Hvala.
Sledeći ima reč prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne Skupštine, poštovani predsedniče Vlade sa saradnicima, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je na svojoj sednici održanoj 28. juna 2025. godine razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i zaključio da predloži Narodnoj Skupštini Republike Srbije da ga prihvati u celosti.

Ono što je jako važno za sve građane Republike Srbije i za prosvetne radnike, a to je da zakon uvodi dve vrste udžbenika - udžbenik od nacionalnog značaja i udžbenik od posebnog nacionalnog značaja za nacionalne manjine.

Udžbenik od nacionalnog značaja uvodi se za učenike osnovnog vaspitanja i obrazovanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku za predmete: svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, srpski jezik, srpski jezik i književnost, muzička kultura i likovna kultura.

Udžbenik od posebnog značaja za nacionalne manjine uvodi se za učenike osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na jeziku nacionalne manjine za predmete: maternji jezik, maternji jezik i književnost, srpski jezik kao nematernji jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura.

Zakonodavac smatra da ovi udžbenici predstavljaju osnov za izgradnju nacionalnog identiteta i vaspitanja u duhu patriotizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, zapravo, pored ostalog, ovi nastavni predmeti i udžbenici, ako je program valjano koncipiran, a sigurno hoće, osiguravaju vaspitanje u duhu rodoljublja, otačestoljublja i čovekoljublja. To iznad svega ima i bezbedonosni karakter.

Odbor je isto tako razmatrao na svojoj sednici dopune Zakona o nauci i istraživanjima. O čemu se radi? Republika Srbija učestvuje u programima „Horizont Evropa“. Na osnovu tog učešća u programu „Horizont Evropa“ Srbija je stekla mogućnost da učestvuje u evropskom konzorcijumu za istraživačku infrastrukturu, takozvani ERIC, međutim u našem zakonodavstvu ne postoji posebna odredba kojom bi se uredilo ovo pitanje, dakle posebni status. Zbog toga dolazi do izmena, a to nam omogućuje u prvom redu zbog poreskih olakšica i carinskih olakšica i javnih nabavki.

Evropska komisija je predložila da nam je neophodno dopuniti važeći Zakon o nauci i istraživanjima i ovo je prilika i mi izvršavamo taj zadatak i na tom načinu usaglašavamo naše propise sa zakonodavstvom EU.

Poštovani narodni poslanici, ja vas pozivam da u danu za glasanje damo glas, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, za ovaj zakon.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Predsedništvo, predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za evropske integracije je zasedao 24. novembra. Nije lako u ovih pet minuta pričati o 13 predloga zakona, ali mislim da je značajno naglasiti da sada na dnevnom redu Narodne skupštine imamo 13 predloga zakona koji se usklađuju sa „Akijem“, pa ću pokušati da sumiram suštinu.

Kao što je poznato, postoji Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Prvi je donet 2013. godine, odmah posle dobijanja statusa kandidata.

Nekoliko puta je ovaj Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovine EU revidiran u proteklom periodu, a i u skladu sa izjavom predsednika, a i sa planom Republike Srbije da, bez obzira šta nam se dešava na ovom putu ka EU, ubrzamo naš put i što se tiče nas ispunimo sve što je moguće, Vlada Republike Srbije je donela plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju i pokušaću ove predloge da vežem za nekoliko za ovaj plan.

Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima je direktno izvršavanje ovog plana i NP AI, a samim tim i usklađivanje sa konsolidovanom verzijom direktive 2011/61.

Zakon o službenim kontrolama je deo merila za otvaranje pregovora u pregovaračke pozicije Poglavlja 12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Mislim da je značajno da ovo naglasimo zato što je ovo zapravo uslov za otvaranje Klastera 5, koji se naravno odnosi na resurse poljoprivreda i kohezija. Toliko pričamo o Klasteru 3, gde smo zaglavljeni, a zapravo ispunjavamo ovim i obaveze za Kaster 5.

Takođe, za ovu temu i za resor Ministarstva poljoprivrede vezana je organska proizvodnja i ovaj predlog je u potpunosti usklađen i značajno je da smo mi, odnosno Republika Srbija do sada bila treća zemlja, a sada neće biti nikakve razlike u sistemu kontrole sertifikacije između kontrolnih tela EU i trećih zemalja, među koje spada i Republika Srbija.

