Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Snagom većine je objedinjena rasprava, iako to nije u skladu sa Poslovnikom, što bitno smanjuje mogućnost rasprave. Naravno, pogrešan je bio predlog da to bude 20 rasprava, ali logično je bilo da imamo grupisanu raspravu, makar tri celine.

Ova situacija za poslaničku grupu MI - Glas iz naroda nameće da moramo da napravimo selekciju od ovih pedeset i nešto tačaka o kojima ćemo govoriti, zbog građana, a ne zato što mislimo da druge teme ne zavređuju da se o njima govori, nego prosto je nemoguće u ostavljenom vremenu razgovarati o svemu.

Dakle, mi smo se opredelili da struktura našeg izlaganja, nešto ću govoriti ja, nešto će tokom rasprave govoriti druge kolege, bude sledeća - nekoliko napomena oko važnih kritičnih elemenata koji se tiču makroekonomije, ja ću zatim govoriti o nezakonitom koncipiranju na primer budžeta za pravosuđe i nesposobnosti upravljanja sistemom na primeru pravosuđa, kolega Mitar Kovač će govoriti o vojsci, iz dva ugla, jedno je ono što smatramo da nije dobro što se predlaže a naročito ono što se ne predlaže kada je vojska u pitanju, a to je da ponovo nema vojnog roka.

Vladajuća grupacija je, da podsetimo građane, sa pričom o uvođenju vojnog roka izašla na prethodne izbore, sada nas obaveštavaju da ni 2026. godine neće biti vojnog roka zato što, kako kažu u objašnjenjima, nisu kasarne završene, nisu potrebne ambulante itd, a za nacionalni stadion je ta cifra već prešla 900 miliona evra. Gledamo kako se tzv. Kosovo naoružava i pravi svoju vojsku i pripadnici vladajuće grupacije po medijima iznose svoja neslaganja, što je vrlo dobro, ali kada dođu da treba da povuku ključni potez kojim mi odgovaramo na tu egzistencijalnu pretnju, a to je pravljenje vojske tzv. Kosova, onda vojnog roka i dalje nema. To je takođe primer nesposobnog upravljanja. Objašnjenje je kako je vojni rok ukinut u vreme prethodne vlasti. Samo treba reći da je tadašnji ministar, koji je zaista bio katastrofalan, voljom ove većine, naš ambasador u Vašingtonu, gospodin Šutanovac. Prema tome, stvari ne stoje dobro ni u tom delu.

Govorićemo takođe o skandaloznom autentičnom tumačenju kada je u pitanju Zakon o Generalštabu i u ostatku vremena, koliko budemo stigli, oko socijalnih pitanja, vezano za penzije.

Nešto oko ovih ključnih nekoliko makroekonomskih napomena, iako bi samo taj element zahtevao mnogo više vremena. Naime, kamate koje Srbija treba da plati radi servisiranja uzetih kredita su na nivou 1,9 milijardi evra. Samo kamate koje moramo da platimo su otprilike na nivou prognoziranog rasta BDP-a za ovu godinu. Uzgred budi rečeno, kada smo usvajali budžet prethodne godine, plan je bio nešto preko 4% da će rasti BDP, sada vidimo da je to između dva i dva i po. Dakle, bitno usporavamo i bitno idemo naniže. Tačno je da jedan deo nije mogao da se predvidi oko blokada, ali svi drugi rizici su bili mogući predvideti ih. Dakle, ulazimo polako u strukturne probleme.

Tome treba dodati da je svih ovih oko 18 milijardi evra za programe koje zbirno zovemo EKSPO, u tim kreditima je odloženo plaćanje glavnice i one će početi da dospevaju na naplatu 2027 i narednih godina. Kada se to dogodi, ovih 1,9 milijarde za servisiranje uzetih kredita će naglo preći 3 milijarde i biti značajno iznad rasta BDP-a Srbije.

Ovde je bila jedna opaska da se ne investira iz kredita. Zanimljivo je onda razumeti ako se ne investira iz kredita na šta se plaća 1,9 milijardi za kamate? Dakle nije tačno, investira se iz kredita, kao što se vidi tih 600 kilometara plus puteva koji su izgrađeni, urađeni su iz kredita. Naravno, vladajuća većina kaže, ili predstavnici kažu - zašto to nisu uradili ovi pre nas? Pa, zato što su bili odgovorniji po pitanju ko će vraćati te pare, ko će i kako će vraćati te pare. To je vrlo veliki problem.

Druga stvar koja je nepovoljna a tiče se direktnih stranih investicija koje su vrlo važne za održavanje fiksnog kursa dinara, u prošloj godini te neto investicije su bile 4,6 milijardi. Ona razlika do 6 milijardi i nešto, o kojoj slušate, to su bruto neto investicije, to je refinansiranje dobiti ponovo pa onda imate bruto. Neto je bilo 4,6. Iznošenje dobiti iz Srbije, 4,3 milijarde evra. Pad direktnih stranih investicija i očekivani visok nivo iznošenja dobiti iz Srbije sa povećanjem opterećenja za servisiranje uzetih kredita dovode Srbiju do vrlo velikih rizika nestabilnosti i vrlo velikih mogućnosti da počnemo ozbiljnije da trošimo devizne rezerve radi odbrane fiksnog kursa, a na fiksnom kursu su nam zasnovani čitav niz drugih parametara, između ostalog i odnos duga prema BDP-u. Istina je da je revizija statistike pokazala da je BDP u prošloj godini bio veći za 5 milijardi evra. Ja ne mislim da je statistika išta lagala, ona je samo primenila metodologiju koja se primenjuje i u Eurostatu, te je to relaksiralo naš dug u odnosu na BDP kad se meri na taj način dodatno, ali to su sve samo prikriveni rizici.

