Bio bi red da obratite malo pažnju, jer se baš vama obraćam.

U redu je. Evo, nastavite sada.

Pre možda sat ili dva šefovi poslaničkih grupa opozicije su vam uputili jedno pismo u kome su vas obavestili o dešavanjima ispred Narodne skupštine jutros i od vas smo zatražili da reagujete. Zatražili smo od vas da reagujete. Predložili smo vam da organizujete sastanak na kome ćemo razjasniti stvari. Tražili smo da pozovete na odgovornost, imajući u vidu vaša ovlašćenja, policijske službenike koji su prekršili svoja ovlašćenja, izašli iz zakona. To se odnosi i na one koji obezbeđuju ovu zgradu.

Bio bi red i da razjasnimo da li njihova ovlašćenja sežu na taj plato ili ne. Ako sežu, bili su u obavezi da nam omoguće da radimo po Poslovniku. Ako ne sežu, onda ne znam zašto hapse studente po gradu. To bi trebali da razjasnimo.

U svakom slučaju, najkonstruktivnije smo tražili da se vidimo sa vama danas, da bi ovo razjasnili i otklonili mogućnosti da se ove stvari dalje dešavaju.

Apelujem ponovo na vas da organizujete taj sastanak danas odmah po završetku ove sednice, današnjeg rada, u 18.00 sati. Mislim da bi to bilo blagotvorno za sve. Lopta je u vašem dvorištu. To, naravno, podrazumeva da sklonite ogradu da bi mogli da dođemo na posao.

Mi ne tražimo od vas da sklonite ogradu da uđemo u „ćacilend“. To ne želimo. Želimo da uđemo u Skupštinu. To je vaša nadležnost.

Da li smo se razumeli?

Idemo na Zakon o budžetu.

Zakon o budžetu je gospodin Siniša Mali, ministar koji je najpozvaniji da govori o Zakonu o budžetu, obrazlagao 30 minuta o budžetu koji je težak 20 milijardi evra. To je dokaz kako se ova vlast odnosi ne samo prema narodnim poslanicima, nego i prema građanima ove zemlje.

Znate, u uređenim zemljama budžet se diskutuje nekoliko meseci, svaki razdeo, svako poglavlje, svako ministarstvo se posebno diskutuje. U Švedskoj, recimo, rasprava traje tri meseca. Ovde je Siniša Mali odlučio da u 30 minuta obrazloži gde će da uzme 20 milijardi, iz kog od naših džepova i kako će da ih potroši. Trideset minuta za 20 milijardi evra. Na to skrećem pažnju.

Sledeća stvar, vi ste raspravu o budžetu stavili među 57 nekih drugih tačaka. To ste radili slično i prošle godine.

Stavili ste raspravu o budžetu od 20 milijardi evra naših para zajedno sa viznim olakšicama ili ukidanjem viza sa Hondurasom, čini mi se i Solomonskim ostrvima, pa da li ste vi ljudi normalni? Uređene zemlje, one raspravljaju tri meseca, a vi zajedno sa Hondurasom. Nije ni čudo što je s vama sve otišlo do Hondurasa.

Kada bi imali pravu raspravu o budžetu onda bi vi morali da obrazložite zašto ste opet 4% budžeta ušuškali u neku rezervu. Hoće li to opet neki Nedić moći da presipa iz šupljeg u prazno ove godine, a onda za neku tamo godinu da neko obrazloži, kao što vam je sada državni revizor našao da ste negde zagubili, da ste zašenjali 222 milijarde? Nestalo. Uostalom, vama je sve tajna, a tajna je drugo ime za korupciju. Vama jednako tajna i nabavka rafala i asfaltiranje ulica.

Tvrdite da je budžet razvojni, kao što ste tvrdili za sve prethodne. Šta ste vi to razvili za ovih deset godina? Šta je to procentualno u Srbiji za ovoliko godina vaše vlasti? Statističkim manipulacijama uvećavate iznos BDP. To nije njegov realni rast, niti je do rasta došlo zbog veće i vrednije proizvodnje. Čak i uz to veštačko uvećanje, evo kako stoje stvari posle 13 godina vaše vlasti.

Naš BDP u 2024. godini po glavi stanovnika je 8.520 evra. U proseku u zoni EU je bio četiri puta veći, 33.530. Svako će reći o.k, uvek je ta zona bila bogatija. Evo onih sa kojima možemo da se poredimo. U Sloveniji je tri puta veći, o 2024. godini govorimo, u Hrvatskoj dva puta, u Rumuniji za polovinu, u Bugarskoj za trećinu. Da li su oni bili ispred nas ili su bili iza nas? Ovo je rezultat vaše vladavine i toga što smo imali razvojne politike i razvojne budžete.

