Hvala vama.
Sad reč ima prof dr Slobodan Cvejić.

Zahvaljujem. Otužno je slušajući ovakve govore u danu kada Srbije nema na samitu, EU i zapadni balkan, i to diskrecionom odlukom predsednika koji ne bi trebalo da odlučuje o takvoj stvari, sve ove priče koje se navode, samo dodatno pojačavaju utisak o potpunoj nemoći i propasti spoljne politike koju je vodio Aleksandar Vučić, jer on je sam odlučio, nakon što su mu jasno poslati signali iz tri velike sile sa kojima je on pokušavao da održava balans odnosa, sam povuče učešće Srbije, na samitu sa EU, koja je zapravo najviše iskrenosti i pomoći pokazivala za sve ove godine, za uključenje Srbije u svet normalnih zemalja i normalnih društava. Tužno slušati.

Mi treba da se izjasnimo o zaključku koji govori o izveštaju, a ja ću vam naglasiti nekoliko elemenata iz tog izveštaja koliko su ovi zaključci potpuni promašaj jer ovaj izveštaj Evropske komisije nikada bio nije objektivniji i kritičniji prema vlastima. Odmah na početku je istaknuta suština problema kaže se – potrebna je jaka politička volja, pristup kojem se uključuje celo društvo.

22/3 VS/CG

Mi smo u ovim prethodnim govorima slušali o ispunjenju tehničkih uslova, i koleginica Karanac ako se ne varam misli da tu postoji izraz političke volje, mislim da je nema nigde ni u tragovima, ali svako ima pravo na svoje tumačenje i ovo su dve glavne slabosti zbog kojih Srbija stoji zaglavljena na evropskom putu.

Što se tiče političke volje, ne da vladajući režim nema tu volju da pristupi Evropskoj uniji, nego da ima volju da vozi paralelnim kolosekom i koketira sa autorarnim režimima, a u proces pristupanja je uključeno celo društvo, alo ono Vučićevo kafansko. Građani, udruženja i drugi građani bili su uključeni samo sporadično i kroz specijalizovane formate, a za to vreme se u javnosti vodila kampanja za srozavanje ugleda EU. Posebno raduje činjenica da su već u uvodu pomenuti prekomerna upotreba sile protiv demnostranata i povećanja polarizacije u društvu, koje režim sistematski sprovodi od prvog dana svoje vladavine i protesti protiv režima su proces koji je inkluzivan i koji je okupio široki spektar aktera.

23/1 JD/VZ 13.45 – 13.55

Kada sa uvoda pređemo na pregled napretka po poglavljima, sumarno opet je ostavljeno malo prostora da predstavnici režima mogu da urade ovo što je uradila Elvira Kovač, a to je da kažu kako postoji nekakav napredak i da postoji neka dobra volja. Tako da se sada ispaljuju te neke standardne manipulatorske floskule, tipa ima još mnogo da se radi, ali toliko i toliko poglavlja smo postigli napredak itd. Ja sam ovo već na sastanku Odbora napomenuo i naglasio, ali dobro vi idete svojom metodologijom istim putem.

Glavni razlog za to je što nije pravilno ocenjeno da je u više apsekata postignuto nazadovanje. Neki od komentara zvuče gotovo apsurdno. Na primer svakome ko se bavi borbom protiv korupcije je jasno da se ovaj problem uvećao tokom poslednjih godina, što je potvrđeno i podizanjem optužnica protiv visokih funkcionera vlasti.

Ovim je samo zagrebano brdo koruptivnih radnji ali u Izveštaju stoji da je postignuto ograničen napredak. Zašto? Zato što je posle mnogo godina oklevanja usvojen Akcioni plan za borbu protiv korupcije, može te misliti. Sada, za predsednika Vučića je to kao partija šaha. Pustio je da se to uradi, da se usvoji Akcioni plan, da bi zapravo mogao da radi dalje još krupnije koruptivne poslove.

