ove godine, pa vanredno povećanje u oktobru, pa sada ovo povećanje od 1. januara, to je za 37% povećanje minimalne zarade u Republici Srbiji samo za dvanaest, odnosno trinaest meseci.
Dakle, ogromno povećanje, ogromna i važna vest za građane Srbije, za one zaposlene koji imaju najniža primanja i ono što je meni posebno važno nikada manji broj ljudi prima minimalnu zaradu u Srbiji. Nekada pre dvanaest, trinaest godina ta cifra je bila oko 350, 400 hiljada ljudi. Danas je negde oko 91.000 ljudi u Srbiji, zaposlenih, koji primaju minimalnu zaradu. Za nas je i dalje ta brojka visoka, ali iz godine u godinu, kao što vidite, sa rastom životnog standarda, sa aktivacijom, odnosno aktiviranjem tržišta rada, taj broj se smanjuje i to je veoma važna vest i mi ćemo sa takvom politikom nastaviti u budućnosti.
I ono što je meni važno, pogotovo za predstavnike sindikata koji su članovi Socijalnoekonomskog saveta, njihova želja, ideja, zahtev bio je da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Sa ovim povećanjem, ne samo da je izjednačena, nego je pokrivenost 111,4%. Dakle, nikada se to pre nije desilo.
Opet da vam dam poređenje, 2012. godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila je oko 60%. Sa ovim povećanjem na 551 evro idemo na preko 111%. Dakle, u potpunosti pokrivamo, kao što je i bio zahtev predstavnika sindikata i ono što mi je posebno važno – u potpunoj smo dinamici koju smo obećali Programom Srbija 2027, a to je da do kraja 2027. godine, početkom 2028. godine, minimalna zarada u Republici Srbiji bude 650 evra. Uporedite to sa minimalnom zaradom negde iz 2010, 2011. godine koja je bila 15.700 dinara uz zaposlenost, odnosno nezaposlenost od preko 25%. Jasno građani Srbije, stalno na to treba podsećati, mogu da vide razliku između odgovorne ekonomske politike koju vodimo sada i onoga što je bilo pre samo 13 godina u našoj zemlji.
Naravno, kao drugi stub rasta našeg BDP-a, kao drugi stub rasta naše ekonomije, treba izdvojiti i dalji nastavak u kapitalne investicije. Dakle, u putnu, železničku infrastrukturu i u sve ono što menja kvalitet života građana Srbije. Naravno, uz sve ono što na takav način doprinosi daljoj atraktivnosti našeg tržišta. Pri tome, nemojte da zaboravite da smo mi rekorderi u privlačenju stranih direktnih investicija u celom regionu i hoćemo da na takav način nastavimo i dalje, i to za građane Srbije znači nova zaposlenja, novi poslovi, dalje aktiviranje tržišta rada, sve ono što je dobro za njih i zato ne želimo da taj veliki investicioni ciklus koji smo započeli još 2019. godine na bilo koji način zaustavimo.
Pogledajte samo u Predlogu budžeta za 2026. godinu, zajedno sa lokalnim samoupravama predviđeno je oko 740 milijardi dinara ulaganja u kapitalne investicije. To je negde 6,7% našeg BDP-a. Dakle, ogroman, ogroman iznos.
Opet poređenja radi, ono što je važno, 2010, 2011, 2012. godine ulaganje u kapitalne investicije, dakle u infrastrukturu, bilo je oko dva, dva i po, tri odsto, a ovo su sada dva i više puta veća ulaganja upravo u ono što pravi razliku kada je Srbija u odnosu na region u pitanju.
Da vam dam par podataka. Samo od početka ove godine u Srbiji je otvoreno 57,3 kilometara novih puteva. Brza saobraćajnica Iverak – Lajkovac u dužini od 5,8 kilometra, 32 kilometra brze saobraćajnice Požarevac – Golubac i 19,5 kilometra autoputa na deonici Pakovraće – Požega. Ako sad saberete, samo u ovom trenutku, koliko je kilometara autoputeva izgrađeno u Srbiji od 2013. godine, pa do danas, to je 608,7 kilometra, a od 1945. do 2012. godine 596 kilometra. Dakle, veliki uspeh građana Srbije, poštovani narodni poslanici. Dakle, za ovih prethodnih 13 godina izgradili smo više kilometara autoputeva nego za prethodnih 60 i koliko već godina.
Pri tome, nastavićemo dalje. Samo do kraja ove godine očekujemo otvaranje još 40,5 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, 14 kilometara Moravskog koridora, 26,5 kilometara Dunavskog koridora. Dakle, samo ove godine ćemo otvoriti 97,8 kilometara novih autoputeva. Skoro 100 kilometara.
Samo ove godine – kriza globalna, konflikt u Ukrajini i dalje traje, energetska kriza, Trampove sankcije raznim zemljama, pad inače globalnog rasta itd. Uprkos svemu tome, jedna Srbija nastavlja veoma intenzivan investicioni ciklus.
Svedoci ste i otvaranja brze pruge od Beograda do Subotice. Nastavljamo dalje sa ulaganjima u brze pruge. Prioritet nam je ova dalja brza pruga Beograd – Niš, pa Niš – granica sa Severnom Makedonijom, takođe i granica do Bugarske, ulaganja u energetiku. Imate u Predlogu budžeta za 2026. godinu ono o čemu govorimo kada je dalja diverzifikacija u pitanju, interkonektor sa Rumunijom, novac za interkonektor sa Severnom Makedonijom, novac za izgradnju naftovoda do Mađarske itd, itd. Imaćemo u danima koji dolaze veliku priliku da o svemu tome govorimo.