Zato su cene na nivou evropskih, ako sve ostalo nije. Cene hrane su 95% od cene hrane u EU. Elektronika je 113% od cene u EU. Samo je Albanija tu nege kao i mi, nije ni čudo. Cena obuće 105% od cene obuće u EU. Odeća 90% od cene u EU. Prosečna zarada nastavnika, ne prosečna zarada u prosveti, koja je još i niža je na nivou prosečne plate u zemlji, 100 evra niža od prosečne zarade u državnoj upravi. Državna uprava u vašoj vlasti, to je pre svega policija i Vojska.

O vašem odnosu prema prosveti govori i to da je do 2012. godine prosečna plata u prosveti bila iznad republičkog proseka, sada sam rekao gde je. Za prvih devet meseci 2025. godine od planiranih 5,5 milijardi dinara za rekonstrukciju škola vi ste uspeli da potrošite samo 602 miliona. Škole razvaljene, plafoni otpadaju. Vi planirali neke pare i niste ih potrošili, ništa niste uradili ljudi.

Sledeća stvar, dakle, za nabavku nastavnih sredstava od planiranih 1,14 milijardi potrošili ste 173 miliona. U školama beogradskim žmirkaju neonke, o toalet papiru i sapunu da ne pričamo, o nastavnim sredstvima tek. Za rad sa talentovanim učenicima potrošili ste 0,3% planiranog budžeta. To će pretpostavljam ovaj ministar vajni obrazovanja sada da reši.

Vlast tvrdi da je za budžet u 2026. godini da je usmeren na unapređenje socijalne zaštite, zdravstvenih usluga, infrastrukture, obrazovanja, zdravstva, to su naravno važne oblasti i kamo sreće da je tako. Međutim nije. Ovo je demagoški budžet, dobrim delom se oslanja na zaduženja, po starom dobrom običaju, i to o zaduženju, na zaduženje budućih generacija.

Taj budžet ne brine o standardu građana, a ako i brine, ne brine o prosečnim, o siromašnim, brine o najbogatijim, tako ste postavili budžet, pa hajdemo konkretno. Budžet nije razvojni, kao što rekoh, on nema cilj da realno pospeši privredni rast, on formira sumnjive javne investicije. Siniša Mali jako dobro zna koje su sumnjive, ako kolege oko njega ne znaju šta je to.

Najveći deo fiskalnog deficita iskazanog u budžetu za 2026. godinu generisan je kapitalnim izdacima za koje ne postoji nikakav dokaz da su to neki razvojni projekti. Uglavnom su povezani sa korupcijom, a ne sa razvojem. EXPO je najočigledniji primer za to, megalomanski.

Sledeće, zbog takvog pristupa najviše su uskraćene upravo one oblasti koje ste proglasili načelno da su najvažnije. Siniša Mali ima ukočen vrat, on nikada u ovoj Skupštini nije gledao u pravcu opozicije. Nećemo vas pojesti, kazna dolazi kasnije na red, opustite se. Osim novih zaduživanja, prihodi budžeta oslanjaju se prvenstveno na PDV, pa na akcize, ne na poreze na prihode, na ono što se stvori novo i veliko, nego na potrošnju, na ono gde čerupate podjednako i sirotinju i bogate.

Ono što je, kao što rekoh, najtragičnije što se opet drastično oslanjate na zaduživanje i to dobrim delom na servisiranje ranijih zaduženja, samo sada još skuplje i opasnije, štetnije za nas.

Vi tvrdite da smo bogati. Mi smo lažno bogati, mi smo siromašni i zaduženi zahvaljujući vašoj vlasti. Funkcionišemo, vi naduvavate tu svoju priču veštačkim održavanjem kursa koji ne stoji jako dobro. Nekoliko vas zna koji je realan kurs i šta bi to značilo. Jednog dana će morati da bude realan.

Javni dug je 39 milijardi. Biće da će sa ovim budžetom otići na preko 42 milijarde. Pre deset godina bio je 15 milijardi.

Što se tiče stranih direktnih investicija, vidimo kako to funkcioniše. To su ove strane direktne investicije, čije fabrike je Vučić otvarao na jugu Srbije, sada se zatvaraju. Red bi bio da prisustvuje zatvaranju, da ljudima objasni šta će sa njima biti sutra.