Pogledajmo još jedan primer. U odeljku o slobodi izražavanja sa pravom se beleži nazadovanje. Od momenta okončanja izveštaja do danas situacija je dodatno pogoršana, novinari su izloženi brutalnim napadima. Evo, videli ste juče od strane predsednika, napad na novinara Mladena Savatovića. Policija koja stoji u blizini novinara kod ćacilenda, evo jutros nije spremna da ih brani ili asistira ako se desi nasilje huligana koje se dešavalo ranije, jutros nije osim verbalnog, koji stanuju i šenluče u dvorištu predsedništva. Ali, u istom tom poglavlju se registruje da je postupak izbor članova REM-a napredovao.

Evo, videli smo kakav je napredak u izboru članova saveta REM-a, čitava farsa je ponovo raskrinkana. Koleginica poslanica koja treba da izveštava o ovome je lično doprinela u velikoj meri da to sve postane farsa i da se krše zakoni i prava kandidata koji su izabrani po zakonskoj proceduri.

Kod nas postoji izreka – drži vodu dok majstori ne odu. Sada voda opet teče, a sa njom je otplivao i naš omiljeni napredak u tom procesu pristupa. Kada u ovom kontekstu pogledate zaključak o ovom izveštaju, ako sklonimo devetu tačku koja govori o objavljivanju u „Službenom glasniku“ od osam tačaka zaključka u sedam su neistine, samo jedna je tačna.

Znači, prva kaže, evo vi niste hteli da prepričavate ja ću samo kratko - Narodna skupština konstatuje zaključke itd. i podržava stav Evropske komisije da je potreban dalji rad i politička posvećenost. Očigledno ne podržava, jer podržava predsednika Vučića koji direktno ometa put napretka ka EU.

Narodna skupština snažno podržava Vladu koja je nadležna za vođenje i koordinaciju procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije itd. Gde podržava Vladu kada sledi samo ono što predsednik Vučić radi vezano za EU? Nije se pojavio niko iz Vlade ko bi rekao idemo na samit da kažemo tamo kakav je naš stav.

Narodna skupština sa pažnjom konstatuje preporuku Evropske komisije da je za ubrzanje procesa neophodna jasno artikulisana politička volja. To nije tačno. Evo, rekao sam malo čas, zašto baš to fali i nema. Uopšte nema političke volje da se pristupi EU, samo se iznose deklarativni stavovi i čeka se kada će da kane još neki novac iz predpristupnih fondova. Pazite sada ovo licemerje, Narodna skupština potvrđuje da će nastaviti da intenzivno radi u domenu svoje nadležnosti kroz svoje redovne aktivnosti u saradnji sa civilnim društvom u okviru konventa, na postizanju širokog političkog i društvenog konsenzusa.

23/2 JD/VZ

Nisam ja jedini koji ovako misli i van Skupštine. Imate mnogo onih kojima je jasno šta radite i sa takvim ljudima nećete postići konsenzus.

Narodna skupština sa posebnom pažnjom konstatuje sve ocene i preporuke navedene u izveštaju, a koje se odnose na rad Narodne skupštine i izražava spremnost da u narednom periodu aktivno radi na unapređenju parlamentarne skupštine.

To je taj koji je tačan, verovatno ste spremni da i dalje učestvujete u raznim telima preko kojih Skupština komunicira, s tim što ne verujem da će to unaprediti čitav ovaj proces, jer se zna gde se donose odluke o svemu.

Narodna skupština pozdravlja ocenu Evropske komisije o klasteru 3 koji je tehnički spreman za otvaranje, poziva Evropsku uniju da ga otvori. Naravno, Evropska unija je jasno rekla – potrebna je politička volja. U krajnjoj liniji države članice će odlučiti o tome, one ne prepoznaju tu političku volju kao što sam rekao na početku.

