Poštovani građani Srbije, evo nas na još jednoj sednici koja je najavljena kao i ona prethodna, kao i sve prethodne koje najavljuje ministar Siniša Mali i vlast, nikad veće, nikad više, nikad bolje, radujte se građani kao cirkus kad dođe u neki grad. Biće super, biće sjajno, ništa se ne sekirajte, samo verujte nama. I tako punih 13 godina, pravljenja budžeta po meri elite na vlasti, kao što je i ovaj budžet, potpuno netransparentan, koruptivan, po meri vlasti, ne oslikava potrebe građana Srbije niti države Srbije, već isključivo ono što treba vama, jer se ponašate kao da ste nasledili Srbiju i vama pripada i možete da radite šta god hoćete.

Ministre, niste se čuli celog dana, a vidim da šetate sada, ja bih vas zamolio, možda čujete nešto, imam neka pitanja za vas. Ali ako nećete da odgovarate, barem poštujte nas koji govorimo.

Dakle, u ovom budžetu je sve isto kao i u prethodnom. Korupcija zauzima centralno mesto u ovom budžetu. O tome vam je pisao i Fiskalni savet.

(Narodni poslanik Nebojša Bakarec se smeje.)

Pozovite lekara nekog, čoveku nije dobro. Ima ovde hitna u „ćacilendu“, video sam.

Dakle, za sve vreme vaše vladavine, građane Srbije ste zadužili za 30 milijardi evra i to ovde piše, 30 milijardi evra, građani to treba da znaju. Za to vreme ste taj novac koji ste uzimali trošili na koruptivne projekte, infrastrukturu koju ste plaćali mnogostruko više od onoga što vredi. Siniša Mali je šampion korupcije. Ne znam koliko puta to više treba reći. Pa to svi znaju. Siniša Mali je čovek koji je dogovarao za auto-put Ruma-Šabac-Loznica. Je li tako, ministre? Evo, ovde je to na dnevnom redu. Opet pare. Nije im bilo dosta za „Azvirt“, za Papića itd. Evo, Papića ste uhapsili, uhapsilo ga je tužilaštvo. A šta je sa Zvonkom? Šta je sa porukama koje ste razmenjivali sa Zvonkom? Ništa. Moravski koridor? Trista miliona ponovo. Pa dokle, ljudi, više? Pa nije prošlo godinu dana od kada je pušten u radu, vi ga krpite sad. Nije stigao još do Kraljeva i Čačka, a ovaj deo do Vrnjačke Banje i Trstenika se raspada. I tako vi sprovodite investicije, i tako vi realizujete ovaj budžet.

U budžetu ste, Siniša Mali, predvideli poprilično crnih rupa, ima negde za milijardu i po. Crne rupe su ono za šta se neće znati i neće se moći saznati kako je novac građana potrošen.

Vi ste u vašem budžetu recimo za projekat eFakture predvideli 2,65 milijardi, projekat „Iskra“ obračun zarada 2,3 milijarde i tako dalje. Imate gomilu svake godine tih IT projekata niko to ne zna, ni za šta to služi, ni za šta će koristi građanima Srbije, ali vi to super trošite i odlično vam ide trošenje kao „Super Hik“, nema problema, uzimate od naroda, a onda vi trošite kako vama odgovara.

Što se tiče prioriteta i u ovom budžetu ste predvideli EXPO kao jedan od ključnih projekata, jer vi mislite da će EXPO da bude razvojni projekat. Tako barem govorite, što se nikada i nigde nije dogodili. I, vaš prioritet je EXPO, akvarijum, fudbalski stadion, a ne kanalizacija, voda, poljoprivrednici, ne đaci i škole. Nema para za besplatne udžbenike, ministre Mali? Koštalo bi cirka, oko 50.000.000 evra za godinu dana, da svi đaci u Srbiji dobiju besplatne udžbenike. Nema para za užinu koja bi bila oko 100.000.000 evra pride da rasteretite roditelje. Nema para da rasteretite privrednike Srbije i da smanjite opterećenja na zarade koje su najveće kada podižete minimalac, treba da ga podignete, ali pomozite i privrednicima, zato opada produktivnost, zato opada konkurentnost našim domaćim privrednicima.