Da bi bilo stranih direktnih investicija, fundamentalno je da zemlja bude politički stabilna, da postoji vladavina prava, da postoji nezavisni pravosudni sistem i iskrena borba države protiv korupcije. Ništa od toga ovde nema. Ništa nema od one vaše parole „Mir, stabilnost – Vučić“, ostao je samo Vučić, nemiran i nestabilan. Zato ovde više nije atraktivno ni turistima da dođu, a kamoli da se investira. O tome da bi budžet trebao da pomogne da se pospeši domaća industrija, domaći preduzetnici, od toga nema ni reči.

Planiramo zaduženje u budžetu za 2026. godinu 970 milijardi, kad se na to doda ukalkulisani deficit i otplate kamata, onda ukupan iznos ukupnih zaduženja u budžetu za 2026. godinu ide na hiljadu milijardi dinara, 10% BDP ili 40% budžeta. Katastrofa.

Na temu kulture, nema šta da se kaže pod vašom vlašću, ona vam je i dalje zadnja rupa na svirali. Ove godine je 0,65% od budžeta, prošle godine je bila 0,68%. Uspeli ste i to da smanjite, a u planskom dokumentu za 2027. godinu, hoćete da to smanjite na 0,58%. To je vaš odnos prema kulturi. To se, uostalom, najbolje vidi u praksi šta hoćete da uradite sa zgradom Generalštaba, to je vaš odnos prema kulturi.

Čak je i nepismeni Miloš Obrenović bio kulturniji, više je polagao na kulturu nego Aleksandar Vučić. On je čovek koji se razume u skupa vina, višu trenersku, ćacilendske šatore. Izgleda da vi investirate u kulturu u ovom parku preko puta, to je vaš kulturni obrazac. Čudi me da ovaj ministar koga nema tu, ministar obrazovanja, nije već za ovu godinu školsku stavio udžbenike lekciju o „ćacijima“ i o „ćacilendu“. Neće biti za njega prilike i za vas, zato stavite za sledeću školsku godinu. Stavićemo mi, ali da bi deca znala šta ne treba i kako ne treba.

Kada govorimo o ne izdvajanju za kulturu, treba primetiti da su u budžetu predviđena sredstva od milijardu i 196 miliona, a za Upravu za igre na sreću planirali ste milijardu i 151 milion, podjednako.

„Skok u budućnost“. Malo-malo, pa spomenete „Skok u budućnost“. Pitala vas je „Transparentnost Srbije“ gde to postoji, u kom dokumentu, koja Vlada, koja Skupština, koji organ je usvojio planski dokument koji se zove „Skok u budućnost“? neko je i odgovorio da ne postoji takav dokument. Nemojte da se pozivate na to.

Ministar finansija se ovde poziva na nepostojeći dokument. To je vaš propagandni stranački dokument, to možete ovde u parku preko puta da pričate o skoku u budućnost. Skočite u tu budućnost, nemojte da zamajavate narod.

Par reči o zakonu o vojsci. Ovaj zakon o vojsci je ogolio stanje stvari. Naravno, postoje dobri razlozi da se neke stvari promene, što se tiče profesionalnih vojnika. Dobro je da ste to uradili. Kasnite jako dugo. Što se mene tiče neke od tih stvari trebala je da promeni ona vlast koju vi zovete prethodna. Ja sam se razišao i sa tom vlašću, samo da vas podsetim. Na toj temi vi ste mogli, imali ste sve ove godine da to popravite.

Sad kad je sistem potpuno razvaljen, kad je urušen vi hoćete da ga opravite tako što ćete dozvoliti da u vojsku ulaze profesionalni vojnici koji imaju već 35 godina. Šta ćete da radite vi sa njima? Za kojim tenkom će oni da trče? Za onima koji su istopljeni, jel?

Hoćete da ih ostavite do 53 godine. Kakav će vojnik biti u 53 godini? Pukovnici idu u penziju sa 54 a oni sa 53. Kako ste to zamislili? Jel će vam okopavati paradajz u kasarnama? Čemu služi takva vojska?

Još jedna stvar, i tu se razlikujemo u razumevanju – šta ste u stvari hteli da postignete sa onom odredbom da predsednik države daje odluke koje načelnik Generalštaba treba da sluša, u skladu sa tim da komanduje vojskom. Ne mislim da je to Vučić tražio da se stavi. Ko bi rekao da ću ja da branim Vučića, jel? Ja mislim da on ne obraća pažnju na zakone, ne obraća na Ustav što bi obraćao na zakone. Baš ga briga za to. Nažalost, ja mislim da mu Mojsilović nije ni rekao da će to da stavi u Nacrt zakona. Ovo je Mojsilovićevo mastilo. On je u stvari hteo da ugura unutra jednu odrednicu po kojoj sve što mu Vučić kaže to je po zakonu pa da on ne bude kriv.