Da ne čitam sve, ni jedan od ovih stavova nije tačan. Zbog toga ovaj zaključak ne treba usvojiti jer ne govori kakav je naš stav. Sad ću preći na nešto drugo. Hoću da dam komentar na izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2025. godinu. U konsultaciji sa našim resornim odborom za privredu i finansije imam dva komentara.

U delu izmene i dopune planiranih rashoda, pod tačkom 24. pozicija 579 ostali ne pomenuti rashodi povećava se za 15 miliona dinara. Radi finansijske podrške Beogradskoj berzi koja je akcionarsko društvo u cilju realizacije strategije razvoja tržišta kapitala postavlja se pitanje zašto država sa 15 miliona dinara finansijski pumpa Beogradsku berzu, akcionarsko društvo, kada je njena uloga usmerena strateški razvoj i modernizaciju srpskog tržišta kapitala, a ne puko finansiranje operativnih troškova berze koja je akcionarsko društvo. Zašto podrška?

24/1 GD/MT 13.55 – 14.00

Zašto za tih 15 miliona država nije uvećala udeo svog vlasništva u Beogradskoj berzi umesto što daje novac tek tako?

Druga stvar, u tabelarnom pregledu, u kome je dat uporedni prikaz izvršenja Finansijskog plana za 2024. godinu i izmena i dopuna plana za 2025. godinu, uočavaju se nerealna povećanja određenih pozicija u delu rashoda koji u samom tekstu finansijskog plana nisu opravdana, niti realna.

Kada uporedite ovo, možete da vidite da prihodi rastu za 24,6%, a rashodi za 61,71% i po stavkama ćete videti da su, recimo, šampioni materijalni troškovi sa 291%, ostali lični rashodi i naknade 367%, troškovi službenih putovanja u zemlji 580% itd. Vidi se jasno ko želi da uporedi, ali ovaj šampion – 2.749%. Dakle, sa 382.500 na 10.000.000 dinara - troškovi reprezentacije. Ljudi, šta je to? Da li su to dočeci novih godina, žurke, ona skupa vina od po nekoliko hiljada evra po boci ili šta?

Ovo je potpuno nedomaćinsko ponašanje i ovaj procenat je nezabeležen od vremena hiper inflacije.

U vezi sa svim ovim, mislim da treba glasati protiv, uvažavajući argumentaciju koju sam vam izneo.

Hvala lepo.

Hvala vama.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, poštovani građani Srbije, sada da analiziramo ko želi da bude alternativa ovoj vlasti i kako oni zamišljaju da funkcioniše politika međunarodna itd.

Dakle, kaže – predsednik Vučić nije imao pravo da odluči da li će da ide na samit ili neće na samit i što neko nije otišao umesto njega, kada već on nije hteo da ide itd.

Dakle, vi imate ljude koji se ponašaju kao tinejdžeri. Znači, drugar pozvan na žurku, ja ne mogu da idem, upašću ja umesto njega. Imam pozivnicu ili doći ću ja nekako umesto njega. Dakle, na taj samit… Ja ne znam sada kako da vam to objasnim. Verujem da će ovo sada za vas biti strašno iznenađenje. Taj samit kada se organizuje, znate, onda oni tako nekog zovu imenom i prezimenom da dođe na taj samit i onda taj može da ode ili ne ode, a ne može neko da uzme tu pozivnicu i da kaže – evo, došao sam ja umesto njega. To ne može. To tako ne funkcioniše. Verovali ili ne, ne može.

(Radomir Lazić: E hvala.)

I treba da mi se zahvalite. Ja vam oči otvaram, a vi o tome ništa ne znate. Evo, ceo dan govorite i dokazujete da ništa ne znate. Ceo dan pokazujete da ništa ne znate.

Vi što dobacujete, vi konkretno znate da bauljate hodnicima i tražite pare. To jedino znate. Dobijete od Picule i od Hakija Abazija pare i onda kao najgori plaćenici delujete u ovoj zemlji.