Ako samo pogledate budžet Ministarstva za javna ulaganja, tu imate čak 30 obrazovnih ustanova, dakle, škola, predškolskih ustanova, fakulteta, koje ćemo obnoviti ili izgraditi tokom naredne godine, 10 zdravstvenih ustanova, da izdvojim dalja ulaganja izgradnje u Tiršovoj 2 ili GAK Višegradsku. Naravno, tu je i Opšta bolnica u Leskovcu opremanje, Opšta bolnica u Novom Pazaru, dve ustanove socijalne zaštite, dalje opremanje i širenje naših IT parkova, dva sportska objekta, radovi na vodovodnim mrežama u 28 lokalnih samouprava, radovi na čistoj Srbiji, koja se nastavlja u smislu izgradnje kanalizacione mreže itd.
I vrhunac, naravno, imate i ulaganja u dalju infrastrukturu, koja su neophodna za završetak svega onoga što je neophodno da 2027. godine na pravi način predstavimo svoju zemlju na EKSPO, koji će biti organizovan u Srbiji. To je za nas najveća razvojna šansa. I svi ovi projekti, između ostalih, ima ih 323 koje smo predstavili u Programu „Srbija – Skok u budućnost 2027“, svi su deo budžeta za narednu godinu i to je taj kontinuitet o kojem sam govorio još s početka.
Kada pogledate razna ministarstva, imaćemo, kažem, priliku danima koji dolaze da razgovaramo o tome, imate rekordna izdvajanja za sektor bezbednosti, što je za nas veoma važno, pogotovu u uslovima svih ovih globalnih izazova sa kojima se suočavamo svaki dan. Izdvajanja za zdravstvo su čak 63,6 milijardi dinara veća ili viša u odnosu na 2025. godinu. Pri tome, imate izdvajanja tu i za inovativne lekove i za retke bolesti. Ministar Lončar će sigurno o tome govoriti više. Kada je socijalna zaštita u pitanju, uvećanje za socijalnu zaštitu za to ministarstvo je čak 10,9 milijardi.
Ono što je posebno meni važno je Alimentacioni fond i zakon koji ste ovde usvojili, dakle, koji uspešno sprovodimo i još jedanput pokazuje brigu o građanima Srbije i način na koji vodimo računa o onima kojima je naša briga najvažnija.
Dakle, izdvajanje za poljoprivredu, znate, u godinama koje su za nama stalno smo pričali da treba taj zakonski neki nivo od 5% da se ostvari i da na takav način ulažemo sve više i više u poljoprivredu. Ulaganje u poljoprivredu biće 7,1% u budžetu za 2026. godinu, nikada više, te je ukupno 147,5 milijardi dinara. Imate i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, dakle, 25,6 milijardi itd.
Ono što mi je posebno važno i još jedan zakon koji je pred vama, to je Zakon o podršci mladima, dakle, jedan od seta zakona koji su pred vama ovde je Zakon o podršci mladima. Veoma je važno da znate da smo u potpunosti ostvarili svoj cilj, kada je prethodni zakon i prethodna garantna šema u pitanju, dakle, četiri stotine miliona evra garantna šema u potpunosti je ispunjena. Preko 5.000 mladih je kupilo svoj prvi stan, svoju prvu nekretninu, upravo kroz ovaj program.
Podsetiću vas, dakle, sa učešćem od samo 1%, gde prvih šest godina kredita država garantuje, odnosno subvencioniše deo kamate koji mladi plaćaju, dakle, ogroman uspeh. Upravo nošeni time, hoćemo da nastavimo sa ovim programom i u 2026. godini. Zato je predlog tog zakona danas ovde pred vama. Dakle, dve stotine miliona evra dodatnih na četiri stotine iz ove godine garantne šeme, kako bismo sa tim uspešnim programom nastavili i kako bismo na pravi način pokazali upravo ono što je važno, a to je da damo podršku tim mladima, da taj verovatno svoj najveći problem koji imaju u tim godinama, a to je kupovina svoje prve nekretnine, na takav način i reše.
Naravno, podsetiću vas da to nije jedini predlog ili jedina mera sa kojim smo išli, a koja je vezana za brigu koju pokazujemo prema građanima Srbije. Dakle, malopre sam pomenuo i Zakon o Alimentacionom fondu, koji je veoma važan, Zakon o izvršiteljima, koji je takođe veoma važan, ali da ne zaboravite da imate i ograničenje trgovinskih marži na 20%, što je umnogome doprinelo tome da se spuste i snize cene, kada su maloprodajni lanci u pitanju u Srbiji. Potvrda toga, na kraju krajeva, u julu mesecu ove godine imali ste stopu inflacije u Srbiji čak 4,7%, već u oktobru 2,8%. Dakle, očigledno smo nešto dobro uradili. Naravno, svaki dinar koji se uštedi direktno utiče na životni standard građana Srbije i to je veoma važno.
Takođe, da vas podsetim da smo išli sa ograničenjem kamatnih stopa, dakle još dodatna mera Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije da se ograniče kamatne stope i na stambene i na potrošačke kredite. Ako se ne varam, samo Banka Poštanska štedionica je imala preko 33.000 klijenata koji su refinansirali ili smanjili kamate na svoje kredite. Dakle, još jedna mera koja je izuzetno važna i, kažem, pokazuje upravo stepen brige i odgovornosti koju imamo prema građanima Srbije, uprkos svoj krizi, uprkos svim problemima, dakle, nastavljamo dalje sa time da podižemo životni standard i gde god možemo građanima Srbije olakšamo život.
