Ovo naravno da nema veze sa bilo kakvom politizacijom obrazovanja. Dakle, ovo nema apsolutno nikakve veze sa politizacijom obrazovanja. Pošto kaže da ne zna kako izgleda politizacija obrazovanja, pa izgleda tako što predstavnici političkih stranaka i narodni poslanici blokiraju fakultete u želji da time angažuju studente u svoju političku korist. Politizacija obrazovanja je kada roditelji zajedno sa nastavnicima ili profesorima iz političkih stranaka ili politički opredeljenima blokiraju škole. Politizacija obrazovanja je to kada rektori univerziteta onemoguće rad univerziteta u Srbiji zato što žele da ostvaruju svoje političke ambicije. Politizacija obrazovanja je kada se ti isti rektori posle toga, kako imamo prilike sada da vidimo, nađu na listama, očigledno, blokaderskim, opozicionim. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitima za one koji su blokirali i one koji nisu blokirali fakultete. Politizacija obrazovanja je kada profesori imaju dvostruke kriterijume na ispitu za one koji podržavaju i one koji ne podržavaju njihovu opciju. To su vam sve politizacije obrazovanja.

Nažalost, u toj politizaciji i te kako učestvuje neki ovde prisutni, a ono što mi radimo i ono što ćemo uraditi ovim zakonom jeste da se onemogući to da nam više objašnjavaju u udžbenicima istorije i da nam uče decu kako je tursko vreme bilo super, malo su vas nabijali na kolac, ali nije to tako strašno bilo, bilo je mnogo kulture i tako tih stvari, da se u dva pasusa opisuje Prvi svetski rat, da nam deca završavaju osnovu školu i ne znaju ko je bio vojvoda Mišić, ni ko je bio vojvoda Stepa, ni ko je bio vojvoda Putnik, ni ko je bio kralj Petar, ni ko je bio regent Aleksandar, da ne znaju ništa o Prvom svetskom ratu, da su više pisali o Prvom svetskom ratu komunisti u njihovo vreme, nego što se piše u današnjim udžbenicima koji pišu stranci. To hoćemo da promenimo i to ćemo promeniti, a politizacija – za to ste zaduženi vi. Hvala.

Replika, a mislim da ne bi bilo pogrešno ni da sam se javio u vezi povredom Poslovnika, jer mislim da se narušava dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije ovakvim govorima.

Pazite vi šta je on uradio, kako je on postavio stvari. Ako si nacionalno svestan ne možeš da budeš ni moderan, ni u 21. veku, ni da koristiš nove tehnologije, ne možeš ništa, ako si Srbin ne možeš ništa. I to je poenta cele priče koju rade već evo godinu dana.

Ako si Srbin, jednako je ti si „ćaci“, ako si „ćaci“ ti si za odstrel. Evo vam ga, to je to. Ne možete da budete Srbin i da znate da koristite nove tehnologije, to ne biva. Ne možete da budete Srbin i u 21. veku, to ne biva. Pa, ne nego ćemo svi da budemo Mila Pajić. Pa neće ovu decu podizati Dinko Gruhonjić, kao što je vas. I neće svi trčati u Hrvatsku da beže od odgovornosti u sopstvenoj zemlji. I neće nam Zagreb biti bliži od bilo kog srpskog grada. Neće. Pomirite se s tim.

Drugo, Tito je umro. Jugoslavije više nema. Nećemo da budemo Jugosloveni. Tragedija je što danas u Narodnoj skupštini mogu da citiram što je u 19. veku govorio Svetozar Miletić, „Mi imamo svoje narodno ime koga se nikome za ljubav nećemo odreći i koje nikome drugom ne namećemo. Hoćemo da ostanemo Srbi“.

Tragedija je da posle dva veka, dakle u 19. veku čovek je to govorio, mi u 21. veku ponavljamo isto to. Nama ne daju da budemo Srbi. Ako smo Srbi, onda valjda nismo ljudi i to u Skupštini Srbije. Kakve veze ovo ima sa Štazijem, kakve ovo veze ima sa istočnom Nemačkom? Ko ovde nameće ideologiju SNS kroz udžbenike? Njemu je biti Srbin ideologija.