(Radomir Lazović: Znači, sada je Picula. Jel si siguran?)

Apsolutno siguran. Dakle, najgori izdajnici i najgori plaćenici, ali to smo već davno utvrdili.

Dakle, ne može, dragi moj kandidatu, nažalost moj kandidatu za REM, koga na kraju na moju preporuku Skupština i izabrala, dakle ne može neko da ode umesto njega, a upravo on, to što mu osporavate, ima diskreciono pravo da kaže da li će da ide ili neće da ide zato što je on pozvan.

24/2 GD/MT

Znači, ne može on da ovlasti drugog da ide umesto njega, niti ne može, da se mi sad organizujemo da uzmemo mini bus i da kažemo – to bi bilo najbolje. Evo, mi ovako da organizujemo, ovako u Skupštini ovako koliko nas ima organizujemo jedan mini bus da nas odvede na samit i kažemo – evo, mi došli umesto Vučića. On rekao da neće, mi videli da on neće pa mi došli. Jeste li stvarno ozbiljni kad takve stvari izgovarate? Koga sam ja za REM kandidovao.

Izvinjavam se, poštovani građani, ja nisam znao da čovek ovako razmišlja. Da sam znao ne bih kandidovao, ali, evo, ako prihvatite moje izvinjenje, postojale su i neke objektivne, ali ovo su čisto subjektivni propusti, ja prihvatam odgovornost na sebe. Neću više nikoga da kandidujem za REM nikada.

Hvala.

Hvala.
Određujem sada pauzu u trajanju od 60 minuta.
Vidimo oko 14.55 časova.
Hvala.
25/1 TĐ/VZ 15.00 – 15.10
(Posle pauze.)

Drage kolege, nastavljamo.
Reč ima gospodin Marko Janković.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, samo bih želeo da iskoristim priliku da uvaženom poslaniku prof. Slobodanu Cvejiću odgovorim na par konstatacija. Odgovorio bih odmah posle izlaganja, ali nažalost nisam imamo karticu da se javim za reč.
Apropo dva pitanja koja su vezana za finansijski plan same Komisije, počeo bih od ovog drugog pitanja koje je vezano za reprezentaciju i planirane troškove reprezentacije. Kao što ste pravilno konstatovali, planirano je za ovu godinu uvećanje sa nekih 400 hiljada dinara na 10,5 miliona dinara. Od tih 10,5 miliona dinara najveća pojedinačna stavka jesu bili troškovi koje smo planirali sa željom da u toku 2025. godine obeležimo 35 godina postojanja Komisije za hartije od vrednosti, što smo, ja bih rekao, veoma uspešno i učinili u toku ove godine.
Ono što mogu da kažem apropo tih troškova je samo sledeće, bez obzira na to što su planirani troškovi na nivou od 10,5 miliona dinara, ukupna realizacija tih troškova, obzirom da smo uspeli da pokrijemo troškove organizacije same proslave iz drugih izvora, je bila na nivou od 400 hiljada dinara. Dakle, pričamo o 291 hiljadi dinara koja je vezana za same troškove reprezentacije, 109 hiljada dinara koji su vezani za troškove ugostiteljskih usluga i praktično nula dinara koji su vezani za troškove organizacije same proslave 35 godina postojanja Komisije za hartije od vrednosti.
Kada govorimo o donaciji koju činimo prema Beogradskoj berzi, ideja nam je bila sledeća. Tačno je da je Beogradska berza akcionarsko društvo sa Republikom Srbijom kao najvećim pojedinačnim akcionarom, ali tu u vlasničkoj strukturi imamo i Atinsku berzu, kao pouzdanog partnera, ja bih rekao, Beogradske berze u narednom periodu sa idejom da se sistem trgovanja Beogradske berze u potpunosti poveže sa sistemom trgovanja Atinske berze i uskladi sa svim evropskim modernim sistemima trgovanja.
Možda ste ispratili da je Atinska berza nedavno kupljena od strane „Euroneksta“. Pričamo o tome da ćemo posredstvom te saradnje praktično imati pristup svim najrazvijenijim tržištima kapitala u EU.
Ono što mogu samo da kažem, a čisto da ilustrujem mogućnosti koje Komisija ima u ovom trenutku, a koje nisu uvek bile na tom nivou, Komisija je u 2023. godini ostvarila dobit od 29,5 miliona dinara, u 2024. godini 42,9 miliona dinara, na dan 30. novembra 2025. godine ukupni prihodi Komisije su iznosili 175,4 miliona dinara, a ukupni rashodi 135,9 miliona dinara. Dakle, možemo racionalno pretpostaviti da će se i ova godina uspešno završiti kada pričamo o finansijskom rezultatu Komisije za hartije od vrednosti.
Naša želja je, obzirom da smo zajedno sa svim drugim institucijama srpskog tržišta kapitala krenuli u jednu sveobuhvatnu reformu kompletnog sistema i kompletne infrastrukture samog tržišta, da damo svoj doprinos i Beogradskoj berzi, kako bi ovi procesi koji su, prvo, vezani za konektovanje na, kažem opet, najrazvijenije sisteme trgovanja unutar EU dali nekakve benefite kompletnom tržištu u narednom periodu. Ono što sa pravom očekujemo u Komisiji jeste da će upravo te aktivnosti dovesti do posledičnog povećanja prihoda, ne samo Beogradske berze, nego i svih ostalih institucija srpskog tržišna kapitala.
25/2 TĐ/VZ
Dakle, pričamo o Centralnom registru hartija od vrednosti i o Komisiji za hartije od vrednosti. Upravo je taj cilj za povećanjem obima aktivnosti na srpskom tržištu kapitala vodio i nas pri donošenju ove odluke i opet kažem, ono što mogu da kažem sa sigurnošću, to ni na koji način neće ugroziti niti poslovanje Komisije za hartije od vrednosti, a mislim da ne ugrožava ni na koji način integritet samog tržišta kapitala. Hvala.