Prethodni govornik je govorio o Zakonu o nauci i istraživanjima i značajno je da mi, pošto Republika Srbija učestvuje u „Horizont Evropa“. Zapravo smo već imali prilike za ERIC, ali to nije rešeno zakonski, nije pokriveno i upravo ovim izmenama i dopunama ispravljamo to.

Zakon o upravljanju otpadom, ekologija. Dakle, ovaj predlog zakona je takođe nekoliko puta menjan u proteklom periodu, 2010, 2016, 2018. i 2023. godina. Ovaj predlog je izuzetno značajan iz ugla Zelene agende, takođe u potpunosti usklađen.

Značajno je spomenuti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju javnih dobara. Usklađen je sa Uredbom o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada. Dakle, takođe delimično ekologija.

Ono što je takođe bitno, pošto je ovih dana bila tema, odnosno biće tek na dnevnom redu Narodne skupštine Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji, ako pričamo o određenim poglavljima, odnosno o određenim temama, statistika je deo gde smo obično pohvaljeni, gde relativno dobro stojimo i poglavlje 18. koje se odnosi na statistiku u ovom slučaju ovim donošenjem… Zapravo, s jedne strane ovaj predlog nas usklađuje sa Uredbom 223. Zakona o zvaničnoj statistici, a s druge strane zapravo je uslov za zatvaranje Poglavlja 18. Stoga je značajno da ga imamo na dnevnom redu.

Ne manje značajni tzv. prateći zakoni uz budžet, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, porez na dodatu vrednost. Dakle, u svima njima se zapravo prenose direktive ili uredbe Saveta ili Evropskog parlamenta.

Naravno, tema energetike takođe je vrlo aktuelna i predlozi zakona sa kojima smo juče proširili dnevni red, Zakon o nafti, Zakon o gasu, Zakon o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, vezano naravno za oblast nafte, druga motorna energetska goriva prirodnog gasa i oblast obaveznih rezervi takođe usklađeni.

Mislim da je najznačajnije podvući da ovim ispunjavamo nekoliko svojih obaveza iz reformske agende i zapravo ono što je takođe ne manje značajno za Republiku Srbiju, uslove za povlačenje sredstava EU.

Zahvaljujem.

Hvala vama.
Gospođa Kovač, ovlašćena ispred Odbora za evropske integracije.
Ispred Odbora za zaštitu životne sredine gospodin Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice. Trudiću se da budem što kraći da bismo ušli u raspravu.

Moja malenkost je kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine određen od strane Odbora kao neko ko će danas preneti ono što je bilo na Odboru i zakonski predlog koji se juče našao pred članovima Odbora.

Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona o upravljanju otpadom. To manje više po sebi nije bilo ni upitno znajući da većinu u Odboru činimo mi iz SNS. Da je bilo po volji nekih drugih verovatno bi bilo drugačije.

Prvo, poštovana ministarka Pavkov, ja u ime građana Republike Srbije čiji mi i jesmo predstavnici u ovom uvaženom domu hoću da vam se zahvalim na permanentnom radu kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine i permanentnom napretku koji je vidljiv u prethodnim godinama.

Nekako budžet je sama po sebi najvažnija tačka ovog našeg viđenja u ovom uvaženom domu i samo po sebi izaziva najviše pažnje javnosti, pa ću i samim tim kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine malo se osvrnuti i na to.

Ono što je činjenica je da budžetska izdvajanja za oblast zaštite životne sredine i ministarstvo na čijem čelu ste vi su permanentno povećavana iz godine u godinu, a neću praviti poređenje sa 2012. godinom. Reći ću da bi možda bilo čak iluzorno, a i period je sam po sebi dosta dugačak, pokušaću samo u poslednjih par godina. Od 2020. godine, ako grešim vi ćete me ispraviti, kada je izdvojeno 5,8 milijardi, 2021. godine već 11,1, 2022. godine 14,8 milijardi, 2024. godine imam podatak da je 21,7 milijardi, 2025. godine na kraju 23,8 milijardi. Ako sam dobro sračunao, skoro pa pet puta povećanje budžeta za Ministarstvo za zaštitu životne sredine u poslednjih četiri, pet godina.