Osvrnuo bih se samo kratko na još dva paketa zakona koji su danas ovde pred vama. Jedno su zakoni koji su reformski, zakoni koji su za nas veoma važni, jer govore o budućnosti i o tome na koji način se Srbija pozicionira kao atraktivna investiciona destinacija, kada su, na kraju krajeva, i zemlje regiona, ali i ostale zemlje sveta u pitanju.
Dakle, pred vama se nalazi Predlog zakona o nacionalnom jednošalterskom spoljnotrgovinskom sistemu, veoma važno za sve one koji se bave uvozom, izvozom, tranzitom dobara. Dakle, usvajanjem ovog zakona, sve što vam treba biće na jednom mestu, dakle, tako smanjujete troškove, ubrzavate svoje procedure i, na kraju krajeva, možete da se bavite svojim poslom, a da država sve ono što treba odradi za vas. Dakle, veoma važan reformski zakon koji radimo zajedno sa Evropskom unijom, upravo kako bi se usaglasili i sa njihovim standardima, a kažem, i našoj privredi doprineli većoj efikasnosti.
Druga stvar je sistem e-akciza. Dakle, da vas podsetim, od 1. oktobra ove godine tzv. sistem „track and trace“ je krenuo, kada su duvanski proizvodi u pitanju, hvale ga i proizvođači duvana, naravno, po pitanju kontrole i borbe protiv sive ekonomije za nas veoma važan.
Imate takođe pred sobom izmene zakona kada su elektronske otpremnice u pitanju, krećemo sa tim od 1. januara već 2026. godine, i još jedan reformski paket, zajedno sa sistemom e-faktura. Dakle, nemate više papire kada su fakture u pitanju, sve je elektronski i to je veoma važno. Na kraju krajeva, kažem, doprinosi našem boljem pozicioniranju, kada je konkurencija u pitanju, kada su atraktivne destinacije i investicione u pitanju, a takođe, naravno, našoj privredi čini mnogo kada su troškovi i efikasnost u pitanju. Interesantno je da je od početka sistema implementacije i sistema e-faktura u Srbiji ukupno 365 miliona faktura prošlo kroz taj sistem, dakle, radi bez greške i to je ono što nam je osnova za tzv. preliminarnu PDV prijavu. Želim da iskoristim priliku i našu privredu samo da upoznam sa time. Dakle, u narednih godinu dana ići ćemo i sa tzv. preliminarnom PDV prijavom, koja će biti automatski izvedena iz sistema e-faktura, tako da dodatno tu štedimo vreme i povećavamo efikasnost kada su naši privrednici u pitanju.
Ono što je još jedan zakon koji je pred vama, a to je Zakon o faktoringu, gde se uvodi centralna evidencija faktoringa, po prvi put, kako bismo smanjili mogućnost mahinacija i prevara, da razni dokumenti budu predmet faktoringa više puta, kod više institucija itd. Upravo još jedan zahtev naše privrede koji na ovakav način ispunjavamo.
I još jedna poslednja važna stvar koju samo hoću da vam napomenem, da ćemo od 1. januara krenuti i sa sistemom, i taj zakon je pred vama takođe ovde, sistemom e-bolovanja. Dakle, elektronsko bolovanje je još jedan zahtev naše privrede, kako bi uveli red u sistem izdavanja tih potvrda o bolovanju i kako bi sve to bilo u jednoj bazi podataka, centralizovano. Dakle, smanjujete mogućnost mahinacija, a s druge strane povećavate efikasnost rada naše privrede.
I konačno, samo još kratko, da ne zaboravim takođe, imate i tzv. parafiskalnu reformu, to radimo zajedno sa nekoliko institucija, dakle, zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda, da sve te parafiskale, razne takse i sve ostalo što se plaća i na lokalnom nivou stavimo u jedan sistem, stavimo u jednu bazu podataka, da bi naša privreda to znala. Dakle, veoma mi je važno da ovo napomenem, zato što ako stanemo sa reformama, onda gubimo mnogo. Ovako, uprkos svim krizama i svemu što je zadesilo, na kraju krajeva, i ceo svet, nastavljamo. Dao sam vam sedam ili osam veoma važnih reformi, koje prave razliku i koje će dodatno da prave razliku u godinama koje dolaze.
Toliko od mene za sada, ne bih da vam oduzimam više vremena.
Ono što mi je veoma važno, dakle, budžet za 2026. godinu koji je pred vama je socijalno odgovoran, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda građana Srbije, usmeren ka daljem nastavku implementacije programa „Srbija 2027 – skok u budućnost“. Dakle, ogroman iznos 6,7% našeg BDP-a u kapitalne investicije i očekujem, kao što sam i rekao na početku svog izlaganja, do kraja 2027. godine da će BDP naše Srbije biti veći od 100 milijardi evra, prvi put u istoriji. Poređenja bilo je 33 milijardi pre samo 12 i 13 godina. Ogromna je to razlika u snazi jedne zemlje, u dinamici jedne ekonomije i na takav način ćemo obećanje koje smo dali i ispuniti.
Ostajemo na raspolaganju za pitanja koja možete da imate. Nadam se vašem pozitivnom glasanju u danu kada bude glasanje. Hvala puno. Živela Srbija.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Veroljub Arsić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor je sve one zakone iz svoje nadležnosti razmatrao, doneo je određena mišljenja, uputio Narodnoj skupštini. Kasnije bih o tome šta piše u zakonima, malo više bih o tome šta se dešavalo na sednicama Odbora i kakav se jedan narativ pravi u našoj javnosti i o rezultatima koje ima Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije i koalicija sa SNS.