Ulazimo u jedan period kada ćemo se suočiti sa time da smo investirali na način da to u šta ulažemo ne može sebe da otplati i smanjenje mogućnosti daljeg zaduživanja će dovesti Srbiju do sve manjih mogućnosti investiranja. Dakle, ove investicije od 6,7 sa svim ovim elementima će biti bitno manje moguće u narednom periodu, a to je ključni element, uz ličnu potrošnju koja vuče naš BDP. Dakle, imamo strukturnih problema koji se ne vide iz ovog prikazivanja kako su stvari manje-više sređene i u redu.

Sad pravosuđe. Dakle, treba reći, kad kažem da je nezakonito, onda mislim na sledeće. Naime, po zakonu je bilo dužno u situaciji kada Visoki savet sudstva nije dao pozitivno mišljenje na budžet, a kada je pravosuđe u pitanju, to građani Srbije treba da znaju, telo koje upravlja pravosudnim sistemom u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, izjašnjavajući se na Predlog budžeta za pravosuđe, nije dao pozitivno mišljenje. U toj situaciji Ministarstvo finansija je, po zakonu, dužno da napravi sastanak i konsultaciju sa ljudima koji budžetski vode Visoki savet sudstva, što Ministarstvo finansija nije uradilo, te je koncipiranje pravosudnog budžeta za ovu godinu prvo urađeno na nezakonit način, odnosno uz kršenje imperativnih zakonskih normi.

Problem je u tome što budžet za pravosuđe ne adresira ni jedan od problema koje mi u pravosuđu strukturnih imamo. Reč je, pošto se budžet u pravosuđu dvotrećinski troši za plate, o tome da nama plate sudija, pogotovo sudija osnovnih sudova, najvećeg broja sudova, u periodu od 2017. godine do danas procentualno padaju u odnosu na prosečnu zaradu. U Beogradu je to najdramatičnije. Plata sudije osnovnog suda u Beogradu je samo za 20% veća od prosečne plate, a pada sa 1,87 na 1,5 u julu mesecu ove godine. Prosek Saveta Evrope u državama plata sudija, prema prosečnoj zaradi, je 2,5. To znači da mi nemamo uslove pod kojima će nam se najbolji mladi pravnici uopšte javljati da budu sudije i tužioci.

Apsolutno nestimulativno. Ne mislimo valjda da će najbolji mladi pravnik da se prijavljuje da radi za prosečnu platu i jedva iznad prosečne plate, i to u profesiji koja zabranjuje bavljenje bilo kakvim dodatnim aktivnostima, osim u nauci, koje mogu da ti obezbede bilo kakve dodatne prihode.

Sve to imajući u vidu, da je reč o sistemu u kome nama dramatično nedostaju, u odnosu na sistematizaciju, popunjenost i tužilaca i sudija. Kod tužilaca je to nešto preko 20%, nešto malo manje ili približno tome vam je u sudstvu. Dakle, neko treba da se opredeli za profesiju u kojoj će biti značajno manje plaćen kao pravnik, nego u drugim oblastima. U istom periodu, mi imamo povećanje advokata na 100.000 stanovnika za 55%, a ovde mi nemamo uopšte zainteresovanih mladih ljudi da nam budu sudije i tužioci. Za šest godina, nama skoro dve trećine sadašnjih sastava ide u penziju i mi nemamo odakle to da popunjavamo i ulazimo u jedan problem, koji je vrlo veliki.

Neupravljanje sistemom. Država je napravila disparitet onih koji primaju plate iz budžeta u proteklih, od 2017. godine, kada se smatra da je završena bila finansijska konsolidacija, do danas, bez jasnih kriterijuma, pa tako, u odnosu na plate sudija su medicinske sestre u ovom periodu dobile 70% veća, kumulativno gledano, povećanja, lekari 35%, policija 25%, Vojska 50%, prosveta 60% veća nego sudije i oni koji rade u pravosuđu.

Zbog nevođenja računa o tome na koji način se podižu koeficijenti određenih stručnih saradnika u odnosu na sudije, naročito prekršajnih sudova, mi imamo situacije ponegde da stručni saradnici sa dužim radnim stažem imaju veće plate od sudija. To ne može da se dozvoljava.

Prema tome, to ad hok ili već ne znam po kom kriterijumu, podizanje plata ovim ili onim kategorijama dovodi do jednog potpunog dispariteta u vođenju složenih i ozbiljnih sistema, tako da je povećanje predviđeno od 5,1% zapravo samo kap u moru smanjivanja nagomilanih nepravilnosti i nelogičnosti za jednu vrlo važnu oblast, a to je, uzgred rečeno, i treća grana vlasti, koja je hronično potcenjena u čitavom prethodnom periodu i sada smo došli do dramatičnih trenutaka. Samo da građani znaju, većina sudova u ovom trenutku u Republici Srbiji je u blokadi računa. Oni ne mogu da plaćaju svoje komunalne obaveze. Doći će u poziciju da će im se isključiti struja.

To je primer kako zapravo budžet ne služi tome da se sistemski na pravilan način vode čitave oblasti koje imaju svoje unutrašnje probleme. Jednako tako će se pokazati i kada je vojska u pitanju, ali o tome ćemo kasnije govoriti. To je razlog zbog čega ćemo mi glasati protiv ovog budžeta. Ostalo vreme će kasnije biti na raspolaganju mojim kolegama. Hvala vam.

Hvala vama.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.03 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani radnici i građani Srbije, ja ću se u ovom delu oko budžeta zadržati upravo na ono što je meni struka, a to su plate, zarade i uslovi rada koji se tiču.

Ja sam ovde poslanik u drugom mandatu, evo već, treća godina i praktično za svo ovo vreme gospodin Siniša Mali, koji je obrazlagao, da kažem, budžet i zakone, koji bi nekada mogao da pogleda sagovornika i u oči, je govorio apsolutno iste priče, nikad njegove priče se apsolutno nisu razlikovale ni u čemu od mog prvog zasedanja, pa do dan danas.