Pričate ovde bajke građanima Srbije kako je sve stabilno, kako imamo makroekonomsku stabilnost itd. Kurs evra zadnjih dvanaest godina 117 dinara, držite ga samo zato veštački da biste mogli da kažete da su prosečne plate u Srbiji na nivou zemalja u regionu, a skoro su najmanje, možemo se porediti samo sa Crnom Gorom, odnosno izvinjavam se Crna Gora je mnogo iznad nas, samo sa Bosnom i sa Makedonijom. Taj kurs evra kao što znate je vrlo depresivan za sve firme koje se bave izvozom i koje ne mogu biti konkurentne i zato vam odlaze ovi pletači kablova koje ste ovde dovodili.

Cene su u međuvremenu porasle za 62% i to povećava PDV, odnosno BDP kao i uvoz i PDV na uvoz, jer sve više postajemo zavisni od uvoza u odnosu na ono što mi izvozimo.

I, sada dolazimo do situacije da imamo NIS. Da li može neko da mi odgovori od vas? Zašto 1. januara niste Rusima dali ovih 50 dana roka da izađu iz vlasništva kao što je to Vučić dao danas? Pa, ne možete, pa zato što ne smete, zato što ste ucenjena vlast, da slučajno ne naljutite Putina, a da ispoštujete Amerikance, a da građani ne pretrpe štetu, pa ste mislili da izmuljate nešto sa trange-frange varijantama. Ne može, neće da se dogodi, niti ćete za dva dana da dobijete licencu. Nećete dobiti. Završena priča. E, sada je samo pitanje koliku će štetu trpeti građani Srbije zbog te neodgovorne politike.

Kažete – nećemo nacionalizaciju, platićemo više nego što vredi. Zašto? Zašto plaćaju građani Srbije nešto više, nego što vredi? Da li možete to da odgovorite građanima Srbije? Da biste se vi dodvorili kome? Rusima ili ćete sačekati da stupi blokada platnog prometa, da firma umre, pa onda u stečaj, pa ćete onda iz stečaja to da kupite? Šta god da su ideje, to je neodgovorno i to pokazuje vaš strah i vašu nesposobnost više da upravljate državom. I nemojte više da kukate. Ovaj čovek danas priča o apokalipsi, priča o ratovima, priča o katastrofi. Slušamo trinaest godina to ljudi. Ljudi u svetu žive normalno, u Evropi žive normalno, zemlje se razvijaju, primaju ozbiljne plate, privreda se razvija. Mi smo katastrofa.

Koliki je rast BDP-a bio ove godine ministre? Siniša Mali da vas pitam, da li možete da odgovorite građanima Srbije koja zemlja u regionu je imala najniži rast BDP-a ove godine? Tražim da kažete vi, da ne kažem ja da je Srbija ubedljivo najmanji. Prema podacima MMF u sledećoj godini možda ćemo biti sa Bosnom tu negde. Toliko o vašoj politici kada govorimo o ekonomskoj, ekonomskom razvoju.

Ovde ste predvideli gasifikaciju, jedan od najvećih koruptivnih projekata koje sprovodite deset godina. Državna revizorska institucija naložila da se sprovode javne nabavke. Da li je tako? Da li ste deset godina, petnaest, ko zna koliko radili gasifikaciju bez tendera? Stotine miliona evra i milijarde da se vodi gas tamo gde nema ni struje, ima nekih delova opštine Rekovac, ljudi nisu ni struju imali, da ne kažem ni vodu, a dobili su gas. Zašto? Zato što treba da se kopa, zato što „Srbijagas“ tu treba da plati, a građani Srbije da uzmu kredite da daju „Srbijagasu“ i to radi nekoliko firmi „Milenijum tim“ koja je vaša glavna uzdanica i još par nekih izvođača.

Evo, sada borba u Ćićevcu, raspisan tender. Firma koja je dala najnižu ponudu, pritisli ste ih sa svih strana da odustanu, jer ne mogu da rade oni, mora da radi Gašićeva firma, iz Kruševca. Da li ste vi normalni? Da li vi mislite da će to doveka da traje? Da se to ne vidi? Da se to ne zna? Pa, da li vi mislite da jednog dana neće doći neko u te institucije koje će se pridržavati zakona i reći – alo, kradete narodni novac, za to se ide u zatvor, za to se odgovara. Da li ste svesni toga? Ili gledate dole i mislite sve je u redu, proći će to, neće biti nikakvog problema.