Vidite, pravi se jedan narativ da sve što pravimo i što se gradi, da se gradi iz kredita. Samo bih da podsetim građane i kolege narodne poslanike, da je investicija 6,7% BDP-a a javni dug 3% u ovoj godini, što znači da ćemo za više od polovine investicije na teritoriji Republike Srbije mi sami da finansiramo.

Naravno, možemo i bez kredita, samo ćemo tada imati sporiji razvoj, zato što su neki neodgovorni u periodu od 2001. do 2012. godine dozvolili da mnogo zemalja iz ovog regiona stigne, prestigne i daleko iza sebe ostavi Srbiju. E, takvi su sebi dali za pravo da kažu da se u Srbiji sve gradi iz kredita, što nije tačno.

Idemo dalje. Kada su u pitanju postupci dodeljivanja poslova, zamislite molim vas, da dovode u pitanje i Zakon o javnim nabavkama i postupak dodele poslova, isti oni koji dok su sedeli u kabinetu Mirka Cvetkovića, da je od 10 postupaka javnih nabavki četiri bilo u pregovaračkom postupku. Sednu dva mangupa i dogovaraju se koja će cena javnih radova da bude, koji se opet plate, a nikada ne izvrše. Takvi su davali sebi za pravo da dovode u pitanje rezultate.