Nisam demagog i kao što sam rekao prošli put govoriću istinu i uvek govorim samo istinu. Ja ne želim da osporim da je u Srbiji povećan minimalac, da kažem, istorijske ako tako možemo da kažemo od 20%, ako se računa od 1. januara. Ne mogu da osporim ni to da u Srbiji danas ima dva miliona i četiristo hiljada zaposlenih gde ih je bilo milion i osamsto 2012. godine.

Ono što ja želim da kažem je nešto što se tiče te minimalne zarade je statistika, koje se ovde iznosila proteklih meseci i govori o tome da u Srbiji 91.000 osoba radi za minimalnu zaradu. To možda statistički jeste tačno, ali ako uzmemo u obzir da je dovoljno da neki poslodavac zaposlenom da topli obrok jedan dinar ili 10 dinara, taj više ne ulazi u tu statistiku da radi za minimalnu zaradu, tako da na ovakav način mi ulazimo u jednu uravnilovku gde će nam pola Srbije raditi za minimalnu zaradu, pogotovo zato što se zloupotrebljava taj termin toplog obroka i regresa, kao što sam rekao i na veštački način za jedan dinar se nekome da plata veća nego što je ta minimalna.

Nažalost, dolazimo u jednu ozbiljnu problematiku, a to je da nam se dešava kompresija zarada. Kad kažem kompresija zarada za one koji ne znaju to znači da se onima sa najnižim zaradama, ta zarada povećava za 20%, a da se zaposlenim u javnom sektoru povećava zarada za 5,1%, što znači da ćemo vrlo brzo, odnosno da ćemo već od Nove godine ući u taj model, gde će oni sa najnižim primanjima, odnosno, hajde, recimo, spremačica imati platu 65.000 dinara, a da će neki ljudi koji rade složenije poslove pogotovo u javnom sektoru, inženjeri, tehničari, majstor ili tako dalje, raditi za nekih 70.000 ili 80.000 dinara. Ulazimo u problem da mi više nećemo imati ljude koji su stručni da rade u državnim firmama i u javnom sektoru, jer su im plate ograničene, jer se izjednačavaju sa onim zaradama koje su apsolutno na najnižem nivou.

Govorim i o tome da su cene u Srbiji na istom nivo ili znatno veće nego u većini zemalja EU, tako da ne možemo da govorimo o tome da ti građani koji će imati minimalnu zaradu 550 evra, da će imati kvalitetniji život. Naravno, da neće jer su cene velike.

Pozdravio sam prošli put i pozdravljam opet to što je država izvršila pritisak na velike trgovinske lance da snize cene i da na taj način olakšaju najsiromašnijima da imaju veću kupovnu moć.

Pre neki dan smo pustili jedno saopštenje koje se tiče Delhaize, a to je zato što sad neki dušebrižnici se brinu za to da li će Delhaize zatvarati neke prodajne objekte ili neće. Apsolutno sam rekao, gospodo ako vam se ne sviđa, ako vam je mali profit koji imate u Srbiji, slobodno zatvorite vaše radnje i vratite se u Belgiju odakle ste već došli, a hajde da otvorimo neke druge trgovinske lance koji postoje i u svetu, a koji postoje u Srbiji, pa ćemo te iste ljude zaposliti i kod njih, a njima će ta marža koju danas imaju biti više nego dovoljna.

Ono što želim isto da kažem, što se tiče samih zarada i samih plata, sećamo se situacije negde iz marta, aprila kada je Ministarstvo zdravstva počelo pregovore sa sindikatima oko povećanja toplog obroka i regresa. Nažalost, održan je samo jedan ili možda dva sastanka, a onda je to prebačeno na Ministarstvo finansija koje se više apsolutno nije oglašavalo po tom pitanju. Mene interesuje ako su tada sindikati na neki način omanuti, prevareni da pregovaraju o povećanju toplog obroka i regresa, to je možda uspelo tada zato što su sindikati u zdravstvu već bili spremni da štrajkuju i da podrže studente, pa je onda urađeno to da bi se oni, da kažem, povukli iz tog procesa, nažalost, oni i svi zaposleni u zdravstvu su prevareni i ta prevara je uspela. Pitanje je kada se bude desilo nešto slično ovome možda sasvim drugačije, ne mislim nešto sa studentima, da li će sindikati i zaposleni u zdravstvu verovati državi i Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu finansija jer su ih taj put obmanuli.

Mi moramo da znamo da je taj topli obrok i regres nešto što je veliki problem. Problem je u tome što je Zakon o radu loš koji smo mi kritikovali i koji ćemo uvek kritikovati i koji zaposlenima, odnosno poslodavcima daje obavezu da zaposlenom da regres ili topli obrok i kaže on mora to da mu da, ali nije precizirana visina. Pa, onda taj neko može da ima neki poslodavac zaposlenom da topli obrok jedan dinar, a neko da 10.000 dinara.

Sada dolazimo u jednu situaciju da ti zaposleni kada dođu na posao dobiju topli obrok jedan dinar, a ja bih voleo da pitam svakog ministra ili premijera, predsednika države, šta danas može da se kupi za jedan dinar. Toma Mona je govorio da može za 20 dinara da se pojedu dva jaja, a radnici koji dobijaju topli obrok jedan dinar, oni ne mogu da kupe ni četvrtinu jajeta. Pa, bih voleo da znam kada ćemo doći u tu situaciju da mi možemo da razgovaramo o tome da se taj topli obrok i regres stave kao jedinstvena kategorija svim zaposlenima u Srbiji, pa makar oni kupovali burek i jogurt, ako burek i jogurt koštaju 200 dinara, puta 21 radni dan, onda neka svaki zaposleni u Srbiji ima četiri i po ili četiri hiljade dinara topli obrok da bi mogao makar taj burek da pojede na poslu.