Ljudi moji, da li vi shvatate u kom svetu mi živimo i ko nama hoće da kroji kapu i uređuje državu? Biti Srbin nije ideologija, to je nešto čemu pripadate ili ne pripadate. Pošto vi nećete da pripadate i nemojte i to je vaša stvar. Ni vi, ni Mila Pavić, ni Dinko Gruhonjić, ni bilo ko drugi. Nemojte nama da branite da budemo ono što jesmo.

To što ja moram da ga slušam da bih morao da polemišem, to je jedna stvar, ali bilo bi dobro da svako u diskusiji sluša i sam sebe, da posle ne pripisuje meni ono što je on rekao. Pa, nisam ja rekao da će nam deca znati sve Nemanjiće zahvaljujući izmenama zakona, ali neće znati da koriste nove tehnologije. Nisam to ja rekao. I, to je kontekst u kome sam rekao da očigledno kod njega to jedno drugo isključuje.

Mi štitimo ratne zločine, mi se zalažemo za to. Pa, ne nosim ja majicu Jove Divjaka na grudima, nego njegov bivši predsednik, Sergej Trifunović. Inače, Jovo Divjak za one koji ne znaju, pucao po Srbima u Bosni i Hercegovini. To je model Srbina koji je njima prihvatljiv, Jovo Divjak, a sve ostalo nije prihvatljivo. Pa, nećete nas na to naterati.

Druga stvar, dajte, evo i ministar je tu, jednu reč koja govori o bilo kojoj ideologiji u vezi sa udžbenicima. Reč, ne rečenicu, koja ideologija, kakva ideologija i sam priča o tome kako će deca da uče Nemanjiće. Da li je to ideologija? Znati Nemanjićevu lozu, to je ideologija. Ala ste vi zaglibili? Ali ste vi zaglibili sledbenici Jova Divjaka i svi bi kao Jovo Divjak bili. E, takvi ste vi.

Evo, on u prvoj rečenici kaže – kada vam kažu ekstenzivno tumačenje, to znači da hoće da vas prevare i onda to urade. Znači, hoće da vas prevare.

Dakle, niti sam ja to rekao, niti je to bio kontekst. Naprotiv, ja sam rekao da je 27. mart bio važan datum, da smo se pokazali mnogo časnije nego mnogo druge velike nacije u Evropi, ali da nas je to skupo koštalo i šta tu tačno nije istina? Šta tu nije istina?

Šta bi bilo kad bi bilo, to niko ne zna. Da li bi to dovelo do toga da ta država potraje još godinu, dve dana, da li bi to bilo prekršeno brže, ko to može znati, nemam pojma, ali znam da ovo što on tvrdi da sam rekao nisam rekao.

Dakle, ovo vam je ponovo kako lažu i obmanjuju za sve što postoji na političkoj sceni u ovoj zemlji. Dakle, oni izmisle šta ste vi rekli i onda polemišu sa tim, kao da ste vi to stvarno rekli i to non-stop rade. To je, prosto, neverovatno više dokle ide taj bezobrazluk i dokle ide to laganje i obmanjivanje tih malo ljudi što je ostalo da ih prate i da ih slušaju.

Da ja sada ulazim u to šta bi bilo kada bi bilo, da je bilo ovako, da je bilo onako, nemam pojma šta bi bilo. Ne znam šta bi bilo. Ja samo znam da su neki mnogo pametnije postupili u nekim situacijama, pa imaju 18.000 žrtava tokom Drugog svetskog rata u našem okruženju, a mi milione. Svaka jama u Hercegovini ima više nego njihov ceo narod. Ja o tome govorim.

Postoji nešto što je etika namera i etika rezultata. To što je neko imao najbolju nameru, a pritom nisam ni siguran da je imao najbolju nameru, nego smo poslužili ponovo kao batina da bi neko drugi svoje interese zaštitio i to je bio kontekst u kom sam ja govorio i o kome se ta rasprava između mene i kolege Pajića vodila. Dakle, ne o istoriji ili ne znam ni ja čemu, nego da li mi ponovo treba da svoju glavu stavljamo tamo gde niko drugi neće nogu, a to nas je već koštalo u istoriji toliko puta i onda on dođe i izmisli celu priču i polemiše sa tim kao da je ne znam ni ja šta rečeno.