Idemo dalje. Takvi isti su davali sebi za pravo da dok su sedeli u kabinetu Mirka Cvetkovića kritikuju mere koje sprovodi Vlada Republike Srbije, dok je 600.000 ljudi ostajalo bez posla dok su sedeli u tom istom kabinetu.

I na kraju, kada neko priča o korupciji, zaista je sramota da dok je sedeo u kabinetu Mirka Cvetkovića i ministra privrede njegov rođeni otac davao savete Vladi Republike Srbije kako da se vodi privreda, zbog toga bio uhapšen. Znate šta, i platio kauciju u više milionskom iznosu u evrima, ali ne zato što je bio dobar biznismen, nego zato što je poslovao sa državom dok mu je sin sedeo u najvišim državnim organima u dinastiji CES Mecon. Đura neki, hapsili mu tatu. Sada takvi pričaju kako se krade na infrastrukturi, kako, pazite sada ovo.

Znate šta je za njih bila misaona imenica, nikako ne mogu da shvate da je kurs evra već 10 godina stabilan. Pa, to u njihovo vreme nije bilo moguće. Kažu ne valja. Mi to radimo veštački, da bi Vučić podizao BDP. Ne, nego da bi oni trpali pare u džepove kao što su to radili 12 godina kada je narod bio sve siromašniji, oni sve bogatiji.

Ministar je samo jedan deo prikazao u svom izlaganju kako i šta radi država u kojoj nema korupcije, pljačke i prevare na kakvu su oni navikli. Kako se povećavaju plate u zdravstvu, kako se povećavaju plate u prosveti, kako smo … Pazite, za godinu dana izgradili 100 kilometara brzih puteva i saobraćajnica, a oni se godinu dana mučili u Požarevcu oko rekonstrukcije puta od tri kilometra. To su vam bila dostignuća, ali taj narativ prave.

Garantna šema za mlade, pa gde su bile garantne šeme za njihovo vreme. Pa, morale dinastije da trpaju pare u džepove, prvo oko ovog gradonačelnika, pa onda oko dinastije CES Mecon. Pazite ovo, dovode u pitanje cenu infrastrukturnih projekata, pitaju koliko košta kilometar auto-puta u Srbiji u današnje vreme. A zamislite oni napravili najskuplji kilometar mosta na svetu od preko 450 miliona evra.