Isto tako smatram da način povećanja zarada koji je sada rađen nije dobar, jer ako je minimalna zarada povećana 20% onda bi bilo logično da se i svima drugima i javnom sektoru i privatnom sektoru zarada u skladu sa njihovim koeficijentima isto poveća za 20%, pa čak ne mora da bude ni 20%.

Moram da priznam da to nije mala suma, ali može da se poveća svima linearno. Ako je minimalna zarada do skoro bila 53.000 dinara, a od Nove godine će biti 65.000 zašto se svim zaposlenim u javnom sektoru i u svim drugim sektorima nije povećala plata za 12.000 dinara?

Znači, to nije procentualno, nekom bi to bilo 5%, nekome bi bilo 10%, ali bismo opet dobili jednu pravedniju raspodelu tih sredstava i opet bismo mogli da zadovoljimo sve kategorije stanovništva, sve kategorije radnika, a ne da se hvalimo samo povećanjem minimalca koji jeste, opet naglašavam, da ne bude zabune, da me neko pogrešno ne razume, povećan istorijski i u evrima nije malo, ali u dinarima je pitanje kolika je njegova vrednost.

Sa druge strane, ja sam neko ko ovde od prvog dana govori istinu, i ne samo istinu nego nudimo konkretne predloge i konkretna rešenja. Nisam neko ko će ovde izaći i pričati populistički, ko će lagati i ko će izmišljati, ko će se dodvoravati, ko će se boriti za lajkove na društvenim mrežama.

Naša poslanička grupa, odnosno Radnička partija ima konkretne predloge. Kada kažem konkretne predloge, mislim da imamo gotov Predlog Zakona o radu, koji smo predavali, a koji ćemo predati ponovo u ovom mandatu. Imamo gotov Predlog Zakona o PIO fondu koji su uradili naši prijatelji iz Sindikata penzionisanih vojnih lica i imamo gotov Predlog roditelj-negovatelj na kome moja koleginica Irena Živković radi godinama.

Znači, mi imamo konkretne predloge i konkretna rešenja. Ne bavimo se ni populizmom, ni marketingom, bavimo se nuđenjem konkretnih rešenja.

Isto tako me zanima status tog zakona roditelj-negovatelj, jer smo mi pozdravili odluke nekih lokalnih samouprava da iz svog budžeta finansiraju roditelje koji imaju decu sa smetnjama u razvoju, ali isto tako imamo i opštine i gradove u kojima su ti roditelji ili kojim je naša inicijativa, da kažem nije prošla, zato što lokalne samouprave nisu želele čak to da stave ni na dnevni red.

Pozdravljam tu inicijativu da taj Predlog zakona bude gotov naredne godine kao što je ministarka Stamenkovski rekla, ali se postavlja pitanje – zašto sada dovodimo određene kategorije društva i kategorije stanovništva u diskriminaciju? Pa će građani Bora, Kruševca ili nekih drugih gradova u kojima su lokalne samouprave donele tu odluku, da kažem, roditelji sa decom sa smetnjama u razvoju će dobiti određenu nadoknadu, dok drugi gradovi kao recimo, Kragujevac ili neki drugi neće dobiti to, zato što njihove lokalne samouprave nisu pristale da stave taj zakon na dnevni red.

Mislim da to nije u redu, jer na taj način se građani dele na građane prvog i drugog reda, dele se na građane koji žive u nekim malo bogatijim opštinama da oni mogu da dobijaju te određene pomoći i subvencije, a da neki ne mogu da dobiju.

Samo bih još jednom na samom kraju ponovio da mi moramo ukoliko hoćemo da građanima Srbije omogućimo jedan kvalitetan život, moramo da promenimo Zakon o radu, jer smatram da taj Zakon o radu mora da bude promenjen, mora da bude modernizovan.

Mi imamo jedan kvalitetan zakon koji je da kažem zakon prepisan iz dobrih zemalja Evropske unije, koji je usklađen sa svim radnim zakonodavstvom, ali isto tako pored zarade moramo da vodimo računa i o tome da radnici budu poštovani na svojim radnim mestima.

Znate, nekada čovek može da ima platu i nekoliko hiljada evra, ako on dolazi na posao kao na streljanje, gde zna da će biti mobingovan, maltretiran, vređan, pritiskan itd. tu efekta nema. Nekada je dovoljno da jedan poslodavac ili menadžer ili direktor, bez obzira da li je to u javnom ili privatnom sektoru dođe i pita radnika kako je on danas, da mu poželi dobar dan i da bude svestan da će taj radnik duplo dati svog doprinosa toga dana i narednih dana ukoliko bude bio ispoštovan.

Zato vas, gospodo molim da kada u nekom narednom periodu budemo predložili izmene i dopune Zakona o radu kako bismo građanima i radnicima Srbije omogućili jedan kvalitetniji život, da malo više obratite pažnju na to, da saslušate, da razgovaramo.

Ne iniciram na tome da ceo zakon mora da bude takav kakav je predat, ali hajte da razgovaramo ako stvarno želimo da pomognemo radnicima Srbije. Nisu statistike život. Statistike koje mogu da se fingiraju, koje mogu da se rade kako god hoće su nešto što je za javnost, a realan život je nešto sasvim drugo.

Te vas molim da u nekom narednom periodu imate sluha da o tome razgovaramo. Mi ćemo svakako, kao što sam rekao to podneti i insistiraćemo do kraja, dokle god traje ovaj mandat da se taj zakon usvoji.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici danas govorimo o najvažnijem zakonu o kome raspravljamo u toku jedne godine, a to je svakako budžet.