Hvala, gospodine Jankoviću.
Gospodine Cvejiću, nemate osnov za repliku zato što je gospodin Janković samo odgovorio na ono što ste vi rekli.
Reč ima gospodin Života Starčević.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je bilo maločas slušati jednog profesora Beogradskog univerziteta, nekog ko bi trebalo da se bavi egzaktnim činjenicama kako ne trepnuvši izgovara jednu, rekao bih, kafansku laž da je predsedniku Republike Srbije rečeno sa tri mesta, jel te, da se povuče sa sastanka u Briselu i o zapadnom Balkanu. Umislio čovek da je toliko važna ličnost i da ima pristup tako bitnim informacijama i da on pouzdano ima informaciju da je to tako. To vam je, gospodo draga, ta blokaderska mantra koju možemo slušati, ne samo u zadnjih godinu dana, već godinama unazad.

Taj profesor i svi ti blokaderi već više od godinu dana narodu kradu stvarnost i podmeću laži. Oni na taj način, naravno, govore više o sebi kako bi oni ponizno i snishodljivo išli na noge bilo kome u EU.

26/1 AL/LjL 15.10 – 15.20

Njihov udvorički sistem vrednosti ne može ni da pojmi da se neko ko je od naroda dobio mandat da vodi računa o interesima Srbije i njenih građana, da taj stvarno to i čini. Njihov sistem vrednosti je i dalje upodobljen mišljenjima raznih ambasada u Beogradu i oni ne mogu da shvate da neko može da ima svoj stav i da neko vodi svoju, srpsku politiku.

Da ponovim još jednom - sve što rade u poslednje vreme, jeste da narodu ukradu stvarnost i podmeću laži.