Na Odboru za odbranu sam pomenuo – bio jednom jedan načelnik Generalštaba koji je završio u Hagu, a koji je pred kraj ratova pisao razna upozorenja, odluke, rešenja da se poštuju običaji rata, da se poštuje humanitarno pravo kad je video da je vrag odneo šalu i da će mu šef, tadašnji predsednik, završiti na nekom sudu a njemu se nije išlo na sud. Na kraju su otišli obojica. Ovo sad Mojsilović radi isto tako da on sa svojim šefom ne bi otišao na sud. Uostalom, to obostrano poverenje između ovog predsednika države i ovog načelnika Generalštaba vidi se po tome što predsednik države više vremena provodi u „Informeru“, na njihovom Kolegijumu, nego na Kolegijumu načelnika Generalštaba, a načelnik Generalštaba mu podmeće ovakve stvari u zakonu o vojsci.

Hvala.

Hvala vam.
Pre svega, želim da vam kažem da sam primila vaš dopis, tako da se vidimo u 18.00 časova, imaćemo sastanak svih poslaničkih grupa na temu koju ste pomenuli.
Hvala vam što ste pomenuli član 283. stav 1. – narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine, te je podsećam građane Republike Srbije da neki narodni poslanici ne učestvuju u radu Narodne skupštine ali primaju plate koje ne odbijaju, te krše i Poslovnik i Zakon o Narodnoj skupštini.
Stav 2. – narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine, kao što ste pravilno rekli. Niko vam nije uskratio ni ulazak, ni boravak u zgradi Narodne skupštine, ali ćemo imati sastanak u 18.00 časova.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, zanimljivo je uvek kada imaju tu neku potrebu da govore o oblastima o kojima bi najbolje bilo i najpoštenije bilo da ćute i sagnu glavu i ništa ne govore jer su svojim delom pokazali kako doživljavaju brigu za te oblasti. Recimo, konkretno što se tiče kulture – Narodni muzej u Srbiji, ovaj ovde u Beogradu, otvoren za javnost na Vidovdan 2018. godine nakon što je bio zatvoren, pazite sad poštovani građani, 15 godina. Dakle, 15 godina bio zatvoren Narodni muzej, najvažniji muzej svake nacije. Tako su brinuli o kulturi. Ko ga je otvorio? Aleksandar Vučić.

Muzej savremene umetnosti otvoren za javnost 20. oktobra 2017. godine nakon što je 10 godina bio zatvoren. Pa, sve muzeje pozatvarali, sve uništili, sve upropastili, sve pokrali i sad pričaju kako neko o nečemu ne vodi računa.

O Generalštabu nam pričaju oni koji su Maršalat poklonili. Tu genijalnu finansijsku konstrukciju ovde su izneli kao sopstvenu pohvalu. Kaže – bilo procenjeno na 28 miliona a mi prodali, kaže, za 15. Dakle, 13 miliona nestalo u akciji. Nestalo kao tenkovi u reformi vojske koju su sprovodili.

Dakle, 13 miliona nestalo, a onda pride, valjda bio „crni petak“ pa veliki popust bio, pa na „crni petak“ otišao Maršalat. A, uz Maršalat ide akcija – ko kupi Maršalat dobije i vojsku da mu čisti džabe ruševine. E, tako su se odnosili prema spomenicima kulture, kako su tada bili definisani. Onda dođu na to isto mesto i sa predstavnicima američke ambasade nazdravljaju šampanjcem za dobro obavljen posao. Još uvek nema odgovora gde se dede 13 miliona.

Na kraju, što se tiče vojske, sve ono što NATO nije uništio u bombardovanju vi ste uništili u miru i kad je vojska u pitanju tu najbolje da ćutite.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Biljana Đorđević.
Izvolite.

Poštovani građani i građanke Srbije, ima neke ironije u tome da je pre, čini mi se, nedelju dana Evropski sud za ljudska prava potvrdio da je projekat „Beograd na vodi“ zasnovan na leks specijalisu protiv koga se tada bunila inicijativa „Ne davimo Beograd“ iz koje je nastala stranka Zeleno-levi front utemeljena u bezakonju pre 10 godina.