Ovaj budžet za 2026. godinu nešto se razlikuje od budžeta kojeg smo donosili, recimo, u periodu od 2012, 2013. do 2016. godine, kao na primer i oni budžeti koje smo donosili u periodu od 2016. do 2020. godine.

Naime, u periodu od 2012. do 2016. godine, budžet je bio restriktivan i bavio se konsolidacijom naših javnih finansija, narodski rečeno – spašavali smo državu od bankrota.

U tom periodu u potpunosti smo stabilizovali naše finansije, uveli jasnu fiskalnu disciplinu, stabilizovali sve naše makroekonomske parametre.

Od 2016. do 2020. godine budžeti koje smo glasali imali su tu razvojnu komponentu, bili su usmereni na zapošljavanje ljudi, otpadanje novih radnih mesta, dovođenje direktnih stranih investicija, ali i snažan infrastrukturi razvoj.

Ovaj period obeležio je snažan ekonomski razvoj, uvećanje deviznih zlatnih rezervi i drastično smanjenje nezaposlenosti.

Godine 2020. i 2021. bile su godine pandemije Korona virusa kroz koje je Srbija prošla kao jedina ili jedna od dve ako se ne varam zemlje u Evropi koje nisu imale negativnu stopu rasta BDP-a i koja je zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i u prethodnim periodima i tada uspela da obezbedi građanima, da vas podsetim i četiri vrste vakcina, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, da obezbedi, ministar Mali se jako dobro toga seća jer je obrazlagao ovde u Skupštini, dakle, da obezbedi finansijsku pomoć mladima, penzionerima, različitim kategorijama stanovništva ali i da obezbedi i finansijsku pomoć privrednim subjektima.

Godine razvoja su se nastavile i u postkovid godinama iako je svet iz postkovid godina ušao u snažnu geopolitičku krizu, koja sama po sebi podrazumeva i ekonomsku krizu. Lanci snabdevanja koji su bili poremećeni još za vreme pandemije Korona virusa dodatno su poremećeni ratom u Ukrajini bliskoistočnom krizom.

Geopolitička borba u čijoj osnovi se nalazi borba za izgradnju novog, drugačijeg svetskog poretka, izgradnja jednog multipolarnog sveta sa jedne strane i očuvanja postojećeg unipolarnog svetskog poretka sa druge strane dovela je do ekonomske krize, energetske krize, do pojave za masovnim posezanjem za ekonomskim sankcijama. U takvom okruženju ekonomija većine država sveta više su se vodile političkim nego ekonomskim razlozima i logikom.

Srbija kao mala evropska zemlja, samim tim i mala ekonomija, pokazala se veoma otpornom na ekonomske nedaće koje su pogodile svet, pre svega zbog jedne odgovorne ekonomske politike, kako mi iz Jedinstvene Srbije volimo da kažemo – domaćinske politike.

Ni jednog trenutka naša ekonomija nije upala u recesiju, stopa rasta je uvek bila pozitivna. Ove godine će biti na nivou od 2,3% BDP-a i sve vreme se radi na smanjenju stope zaduženosti koja je danas jedna od najnižih ikada u Srbiji i iznosi 43% BDP-a. Stopa nezaposlenosti je na 8,5%, a inflaciju smo vratili u ciljanje okvire od oko 3,7%.

Na nižu stopu rasta od projektovana najviše je uticao pad u oblasti građevinarstva, naročito u delu niskogradnje, ali i pad u oblasti usluga i nešto lošija poljoprivredna godina.

Budžet za 2026. godinu usmeren je na dalje povećanje životnog standarda građana sa jedne strane, ali ima i svoj investicioni karakter i uz sve to je socijalno odgovorna.

Projektovani rast BDP-a za narednu godinu iznosi 3%, rast investicionih aktivnosti biće 6,9%, što uz povećanu domaću potrošnju rast IKT sektora, kao i rast usluga biće glavni generator privrednog rasta u 2026. godini.

Kada govorimo o direktnim stranim investicijama, nakon lošije prve polovine godine, u drugom delu ove godine došlo je do ponovnog napretka koji će se, siguran sam, nastaviti i u narednoj godini. To nam daje sigurnost u dalji industrijski rast, odnosno rast industrijske proizvodnje u narednom periodu.

Jedinstvena Srbija je uvek ulagala napore po pitanju dovođenja stranih investitora i otvaranja novih radnih mesta. Evo, pre deset dana jedna delegacija iz Jagodine je boravila u Kini, napravila dobre kontakte i dogovore. U isto vreme u Kini je bila i ministarka privrede i brojni naši državnici i jednostavno su se vrlo često čak putevi ukrštali i to je dobro.

Dovođenje stranih investicija mora biti prioritetan posao i u narednom periodu jer je to jedan od motora razvoja naše ekonomije, rasta životnog standarda naših građana. U to ime podržavam i činjenicu da su i ovim budžetom opredeljena značajna sredstva za subvencionisanje ovog posla.

Budžet za poljoprivredu je zadnjih godina napravio veliki iskorak. U ovom Predlogu budžeta opredeljeno je negde oko 145 milijardi dinara ili 7,1% ukupnog budžeta za poljoprivredu, od toga čak 116,5 milijardi dinara za subvencije u poljoprivredi. Politika subvencionisanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje daje dobre rezultate. Ono što bi trebalo uraditi u narednom periodu jeste znatno veće ulaganje u poljoprivrednu infrastrukturu.

Dosta smo uradili po pitanju saobraćajne infrastrukture. Puno smo uradili na energetskoj infrastrukturi i u narednom periodu treba raditi na poljoprivrednoj infrastrukturi, odnosno revitalizaciji postojećih i izgradnji novih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, izgraditi dodatne kapacitete za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, hladnjača, uvesti dodatni red na tržištu poljoprivrednih proizvoda kako bi se iskorenili ilegalni nakupci, ali i staviti akcenat na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, organsku poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju i ulaganje u prerađivačke kapacitete.

