Poštovana gospođo Uri,

obraćam vam se kao članu Odbora za zdravlje i porodicu, ali i sa dubokom zabrinutošću zbog potpunog izostanka reakcije na ozbiljno i dugotrajno kršenje zakona koje se direktno odražava na živote građana Srbije.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije već pet godina ne izvršava obavezu iz člana 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i nije donelo podzakonski akt koji je, prema samom zakonu, morao biti usvojen najkasnije do kraja 2020. godine.

Zbog tog institucionalnog propusta danas ne postoji obavezujući pravilnik kojim bi bilo jasno propisano:

kada i u kojim slučajevima je ekipa hitne pomoći dužna da izađe na teren,

po kojim medicinskim kriterijumima se klasifikuju pozivi kao hitni,

ko snosi odgovornost ukoliko se pomoć ne uputi, a pacijent premine.

U tom pravnom vakuumu, odluke se donose proizvoljno – bez pravila, bez kontrole i bez odgovornosti. Ekipe hitne pomoći ne reaguju na pozive građana koji se nalaze u životno ugrožavajućim stanjima, dok se paralelno angažuju za komercijalne potrebe – sportske događaje, festivale, privatne klinike. Sve to dokumentovano je u zvaničnim fakturama, izvodima i svedočenjima porodica koje su izgubile najmilije jer im pomoć nikada nije stigla.

Posebno zabrinjava činjenica da je Odbor za zdravlje i porodicu, od početka aktuelnog saziva Skupštine, održao samo jednu sednicu – i to u zemlji u kojoj se zdravstveni sistem nalazi u pravnom i operativnom rasulu, a posledice se mere u ljudskim životima.

Pokret „Pravo na život – MERI“ je još 2022. godine izradio predlog zakona o hitnoj pomoći, uz učešće pravnika, lekara urgentne medicine i porodica preminulih. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru, ali dalje od toga nije se pomerio. Iako smo od tada učestvovali u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna nije dovela do rezultata. Najčešće nije bilo ni sastanaka.

U martu 2025. godine podneli smo detaljnu pritužbu Zaštitniku građana uz preko stotinu stranica dokaza i analiza. Dokumentacija uključuje:

konkretne primere smrtnih ishoda,

finansijsku dokumentaciju o prihodima iz „sopstvenih sredstava“ zavoda za urgentnu medicinu,

svedočenja porodica,

zvanične podatke o neizlascima,

analize fono zapisa koji se nezakonito odbijaju kao dokazni materijal.

I pored svega navedenog, Zaštitnik građana ni posle dva meseca nije pokrenuo postupak. Time je još jasnije da odgovornost leži upravo na Odboru koji ima i zakonodavnu i nadzornu ulogu.

Zato vas pozivamo:

Da bez odlaganja zatražite izjašnjenje Ministarstva zdravlja:

zbog petogodišnjeg nepostupanja po zakonu,

o radu radnih grupa i njihovim konkretnim rezultatima (ukoliko ih ima),

o prihodima iz komercijalnih angažmana i načinu trošenja tih sredstava.

Da hitno sazovete sednicu Odbora sa temom:
„Sistemski propusti u organizaciji hitne medicinske pomoći i odgovornost Ministarstva zdravlja“.

Da Odbor uputi preporuku za:

hitno donošenje podzakonskog akta i nacionalnih protokola,

utvrđivanje odgovornosti za nepostupanje,

formiranje nezavisnog nadzornog tela za kontrolu rada hitne medicinske pomoći.

O problemima o kojima govorimo svedoče i porodice preminulih, koje kroz serijal „Glasovi pravde“ javno govore o tragedijama koje su mogle biti sprečene. Među njima su i slučajevi dece. Među njima su i građani koji su preminuli na liniji 194.

Njihove priče dostupne su na:
https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/

Ovo pitanje nije samo pravno – već duboko etičko i političko. Ako Odbor za zdravlje i porodicu ne prepozna trenutak da reaguje, nijedan drugi skupštinski organ to neće učiniti.

Ukoliko želite, spremni smo da vam dostavimo:

zapisnike sa sednica radnih grupa

celokupan dosije Pritužbe i anekse (PDF i fizički primerci),

primerke ugovora o spornim angažmanima,

zvanične statistike o neizlascima,

i dokumentaciju o nesprovođenim preporukama iz prethodnih godina.

Srpski zdravstveni sistem ne sme biti teritorija bez pravila, a zakon ne može važiti samo za građane, a ne i za institucije.

U trenutku kada svaki novi dan pasivnosti može značiti još jedan izgubljeni život – vaša odgovornost je neposredna.