Nikola Selaković sagnuo glavu ovde. Pa, da li mislite da budete uhapšeni? Vi ste trebali u zatvoru da budete zbog Generalštaba bre? Kakvo tumačenje ovde? O čemu govorite? Pa, vi ste falsifikovali dokumente, vi ste tražili, Siniša Mali isto sa vama, da se skine zaštite kulturnog dobra tih objekata, da bi ste napravili kombinacije sa Trampom ili sa Grenelom ili sa kim god. Pa, to je rekao vaš Vasić, direktor vaš, vi ste ga postavili. Čovek je priznao da ste to falsifikovali. Pa, šta radite ovde bre? Da li ima neko živ u tužilaštvu, u policiji da kaže, hajde u zatvor. Šta hoćete da radite? Da porušite to, da pravite zgrade i hotele, da pravite Dubai u Beogradu, malo vam je jedan Beograd na vodi, sada hoćete još jedan drugi.

Poništavate i brišete srpski identitet svih ovih godina i pravite ovde Dubai u Srbiji. Hoćete da rušite kasarnu Sedmog puka, da pravite hotel, to hoćete da uradite građanima Srbije.

Ovde čujete priče o Krkobabiću, ministarstvo neko, on je kupovao kuće, tralala. Da li znate koliko Krkobabić plaća te kuće koje poklanja mladim ljudima? Deset hiljada evra, domaćinstvo, kuća i okućnica. Znate koliko to vredi u Beogradu na vodi? Jedan kvadrat, vi gospodo kupujete kvadrat stana za deset hiljada evra u Beogradu na vodi, toliko košta kuća na selu, cela. To govori o sunovratu kompletne vaše politike i načina kako vodite ovu državu i koliko ste se odrodili od naroda Srbije. Elita koja je uz vas i vi koji ste tu i oni koji su raznorazni biznismeni oko vas oni uživaju i nemilice troše milijarde ukradenih para. Pa, kradete za Boga ne znate.

Evo, sada vidim neka firma KNOW IT, Siniša Mali, verovatno zna isto, on to finansira, koordinira, firma koja je za četiri godine 370 puta uvećala prihode, 6000 puta uvećala dobit, bavi se isto nekakvim IT uslugama. Radi za državu, svi poslovi za državu, kao i „Milenijum tim“. Ljudi kažu, pa mi nemamo nijedan posao na tržištu, mi smo firma koja je nastala da radi sve za državu. Stvarno? Kako je to ozbiljno poslovanje i menadžerski pristup. Znate gde je smeštena ta firma KNOW IT? Smeštena je u Prokopu. Evo, u Prokopu, a ko je tu? Cela Sinišina ekipa, znači, KNOW IT, KBV, Datakom ili Milenijum tim, da vam prevedem, tu je Telekom Srbija, Komisija za kontrolu državne pomoći, sve to tu, da se na brzinu završi šta treba, za zaštitu konkurencije isto tako i tako dalje, sve je to smešteno tu.

Ljudi, privatizovali ste državu Srbiju, ali polako će građani to da vam vrate. Imate sada u Putevima Srbije u ovom budžetu ste predvideli 18 milijardi, ne zna se zašto, kaže lokalni putevi i subvencije, to je za lokalne izbore koji dolaze, da kradete, jer vi ne možete da pobedite pošteno na izborima. Vi morate da kradete i svi vi to znate. Možete da me gledate koliko god hoćete, kradete izbore, svuda kradete i medijima i parama i infrastrukturom i socijalnom pomoći i čime god hoćete. Pa, vi kradete, sve živote kradete ovom narodu i ovoj državi.

Moram da vam kažem da vidim i kredite neke tu, većina kredita će se uzeti, neće većina ali značajan deo od domaćih banaka. Da li ste tu predvideli vaše partnera Davora Macuru, Alta peji. Napravili ste mu banku od menjačnice. Znate, kada biste malo radili u korist građana, malo manje u vašu korist, blago bi nama bilo. Ta Alta banka sada je finansijer u državi.

Povlačite pare iz domaćih banaka koje bi mogla da koristi domaća privreda, jer država, je li, što da plati manju kamatu na međunarodnom tržištu kada može skuplje ovde. Koliko dajete za kamate? Dva posto budžeta plaćate kamate samo za uzete kredite.

Da vam kažem nešto, ko je nama ministar finansija, ko vodi ovu državu, ko je bio u svim vladama od 2012. godine, dobro smo mi dragi građani i živi.