To sad govori i o odnosu Vlade Republike Srbije i kompletnog državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom, ali i vašem odnosu prema ovoj oblasti i siguran sam da to građani i te kako dobro umeju da, tu vrstu odgovornosti, da cene.

Ono što, a pokušaću sad malo i da se osvrnem na konkretan zakon, ono što jesu novine a koje možda u nekim narednim danima kada krene ova rasprava ne treba propusti, i to predlažem i poslanicima opozicije, a tiče se samog zakonskog predloga i onoga što smo videli već juče na Odboru je da postoje neke novine kada je u pitanju zakonsko rešenje, to je zakon o upravljanju otpadom, koji na taj način nisu do sada bile regulisane u našim zakonskim regulativama a tiču se pre svega upravljanja otpada koji nastaje od hrane u primarnoj proizvodni i u preradi, u maloprodaji i drugoj distribuciji hrane, u restoranima, u ugostiteljskim objektima, domaćinstvima.

Ovim zakonskim rešenjem koje smo juče imali na Odboru jasno se podstiče doniranje hrane i drugih oblika preraspodele za ljudsku upotrebu dajući prednost ljudskoj upotrebi u odnosu na upotrebu u hrani za životinje i preradu u neprehranbene proizvode, kako je to do sada obično bio slučaj kada je u pitanju otpad od hrane.

Ne mogu da se ne osvrnem ni na atmosferu koju su pokušali da serviraju juče na sednici Odbora koju je javnost imala priliku da vidi, gde su poslanici opozicije pokušavali da i uvrede ljude koji se danas nalaze u Pionirskom parku same po sebi ih nazivajući izazivačima ekološke opasnosti i stvaraocima deponije, itd.

Prosto, nisam mogao kada je u pitanju ovaj deo, ministarka, koji se tiče upravljanja otpadom od hrane da se ne prisetim kakve smo otpade u poslednjih godinu dana i kakve otpade od hrane smo imali i zaticali na srpskim visokoškolskim ustanovama, na fakultetima, na univerzitetima, u SKC širom Srbije. Nikada, nikada od kako se zemlja kreće oko sunca, ja mislim, niko nije video da su se na visokoškolske ustanove uselile lisice, pacovi, osim što je to bio slučaj u Republici Srbiji.

Mislim, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije koji ovo gledate, da nikada u svom životu nećete imati više priliku da vidite lisice na visokoškolskim ustanovama kao što ste to imali priliku da vidite u poslednjim mesecima u Srbiji.

Završite misao.

Na taj način nekako sam morao da vam povežem i ovo.

Dobro je da ćemo i na ovaj način, ovim zakonskim rešenjima početi da upravljamo hranom, nadam se koju više nećemo morati iznositi sa fakulteta i sklanjati od lisica.

Hvala vam.

Hvala vama.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Molim vas, prijavite se.
Reč ima gospodin Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, jer se kroz ovaj dokument koja je najvažnija ne samo finansijska, nego i politička strategija razvoja našeg društva, potvrđuju naša decenijska zalaganja koja smo formulisali i kroz koalicioni sporazum sa SNS, a imaju za cilj ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje kvaliteta života svih naših građana.

Glasaćemo za predloženi budžet jer ima za cilj povećanje životnog standarda građana i očuvanje makroekonomske stabilnosti, uz snažnu podršku investicijama i socijalnim merama i to: da će se plate u javnom sektoru povećati za 5,1% od 1. januara, a samo u ovoj godini tri povećanja plata u prosveti kumulativno iznose 22,4%. Ako se uzme u obzir da je prosečna inflacija ove godine negde oko 4%, ovo je značajno povećanje plata u prosveti.

Kumulativno povećanje u ovoj godini sa povećanjem od 1. januara za prosvetu iznosiće 28,6%, a u zdravstvu 19,2%. Tome govori i to da minimalna zarada od 1. januara biće povećana za 10,1% i iznosiće 371,00 dinar po radnom satu. To je kumulativno povećanje minimalne zarade od 37% za samo 12 meseci.

Penzije će biti uvećane za 12,2% od 1. decembra i biće isplaćene oko 6 januara, što znači da je kumulativno povećanje penzija za 12 meseci iznosio 24,4%, a navedena mera štiti životni standard penzionera.