Prosto, neverovatno. Ko će da piše udžbenike taj će pisati o činjenicama. Dakle, ne može u istoriji da se piše tumačenje ovoga ili onoga, 27. mart se desio, 27. mart je na ponos ovom narodu, ali isto tako nas je taj 27. mart koštao miliona Srba koji više… Dobro, doduše, te generacije svakako u većini ne bi ni bile žive, ali bi njihovi potomci bili živi, a mnogi od njih nisu uspeli da imaju potomke zbog toga što im je život bio prekinut.

Hvala.

Nema on pojma, on čovek dođe, bolestan čovek, bre, on boluje od Turetovog sindroma, on dođe ovde i viče šta je. Samo je problem, bio je on ovde ujutru u 10.

(Miloš Parandilović: A ovo nije opomena?)

Što opomena, što opomena? To je dijagnoza.

Dakle, dođe ujutru u 10, ali dođe trezan. Nije problem što nije došao do četiri, nego gde je bio do četiri. I snimili ga ovi, kako se zove, „Paparaco potera“, ne znam kako se to zove, ode ovde dole u Kosovsku, šljoka rakiju ceo dan i dođe ovde da nas maltretira pijan. To je problem sa kojim se mi suočavamo. Mi smo ovde kao ono žena koja je u braku sa pijandurom, s tim da ta žena može da se razvede, a mi budalu moramo da trpimo, jer mi ne možemo da se razvedemo. To je problem.

Drugu stvar da kažem, da građani znaju, da građani samo znaju, pošto se mnogo širi ovde - kažnjavajte me, nećete me ućutkati, pa ne živi on od plate, 250 hiljada evra, poštovani građani, ova individua dobija godišnje iz budžeta Republike Srbije, 250 hiljada evra on troši za džeparac. Pa, ne živi on od plate. Briga njega da li će biti jedna kazna ili 100 kazni. On dođe ovde da napravi klip za taj Jutjub koji jedino i gleda. I to što mu poklanjate knjigu, džaba poklanjate nekome ko ni Bukvar nije pročitao do kraja. Hvala.

Ne postoji način, niste morali ni opomenu da izričite, iz prostog razloga što ne postoji način da ovo mene uvredi. Meni je uvek bilo važno ko govori a ne šta govori, a ovo može da priča šta god hoće, mene stvarno ne interesuje, iz prostog razloga što mene ne zanima šta politički isprdak Vuka Draškovića, Čede Jovanovića, Dragana Đilasa…

Pronađite u rečniku šta reč "isprdak" znači pa ćete znati da to nije ništa ružno. To je manje jaje, recimo, koje koka snese ili drugorođeno dete slabo razvijeno, a ovaj slabo razvijeni, politički intelektualni slabo razvijeni primerak stvarno ne može ni na koji način da me uvredi.

Dakle, politički isprdak Vuka Draškovića, Čede Jovanovića, Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Žike Gojkovića, Vladimira Jelića i svega ostalog ne može da me uvredi za 16 života.

Reciklaža uživo izgleda ovako - recikliran, pran, opran, neopran. Dakle, i ovi sa kojima je u političkoj grupi, ne žele ime da mu izgovore. Tri dana govore kakva su poslanička grupa i ko je šef te poslaničke grupe a njegov naziv, naziv tog malog patrljka, tog isprtka političkog neće da izgovore, valjda ih sramota da ih vezuju za njega. Neće niko s njim da ima ništa. Tako da to može da kaže šta god hoće, apsolutno me ne zanima.

Druga stvar, vrlo je važno da je potvrdio ono što sam rekao. Prema tome, poštovani građani, dve godine pola miliona evra za ovo. Pola miliona evra je ovo uzelo, strpalo u džep, što popilo, što kupilo stanove, što ostalo. Stan je doduše kupio kad mu je Šolak dao pare da napusti Žiku Gojkovića, tad je dao kaparu, usred izborne kampanje, za stan u centru Beograda od 300 hiljada evra. Ali, to je drugi par rukava.

A ono što je to doživelo u carini, to je već nekoliko puta rečeno - hoću veliku platu i veliki pištolj. Tako da psiho test ne može da prođe ni u carini, a kamoli negde drugo. Ono što je problem, da se psiho test ne traži u Skupštini, kao ni alko test, jer da se traži, i na jednom i na drugom bi poljubio vrata. Hvala.