S poštovanjem,
Pokret „Pravo na život – MERI“

Poštovani gospodine Rakić,

obraćam vam se kao predsedniku Odbora za zdravlje i porodic, ali i sa dubokom zabrinutošću zbog potpunog izostanka reakcije na ozbiljno i dugotrajno kršenje zakona koje se direktno odražava na živote građana Srbije.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije već pet godina ne izvršava obavezu iz člana 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i nije donelo podzakonski akt koji je, prema samom zakonu, morao biti usvojen najkasnije do kraja 2020. godine.

Zbog tog institucionalnog propusta danas ne postoji obavezujući pravilnik kojim bi bilo jasno propisano:

kada i u kojim slučajevima je ekipa hitne pomoći dužna da izađe na teren,

po kojim medicinskim kriterijumima se klasifikuju pozivi kao hitni,

ko snosi odgovornost ukoliko se pomoć ne uputi, a pacijent premine.

U tom pravnom vakuumu, odluke se donose proizvoljno – bez pravila, bez kontrole i bez odgovornosti. Ekipe hitne pomoći ne reaguju na pozive građana koji se nalaze u životno ugrožavajućim stanjima, dok se paralelno angažuju za komercijalne potrebe – sportske događaje, festivale, privatne klinike. Sve to dokumentovano je u zvaničnim fakturama, izvodima i svedočenjima porodica koje su izgubile najmilije jer im pomoć nikada nije stigla.

Posebno zabrinjava činjenica da je Odbor za zdravlje i porodicu, od početka aktuelnog saziva Skupštine, održao samo jednu sednicu – i to u zemlji u kojoj se zdravstveni sistem nalazi u pravnom i operativnom rasulu, a posledice se mere u ljudskim životima.

Pokret „Pravo na život – MERI“ je još 2022. godine izradio predlog zakona o hitnoj pomoći, uz učešće pravnika, lekara urgentne medicine i porodica preminulih. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru, ali dalje od toga nije se pomerio. Iako smo od tada učestvovali u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna nije dovela do rezultata. Najčešće nije bilo ni sastanaka.

U martu 2025. godine podneli smo detaljnu pritužbu Zaštitniku građana uz preko stotinu stranica dokaza i analiza. Dokumentacija uključuje:

konkretne primere smrtnih ishoda,

finansijsku dokumentaciju o prihodima iz „sopstvenih sredstava“ zavoda za urgentnu medicinu,

svedočenja porodica,

zvanične podatke o neizlascima,

analize fono zapisa koji se nezakonito odbijaju kao dokazni materijal.

I pored svega navedenog, Zaštitnik građana ni posle dva meseca nije pokrenuo postupak. Time je još jasnije da odgovornost leži upravo na Odboru koji ima i zakonodavnu i nadzornu ulogu.

Zato vas pozivamo:

Da bez odlaganja zatražite izjašnjenje Ministarstva zdravlja:

zbog petogodišnjeg nepostupanja po zakonu,

o radu radnih grupa i njihovim konkretnim rezultatima (ukoliko ih ima),

o prihodima iz komercijalnih angažmana i načinu trošenja tih sredstava.

Da hitno sazovete sednicu Odbora sa temom:
„Sistemski propusti u organizaciji hitne medicinske pomoći i odgovornost Ministarstva zdravlja“.

Da Odbor uputi preporuku za:

hitno donošenje podzakonskog akta i nacionalnih protokola,

utvrđivanje odgovornosti za nepostupanje,

formiranje nezavisnog nadzornog tela za kontrolu rada hitne medicinske pomoći.

O problemima o kojima govorimo svedoče i porodice preminulih, koje kroz serijal „Glasovi pravde“ javno govore o tragedijama koje su mogle biti sprečene. Među njima su i slučajevi dece. Među njima su i građani koji su preminuli na liniji 194.

Njihove priče dostupne su na:
https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/

Ovo pitanje nije samo pravno – već duboko etičko i političko. Ako Odbor za zdravlje i porodicu ne prepozna trenutak da reaguje, nijedan drugi skupštinski organ to neće učiniti.

Ukoliko želite, spremni smo da vam dostavimo:

zapisnike sa sednica radnih grupa

celokupan dosije Pritužbe i anekse (PDF i fizički primerci),

primerke ugovora o spornim angažmanima,

zvanične statistike o neizlascima,

i dokumentaciju o nesprovođenim preporukama iz prethodnih godina.

Srpski zdravstveni sistem ne sme biti teritorija bez pravila, a zakon ne može važiti samo za građane, a ne i za institucije.

U trenutku kada svaki novi dan pasivnosti može značiti još jedan izgubljeni život – vaša odgovornost je neposredna.