Hoću da podvučem da je budžet socijalno odgovoran, da donosi konkretno poboljšanje standarda građana i omogućava nastavak ubrzanog ekonomskog razvoja.

Kada pogledate sve što je urađeno od mera usmerenih ka smanjenju cena, smanjenju kamatnih stopa, povećanju plata i penzija, minimalne zarade, izmenama Zakona o izvršenju i legalizaciji, sve su to mere usmerene ka našim građanima.

Za poslaničku grupu SVM važno je da se na teritoriji AP Vojvodine realizuje 20 kapitalnih projekata, više nego u budžetu za prošlu godinu i da je u revidiranoj fiskalnoj strategiji Vlada navela listu od 52 projekta ukupne vrednosti od 2,5 biliona dinara, planiranih da budu završeni do 2028. godine.

Od navedenih 52 projekta u AP Vojvodini se realizuje 12 kapitalnih projekata, skupljih od 20 miliona evra, a među njima je četvrti po vrednosti izgradnja auto puta Beograd-Zrenjanin.

Šta znači realizacija kapitalnih projekata u Vojvodini i u kojoj meri doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju, vidimo iz sledećih brojki. Ukupan iznos transfera iz budžeta i sredstava budžeta Republike Srbije koji se usmeravaju AP Vojvodini u pregledu budžeta za 2026. godinu iznosi 183 milijarde dinara, što je za 13,5 milijardi dinara više u odnosu na 2025. godinu. Za 2022. godinu iznos je bio 133,6 milijardi dinara, a u 2019. godini 69 milijardi dinara.

Kada govorimo o budućim projektima, moram da spomenem i jedan veoma važan projekat koji je nedavno završen, ali još nije u potpunosti isplaćen. On se odnosi na rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš – Rska. Granični prelaz je proširen sa sadašnjih 16 na 24 trake, što je od velikog značaja ne samo za poslaničku grupu SVM, već i za celu Srbiju, region, jer ovaj prelaz predstavlja vrata ne samo između Srbije i Mađarske, nego i između Zapadnog Balkana i EU.

Sa druge strane, uz uvažavanje argumenta predsednika SVM dr Balinta Pastora sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, dogovoreni su konkretni koraci koji olakšavaju prelazak granice, povećan je broj graničnih policajaca na prelazima Rska, Tompa i Hercegsanto. Produžen je rad graničnog prelaza Horgoš 2 i olakšane su carinske kontrole na pruzi Subotica-Segedin.

Pored navedenog, podršku dajemo predloženom budžetu i zato što su troškovi projektovanja i izgradnja dela radova na izgradi autoputa E75, deonica Kelebija, petlja Subotica – jug, predviđeni budžetom. Pored ovih, još 18 važnih projekata finansiraće se u 2026. godini na teritoriji AP Vojvodine.

Podršku predlogu budžeta poslanička grupa SVM daje i na osnovu Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama od 4. novembra 2025. godine, u kojem se pohvaljuje posvećenost Srbije održavanju makro-ekonomske stabilnosti i unapređenju ekonomskih reformi i konstatuje da je deficit tekućeg računa u potpunosti kompenzovan prilivima neto stranih direktnih investicija u 2024. godini, dostižući 5,6% BDP. U okviru Intereg IPA 2021-2027 EU je obezbedila finansiranje u iznosu od 83,4 miliona evra, uz 15% lokalnog sufinansiranja.

Nemoguće je proceniti značaj svih do sada realizovanih i budućih projekata iz ovog programa, jer oni znače šansu za nova zapošljavanja stanovnika pograničnih regiona, ali i šansu za njihov ostanak u zavičaju.

Moram naglasiti da će zahvaljujući projektu prekogranične saradnje Intereg IPA3 koji su zajedno podneli Subotica i Kiškunhalaš, nakon 113 godina biti sprovedena prva sveobuhvatna obnova Gradske kuće u Subotici, koju je 1912. godine, otvorio veliki gradonačelnik Karolj Biro. Ovaj projekat je rezultat dugogodišnjeg zalaganja SVM i posebno predsednika Balinta Pastora, koji se tokom četiri godine mandata na mestu predsednika Skupštine grada Subotice istrajno zalagao za zaštitu graditeljske baštine i secesijskog nasleđa Subotice.

