Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saućesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani,

obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je dovelo do pravnog vakuuma u radu hitne medicinske pomoći.

Ovaj vakuum nije apstraktna mana zakonodavstva. On ima lice – lice svakog građanina koji je pozvao 194 i ostao bez odgovora. Ima glas – glas deteta koje je izgubilo roditelja jer ekipa nije poslana. Ima posledice – merene u desetinama, stotinama, možda i hiljadama izgubljenih života.

Ministarstvo zdravlja već pet godina svesno ne izvršava zakonsku obavezu. Pravilnik koji je morao biti donet najkasnije 18 meseci od usvajanja zakona 2019. godine – još uvek ne postoji. U tom pravnom vakuumu, dispečeri i lekari odlučuju proizvoljno da li je nešto hitno, bez jasnih medicinskih kriterijuma. A tamo gde nema jasnih pravila, počinju zloupotrebe – što je dokumentovano kroz stotine slučajeva i kroz finansijske podatke o komercijalizaciji javnih resursa namenjenih spasavanju života koje je naše udruženje prikupilo u prethodnih 5 godina rada.

Pokret „Pravo na život – MERI“ još 2022. godine izradio je predlog Zakona o hitnoj pomoći i podneo ga Skupštini, ali on nikada nije dostavljen nadležnim odborima. Iako smo kao organizacija bili uključeni u tri radne grupe Ministarstva zdravlja, nijedna od njih nije proizvela konkretne rezultate. Sastanci su retki, nestrateški, i služe pre kao alibi za nečinjenje nego kao instrument reforme.

U martu 2025. godine podneli smo zvaničnu Pritužbu na rad Ministarstva zdravlja Zaštitniku građana, sa više od 100 stranica dokumentacije i aneksima koji sadrže i pravne i činjenične dokaze o:

sistemskim zloupotrebama javnih hitnih ekipa za privatne angažmane,

diskriminatornom pristupu hitne pomoći u zavisnosti od mesta prebivališta i statusa pacijenta,

uskraćivanju fono zapisa, koji se mimo zakona odbijaju iako predstavljaju deo medicinske dokumentacije,

nepostojanju odgovornosti u slučajevima sa smrtnim ishodima usled neizlaska hitne pomoći,

odsustvu bilo kakvog nadzora nad radom hitnih službi, jer nijedan zavod u Srbiji nije akreditovan niti postoji sistemska evaluacija rada.

Dva meseca kasnije, Zaštitnik građana još nije pokrenuo postupak, iako su svi uslovi ispunjeni, i iako se povrede prava odnose direktno na član 2 (pravo na život) i član 13 (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Poštovani poslanici, pozivamo vas:

Da uputite poslanička pitanja Ministarstvu zdravlja – zašto pet godina ignorišu zakon i ne donose propisani pravilnik?

Da zatražite političku odgovornost aktuelnog ministra zdravlja, koji je svojim nepostupanjem omogućio smrtne ishode koje je bilo moguće sprečiti.

Da otvorite skupštinsku raspravu o sistemskim propustima u radu hitne pomoći.

Da podržite inicijativu za formiranje nezavisnog nadzornog tela, koje bi kontrolisalo rad službi hitne pomoći i garantovalo da nijedan građanin ne ostane bez medicinske pomoći zbog birokratske samovolje.

Pozivamo vas i da pogledate serijal „Glasovi pravde“ (https://pokretmeri.org.rs/home/glasovipravde/ ) u kojem su objavljeni svedočenja porodica koje su izgubile najbliže jer se pomoć nikada nije pojavila. Neki od njih su deca. Neki su preminuli čekajući. Svi su dokaz da ova borba nije politička – već civilizacijska.

Vi ste, kao narodni poslanici, dužni da štitite zakon, a ne da posmatrate njegovo svesno ignorisanje. Ako ćutite – saćesnici ste.

Ukoliko želite uvid u celokupnu dokumentaciju, predlog pravilnika, podatke o neizlascima, komercijalnim angažmanima i internoj prepisci sa Ministarstvom i Zaštitnikom građana – stoji vam na raspolaganju Pokret „Pravo na život – MERI“.

Sa poštovanjem,
Pokret Pravo na život – MERI

Poštovani gospodine Linta,
na odsluženje vojnog roka u JNA sam otišao 19.06.1991.god u Kraljevo odakle sam ucestvovao u evakuaciji opkoljenih kasarni u Hrvatskoj tokom jeseni i zime 1991g , u TO Kostajnica sam prekomandovan 13.05.1991. gde sam ostao do pada RSK u Avgustu 1995. god.
Pošto u sadašnjem zakonu o PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA vojnici RSK nisu obuhvaćeni, moje pitanje je sledeće: Da li postoje bilo kakve inicijative da se izbeglim borcima RSK prizna status borca?