Obnavljanje stočnog fonda u našim selima takođe treba da bude jedan od prioriteta agrarne politike. To između ostalog znači i obuzdavanje uvozničkog lobija. Ako smo mogli da obuzdamo uvoznički lobi u trgovini time što smo rekli da naši trgovinski lanci moraju da imaju domaće proizvode u ponudi, to isto možemo da uradimo i u poljoprivredi i da zaštitimo na taj način naše poljoprivredne proizvođače.

Što se tiče poljoprivrede, možemo biti zaista jako zadovoljni ovim budžetom i sredstvima koja su predviđena za subvencije, ali da u narednim godinama razmišljamo i o sve jačem razvoju poljoprivredne infrastrukture.

Govorili ste, ministre Mali, da je od 2012. godine izgrađeno 608,7 kilometara auto-puteva i da će samo u ovoj godini biti otvoreno 97,8 kilometara auto-puteva.

Veoma je važna izgradnja brzih pruga i u to ime podržavam vaše reči da je prioritet brza pruga Beograd-Niš. Ta brza pruga prolaziće kroz Jagodinu, mesto iz koga dolazim. Ono što molim da se razmotri jeste činjenica da ta pruga prolazi maltene kroz centar grada i da deli Jagodinu na dva dela. Veliki deo građana Jagodine moli da se preplanira trasa brze pruge kroz grad i da ona prođe po obodu grada, odnosno između grada i industrijske zone, jer bi to imalo veliki ekonomski, ekološki i urbanistički značaj.

IKT sektor je u prethodnoj godini beležio rast od 12,9%. Srbija mora da nastavi sa razvojem ovog sektora i ima sve uslove da bude lider u regionu u ovoj oblasti.

Otvaranje naučno-tehnoloških parkova, DATA centara, razvoj veštačke inteligencije, razvoj podrške startap programima jesu način da se sa ovogodišnjih otprilike blizu 4,5 milijarde izvoza ovog sektora, IKT sektora, i 12,9% rasta vrlo brzo dođe do znatno većih sredstava od ove grane privrede.

Rekoh da je ovo budžet usmerenje na uvećanje životnog standarda građana. Projektovan je rast penzija, rast plata u javnom sektoru. Projektovan je rast minimalne plate. Nastavlja se projekat subvencionisanja stambenih kredita za mlade.

Vi ste, ministre, rekli da je prosečna zarada u septembru bila 931 evro, a da će u decembru preći granicu od 1000 evra, a da je 2012. godine prosečna plata bila oko 300 evra. Minimalna zarada je povećana za samo godinu dana za 37% i iznosi 551 evro, a 2012. godine je iznosila negde oko 15.700 dinara.

Doneli smo Zakon o alimentacionom fondu, kojim smo obezbedili finansijsku sigurnost samohranim majkama. Tu je i Fond za stanove za mlade, koji je jedan od najboljih programa za poboljšanje kvaliteta života mladih ljudi kod nas.

Ovaj budžet se donosi u jednom izuzetno teškom momentu za državu, Srbiju koja ni kriva, ni dužna je kolateralna šteta u borbi golijata. Pričam o aktuelnoj energetskoj krizi oko gasa, naročito oko NIS.

Čuli smo danas predsednika Aleksandra Vučića da je ostalo svega par dana za rad NIS. Čuli smo da zbog sankcija kojima je nepravedno izložena NIS, iako su sankcije uvedene Rusiji, neće dozvoliti da naša država dođe u situaciju da trpi.

Vlada je podržala danas predlog, i to pozdravljamo mi iz JS, predsednika da se ruskim partnerima da 50 dana da se dogovore sa potencijalnim kupcima kako bi se izbegla nacionalizacija kompanije.

Predsednik je zatražio da produži licencu NIS-u za 50 dana, što je takođe dobro, znajući da je i do sada država Srbija i njeno rukovodstvo mudro upravljalo kriznim situacijama. Setimo se poplava 2014. godine. Već sam pričao o koronavirusu 2020/2021 godine.

Siguran sam da ćemo i ovu kriznu situaciju rešiti u najboljem interesu države Srbije i njenih građana.

Uostalom, kada bi se obistinile vesti da je Ukrajina pristala na američki plan od 28 tačaka i da su se u Abu Dabiju sastali ruski i američki zvaničnici, čitava ova kriza oko NIS-a rešila bi se još lakše, ali, znate, napetosti su najveće na kraju bitke i tada najčešće stradaju oni nevini. Zato podržavamo mudru odluku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije koju su doneli danas.

Poslanička grupa Dragan Marković Palma smatra da je predloženi budžet kontinuitet jedne odgovorne ekonomske politike i mi ćemo u danu za glasanje podržati taj budžet.

Takođe, mi ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima jer će se na taj način uvesti red na tržištu udžbenika, datim našim učenicima bolji i kvalitetniji sadržaj i osim obrazovnih sadržaja udžbenicima ćemo vratiti i vaspitnu funkciju.

Danas ovde u ovoj sali, ali i na skupštinskom Odboru za obrazovanje, pojedinci su kritikovali izmene i dopune Zakona o udžbenicima jer smatraju da je sasvim u redu da nam hrvatski izdavači, odnosno njihove ćerke firme štampaju udžbenike, da na svoj način obrađuju teme od vitalnog značaja za naš obrazovni sistem i vaspitanje budućih generacija.

Kao neko ko punih 20 godina sprovodi obrazovnu politiku Republike Srbije na jednom delu njene teritorije apsolutno se ne slažem sa pomenutim kritizerima i smatram da su predložene izmene i dopune zakona veoma važne za očuvanje naše kulturne baštine, za kvalitetan obrazovno-vaspitni proces u našim školama.