Evropski sud za ljudska prava još uvek nije doneo odluku o fantomima koji su rušili u Hercegovačkoj a sada nam kroje budžete, ali ja ne sumnjam da će se i to uskoro dogoditi. Fantomi su onda rušili, policija nije reagovala, suspendovan je ustavni poredak u centru Beograda. Tako je uspostavljena savamalska oligarhija, na kršenju zakona, na kršenju građanskih prava, na privatizaciji javnog interesa, i to sve na dan izbora. To se nastavlja u narednih 10 godina.

Bilo je nas koji smo bili protiv. Nažalost, bilo je i onih koji su poverovali da ste stvarno hteli da uklonite pacove, zmije i narkomane. Poverovali su u vaš progres, stabilnost, evropski put ili je možda bilo lakše poverovati da je tako, jer im niste direktno zadirali u imovinu, posao, živote, ali i to se danas promenilo.

Međutim, poredak zasnovan na bezakonju, oligarhija čiji je cilj bio samo da izvlači za sebe profit, a to predstavlja kao patriotizam i da sve sopstvene protivnike napada kao izdajice i strane plaćenike, da građanima ogadi politiku i ne može da dođe u drugačiji stadijum do u onog u kome danas njeni ministri ubeđuju ljude da učestvuju u sprovođenju krivičnih dela, kako bi se umesto navodnog zmijarnika sada rušio Generalštab, a sa njim rasprodao i centar Beograda, kako bi se na mestu od izuzetnog političkog, istorijskog, kulturnog, arhitektonskog značaja gradili komercijalni sadržaji u vlasništvu stranaca.

Kao i pre 10 godina, diskretni heroji ovog društva su stručnjaci koji će se boriti do zadnjeg dana za kulturno nasleđe, poput Stele Radonjić Živkov, nekadašnje zamenice direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, koju je prema tekstu BIRN-a, na osnovu saslušanja Aleksandra Ivanovića, vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, datog u Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministar Selaković nazvao ustašom zato što je javno iznela informaciju prošle godine da zavod nije dao saglasnost da se skine zaštita sa Generalštaba.

Zamislite, građani i građanke Srbije, kakva je to perverzija, da ministar kulture naziva ustašom ženu koja čuva kulturno nasleđe Srbije, a on smatra da je patriota i onda ruši i prodaje Generalštab. U toj pervertiranoj realnosti mi živimo.

Sve je upravo obrnuto od onoga što režim kaže. Kada kažu opšti interes, u stvari, to je posao za gomilu podizvođača bliskih vlasti.

U toj realnosti Milenko Jovanov predlaže autentično tumačenje za već neustavni leks specijalis, kako bi urušio kulturno nasleđe još 13 drugih kulturnih objekata i ne bi li naprednjačka oligarhija umilila se jednoj drugoj oligarhiji.

Istovremeno nam predlaže i Zakon o udžbenicima, u kojem se udžbenici od nacionalnog značaja definišu kao, pa citiram, oni koji prenose vrednosti, tradiciju, jezik i kulturu, zbog čega predstavljaju osnovno sredstvo izgradnje i očuvanja identiteta i nacionalne kohezije, stabilnosti i otpornosti Republike Srbije na spoljne uticaje i jedan od stubova nacionalne bezbednosti.

Ne samo što funkcija udžbenika nije da bude stub nacionalne bezbednosti, već alat za prenošenje znanja i učenja, posebno je licemerno da to dođe od vas, da vi to pravdate kao oruđe otpornosti na spoljne uticaje, dok istovremeno urušavate kulturno-istorijsko nasleđe Republike Srbije radi izgradnje Trampovog hotela.

Dok udžbenicima jurišate ka osvajanju nacionalne bezbednosti Srbiji je ugrožena energetska bezbednost. Na sednicu smo došli sa apokaliptičnim najavama oko NIS-a, a nakon uvedenih američkih sankcija u oktobru, za koje smo znali još od januara i saopštenjima sa sednica Vlade prethodnih dana da ne treba da brinemo, kao da kao zemlja nismo mogli da se pripremimo za ono što nam se dešava, a mogli smo i Zeleno-levi front vas je upozoravao. Srbija troši poslednje strateške rezerve goriva, rezerve koje se čuvaju za ratno stanje i velike elementarne nepogode zato što je politika Aleksandra Vučića jedna velika elementarna nepogoda.