Tako je radio i Nikola Pašić 1890. godine, nakon prvih višestranačkih izbora, kada se u Srbiji vodila rasprava o izgradnji pruge Beograd-Niš, koja je bila uslov sa Berlinskog kongresa, kada su Srbi kao uslov za nezavisnost dali i to, i tada su se on i njegovi radikali branili, protivili i bunili protiv izgradnje pruge Beograd-Niš. Oni su to tada radili po nalogu Carske Rusije, a ovi koje smo maločas mogli čuti to rade po nalogu zapadnih zemalja.

Često možete čuti tu retoriku gde pomenuti profesor i ljudi sa te strane često i predsednicu Narodne skupštine i vas, predsedavajuća, i moje kolege narodne poslanike ovde nazivaju radikalima. Nazivaju radikalima oni koji poput tadašnjih Pašićevih radikala 1890. godine, koji su tada plašili narod da će pruga porobiti Srbiju, da će uništiti poljoprivredu, da će uništiti privredu koja među nama tada nije ni postojala i na taj način plašili građane Srbije. Optuživali su, naravno, Milana Piroćanca i Jovana Ristića, tadašnje premijere, za korupciju, tako da mi tu mantru ne vidimo u Srbiji prvi put, evo je i danas ta mantra.

Znači, nemate vi prava da bilo kome kažete da su radikali, jer upravo su vaše metode borbe danas čisto radikalske. Vi ste ti koji ste usvojili model destruktivne borbe radikala iz devete decenije 19. veka. To što vi radite danas, to je već viđeno u Srbiji.

Da vam kažem, da znate, Pašić je tada dobijao pare od Rusa da kritikuje gradnju pruge, ali je uzimao pare i od Bontua, investitora i graditelja, koji je tada gradio prugu kako bi davali kvorum u Skupštini.

Ništa vi, gospodo, niste ovde novo izmislili. Vi ste ti radikali, vi imate taj destruktivni pristup i vi vodite tu politiku "što gore, to bolje", kako su je vodili u to vreme 1890. godine radikali Nikole Pašića kada su bili u opoziciji.

Još jednom kažem - ukrali ste narodu stvarnost. Mi se danas više ne bavimo izgradnjom pruga, ne bavimo se putevima, mostovima, bolnicama, fabrikama, mi se danas bavimo vašim lažima, lažnim aferama, vašom destrukcijom, vašim nasiljem.

Strateški put Srbije jeste EU, ali ne klečeći, ne poniženo, već dostojanstveno. Srbija ima šta da ponudi EU, u to sam siguran - naša kulturna različitost, naša kultura, naša duhovnost. Znači, imamo šta da ponudimo EU, ali smatramo da i EU ima šta da ponudi Srbiji. Jer, proces evropskih integracija ima smisla samo kada od tog procesa imaju koristi i država koja pristupa EU, ali i sama EU.

Osnovni problem našeg evropskog puta jeste taj što je EU promenila svoj fokus sa pitanja standarda na pitanja politike. Više niko ne postavlja pitanje ispunjenosti standarda i za to je najbolji primer klaster 3, koji uprkos ispunjenosti svih uslova i dalje nije zatvoren.

Standardi su sekundarna stvar i pitanja svih pitanja na putu pristupanja Srbije danas, nažalost, jesu pitanje sankcija Ruskoj Federaciji. Kada bi Srbija uvele sankcije Ruskoj Federaciji, odmah bi bila postavljena kao prva u redu za čekanje pred vratima EU, čak ispred Ukrajine, Albanije i Crne Gore.

26/2 AL/LjL

Nedavno su ovde u Narodnoj skupštini, to vi znate dobro, predsedavajuća, a i kolege narodni poslanici, nedavno su nam u posetu dolazila dva parlamentarca iz Bundestaga, iz nemačkog parlamenta i jedan je zamerio što otvaramo kineske fabrike i što je, jelte, video mnogo "Huavej" kamera na ulicama Beograda, pri tom, prećutavši da je obim razmene između Nemačke i Kine samo u periodu od januara do septembra ove godine iznosio 185,9 milijardi evra.