Hvala vam.
Sledeći Darko Jovanović. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, dragi građani, ispred Odbora za unutrašnje poslove i odbranu, na 17. sednici razmatrana su tri predloga zakona u načelu: Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, Predlog zakona o vojnom obrazovanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci Srbije.

Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvate navedene zakone, a ja bih iskoristio par minuta da o svakom zakonu malo prodiskutujem.

Što se tiče Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, imajući u vidu činjenicu da je materija zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja uređena različitim propisima, postoji potreba da se prava i obaveze vojnih osiguranika, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstveno osiguranje kao i organizacija rada vojnog zdravstva urede jedinstveno i sveobuhvatno donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika.

Donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti 2019. godine vojno zdravstvene ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije nisu bile prepoznate kao posebna vrsta zdravstvenih ustanova, što je kao i posledica imalo izostanak odgovarajućeg pravnog osnova za potpunu primenu opštih propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Tek navedenim zakonom, a na inicijativu Ministarstva odbrane, vojno-zdravstven ustanove i sanitetske jedinice i ustanove u Vojsci Srbije prepoznate su kao posebna vrsta zdravstvenih ustanova koje se osnivaju u skladu sa posebnim zakonom. Time je stvoren pravni osnov da se posebnim zakonom urede oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i data je mogućnost da se uz predviđene specifičnosti vojnog zdravstva obezbedi primena opštih propisa iz oblasti zdravstva u vojno-zdravstvenim ustanovama i sanitetskim jedinicama i ustanovama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Novim rešenjem u Predlogu zakona omogućava se da se na isti način ostvaruje pravo pacijenata bez obzira da li im se zdravstvena usluga pruža u civilnom ili vojnom zdravstvu.

Omogućava se i korišćenje elektronskih servisa, poput eBebe, eRecept i eUput vojnim osiguranicima i članovima njihovih porodica, odnosno brže, lakše i efikasnije ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja iz oblasti finansijske podrške porodicama sa decom.

Takođe, obezbeđuje se nesmetano sprovođenje nadzora nad primenom propisa iz oblasti zdravstva i nadzora nad radom vojno-zdravstvenih ustanova i sanitetskih jedinica i ustanova Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije od strane Inspektorata odbrane. Te ubuduće neće dolaziti do sukoba u nadležnosti između Inspektorata odbrane i inspekcije Ministarstva zdravlja.

Treba napomenuti i efikasnije planiranje i praćenje korišćenja sredstava ostvarenih pružanjem usluga od strane vojno-zdravstvenih ustanova osiguranicima RFZO, omogućava se bolja dostupnost zdravstvene zaštite korisnicima prava kroz mogućnost zaključivanja ugovora o pružanju zdravstvene zaštite između Fonda SOVO i civilnih zdravstvenih ustanova koje nisu u mreži zdravstvenih ustanova.

Osnovni cilj je naravno očuvanje zdravlja korisnika i prava davanjem dodatnih mogućnosti.

Da zaključim što se tiče ovog predloga. Donošenjem ovog zakona unapređuje se sistem zdravstvene zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, organizacija vojnog zdravstva, prava i obaveznog zdravstvenog osiguranja, način ostvarivanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, nadležnost, delokrug i organizacija Fonda SOVO, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Što se tiče Predloga zakona o vojnom obrazovanju osnovni motiv za donošenje novog zakona jeste potreba da se norme koje se odnose na organizaciju i rad vojnih školskih ustanova usaglase sa propisima u oblasti obrazovanja u Republici Srbiji i da se normativno uredi specifičnost vojnog obrazovanja.

Propisana su osnovna načela na kojima se zasniva vojno obrazovanje, a koje proizilazi iz prirode vojne službe i organizacije rada vojnih ustanova uz poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući i zabranu diskriminacije.

U aktuelnim zakonskim normama nisu bili jasno određeni, a delom nisu bili ni predviđeni niti regulisani svi modaliteti obrazovanja, naročito u materiji i usavršavanja i vojno-stručnog osposobljavanja.

Sada su posebno izdvojena i normirana usavršavanja i to kao opšti program usavršavanja, karijerno usavršavanje, usavršavanje zdravstvenih radnika i saradnika. Takođe, posebno je izdvojena i detaljnije izložena materija vojno-stručnog osposobljavanja.