Replika.

Što se „ćacilenda“ tiče, mi prisustvujemo evo trećem krugu izazivanja mržnje. Očigledno nije bilo dovoljno što smo doživeli. Dakle, da se vratimo malo unazad. Kada je počelo ovo jesenje zasedanje, vodili su kampanju ovde svakodnevnu, kampanju mržnje i to je rezultiralo pucanjem u čoveka, a onda su celu prošlu nedelju radili to isto i to se završilo tako što je onaj ludak preskočio ogradu i izbo čoveka nožem i sada nastavljaju.

Dakle, oni ne misle da stanu i zato ja sada dovodim u pitanje i one zahteve i onaj kolegijum koji smo imali predsednica i sve ostalo, jer očigledno i nije slučajno ono što oni izmišljaju i lažu da je bilo ko rekao kako će ograda da bude uklonjena itd. Mi smo razgovarali isključivo, samo i jedino o tome da će omogući poslanicima ulaz na glavna vrata, ni o kakvoj ogradi nije bilo reči, ali, očigledno da je to bila ideja. Sada vidimo i zašto je bila ideja, pa da horde idiota, naoružanih hladnim oružjem ili vatrenim oružjem, pošto smo i jedno i drugo imali, uleću tu i ubijaju ljude. Sramna je to uloga, ali mi je drago da je narod to prepoznao.

Što se tiče parlamentarnih blokadera i blokadera u parlamentu, vi ćete ubuduće moću da radite kao radna snaga blokaderskim listama ako vas budu angažovali, a ako vas ne budu angažovali da to radite i izbore ćete posmatrati od kuće, kao što ćete i ceo sledeći saziv posmatrati od kuće.

Ja vam lepo govorim, vi neće da slušate. Evo vam sada rezultati, pa vidite sami gde ste. Hvala.

Jedino nasilje, pravo nasilje i umalo nasilje sa smrtnim ishodom desilo se u jednom velikom gradu, u najvećem gradu u Srbiji, u Beogradu, ovde na stepenicama. Ponovo je prosuta krv i ponovo su krv prosuli blokaderi.

Dok oni nas optužuju i ove divne ljude koji se bore za neku svoju političku ideju i nikoga ne napadaju, nikoga ne diraju, ničije šatore ne ruše, dok oni njih napadaju, u njih pucaju i njih bodu nožem. I to je prava istina i to je ono što je činjenica.

Dakle, nema nikakvog drugog nasilja osim onog koga izazovu blokaderi, ili kada demoliraju kafanu čoveku u Mionici, što je velika šteta, ali u svakom slučaju, manja od umalo izgubljenog života ponovo ispred Narodne skupštine. Jedina krv koja je ovde ispred Skupštine pala je ona koju su oni prolili ljudima koji mirno sede ispred Skupštine. Istovremeno, bitno mi je zbog građana da znaju da se ovde ispred Skupštine nalaze i neki drugi šatori u kojima sede ljudi koji više podržavaju blokadersku politiku nego što podržavaju nas, nas zapravo uopšte ne podržavaju, nikome tamo nije falila dlaka s glave, niko ni u koga nije pucao, niko nikoga nije ubadao nožem, ništa se nije desilo. I to je ta velika razlika i nadam se da će građani imati dovoljno razumevanja da shvate, baš kao što su shvatili juče ko je generator nasilja i mržnje u našem društvu, a ko nije.

Što se drugog dela izlaganja tiče, ono je zanimljivo i programsko je, ali kasno Janko na Kosovo stiže. Jasno je kao dan da više to nikoga ne interesuje, bar one koji podržavaju blokadersku politiku. Bilo kakvi programi, bilo kakvi planovi, sa tim se zakasnilo. Bilo kakve ideje, sa tim se zakasnilo. Šta ste mislili, mislili ste. Sada možete da služite kao radna snaga, ako budete bili angažovani, ako se umilostive da vas i za to angažuju, a videćemo kako stvari stoje, neće ni za to. Hvala.