Pre tri godine na ovoj sednici o budžetu Zeleno-levi front je predlagao uvođenje vanrednog kriznog poreza, da se oporezuje dobit koju je NIS ostvarivao tako što je kupovao jeftinu naftu na međunarodnom tržištu i istu prodavao po nekim od najviših cena u Evropi građanima Srbije - em je profitirao na ratu, em su građani Srbije de fakto kreditirali NIS. To što je tada pljačka građana Srbije omogućila NIS-u da u jednoj godini, 2022, ostvari dobit za koju bi mu inače trebalo pet godina nije bio problem koji se ticao Siniše Malog, Aleksandra Vučića, SNS ili SPS. Tada smo mi podneli predlog zakona koji bi državi mogao da obezbedi 50 milijardi dinara vanrednih prihoda i po ugledu na mere koje su sprovele sve evropske zemlje.

U januaru ove godine, kada je postalo jasno da će Rusi morati da izađu iz vlasništva nad NIS-om, predlagali smo da Srbija preuzme ovu strateški važnu kompaniju po ugledu na brojne zemlje u Evropi, te da nacionalizuje NIS. Režim je izabrao da čeka, da i dalje laže građane Srbije i svoje birače kako nas od Rusa ništa ne sme odvojiti, pa su nas u prethodnih dana zamajavali time da se strateški resursi zemlje prodaju tajno, ponovo nekim čudnim arapskim, ili ko zna zapravo čijim kompanijama. Danas saznajemo da od toga nema ništa. Rafinerija uskoro prestaje da radi.

Danas smo od Aleksandra Vučića čuli da je Srbija čak četiri puta imala mogućnost, a nije iskoristila pravo preče kupovine NIS-a 2022. godine i u februaru, martu, maju 2025. godine iz poštovanja prema Rusima. Zašto Rusi, kojima ne uvodimo sankcije, tri i po godine, mi smo jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja to nije uradila, koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU, zašto Rusi nama ne veruju? Zašto nam ne ponude da otkupimo NIS, kompaniju vitalnu za našu privredu. Kakvi su nam to prijatelji? Jasno je da nemaju političku volju da nam pomognu.

Zato i kažemo da Srbija mora biti prijatelj svojim građanima, braniti javni interes. Nacionalizujte NIS. Nemojte da zahtev za nacionalizacijom NIS-a da mešate sa poštovanjem prava na imovinu, jer ponoviću - Evropski sud za ljudska prava rekao je da vaša savamalska oligarhija u koju ste pretvorili Srbiju povredila pravo na imovinu kompanije „Iskra“, čiji su objekti srušeni radi projekta „Beograd na vodi“. Vi poštujete samo pravo na imovinu onih koji su bliski vama. Nacionalizacija nije i konfiskacija.

U budžetu za 2026. godinu nema novca za izdatke za NIS. Kao da se ovo što se dešava nema nikakve veze sa budžetom, a jasno je svima da to ne može biti tako. Uzgred, smanjuju se i troškovi za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što bi trebalo to da nam objasnite.

Ovo kockanje sa sudbinom Srbije znak je posebne nedostojnosti da Srbiju vodite, posebne vrste bahatosti u kojim u različitim okolnostima različite grane vlasti uzurpiraju vlast. Narodna skupština uzurpira vlast preko autentičnog tumačenja. Mnogo češće ovde mi smo se suočavali sa uzurpacijom vlasti od Vlade, posebno kada je reč o trošenju našeg novca putem tekuće budžetske rezerve.

Tekuća budžetska rezerva je nezaobilazna tema na ovim sednicama o budžetu, jer se koristi van svoje osnovne svrhe, a za preraspodelu u budžetu za finansiranje ranije nekih novih ad hok ekonomskih politika bez javne rasprave i skupštinskog usvajanja, ali uvek za netransparentno trošenje, a bez objašnjenja za koje konkretne namere su sredstva preusmerena i da li je to bilo opravdano i čim se to krije, biće da nije.

U završnom računu vidimo da je tokom 2024. godine iz tekuće budžetske rezerve prebačeno ukupno 84.131.472.238 dinara, a prema prosečnom kursu to je 719 miliona evra. Sva sredstva su prebačena na osnovu pojedinačnih rešenja Vlade, a van saglasnosti Narodne skupštine, što predstavlja ozbiljan problem u pogledu transparentnosti i budžetske kontrole. Ukupno je doneto 297 rešenja o korišćenju tekuće budžetske rezerve. Od toga 49 rešenja je označeno kao „strogo poverljivo“, te podaci o nameni i korisnicima ovih sredstava nisu dostupni javnosti, pa ni nama narodnim poslanicima. Piše kojem korisniku se oduzimaju sredstva, kome se daju, datum rešenja, to se ne objavljuje u „Službenom glasniku“.