Ponosan sam na srpski narod, ponosan sam na građane kad mi uspevamo da preživimo sve ove godine pod vama, ali se iskreno nadam da je kraj došao i da će svako po zasluzi da dobije svoje. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, bilo je pomena vezano za budžet za pravosuđe.
Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde su zajednički radili na ovom budžetu i mi nastavljamo dalje da radimo na poboljšanju materijalnog položaja sudija, tužilaca, kao i zaposlenih u pravosuđu zato što je to nešto što je neophodno i što jeste podizanje i kvaliteta rada i samog pravosuđa.
Unapređenje materijalnog položaja sudija, tužilaca i zaposlenih je deo širih reformskih procesa. Kada se pogleda u budžetu za narednu godinu deo koji je vezan za pravosuđe i za one plate koje se odnose i na zaposlene ali i za sudiju i za tužioce vidi se i taj jedan plan njihovog rasta i usklađivanja zato što je to sve deo šire reforme pravosuđa koju radimo i u saradnji sa EU.
Moramo biti svesni da je to i deo iz poglavlja 23, koji je pod jednim stalnim monitoringom EU koja ocenjuje da u tom segmentu kada se radi na poboljšanju materijalnog položaja i infrastrukture da Srbija ima određeni plan i da po tom planu postupa.
Takođe, evidentan je porast i investicija u ovom budžetu zato što svake godine svedoci smo i otvaranja bar po jedne nove i novoizgrađene zgrade suda, tako da u ovoj godini završili smo i sad samo čekamo otvaranje nove zgrade Višeg suda i višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu koja je kompletno opremljena, modernizovana. Time i jačamo i infrastrukturu ali i materijalni položaj i sudija i tužilaca i zaposlenih u pravosuđu.
Takođe, u narednom periodu dogovoreno je i da se izvrši analiza efekata pravosudnih zakona i u smislu finansija, i organizacije i kapaciteta, i to je sve dogovoreno sa EU koja je spremna da podrži i te napore i na nivou ekspertize i kvaliteta dostizanja standarda koji su, i već sam rekao, spomenut je i u Poglavlju 23, ali i razgovori se vode i sa Venecijanskom komisijom kako bismo napravili i taj jedan presek.
Sve ove aktivnosti one su evidentne i praćene su i budžetom za narednu godinu, tako da ne možemo govoriti o budžetu koji zaostaje za razvojem, već budžetu koji je razvojni i kada je u pitanju pravosuđe.
Takođe, vezano je opet i za budžet ali u dogovoru sa Ministarstvom finansija i uz punu podršku i Ministarstva finansija i ministra finansija radi se i novi zakon o zaposlenim u pravosuđu, to je ona sudska tužilačka administracija koja nosi veliki deo nekog posla koji građani negde i ne vide, ali ne bismo mogli da govorimo o kvalitetnom radu pravosuđa bez sudske i tužilačke administracije.
Tako da to je nešto što je vrlo evidentno u ovom budžetu i ne možemo govoriti o tome da se ne vodi računa o materijalnom položaju sudije i tužilaca i o njihovim platama i platama koje su u odnosu na troškove života.
Takođe, u ovom budžetu predviđeni su i oni delovi koji govore i o analizama, a to je da vidimo gde je moguće da nam što više sredstava u budžetu ostane na strani jačanja materijalnog položaja, da smanjimo troškove koji se odnose na suđenje u razumnom roku i neujednačenu sudsku praksu zato što smo do sada i negde do kraja ove godine, znači za jedno još mesec dana, samo za neujednačenu sudsku praksu i suđenju u razumnom roku isplatićemo 15 miliona evra, što možemo utrošiti sigurno na bolji način, a to je u jačanje investicije u samo pravosuđe.
Isto tako, planovi su da se radi i nova zgrada Trećeg suda, da se vidi i sama reorganizacija i tog dela pravosuđa i poboljšanje uslova, ali i dostupnosti pravde građanima jer to je isto jedan od uslova koji se postavljaju na putu ka EU, a to je dostupnost pravde građanima, tako da ćemo videti i da zgrade, objekti, digitalizacija pravosuđa, sama organizacija pravosudne mreže bude što dostupnija građanima.
Posebna pažnja u budžetu za narednu godinu je posvećena i prekršajnim sudijama kao posebnom fokusu, da vidimo mogućnosti unapređenja njihovog položaja da li kroz izmenu koeficijenta, da li kroz izmene određenih propisa kojima bismo poboljšali položaj sudija za prekršaje jer oni imaju u sistemu najniže plate.