Poštovani narodni poslanici, za našu poslaničku grupu pomoć mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti deo je sistemskih napora koji predstavljaju ekonomsku, socijalnu, demografsku i populacionu meru i iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih u zavičaju. Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljanju uslova i procedure u medijima, više od 3.700 porodica uzelo je stambeni kredit za mlade, a kako smo čuli od ministra Malog, planirano je da se garantnom šemom pokrije dodatno 5.500 stanova. Moram naglasiti da je kod ovih vrsta kredita sopstveno učešće svega 1%, a kod komercijalnih kredita, bez državne garancije, najmanje 10%, što na primeru jedne nekretnine vrednosti od 50 hiljada evra znači da sopstveno učešće iznosi svega 500 evra, dok je kod komercijalnih kredita najmanje 5000 evra.

U ime poslaničke grupe SVM, nedelju dana nakon početka primene zakona postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija, ukazao sam i drago mi je da je Ministarstvo finansija prihvatilo našu argumentaciju da je važna solidarna pomoć svih članova porodice, dakle, ne samo roditelja, nego i ostalih članova porodice, kako bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese zahtev za kredit i reši svoj stambeni problem i stambeni problem svoje buduće porodice.

Iskoristiću ovu priliku da pomenem i još jednu dilemu, pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije.

Naime, član 5. zakona propisuje da korisnik kredita može biti samo lice koje nema, niti je imao u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka. U praksi dolaze nam mladi ljudi koji su suvlasnici imovine koja predstavlja susvojinu više naslednika, tri, četiri ili pet. To su situacije nasleđenih starih kuća i malih procenta vlasništva, gde postoji zakonom utvrđeno pravo da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ali je to u stvarnosti neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo mali ili postoji više vlasnika koji ne mogu da postignu sporazum. Formalno-pravno ti mladi ljudi jesu vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.

Na osnovu navedenog, poslanička grupa SVM smatra da bi radi rešavanja ovog problema Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimum vrednosti nekretnina, npr. do 15.000 evra koje mladi mogu da poseduju a da im to ne bude prepreka za dobijanje navedenog stambenog kredita. Na drugačiji način oni ne bi mogli da reše svoje stambeno pitanje. Na sličan način je i Vlada Mađarske rešila da lica koja poseduju bezvrednu imovinu ne budu isključena iz programa.

Poštovani narodni poslanici, želim da vam skrenem pažnju na to da je SVM preko svoje strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske omogućio mladim ljudima kupovinu preko 1300 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju.

Poštovani narodni poslanici, kada govorimo o prošlosti, moram da pomenem i sadašnjost. Sadašnji predsednik SVM dr Balint Pastor najavio je u januaru ove godine izradu nove verzije navedene strategije koja je završena pre nekoliko dana. Naša partija kroz novu strategiju nastavlja da podržava kupovinu seoskih kuća i pružiće podršku razvoju različitih ekonomskih aktivnosti kako bi što veći broj ljudi ostao ovde, vratio se ovde i gradio svoju budućnost ovde u zavičaju.

Poštovani narodni poslanici, znam da je Republika Srbija suočena sa velikim izazovima u oblasti energetike, posebno usled međunarodnih sankcija koje utiču na stabilnost snabdevanja energentima. Zato će SVM podržati set predloga zakona iz oblasti energetike, sa ciljem povećanja sigurnosti, kvaliteta i pouzdanosti snabdevanja domaćeg tržišta, kao i usklađivanja sa propisima EU u ovim oblastima.

Usvajanjem ovih zakona jačamo energetsku otpornost države, povećavamo sigurnost naših građana i privrede i pokazujemo da je Srbija spremna da odgovorno i strateški upravlja svojim energetskim resursima u skladu sa evropskim standardima.

Zbog svih napred navedenih razloga, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kao i sve ostale zakone koji su na dnevnom redu, jer su za našu poslaničku grupu, kako je naš predsednik rekao, normalnost, zdrav razum i odgovorno upravljanje osnovni principi na kojima istrajavamo. Zahvaljujem na pažnji.