U ovom slučaju dominiraju odbrana, Generalni sekretarijat Vlade, ali i BIA. Posebno je upadljivo da je BIA tri puta dobijala dodatna sredstva tokom decembra 2024. godine, a upravo u periodu kada su započeli masovni studentski i građanski protesti. Sva ta rešenja, takođe, su bila klasifikovana „strogo poverljivo“.

Pošto smo imali ovu raspravu nekoliko puta sa ministrom finansija, a za građane da objasnim, „strogo poverljivo“ je stepen tajnosti koji se određuje radi sprečavanja nastanka štete po interes Republike Srbije, a kriterijume za određivanje stepena tajnosti određuje Vlada uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. U prevodu, u ovoj savamalskoj oligarhiji to znači tako da oni između sebe dogovore šta im treba, kome treba da se deli novac, ko treba da se prisluškuje, prati, zastrašuje, a onda kako da se to sakrije, i to se onda proglasi „državnom tajnom“ ili se stavi ovo S.P, „strogo poverljivo“.

Na kraju, moram da kažem nešto o još dve teme na dnevnom redu, a koji je bogat raznim stvarima koje su nama važne, ali ja želim da govorim još o dve.

Jedna se tiče izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Do sada su to bile dve Poverenice, od kako postoji ta institucija. U oba slučaja, Nevena Petrušić i Brankica Janković gradile su nezavisnu instituciju, podizale joj ugled, branile su prava građana i posebno su stale u odbranu ženskih prava. Važno mi je da to kažem na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Zeleno-levi front je na ovu poziciju kandidovao Milenu Vasić, advokaticu koja se jako dugo bori za zaštitu ljudskih prava, a čime je zaslužila poverenje preko 60 relevantnih organizacija civilnog društva, stručnih tela, medija i javnosti. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je umesto nje, za kandidata, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložio Milana Antonijevića, kandidata SNS, koji je odabrao, nažalost, da ga ljudi pamte po tome što relativizuje nasilje koje sprovodi SNS. Ovo je preuzimanje i poslednje nezavisne institucije. Mi smo protiv toga, kao i brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji.

Još jedna tema o kojoj želim da govorim, a nama kao Zeleno-levom frontu je veoma važna. Tiče se dva poreska zakona koja se uvode zbog tzv. CBAM-a – Carbon border adjustment mechanism ili finansijskog mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. To su Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakon o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Za CBAM se zna još od maja 2023. godine, a kada je usvojena Evropska uredba o naplati prekograničnih emisija i znalo se da je konačni rok za primenu 1. januar, a kada kreće primena, 2026. godine. Od tada će kompanije u EU plaćati porez na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljendioksida, ali na tome se ništa nije radilo do maltene poslednjeg trenutka i zakoni dolaze na dnevni red mesec dana pre početka primene CBAM-a.

S obzirom da dve trećine našeg izvoza ide na tržište EU, da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU, jasno je da sve to umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.

Zeleno-levi front se zalaže za pravednu energetsku tranziciju, za Srbiju u EU. Međutim, jako je važno da se zakoni poput ovoga, koji imaju izuzetan uticaj na građane i na privredu, usvajaju nakon komunikacije, debate i diskusije upravo sa građanima i sa privredom.

Godina 2034. kada će CBAM naplata emisija biti 100% je jako blizu, to je za svega osam godina. Ako ne promenimo pristup, možemo očekivati da naši proizvodi postanu još manje konkurentni.

Vlada je izabrala lakši put - porez na ugljenik, umesto implementacije sistema trgovine emisijama, koji se već primenjuje u EU. Kada bismo stvarno želeli da što pre postanemo deo EU, možda bi bilo bolje da smo primenili ovo drugo, a ne porez na ugljenik, koji će morati da se svake godine zakonski reguliše prema ovom predlogu.

Ovo je jedan od primera koji pokazuje da Srbija ne ide stvarno ka EU niti je stvarno zanima borba protiv zagađenja, niti planiranje pravilne energetske tranzicije, već radi stvari kako bi se samo prividno prilagodila i kako ne bi izgubila tržište.

Čak i ovakvom odlukom da idemo sa ugljeničnim porezima, potrebno je hitno definisanje jasnog puta za sektor električne energije, uključujući plan kako će se EPS postepeno približavati ovom evropskom sistemu trgovine emisijama i režimu, na koji način će se smanjiti udeo uglja i kojim modelima će se štititi ranjivi potrošači i industrija. Bez tih elemenata Srbija rizikuje ili velike SVAM troškove ili ulazak u ITS sistem pod izrazito nepovoljnim uslovima.