Naravno, ne možemo izjednačavati državne službenike i nosioce pravosudnih funkcija kao što su sudije i tužioci, tako da ćemo paralelno u razvoju plata i položaja sudije i tužioca raditi i na poboljšanju položaja svih onih koji su u kategoriji državnih službenika i nameštenika kroz novi zakon o zaposlenim u pravosuđu, ali isto tako i kroz jedno kontinuirano poboljšanje njihovog materijalnog položaja.
Što se tiče infrastrukture, planovi koji postoje, i to je vidljivo u budžetu za narednu godinu, a to je da će se još dodatna sredstva odvojiti za nove zgrade, renoviranje i rekonstrukciju postojećih zgrada pravosuđa i pravosudnih organa ali i za jedan intenzivni razvoj digitalizacije pravosuđa kako bismo dostigli i druge organe, druge institucije u okviru Republike Srbije ali isto tako kako bismo mogli da odgovorimo i na potrebe privrede i razvoja i intenzivnog razvoja Republike Srbije.
Baš danas smo imali razgovore i o mogućnostima digitalnog priključivanja, recimo, i Evropskom patentnom zavodu, i Svetskoj patentnoj organizaciji kao nešto što je neophodno za naše pravosuđe i za privlačenje investicija u Republici Srbiji.
Tako da je to sve što je neodvojiv proces i ponavljam. Budžet pravosuđa za narednu godinu, on je razvojni, ali isto tako moramo biti svesni i određene potrebe ušteda na određenim pozicijama, kao što je ovo suđenje u razumnom roku ili ujednačavanje sudske prakse gde onda plaćamo određene iznose po odlukama Ustavnog suda ili po presudama Evropskog suda za ljudska prava što moramo posebno da vodimo računa.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege ministri, pred vama se nalazi Predlog budžeta za 2026. godinu, a moram da kao resorni ministar konstatujem da jednu desetinu tog budžeta predstavlja budžet Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Budžet koji je koncipiran tako da pogoduje interesima porodice, da pogoduje našem najvažnijem nacionalnom zadatku, da se suprotstavimo tzv. deografskoj zimi i u tom kontekstu sada govorim ne samo o budžetu ministarstva koje predstavljam, već i o onome što su davanja u okviru resornog ministarstva nadležno za zaštitu interesa porodice, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji.
Želim da istaknem stvari za koje verujem da su vrlo važne da građani čuju. Naime, predloženi budžet Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - 237 milijardi i to je rast od gotovo 11 milijardi u odnosu na 2025. godinu. To pokazuje da smo socijalno odgovorno društvo. To pokazuje da radimo na prevenciji siromaštva, zaštiti najugroženijih kategorija, osetljivih grupa, podršci u porodici, materinstvu i roditeljstvu.
Zadovoljstvo mi je da vas obavestim i mislim da je to vrlo važna vest koju građani Srbije takođe treba da znaju, a verujem da će se i narodni poslanici, bez obzira na političku pripadnost tome obradovati, jer većina vas je dala glas za povećanje roditeljskog dodatka sa konta budžeta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Do novembra 2025. godine isplaćeno je 35 milijardi dinara za roditeljski dodatak i mislim da je to vest koja ohrabruje i koja pokazuje da smo učinili pravu stvar kada smo povećali roditeljski dodatak za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta i raduje me što je taj dobar i pozitivan kontinuitet zaštite porodice i porodičnih vrednosti nastavljen i u mandatu moje koleginice Jelene Žarić Kovačević.
Mislim da dovoljno govori činjenica da od ukupnog budžeta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, od 237 milijardi čak 131 milijarda usmerena je ka davanjima namenjenim porodici, roditeljima i deci. Navešću samo nekoliko primera.
Dakle, za hraniteljske porodice predviđeno je budžetom za 2026. godinu 8.045.000.000 dinara.
Za ustanove socijalne zaštite, mimo davanja usmerenih ka porodici, ali takođe ustanove socijalne zaštite brinu o članovima porodice 32 milijarde dinara.
Dakle, 1,7 milijardi dinara namenjeno je profesionalnoj rehabilitaciji, podsticajima poslodavaca, programima zapošljavanja preko nacionalne službe za zapošljavanje osobama sa invaliditetom.