Pričaju nam o neuvođenju sankcija Rusija, poslanici iz zemlje koja ostvaruje robnu razmenu sa Rusijom i danas, u vreme tih bog zna koji krug sankcija, 158, 253 krug sankcija koje su uveli Rusiji. I dan-danas, odnosno u 2024. godini su imali obim razmene od 21,7 milijardi evra. Dokle više to licemerje?

Iako nigde ne piše da Srbija mora odmah uskladiti svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, iako se i dalje ni u primisli ne pominje datum ulaska Srbije u EU, od nas se traži potpuna usklađenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

Pritom, ni države članice EU nemaju u potpunosti usklađenu spoljnu politiku sa politikom EU i najbolji primer za to je Mađarska. Takođe, primer su i države koje na našu sreću još uvek nisu priznale tzv. nezavisnost naše južne pokrajine Kosovo i Metohije, kao što su Češka, Grčka, kao što je Kipar, kao što je Slovačka, itd. i Španija i takođe te države u tom delu se vode kao neusklađene sa spoljnom politikom EU.

Da pitanje standarda više nije tema u EU govori činjenica da Albaniju nominuju kao zemlju koja je lider u pristupnim procesima, a mogli smo videti na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Albaniji video snimke na kojima se jasno vidi da su imali ćorave kutije. Znači, standardi nisu bitni. Kada je u pitanju pristupanje sve je u politici.

Pred sobom imamo izveštaj Evropske komisije o procesu pristupanja Srbije u EU i sa žaljenjem moram da konstatuje da je dobrim delom pisan u Beogradu, da su ga pisali oni koji kao lude naste lutaju hodnicima Evropskog parlamenta, tražeći makar i najgore mrzitelje Srbije, da lobiraju i naprave štetu državi Srbiji. To rade kako bi se dodvorili evroparlamentarcima i kako bi oni Evropska komisija ili ko zna ko drugi doveli na vlast bez izbora, jer ih narod sigurno ne prihvata.

Mogli smo nedavno u štampi da vidimo izjavu Mekalistera koji je zadužen za spoljnu politiku Evropskog parlamenta i godinama radi tu posao i svako ko je bio u EU sigurno se susreo sa njim i zna čoveka, koji je rekao - svađajte se na srpskom, a kada dođete i pričate na engleskom zastupajte interese Srbije. Mislim da vam je to najbolja poruka koju možete imati ovih dana.

Jedinstvena Srbija podržava odluku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da ne prisustvuje sastanku u Briselu vezano za zapadni Balkan, jer smo sigurni da je takva procena u najboljem interesu države Srbije i njenih građana.

Nažalost, EU se sve više pretvara u potpunu suprotnost svojim izvornim načelima. Simbol demokratije danas nameće rešenja državama članicama umesto traženja konsenzusa. Simbol slobode medija danas uvodi žestoku, gotovo ratnu cenzuru. Simbol tržišne ekonomije i simbol nepovredivosti privatne kompanijske i državne svojine danas pokušava da otme 230 milijardi ruskog novca.

27/1 JJ/JG 15.20 – 15.30

Takvoj politici EU protive se i pojedine same države članice EU. Izveštaj moram da kažem da je neizbalansiran, tendenciozan u pojedinim delovima, u pojedinim delovima čak i zlonameran.

Zaključak koji je pred nama i o kome ćemo glasati ovih dana je izbalansiran, odmeren, jasno proevropski i poslanička grupe Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, u danu za glasanje podržaće ovakav zaključak. Hvala.

Hvala vama.
Pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Skupštini.
Takođe, uručen vam je i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetsko i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata.
Na osnovu Rešenja Republičke izborne komisije Izveštaja predloga Odbora, a shodno članovima 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Milanu Glušcu i ujedno čestitam.
Sledeća u sistemu je gospođa Anna Oreg.
Izvolite.