Srbija bi trebalo da obezbedi aktivnu saradnju sa institucijama EU radi pristupa fondovima i prelaznim mehanizmima. Zemlje centralne i istočne Evrope su ovakvim pregovorima obezbedile besplatne dozvole i velike investicione fondove. Srbija bi trebalo da prati isti princip, prilagođen statusu zemlje kandidata. Nažalost, ona se tako ne ponaša.

Ovo bi sve radila odgovorna vlast, vlast koja stvarno teži članstvu u EU, kao način da unapredi život svojih građana, vlast kojoj nije najteža odluka da stavi srpski interes ispred ruskog interesa. To ne može da radi savamalska oligarhija koja je zarobila našu zemlju.

Ali, važno mi je da kažem - Srbija niste vi, Srbija nije savamalska oligarhija, Srbiju i dalje činimo mi, njeni građani, koji ne prodajemo, koji štitimo kulturno-istorijsko nasleđe, koji ćemo se boriti za njenu budućnost, u kojoj ćemo svi biti ravnopravni i slobodni. I izborićemo se. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Na kraju ispade ko ova Vladica u "Varljivom letu 68" - A naša domovina biće ujedinjena zajednica svih naroda i narodnosti, itd, itd. Dirljivo.

U svakom slučaju, što se tiče autentičnog tumačenja, suština autentičnog tumačenja je da se zaštitne mere definisane u okviru odluke o prostorno-kulturnoj celini uz ulicu Kneza Miloša, kao i u okviru pojedinih odredbi, pojedinačnih odluka o utvrđivanju spomenika kulture i njihovih zaštićenih okolina koje se odnose na sam projekat, ne primenjuje. To je suština. Naime, o čemu se radi?

Najbolji dokaz da su svi savršeno razumeli šta smo mi hteli ovim zakonom i šta je predloženo zakonom su njihove diskusije. Savršeno su razumeli šta je poenta. Dakle, da se umesto ruševina nešto izgradi. I to su govorili danima. E, onda, kada je usvojen zakon, onda su se setili neki da kažu - Pa, nije to tako, znate, ima dve odluke, pa u ovoj drugoj odluci ne piše, ova druga odluka štiti, vidite kako su glupi "ćaci" zaboravili odluku. Ne, nego ta druga odluka, koja se inače ne odnosi na Generalštab nego na kulturno-istorijsku celinu Kneza Miloša itd, dakle, ne govori ni o jednom objektu pojedinačno, ima upućujuću normu. Ta upućujuća norma se poziva na odluku iz 2005. godine, a mi odluku iz 2005. godine proglasili ništavom.

Kako može da se primenjuje bilo šta što upućuje na odluku koja više ne postoji u pravnom prometu i smatra se, pošto je proglašena ništavom, da nikada nije ni postojala? Kojom magijom? Pa, magijom onih koji žele da ovo na neki način ospore i da na neki način zaustave. E, pošto ne znaju šta treba da primene i kako treba da primene zakon, evo sad ćemo im protumačiti. Polagano neka čitaju, pa će imati priliku da shvate šta je ono što smo hteli da kažemo. I to je ono što je suština svega.

Dakle, ne dira se u odluke o utvrđivanju kulturnih dobara, ne menja se njihov pravni status, ne menja se status zaštićene okoline, ne umanjuje se njihov značaj, ne sprovodi se njihovo uklanjanje iz bilo kog registra, ne menja se ili umanjuje nadležnost Zavoda, ne brišu se i ne eliminišu se prethodne stručne odluke. Dakle, ništa se od toga ne dešava, nego će dobiti tumačenje potpuno normalno, od specijalnog zakona u odnosu na opšta pravila, dakle, lex specialis derogat legi generali , načelno pravno pravilo. Dakle, sve ono što postoji u pravnom prometu a suprotno je specijalnom zakonu ne može da se primenjuje. I to je to.

Ali, pošto se prave nevešti, i pomenuta gospođa o kojoj će kontrarevolucija koja teče tek dati svoj sud kada dođe vreme za to, šta je, kako i na čiji nalog radila, sada će imati potpuno jasnu situaciju da ne mogu više da se prave nevešti i da ne znaju šta treba da primenjuju. Evo vam sada konkretno šta ćete primenjivati i postupite po naređenju, što bi se reklo. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.