Takođe, ono što smo obećali na jednoj od prethodnih sednica, dužnost mi je da vas obavestim, s obzirom na to da je postojalo interesovanje od stane narodnih poslanika koji su pitali da li će Ministarstvo preuzeti i isplatiti naknade zaposlenima u preduzeću „Stil“ Zrenjanin, zadovoljstvo mi je da vam kažem da je država postupila odgovorno i savesno i da smo isplatili naknade osobama sa invaliditetom koje su radile u „Stilu“ Zrenjanin.
Naravno, pored ovih važnih socijalnih programa, moram da istaknem da naš fokus nije da ohrabrujemo ljude da budu u sistemu socijalne zaštite. Danas je daleko manji broj ljudi korisnika narodnih kuhinja i mislim da to najbolje pokazuje da sve ono što smo činili pomažući da izađu na tržište rada porodice koje su bile socijalno ugrožene je dalo rezultate. Sve manje je i korisnika socijalne zaštite, ali, naravno, sve dok ih bude naša obaveza je da o njima brinemo, da se staramo i vodimo računa da sa njima zajednički ponesemo teret sa kojim se suočavaju.
Dragi prijatelji, narodni poslanici, kolege ministri, dužnost mi je da nekoliko rečenica potrošim i na značajnu konferenciju koja je danas održana u organizaciji ministarke Macure, a na kojoj je više kolega učestvovalo iz Vlade Republike Srbije.
Naime, mi smo u procesu aktivnosti od 16 dana borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja nad devojčicama i mislim da je jako važno da oko toga budemo jedinstveni, nedvosmisleni i bezkompromisni u borbi protiv svakog oblika nasilja, bilo ono u neposrednom, direktnom, fizičkom ili verbalnom kontaktu ili bilo u digitalnom svetu u kome smo danas sve više prisutni.
I tu moramo da budemo odgovorni svi. Nasilje nikad ne može da bude niti relativizovano, niti opravdano, niti podsticano, a verujte da ovaj Dom u svemu tome ima veliku odgovornost i da mi utičemo na kreiranje atmosfere koja postoji u društvu i zato moramo da svi zajedničkim snagama osudimo nasilje i da pozovemo sve žrtve nasilja da nikada ne prezaju od toga, da traže podršku od države.
Mi smo kao ministarstvo preduzeli i tu važne korake i u okviru svih tih programa dobili podršku i novim budžetom za 2026. godinu, gde ćemo nastojati das sistem socijalne zaštite uskladimo sa potrebama platforme „čuvam te“ kako bismo zaštitili decu, adolescente i odrasle koji su žrtve nasilja u bilo kom trenutku.
Takođe, želim da čestitam i ovaj veliki praznik koji danas obeležavamo, a to je Dan prisjedinjenja Srema, Banata, Baranje i Bačke Kraljevini Srbiji. Večeras u 20.00 časova u Novom Sadu Svečanom akademijom Vlada Republike Srbije i Pokrajinska Vlada obeležiće ovaj veliki praznik koji nas podseća da nikada ne smemo dozvoliti da pod izgovorima neke političke borbe nekome padne na pamet da izdvaja Vojvodinu od ostatka Srbije.
U kontekstu prethodne teme o kojoj sam govorila želim da podsetim da je Srbija bila prva zemlja u kojoj su žene pristupile glasanju u parlamentu upravo na današnji datum 1918. godine, kada je sedam veličanstvenih dama izglasano za delegate velike Narodne skupštine.
Da se vratim na budžet. Pilotirali smo garanciju za mlade u tri okruga i dobili smo rezultate koji nam pokazuju da sa ovakvim programima možemo da podstaknemo zapošljavanje, prekvalifikaciju i obuku mladih i moram da zahvalim kolegama iz Vlade i Ministarstva finansija koji su imali razumevanje da pomognu da ovaj program ostane aktivan i u 2026. godini, jer kroz ovaj program prošlo je preko pet i po hiljada mladih za svega godinu dana.
Većina njih ili je dobila radno mesto ili je dobilo potrebno znanje i iskustvo kako bi se na nekom drugom mestu radno angažovali.
Kada govorimo o radu, a bilo je o tome reči danas i u parlamentu, neko je pominjao zakon, čini mi se poslanik Veselinović, koji sada nije tu, ali verujem da će mu njegove kolege preneti, mi smo apsolutno otvoreni za svaku sugestiju, za svaki predlog. Trenutno traje Tvining projekat koji podrazumeva konsultacije sa ekspertima iz pet evropskih zemalja, koji nastoje da daju svoje smernice i sa nama podele svoja iskustva kako bismo naše radno zakonodavstvo prilagodili potrebama i radnika, ali i potrebama i poslodavaca, jer moramo govoriti i o interesima poslodavaca kada govorimo o interesima radnika i među njima ne treba da postoji jaz, već kompatibilnost.