Uostalom, vidimo šta nam se u poslednjih godinu dana servira iz Hrvatske. Vidimo taj nacionalistički zanos kod naših komšija, nacionalistički zanos najčešće i konstantno potpaljivan mržnjom prema srpskom narodu. Vidimo i da brojni blokaderski nalozi se vode iz Hrvatske. Mi jednostavno tome moramo stati na put.

Uostalom, izmene i dopune Zakona o udžbenicima su u potpunom skladu sa odredbama Deklaracije donesene na Svesrpskom saboru i tu Deklaraciju smo usvojili ovde u ovom parlamentu i ne vidim nikakav problem sa tim.

Još jednom da ponovim, u danu za glasanje poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržaće sve ove predložene tačke dnevnog reda.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Edis Durgutović.
Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, ministri u Vladi Republike Srbije, svakako puno važnih zakona je danas na dnevnom redu, ali ono što građane Srbije najviše interesuje i što se svakako vodi kao jedan od najvažnijih zakona jeste Predlog zakona o budžetu Republike Srbije.

Prethodno većina mojih kolega, pa tako i ja želim da naglasim da i ovaj kao i neki prethodni budžeti se donose u vrlo specifičnim i komplikovanim okolnostima, pre svega svetskim, a danas budžet za 2026. godinu donosimo i u otežanim okolnostima u samoj Srbiji.

Ono što je dobro za građane Srbije jeste da prilikom planiranja ovog budžeta, kao i nekih prethodnih godina, ali prvashodno budžet za 2026. godinu se na neki način u okvirima iz budžeta za 2025. godinu planira i oslanja se na dve osnovne komponente kojima nakon godina kada smo morali da stabilizujemo javne finansije, a građani Srbije pokazali razumevanje kada je bilo potrebno da stegnemo kaiš. Isto tako, sada pokazuju razumevanje za balansiranu politiku, kada je kreiranje budžeta u pitanju. Sa jedne strane to su kapitalne investicije, a sa druge strane jeste rast životnog standarda građana.

Te svetske okolnosti u kojima se nalazi i Srbija, jer ne možemo nas posmatrati kao izolovano ostrvo, i sve turbulencije koje se dešavaju u današnjem svetu i te kako se odražavaju i na našu ekonomiju, ali ono što Vlada i Ministarstvo finansija uspešno rade jeste da, čini mi se, na uspešan način amortizuje i ne dozvoljava da se teret i te krize, te i takve krize prelije na građane Srbije.

Sa druge strane, moramo imati u vidu činjenicu da građani, siguran sam, će razumeti u svakom trenutku okolnosti u kojima se Srbija nalazi.

Kao što sam na samom početku rekao, jako značajno za sve građane Srbije jeste orjentacija i namera Vlade i politike koja u kontinuitetu poslednjih par godina pokazuje spremnost za rast i kvalitet životnog standarda u Srbiji.

Slažem se tu negde sa ministrom Malim kada je izlagao, dobro je da izgrađujemo i puteve i pruge i da investiramo ali je jako bitno da nađemo meru i da tu uskladimo sa povećanjem i kvalitetom životnog standarda ljudi. Građani takvu politiku jasno podržavaju.

Kada pogledamo za samo tri godine koliko procenata su nam porasle penzije ili minimalna zarada, za samo godinu dana 37%, prosečna zarada u Srbiji će u decembru iznositi preko 1.000 evra, to je rezultat politike od samo par godina, jer post pandemijski svet, odnosno svet posle korona virusa svakako nije isti i to nam jasno daje za pravo da kažemo da naša ekonomija je vrlo otporna na te stvari.

Kada je planiran budžet zbog okolnosti u kojima je planiran, sa rastom BDP-a od 3% a negde, sa druge strane, i sličnim, koliko toliko, deficitom od 3%, ali građani treba da znaju da taj deficit, odnosno to neko zaduživanje koje nam je planirano u budžetu i dalje umanjuje udeo našeg javnog duga u BDP. Verujem da će negde krajem 2026. godine, ako se ne varam, on biti negde oko 44,5% i da će on biti nešto manji. Znači, nastavljamo sa tendencijom smanjenja javnog duga Srbije.

Penzije u ovoj godini rastu 12,2% i izlazimo iz ciklusa da je za zadnje tri godine to dvocifreni rast penzija i da će one negde biti otprilike u nivou 490 evra. Plate za 5,1%, ali pritom moramo da imamo u vidu činjenicu da je za godinu dana u prosveti plata porasla za 28,2%, a u zdravstvu za 19,6%.

To je politika okrenuta građanima, to je politika koja pre svega pokazuje brigu i odgovornost prema svim građanima Srbije. Nešto kasnije ću u delu kada budem pričao o mladima pokušati na najbolji način da pokažem koliko sa različitih budžetskih linija mi u stvari podržavamo mlade u Srbiji i zato nije ni čudo što jedan jako veliki broj mladih ljudi i dalje Srbiju vidi kao najbolje mesto za život.

Ono što je druga komponenta i ono što je ministar Mali u svom izlaganju rekao jesu svakako kapitalne investicije koje su značajan udeo našeg BDP-a od 6,7%, ali to je nastavak politike od prethodnih godina, mogu da kažem slobodno nastavak izgradnje Srbije od vlada posle korone i sadašnji predsednici Skupštine, Ani Brnabić i gospodina Vučevića i danas i to je ono što raduje sve građane Srbije. Nastavlja se investiranje u auto-puteve Požega-Preljina, Preljina-Pojate, kao i auto-put Beograd-Zrenjanin, brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, Novi Sad-Ruma, petlja Požarevac-Golubac.