S poštovanjem,
Pokret „Pravo na život – MERI“

Poštovani gospodine Laketiću,

obraćam vam se kao predsedniku Odbora za zdravlje i porodic, ali i sa dubokom zabrinutošću zbog potpunog izostanka reakcije na ozbiljno i dugotrajno kršenje zakona koje se direktno odražava na živote građana Srbije.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije već pet godina ne izvršava obavezu iz člana 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i nije donelo podzakonski akt koji je, prema samom zakonu, morao biti usvojen najkasnije do kraja 2020. godine.

Zbog tog institucionalnog propusta danas ne postoji obavezujući pravilnik kojim bi bilo jasno propisano:

kada i u kojim slučajevima je ekipa hitne pomoći dužna da izađe na teren,

po kojim medicinskim kriterijumima se klasifikuju pozivi kao hitni,

ko snosi odgovornost ukoliko se pomoć ne uputi, a pacijent premine.

U tom pravnom vakuumu, odluke se donose proizvoljno – bez pravila, bez kontrole i bez odgovornosti. Ekipe hitne pomoći ne reaguju na pozive građana koji se nalaze u životno ugrožavajućim stanjima, dok se paralelno angažuju za komercijalne potrebe – sportske događaje, festivale, privatne klinike. Sve to dokumentovano je u zvaničnim fakturama, izvodima i svedočenjima porodica koje su izgubile najmilije jer im pomoć nikada nije stigla.

Posebno zabrinjava činjenica da je Odbor za zdravlje i porodicu, od početka aktuelnog saziva Skupštine, održao samo jednu sednicu – i to u zemlji u kojoj se zdravstveni sistem nalazi u pravnom i operativnom rasulu, a posledice se mere u ljudskim životima.

Pokret „Pravo na život – MERI“ je još 2022. godine izradio predlog zakona o hitnoj pomoći, uz učešće pravnika, lekara urgentne medicine i porodica preminulih. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru, ali dalje od toga nije se pomerio. Iako smo od tada učestvovali u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna nije dovela do rezultata. Najčešće nije bilo ni sastanaka.

U martu 2025. godine podneli smo detaljnu pritužbu Zaštitniku građana uz preko stotinu stranica dokaza i analiza. Dokumentacija uključuje:

konkretne primere smrtnih ishoda,

finansijsku dokumentaciju o prihodima iz „sopstvenih sredstava“ zavoda za urgentnu medicinu,

svedočenja porodica,

zvanične podatke o neizlascima,

analize fono zapisa koji se nezakonito odbijaju kao dokazni materijal.

I pored svega navedenog, Zaštitnik građana ni posle dva meseca nije pokrenuo postupak. Time je još jasnije da odgovornost leži upravo na Odboru koji ima i zakonodavnu i nadzornu ulogu.

Zato vas pozivamo:

Da bez odlaganja zatražite izjašnjenje Ministarstva zdravlja:

zbog petogodišnjeg nepostupanja po zakonu,

o radu radnih grupa i njihovim konkretnim rezultatima (ukoliko ih ima),

o prihodima iz komercijalnih angažmana i načinu trošenja tih sredstava.

Da hitno sazovete sednicu Odbora sa temom:
„Sistemski propusti u organizaciji hitne medicinske pomoći i odgovornost Ministarstva zdravlja“.

Da Odbor uputi preporuku za:

hitno donošenje podzakonskog akta i nacionalnih protokola,

utvrđivanje odgovornosti za nepostupanje,

formiranje nezavisnog nadzornog tela za kontrolu rada hitne medicinske pomoći.

O problemima o kojima govorimo svedoče i porodice preminulih, koje kroz serijal „Glasovi pravde“ javno govore o tragedijama koje su mogle biti sprečene. Među njima su i slučajevi dece. Među njima su i građani koji su preminuli na liniji 194.

Njihove priče dostupne su na:
https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/

Ovo pitanje nije samo pravno – već duboko etičko i političko. Ako Odbor za zdravlje i porodicu ne prepozna trenutak da reaguje, nijedan drugi skupštinski organ to neće učiniti.

Ukoliko želite, spremni smo da vam dostavimo:

zapisnike sa sednica radnih grupa

celokupan dosije Pritužbe i anekse (PDF i fizički primerci),

primerke ugovora o spornim angažmanima,

zvanične statistike o neizlascima,

i dokumentaciju o nesprovođenim preporukama iz prethodnih godina.

Srpski zdravstveni sistem ne sme biti teritorija bez pravila, a zakon ne može važiti samo za građane, a ne i za institucije.

U trenutku kada svaki novi dan pasivnosti može značiti još jedan izgubljeni život – vaša odgovornost je neposredna.