Prvo, jedino nasilje koje se juče desilo je pokušaj ubistva ispred Narodne skupštine Republike Srbije nožem od strane blokadera, kao što je jedini pokušaj ubistva pre toga bio od strane blokadera kada je upucan Milan Bogdanović ovde ispred Skupštine, kao što je pokušano ritualno paljenje ljudi u Novom Sadu u prostorijama SNS, takođe pokušaj ubistva. Takođe, napad na prostorije SNS vatrenim oružjem u Vrnjačkoj Banji, a zahvaljujući činjenici da se niko nije nalazio u prostorijama niko nije ubijen. Tako izgleda blokadersko nasilje koje gledamo svaki dan. Nema načina da nam prežvakanim pričama o ćelavim ljudima i crnim džipovima, a koje pričaju već 12 godina, zamene teze i pobegnu od odgovornosti za nasilje i opštu ekstremizaciju ljudi koji ih podržavaju i potpunu radikalizaciju stanja u društvu. Dakle, na tome rade predano već duže od godinu dana i posledice, na sreću, i samo Bogu da se zahvalimo što nisu gore od onoga što imamo priliku da vidimo.

Sa druge strane, ne postoji način da se sakrije debakl blokadera u parlamentu. Ja sam njima u januaru mesecu ove godine rekao da oni više nikoga ne predstavljaju, da je neko drugi preuzeo simpatije tog dela biračkog tela. Nisu hteli da veruju, a sada imaju prilike da vide kako izgleda uživo, a još bolnije će biti naredne godine, pošto i naredne godine imamo lokalnih izbora, a najavljeni su i vanredni parlamentarni, predsednički, videćemo na kojim još sve nivoima. Dakle, to suočavanje sa realnošću će biti bolno i biće trajno. Ovo nije proces koji se može vratiti na početak. Sami ste gradili sebi alternativu. Sami ste izgradili sebi alternativu. Mislili ste da ćete da zloupotrebite ili upotrebite nekoga da vi dođete i zasednete na vlast, a onda se ispostavilo da su ti isti smislili da baš oni treba da budu, a da vi eventualno možete da pomognete da se zalepi neki plakat ili da bauljate ulicama i tražite šta radi SNS tog dana.

Ponovo dolazite u istu situaciju o kojoj sam vam već govorio da mi u organizovanijim odborima imamo izborni štab na svakom biračkom mestu, ne u svakom naseljenom mestu. Na svakom biračkom mestu. Znamo šta radimo tog dana, izvodimo birače sa kojima smo komunicirali tokom kampanje na dan izbora, dakle da glasaju. Umesto toga, pošto vi blagog pojma nemate šta treba da radite tog dana, pošto blagog pojma nemate ko treba da glasa za vas, vi bauljate ulicama i tražite ono što mi radimo, maltretiravši ljude, predstavljajući se kao nekakvi, ne znam ni ja kakvi, posmatrači, lažno se predstavljate kao posmatrači, zloupotrebljavate zakon koji je omogućio posmatranje izbora da vi imate, ne znam koliko, kontrolora i posmatrača na svakom biračkom mestu. Sutradan kukate kako je to nekakva pobeda, nas zapravo narod neće, a 60-70% ljudi je naterano silom da glasa onako kako ne želi.

Valjda zato što se tako ponašate i postoji alternativa. Sada dolazimo da vidite uživo kako izgleda ono što sam im rekao na prethodnoj sednici, pošto je njihova teza ovde uvek – vi tamo ništa ne vredite, sakrijete se iza Vučića i ljudi glasaju za Vučića, a vi ne vredite ništa, a za razliku od njih koji mnogo vrede itd. Istina je da mi uvek ponosno stojimo iza Aleksandra Vučića, ali je istina, takođe, da vas, bez Aleksandra Vučića, nema, jer dok ste bili jedina opozicija Aleksandru Vučiću, ljudi su iz očaja glasali za vas takve, a sad pošto imaju alternativu, vi vredite kao krompir. To vam je to. Znači, nula. Tučete se sa nevažećim listićima i nevažaći listići za sada ubedljivo vode.