Takođe, ulaže se, za mene kao Kragujevčanina, ali i za sve građane Šumadije, ulaže se značajan novac u ovom budžetu 9,4 milijarde dinara za obilaznicu oko Kragujevca. To je jedna za nas jako značajna investicija, ali je u budžetu predviđeno i za izgradnju mosta i obilaznice i pristupnih saobraćajnica Novog Sada. Takođe, značajan iznos sredstava ulažemo u železničku infrastrukturu, pre svega u mađarsko-srpsku železnicu Subotica-Novi Sad-Beograd, kao i za renoviranje, odnosno ulažemo u prugu Niš-Dimitrovgrad.

Takođe, značajna investicija, a to je ono što će u nekom narednom periodu kroz završetak projekta, odnosno investicionog ciklusa Srbija 2027 – „Skok u budućnost“, a to je pruga Zemun Polje-nacionalni stadion i puno sredstava Vlada Srbije je planirala za završetak tog ciklusa.

Jedino što mislim, ministre Mali, da smo negde pogrešili kada smo kroz projekat EKSPO i projekta „Skok u budućnost - Srbija 2027“ negde nismo dobro građanima razložili da kroz „Skok u budućnost - Srbija 2027“ mi ulažemo ravnomerno u celu Srbiju, a da pokretač, motor tog razvoja jeste ulaganje u EKSPO. Ali, negde se nadam da ja grešim i da će građani na kraju, u stvari, siguran sam da će građani na kraju kada sve to bude izgrađeno, postati svesni zašto je taj investicioni ciklus bio bitan i za održavanje i za razvoj naše privrede.

U budžetu su izdvojena značajna sredstva i veliko povećanje za zdravstvo. Ono što je dobro za Srbiju jeste da smo u nekom prethodnom periodu značajno podigli sredstva koja se izdvajaju za poljoprivredu i sada ona iznose 7,1% našeg budžeta, što je negde u ovom trenutku sasvim dovoljno.

Ono što, takođe, ima značajan efekat na našu ekonomiju jeste ulaganje u turizam, ulaganje u turističku infrastrukturu i rezultati rada Ministarstva turizma i omladine u prethodnim godinama daju nam za pravo da smo bili na pravom putu kada smo značajna sredstva ulagali. Odvajali smo sredstva i za vaučere, dosta sredstava, milijardu i 130 miliona, ako se ne varam, je u budžetu predviđeno za turističku infrastrukturu, za lokalne samouprave, kojim sredstvima podižemo kvalitet turističke ponude i turističke infrastrukture u lokalnim samoupravama.

Ono što je, po meni, jedna od novina koju je ministar Memić 2024. godine uveo ili obnovio iz nekog prethodnog, davno zaboravljenog perioda, jeste ulaganje Ministarstva turizma i omladine u seoska turistička domaćinstva, u trenutku kada smo taj program, projekat, kako god, pokrenuli, u Srbiji je bilo registrovano nešto preko 700 seoskih turističkih domaćinstava. Danas imamo preko 1600. To je skoro tri puta više, značajan iskorak za ekonomiju, ali i značajno ulaganje u seoska turistička domaćinstva nama omogućava da sačuvamo i tradiciju i kulturu, dovedemo strane turiste, povećamo priliv u budžet Republike Srbije, a sa druge strane, ravnomerno razvijamo Srbiju, kako regionalno, tako i lokalno. To je, takođe, i otvaranje novih radnih mesta. Svaki dinar uložen u turizam sa jedne strane se višestruko vraća, što i kroz građevinarstvo, što i kroz poljoprivredu, što kroz saobraćaj, što kroz industriju hrane, i da ne nabrajam.

Godine 2024. smo prvo opredelili 150 miliona dinara, a onda rebalansom budžeta još skoro 100 miliona dinara i tako smo kroz 120 projekata podržali, 256 miliona smo dodelili bespovratnih sredstava, koje je iskorišćeno, pre svega, za razvoj seoskih turističkih domaćinstava i turizma u Srbiji.

Ono što verujem da ćemo negde, ukoliko bude prilike, rebalansom budžeta 2026. godine ili bih vas zamolio da planirate budžetom za 2027. godinu, verujem da to može višestruko da nam se vrati, da veći iznos sredstava planiramo u budžetu nego što je ovih 150 miliona sada.

Ono što sam ostavio za sam kraj, a smatram vrlo značajno, jeste odvajanja u budžetu Srbije direktno za mlade. Ministar Mali je u svom obraćanju rekao da za 200 miliona evra se povećava na već planiranih 400 miliona, povećava iznos za kreditiranje, odnosno garantna šema Vlade za kupovinu prvog stana za sve mlade. Ali, isto tako, kroz ministarstvo koje vodi gospođa Žarić Kovačević, mi značajna sredstva u budžetu dajemo mladim bračnim parovima kao podsticaj, kao bespovratna sredstva, mladim bračnim parovima sa decom takođe, za učešće za kupovinu stana.

Ono što je ovim budžetom predviđeno jeste nikad veći budžet za mlade i za razvojne projekte, kojim jasno pokazujemo da nam je do mladih stalo na konkretnim primerima i u konkretnim slučajevima. Budžet za mlade je, kao što sam rekao, nikad veći i ove godine po prvi put u Srbiji ćemo imati, ili krenuti sa projektom i realizacijom prestonica mladih, i uveren sam da ćemo sa tim nastaviti. Kroz projekte za mlade mi smo prošle godine uložili skoro 220 miliona dinara za omladinske centre, domove, toliko sredstava je planirano i naredne godine. Sve to negde omogućava da se na tim mestima okupljaju, dele ideje, razvijaju svoje planove, podstiču zapošljavanje, i dodatno utiču na rast naše ekonomije i razvoj Srbije.

Time ću zaključiti, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj budžet, jer ovaj budžet smatra realnim, ostvarivim, razvojnim i socijalno odgovornim. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.