Ono što je svakako dragoceno jeste da nastojimo da kroz Tvining projekat dođemo do najboljeg nacrta zakona i verujem da ćemo tu imati ozbiljan socijalni dijalog i da će sve zainteresovane strane i adrese učestovati kako bismo taj jedan od najtemeljnijih zakona napravili po meri, ponavljam, porodice zato što je cilj da stvorimo radno zakonodavstvo koje će zaštititi i materinstvo i roditeljstvo i koji će pogodovati onome što su naši najvažniji zadaci, a to jeste svakako demografska obnova.
Bilo je reči i o statusu roditelja negovatelja. Ja se neću osvrtati na bilo kakav pokušaj političke zloupotrebe ovog pitanja zato što smatram da je ovo poslednja tema koja sme da bude politički zloupotrebljena.
Život majke koja brine o detetu ili život oca koji brine o detetu sa smetnjama u razvoju nikada ne sme da bude tema kojom ćemo politički manipulisati, niti kojom ćemo debatovati na taj način što ćemo jedni u druge upirati prst i zato mislim da treba da pošteno kažemo ono što smo već više puta rekli. Država nije rekla ne statusu roditelja negovatelja, država je rekla ne paušalnim, površnim rešenjima koja bi stvorila veliku diskriminaciju, isključila određene kategorije i izazvala još veću nepravdu nad onima kojima život nije nimalo lak.
Zaista imam i kao resorni ministar, a dobila sam podršku od ostalih kolega koji učestvuju u svim razgovorima i hvala im na tome, jer ovo nije pitanje jednog resora, ovo je pitanje čitavog društva i ne samo političke scene, već i svih institucija da o ovome razgovaramo na jedan ozbiljan način, kako bismo došli do najboljeg rešenja koje će uvažiti interese porodice i zaštititi upravo tu kategoriju.
Sa ovog mesta želim da poručim da ćemo do sredine decembra imati i zasedanje prve radne grupe i pozivam sve koji imaju bilo kakve valjane i kvalitetne predloge, a pre svega dobre namere da razgovaramo.
Zaista želim da vas zamolim da ne zloupotrebljavamo politički, ne politizujemo ovako važno pitanje, jer možemo stvoriti samo još veće probleme. Ako smo zaista uz te porodice, onda dozvolimo da i oni budu uključeni u pitanje koje se tiče upravo njih.
Verzija koja je predložena nije valjano sročena. Proizvela bi ozbiljnu diskriminaciju i zbog toga zaista molim da ubuduće kada ovakve stvari radimo, radimo to na način koji nalažu procedure i na način koji je dostojanstven i koji priliči, zapravo, našoj odgovornosti koju nosimo kada diskutujemo o ovako jednom složenom pitanju.
Sve narodne poslanike, bez obzira na političku pripadnost i sve građane Srbije obaveštavaćemo kao radna grupa, transparentno, o svim koracima koje budemo preduzimali na ovom polju, jer nam je cilj da stvorimo efikasno rešenje i da stvorimo kvalitetan odgovor na položaj roditelja-negovatelja.
Dragi prijatelji, želim da kažem i da je ministar finansija danas saopštio, a samim tim i mi možemo da to još jednom potvrdimo, svako u svom domenu, da će povećanje plate zaposlenima u državnoj upravi od 1. januara biti 5,1%.
Hoću da se obratim ljudima zaposlenim u sistemu socijalne zaštite, zato što su to ljudi koji čuvaju Srbiju, koji čuvaju porodice, koji brinu o ljudima i koji se suočavaju uvek sa velikim izazovima, rešavajući nečije najčešće i privatne intimne probleme. Dakle, zaposlenima u sistemu socijalne zaštite, a na osnovu povećanja od 5,1% želim da saopštim da će nova osnovica za obračun plate biti 6.533 dinara, čime smo stvorili uslove kada smo menjali uredbu da svi imaju jednaku osnovicu, što nije bio slučaj prethodnih godina.
Dakle, nova uredba koja stupa na snagu 1. januara predviđa da svi zaposleni u sistemu socijalne zaštite imaju jednaku osnovicu, jer ne želimo da među njima stvaramo razlike i prvi put ćemo imati situaciju da niko zaposlen u sistemu socijalne zaštite neće biti ispod minimalca.