Pored navedenog za razliku od važećih rešenja kojima brojna pitanja nisu definisana, sada se detaljno uređuje materija koja se odnosi na vrste studijskih programa koji se realizuju u vojnim školama, a na koje kandidat može da se upiše. Definisani su opšti uslovi za upis u vojne-školske ustanove i to kako državljana Republike Srbije, tako i stranih državljana.

Utvrđena je nadležnost za donošenje odluke o broju kandidata koji se mogu upisati u vojne školske ustanove. Ja sam još dosta toga pripremio, ali dobro, ako je isteklo vreme to je to. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu je razmatrao tri poljoprivredna zakona, a i razdeo budžeta koji je namenjen poljoprivredi.

Želim da izrazim zahvalnost Vladi i Ministarstvu finansija na dodeli novca u agrarnom budžetu. Dobili smo nešto malo više nego prošle godine. To je ukupno 7% od ukupnog budžeta. Novca ima dovoljno ali se bojim da mi koji se bavimo poljoprivrednom politikom nismo, možda, čak ni zaslužili ovoliki novac, da budem iskren do kraja, zato što nije sporno da nam se dodeli još više para. Sporna je namena novca.

Dakle, da li ćemo podsticati takmičarsku poljoprivredu koja će dalje proizvoditi novac, odnosno uvećavati sume koje je dobila ili ćemo izlaziti u susret drumskim razbojnicima koji su ograničili ministarstvu pravo da sprovede neku kvalitetniju agrarnu politiku, odnosno da podsticaji budu namenjeni razvoju poljoprivrede, odnosno da se po hektarima stiču veći prihodi, a ne samo da vodimo računa o većim površinama.

Šta hoću da kažem? Odbor se već u više saziva zalaže da podsticaji budu namenjeni povezivanju naših hektara sa voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, pa moguće i proizvodnjom obnovljive energije.

S tim u vezi navešću primer. Recimo, jedna kompozicija koja izveze u inostranstvo 1.500 tona kukuruza vredi ukupno 300.000 evra. Količina od 1.500 tona kukuruza je dovoljna da se utovi 5.000 tovljenika koja u prerađivačkoj industriji vredi od 2 do 2,5 miliona evra. Znači da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od jednog evra s obzirom da on nije namenjen razvoju našeg stočarstva, naše priređivačke industrije već uglavnom služi kao sirovina za neku stranu prerađivačku industriju.

S tim u vezi moram da kažem da na 3,5 miliona hektara mi ne stičemo onolike prihode koliko su naši potencijali da ne koristimo tržišta koja je politika obezbedila. Što veće tržište veća šansa za razvoj.

Mi imamo ugovorom o SSP-u imamo pravo na Evropsko tržište, imamo pravo na CEFTA-u, imamo pravo na Kinu, imamo pravo na Carinski savez predvođen Rusijom, imamo pravo na slobodnu trgovinu sa nizom evropskih zemalja, i umesto da budemo dobitnici takve vrste poljoprivredne politike koja bi se sprovodila i ugovor o slobodnoj trgovini mi postajemo žrtva.

Dakle, ukoliko vi imate neku veliku pijacu i date mi slobodu da svoju robu plasiram kod vas, a ja imam tržište koje je daleko manje nego što je vaše, ukoliko ja nemam robu vi u kontri imate robu da osvojite moje malo tržište u Inđiji, jer ja za beogradsko tržište, recimo, nemam dovoljno robe i to se dešava upravo sa našom slobodnom trgovinom po pitanju poljoprivrednih proizvoda.

Bez obzira što imamo suficit u trgovini i poljoprivrednim prehrambenim proizvodima, ja mislim da mi možemo da postignemo daleko više ukoliko povežemo, ponavljam, što se Odbor zalaže, 3,5 miliona hektara sa grlima, sa voćarstvom i povrtarstvom naša poljoprivreda ne bi vredela osam milijardi ili 6-7 procenata BDP, naša poljoprivreda bi vredela u tom slučaju negde preko 30,40 milijardi i na određeni način bi mogli da se takmičimo sa razvijenim zemljama, ne samo sa Evropskom Unijom, sa CEFTA-om itd.