S poštovanjem,
Pokret „Pravo na život – MERI“

Poštovani gospodine Baćevac,

obraćam vam se kao predsedniku Odbora za zdravlje i porodic, ali i sa dubokom zabrinutošću zbog potpunog izostanka reakcije na ozbiljno i dugotrajno kršenje zakona koje se direktno odražava na živote građana Srbije.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije već pet godina ne izvršava obavezu iz člana 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i nije donelo podzakonski akt koji je, prema samom zakonu, morao biti usvojen najkasnije do kraja 2020. godine.

Zbog tog institucionalnog propusta danas ne postoji obavezujući pravilnik kojim bi bilo jasno propisano:

kada i u kojim slučajevima je ekipa hitne pomoći dužna da izađe na teren,

po kojim medicinskim kriterijumima se klasifikuju pozivi kao hitni,

ko snosi odgovornost ukoliko se pomoć ne uputi, a pacijent premine.

U tom pravnom vakuumu, odluke se donose proizvoljno – bez pravila, bez kontrole i bez odgovornosti. Ekipe hitne pomoći ne reaguju na pozive građana koji se nalaze u životno ugrožavajućim stanjima, dok se paralelno angažuju za komercijalne potrebe – sportske događaje, festivale, privatne klinike. Sve to dokumentovano je u zvaničnim fakturama, izvodima i svedočenjima porodica koje su izgubile najmilije jer im pomoć nikada nije stigla.

Posebno zabrinjava činjenica da je Odbor za zdravlje i porodicu, od početka aktuelnog saziva Skupštine, održao samo jednu sednicu – i to u zemlji u kojoj se zdravstveni sistem nalazi u pravnom i operativnom rasulu, a posledice se mere u ljudskim životima.

Pokret „Pravo na život – MERI“ je još 2022. godine izradio predlog zakona o hitnoj pomoći, uz učešće pravnika, lekara urgentne medicine i porodica preminulih. Predlog je ušao u skupštinsku proceduru, ali dalje od toga nije se pomerio. Iako smo od tada učestvovali u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna nije dovela do rezultata. Najčešće nije bilo ni sastanaka.

U martu 2025. godine podneli smo detaljnu pritužbu Zaštitniku građana uz preko stotinu stranica dokaza i analiza. Dokumentacija uključuje:

konkretne primere smrtnih ishoda,

finansijsku dokumentaciju o prihodima iz „sopstvenih sredstava“ zavoda za urgentnu medicinu,

svedočenja porodica,

zvanične podatke o neizlascima,

analize fono zapisa koji se nezakonito odbijaju kao dokazni materijal.

I pored svega navedenog, Zaštitnik građana ni posle dva meseca nije pokrenuo postupak. Time je još jasnije da odgovornost leži upravo na Odboru koji ima i zakonodavnu i nadzornu ulogu.

Zato vas pozivamo:

Da bez odlaganja zatražite izjašnjenje Ministarstva zdravlja:

zbog petogodišnjeg nepostupanja po zakonu,

o radu radnih grupa i njihovim konkretnim rezultatima (ukoliko ih ima),

o prihodima iz komercijalnih angažmana i načinu trošenja tih sredstava.

Da hitno sazovete sednicu Odbora sa temom:
„Sistemski propusti u organizaciji hitne medicinske pomoći i odgovornost Ministarstva zdravlja“.

Da Odbor uputi preporuku za:

hitno donošenje podzakonskog akta i nacionalnih protokola,

utvrđivanje odgovornosti za nepostupanje,

formiranje nezavisnog nadzornog tela za kontrolu rada hitne medicinske pomoći.

O problemima o kojima govorimo svedoče i porodice preminulih, koje kroz serijal „Glasovi pravde“ javno govore o tragedijama koje su mogle biti sprečene. Među njima su i slučajevi dece. Među njima su i građani koji su preminuli na liniji 194.

Njihove priče dostupne su na:
https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/

Ovo pitanje nije samo pravno – već duboko etičko i političko. Ako Odbor za zdravlje i porodicu ne prepozna trenutak da reaguje, nijedan drugi skupštinski organ to neće učiniti.

Ukoliko želite, spremni smo da vam dostavimo:

zapisnike sa sednica radnih grupa

celokupan dosije Pritužbe i anekse (PDF i fizički primerci),

primerke ugovora o spornim angažmanima,

zvanične statistike o neizlascima,

i dokumentaciju o nesprovođenim preporukama iz prethodnih godina.

Srpski zdravstveni sistem ne sme biti teritorija bez pravila, a zakon ne može važiti samo za građane, a ne i za institucije.

U trenutku kada svaki novi dan pasivnosti može značiti još jedan izgubljeni život – vaša odgovornost je neposredna.

S poštovanjem,
Pokret „Pravo na život – MERI“

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljena svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI