E, tako. Hvala.

Sa posebnim sentimentom se odnosimo prema tome.

Nema tu nikakve dileme, nego ima dileme kada se tako važna stvar i velika zloupotrebljava u političke svrhe.

Ali vi ste pomenuli to.

Ne, ja ne.

Zato sam se ja referisala i nisam polemisala, nego sam se starala o odredbama Poslovnika koje se tiču toka sednice.
Onda vas sve molim da isključivo u nastavku sednice govorimo o amandmanima. Može? Jer je to po Poslovniku.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Marijan Rističević.
Želite reč? Molim vas, prijavite se.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o sedištima tužilaštava i sudova. Malo razmišljam, velika je razlika između tužilaštva i tužioca, velika razlika. Sedišta tužilaštva nisu sporna, ali sedišta tužioca su veoma sporna. Naime, o čemu se radi?

Gospođe, za koje će Uglješa Mrdić preciznije reći kako se zovu i prezivaju, da ja to ne bih čitao, svoje sedište su dve gospođe iz tužilaštva našle u američkoj ambasadi. Valjda se sećate. E sad, to je mimo sedišta tužilaštva. Otišle gospođe u američku ambasadu, bez saglasnosti starešine, otišle tako da vide Hila, beše, otišle malo da proćaskaju i da one usaglase sa ambasadorom SAD-a šta tužilaštvo treba da čini, šta tužilaštvo treba da radi.

10/3 MZ/MT

Hajde sad zamislite da naš ambasador u Vašingtonu ode u tužilaštva SAD-a i da dogovara šta to američko tužilaštvo treba da radi na, recimo, suzbijanju imigracije, korupcije itd. Da li bi to bilo moguće? Da li bi bilo moguće da u Nemačku ode naš ambasador i da kaže – znate šta, ja sam došao da vidim šta radi nemačko tužilaštvo, kako sudi, kome sudi, kako da se progoni vlast, kako da se usaglasi mišljenje o tome da je vlast kriminalna itd? Zamislite da naš ambasador u Nemačkoj ode ili u Parizu, da li je to moguće?

Zato ja mislim da treba napraviti razliku između sedišta tužilaštva i sedišta tužioca. Ili još bolje da kažem da su neki naši tužioci, bogami, stekli stanarsko pravo po nekim ambasadama, a ja mislim da Zagorka Dolovac ima više stanarskih prava u raznim stranim ambasadama, u raznim stranim zemljama.

11/1 JJ/LŽ 11.40 – 11.50

Zato insistiram, podržavam zakone, ali da razločimo malo to šta je tužilaštvo, šta su tužioci, šta je dozvoljeno, šta nije. Da li tužioci treba da gone, a po meni, ovakvi tužioci o kojima ja govorim treba da budu gonjeni.

Još nešto, da ne bude da se nisam izjasnio, ja sam za to da određeni naši organi prime Piculu, ozbiljno vam kažem, ali da to bude po naredbi Tužilaštva za ratne zločine, obavezno. Da se sasluša na okolnosti, jer krajiška udruženja, i ne samo krajiška udruženja, nego tvrde i danski vojnici koji su služili UNPROFOR kod Dvora na Uni. Oni tvrde da Piculina jedinica, a Krajišnik je i sam Picula, da su likvidirali određeni broj hendikepiranih osoba i da su tako, kao pripadnici Druge hrvatske armije, i da su tako počinili ratne zločine. Jeste to bilo 1995. godine u Oluji, ali ratni zločini ne zastarevaju.

Zato sam ja da naši organi, naše Tužilaštvo za ratne zločine konačno se malo uspravi, da traži od naše policije da na te okolnosti se gospodin Picula sasluša i izjasni o tome da li je ubijao, ili nije, da li je ubijao Srbe tek tako, iz zabave, ili je ubijao zato što je imao veliki stepen mržnje prema Srbima. Zato, mislim da bi bilo dobro, u ime države Srbije, da to učinimo. Živela država Srbija.

Gospodine Škrijelj. Po Poslovniku. Izvolite.
Koji član?

Član 107. stav 2.

Dakle, trebali ste predsedavajuća kada je predlagač zakona malopre iznosio argumente, odnosno nisu argumenti, nego to je nešto što je samo njemu poznato, trebali ste da ga opomenete, jer je koristio neprimerene izraze, komentarišući nešto što smo mi amandmanom tražili.

Dakle, u svom izlaganju, ja sam pročitao samo ono što piše u obrazloženju zakona, nisam rekao da u Kosjeriću postoji Osnovni sud, već sudska jedinica, ali sam pomenuo kriterijume koji su korišćeni da bi se osnovala sudska jedinica, i pročitao sam prvu rečenicu, koji su inače kriterijumi koje je predlagač ili neko drugi, pošto čovek očigledno ne zna šta piše u obrazloženju zakona koji je sam predložio, koji su kriterijumi korišćeni da bi se osnovali neki drugi osnovni sudovi. Mi smo to tražili da se ti kriterijumi primene kada su u pitanju opštine gde žive Bošnjaci i Albanci kao pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica u Republici Srbiji. Kada nemate argument, nije sramota to da se kaže, ali bez korišćenja uvredljivih izraza.

Znate, ambijent u kom smo mi odrastali u Sandžaku, postoje pravila u razgovoru, sagovornika poštujete dok ne pokaže suprotno. Ako sagovornik iskaže nepoštovanje prema vama, onda će naš svaki sledeći susret da bude opterećen tim šta smo jedni drugima rekli. Mi se nikada nikome lično obratili nismo, vodimo računa kako se obraćamo, bez obzira što se ne slažemo i što ne podržavamo zakone koje vi predlažete, ali imamo jedan nivo i uvek se držimo teme.

Vi ste trebali kolegu da opomenete, jer ponavljam, ne bi bilo dobro da neki naš sledeći susret bude opterećen onim što smo jedni drugima rekli, odnosno kako se on nama obraća, tj. meni, bez navođenja argumenata, već na osnovu iznošenja nekih kvalifikacija. Ja sam samo pročitao šta piše u obrazloženju zakona i pozvao se na kriterijume koje predlagač… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Dva minuta je isteklo.

Pozvali ste se na član 107. stav 2. - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica ni ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

11/2 JJ/LŽ

Nije se odnosilo na vaš privatni život. Odgovorio je na ono što ste vi rekli.

(Ahmedin Škrijelj: Rekao je da lažem.)

Da, rekao je da lažete.

Dobro. Izvinite, ako dozvolite da ja završim, jer se ja staram o povredi Poslovnika. Želite da se Skupština izjasni o ovome?

(Ahmedin Škrijelj: Želim.)

Dobro, želite, a onda budite tu i glasajte o tome šta želite.

(Ahmedin Škrijelj: To nije vaša stvar.)

Ne, to jeste moja stvar gospodine Škrijelj, jer sam ja mestu predsedavajućeg, i ja tumačim da li neko ima pravo na repliku, da li je Poslovnik povređen i tako dalje.

Hteli ste nešto da mi kažete gospodine Škrijelj? Nisam vas čula. Da li ste hteli nešto da kažete?

Vidite, 107. stav 2. važi za sve, pa i za vas, pogotovo kada dobacujete predsedavajućem, što nije u redu, kršite Poslovnik. Vi paralelno sa mnom sve vreme pričate, a pozivate se na povredu odredaba Poslovnika. Dakle, sve vreme kršite Poslovnik. Evo, to radite sada i kamera vas snima u krupnom kadru. Znači, ja ne vidim, jel tako. Dobro, ne vidim dobro, priznajem, nosim dobru dioptriju. Da li je to u redu, gospodine Škrijelj? Kako vas nije sramota?

Dakle, prekršili ste sve odredbe Poslovnika.

Gospođa Mila Popović. Poslovnik? Samo navedite član.

Član 104.

Dakle, javila sam se bila za repliku, niste mi dozvolili repliku iako se pominjala moja funkcija i pokazivale ovde neke fotografije. Dakle, povredili ste član 104.