Mnogo prigovora iz opozicije dolazi na uvoz neki iz Albanije, itd. samo da podsetim da naš suficit upravo počiva u većini slučajeva na trgovini na CEFTA tržištu i naš odnos prema izvozu i uvozu je negde 6:1 u korist Srbije. Mislim da su zahtevi opozicije u tom smeru da se takva vrsta trgovine, sa recimo Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom svede na ono što se njima dopada. To bi na određeni način bilo porazno.

Dame i gospodo, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i Odbor se zalaže za to da mi tu ljubav unovčimo, odnosno da naša poljoprivreda i prehrambena industrija budu zajedno, odnosno da biljna proizvodnja bude namenjena razvoju stočarstva i da to bude karika prema prerađivačkoj industriji i da tako stičemo novac, a ne samo da ga od Ministarstva dobijamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predsedniče Vlade, ministri u Vladi, kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, na jučerašnjoj sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali smo četiri predloga zakona – Predlog zakona o matičnom registru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registru administrativnih postupaka.

Dakle, nakon rasprave Odbor je većinom glasova prihvatio sve predloge zakona u načelu ali ono što je obeležilo sednicu je upravo rasprava o platama u Srbiji, kao što su krenuli pojedini poslanici opozicije koji su prisustvovali sednici da govore o korupciji i kriminalu.

Naravno, mi smo ih podsetili na period njihove vladavine, vladavine bivšeg režima do 2012. godine, kada je Srbijom vladala kriminal i korupcija na nivou Srbije, a u gradu Beogradu do 2014. godine, kao i u većini opština do 2016. godine, gde bivši režim bio tada na vlasti.

Kada smo govorili o platama, podsetili smo samo od 2012. godine do danas koliko je plata puta uvećana i plate i penzije i kako se domaćinski vodi Srbija i kako mi za vreme vladavine Aleksandra Vučića i njegovih saradnika svake godine imamo budžet od interesa i države Srbije i njenih građana, i razvojni budžet i budžet koji podržava ulaganje i u zdravstvo, i u prosvetu, infrastrukturu, u projekte, u mlade, jednom rečju u budućnost Srbije.

Naravno posle tih izloženih argumenata od strane mojih kolega iz Odbora za pravosuđe iz vladajuće koalicije opozicija nije imala šta da odgovori na to zato što su istina i pravda kao i u svim drugim oblastima na našoj strani. Na čijoj strani? Na strani Srbije. A ko prezentuje Srbiju? Najbolje prezentuje upravo politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlada Republike Srbije predvođena gospodinom Đurom Macutom.

Dakle, ako analiziramo ne samo ove zakone, ako analiziramo jednu celokupnu borbu protiv kriminala i korupcije, a da nije bilo te borbe koja je krenula od 2012. godine, ne bi mi danas imali ni ovako dobar budžet, ne bi imali ni para za povećanje ni plata ni penzija, niti za razne projekte.

Prema tome, uvek stvari treba nazvati pravim imenom, uvek treba istaći ono što je dobro urađeno, upozoriti na neke loše pojave u našem društvu kao što imamo i sada situaciju sa pojedinim državnim institucijama koje su se odmetnule od države. Tu prvenstveno mislim na tužilaštvo, to jest na čelne ljude tužilaštva u Srbiji, što imamo prilike i da vidimo.

Da sada ne ulazim tu u detalje, u narednom periodu ćemo više govoriti o tome, dakle o određenim odmetnutim državnim institucijama i pojedincima koji su zloupotrebili Ustav i zakon, ali ono što je najvažnije reći i o čemu smo govorili na 8. sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da mi kao poslanici vladajuće koalicije uvek ćemo podržati ono što je dobro za Srbiju, a dobro za Srbiju je i ovi predloženi zakoni i ovaj budžet i sve ono što vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, čini i za državu Srbiju po pitanju odbrane državnih nacionalnih interesa i za građane Srbije.

Zahvaljujem.