Podsećam da to više nije onaj stari minimalac koji je bio minimalac. Ovaj minimalac zaista sa kumulativnim povećanjem od 38%, ako računamo i povećanje od 1. januara, predstavlja zaista ozbiljan skok i ozbiljan napredak.
To je nešto što vidim da pozdravljaju čak i oni koji pripadaju opozicionom političkom klubu, jer zaista ni jedna država u godinu dana nije uspela da za 38% poveća minimalnu cenu rada.
Naravno da mi to konstatujemo kao korak kojim smo zadovoljni i koji pokazuje napredak, naročito u kontekstu činjenice da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, ali to nisu rezultati koji nas motivišu da stanemo. To su rezultati koji nas motivišu da nastavimo da radimo i da se trudimo da usmeravamo našu podršku i naš fokus ka teže zapošljivim kategorijama, zato što nam je u vremenu kada svet teži ka radnim migracijama, a dobro sam upoznata sa tim, s obzirom na to da je to takođe u nadležnosti našeg Ministarstva, mi ne želimo da po svaku cenu pribegavamo uvozu radne snage, bez obzira što se te dozvole daju na svega devet meseci.
Mi želimo da naši ljudi rade. Mi želimo da Srbija radi. Mi želimo da se Srbija razvija. Iza nas je jedna vrlo teška godina, godina u kojoj smo svi pokazivali više emocija nego što smo smeli to da činimo. Godina u kojoj su pokušavali da nas podele, da između nas iskopaju rovove, godina u kojoj je bilo mnogo teških reči, a još težih dela, godina u kojoj su samo naši neprijatelji mogli da trljaju ruke i samo oni da se raduju, kako regionalni, tako i oni iz inostranstva. Godina u kojoj smo odoleli velikim udarima, velikim iskušenjima i dozvolite, nisam pretenciozna kada to kažem i nije to deo mog nacionalnog ponosa, ali godina u kojoj je Srbija izdržala nešto što ne bi izdržala ni jedna evropska država. Ali, naravno, posledice se osećaju i nije fer da neko geopolitičke prilike koje se prelamaju preko naše kičme pripisuje državi Srbiji.
Mislim da nije fer da neko kaže iz poslaničkih redova – nećete dobiti licencu. Nećemo ili hoćemo…
(Miroslav Aleksić: Što da delimo odgovornost?)
Zato što se to tiče građana Srbije, zato što građani Srbije čekaju te vesti i zato što nema nikoga ko je izašao i rekao bilo kakvo rešenje ili bilo šta ponudio, osim priložene kritike.
Kritika je uvek nešto što svako može da kaže, ali mislim da u ovom času kada govorimo o ovakvim geopolitičkim izazovima, ako neko ne može da pomogne, ne treba bar da se raduje zbog izazova sa kojim se njegova zemlja suočava, ni kriva ni dužna, zbog nečega u čemu uopšte ne želim da ulazim u to ko je prodao NIS, jer to je nešto što i vrapci na grani znaju. Dozvolite da barem ne pravimo te jazove „nećete dobiti licencu“.
Srbija će se izboriti sa tim, jer Srbija je ipak tvrd orah. Mi, kako god bilo, u mnogo velikim istorijskim prilikama i nesrećama nismo dali da budemo objekat u rečenici. Ako nekome treba da se izvinimo zbog toga što nismo vazali, u nama nećete pronaći te koji će se zbog toga izvinjavati.
Naš suverenizam ima svoju cenu i mi je nažalost plaćamo, ali ne želimo da odustanemo od odluke da vodimo nezavisnu, spoljnu, unutrašnju i ekonomsku politiku. Bez obzira na to šta se bude događalo, srpski interes će biti u fokusu i ekonomske i socijalne i energetske i vojne i bezbednosne i svake druge politike naše države. Ko želi od Srbije da se ograđuje, žao mi je što mu je neka druga prestonica bliža od Beograda. Nama nije i nikada neće biti.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da u danu za glasanje pružite podršku ovom budžetu, ne kao brojkama, već kao odgovornosti prema narodu, prema građanima, da pokažemo jedinstvo i da se trudimo da neki naredni budžet, u nekim srećnijim okolnostima po našu državu i narod bude još bolji i predvidi one stvari koje su možda izostavljene, a na nama ministrima je zadatak da budemo u narodu, da obilazimo opštine, da razgovaramo sa građanima i da budemo bliže ljudima.
Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala.
Završavamo sada rad.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Predsednike poslaničkih grupa ili ovlašćene predstavnike pozivam u Salu 1 na sastanak. Hvala.