To je vaša trenutna pozicija, a biće i gore. Tako da, uživajte u tome, uživajte u onome što ste sami sebi zakuvali. Meni je donekle i žao, da vam budem potpuno iskren, jer posle dve godine rada sa vama ovde, sa nekima i četiri, neki su počeli da kapiraju kako funkcioniše Skupština i ponašanje u Skupštini, a sada Jovo nanovo, ulaze ponovo ljudi sa ulice koji blagog pojma nemaju ni o čemu i sada ponovo – čemu služi Poslovnik, ako nije za udaranje po klupi, šta znači replika, šta znači povreda Poslovnika i sve ostalo. Ali dobro, šta da radimo, tako je – kako je, sami ste izabrali.

U svakom slučaju, ono što je zadatak države broj jedan, to je da suzbije nasilje i da se nikada više ne omogući bilo kome da nasrće nožem ili pištoljem na bilo koga, zbog drugačijeg političkog mišljenja, to za ovu zemlju nikako nije dobro i šta god ko mislio, pravo mu je da misli i to nije razlog da se u njega puca ili da se ovde ispred Skupštine bukvalno proliva krv. Dakle, ja kada kažem da je prolivena krv, to nije metafora, mi smo videli lokvu krvi ovde na stepenicama Narodne skupštine u nedelju ujutru. Zato što je blokader, poznati blokader, preskočio ogradu i nožem izbo čoveka koji se nalazio ispred Skupštine. To vam je jedino nasilje koje se desilo u nedelju, a ovo drugo što se desilo je debakl parlamentarnih blokadera i još jedna veličanstvena pobeda liste koja nosi ime predsednika Vučića. Hvala.

Dakle, u Mionicu, u kojoj ima deset hiljada birača, doveli su hiljadu ljudi iz cele Srbije, od novosadskih tablica itd. I sad, Mionica, jedna konzervativna sredina, zapadna Srbija, domaćini ljudi, upadaju likovi sa nekim budi bog s nama frizurama na glavi, onim PLO maramama oko vrata, bedževa ko ruski general na sebi, crvene trake oko ruke i upadaju im po dvorištima itd. I kaže, neće da ih podrže. Pa ljudi se prenerazili kada su vas videli na šta ličite, bre. Danas će popovi po Mionici da idu da kade po ulicama i po kućama, da oteraju zloduhe koji su im tamo nesreću navlačili. Niko pristojan došao nije. I onda, neko je doveo. Pa vi dovodite, zloupotrebom zakona.

Zloupotrebljavate zakon i pričate nam ovde kako zloupotrebljavate zakon. Zakon nije predvideo to da političke stranke imaju dodatne kontrolore i posmatrače na izborima. Zakon nije to hteo, nego da to imaju nevladine organizacije koje se bave izborima. Vi ste izmislili, fantomske nevladine organizacije ste napravili da biste slali svoje funkcionere po lokalnim samoupravama da tamo maltretiraju ljude, zaustavljaju, vređaju ljude koji idu na biračko mesto, da li će da glasa za ovog, da li će da glasa za onog. I eto vam ga rezultat. Ni to vam nije uspelo.

Nije vam uspelo u Kosjeriću, šest meseci nakon haosa koji ste napravili u Srbiji, a kako vreme bude prolazilo, tek ćete da vidite koliko se narod oslobodio i koliko se klatno okrenulo na drugu stranu. Vi toga možete da ne budete svesni, ali evo ovi rezultati bi trebalo barem da vas zamisle, ako ništa drugo.

Što se tiče ovog da ćete da se žalite opet na svoju zemlju svuda po svetu, pa to ste i do sada radili, evo vam ga rezultat. Što se mene tiče, nastavite i dalje, i da pišete pisma i da idete na sastanke i svuda da se hvalite kako ste o Srbiji, njenom rukovodstvu, predsedniku i svima ostalima pričali sve najgore. To naš narod, posebno u Mionici, Sečnju, Negotinu obožava da čuje, obožava da čuje. Kad budete shvatili da ni Sečanj, ni Mionica, ni Negotin nisu krug dvojke i da za ono što se u vašim krugovima aplaudira, tamo se gadi i povraća im se od toga, možda ćete imati neku šansu nešto da napravite. Do tada, više sreće drugi put.

Replika.

Dakle, meni se čini da pojedini ljudi, na generalnoj političkoj sceni, a i ovde kod nas, boluju od nečega što bi moglo da se nazove „vučićitis“. To je bolest koja se manifestuje tako što u svemu i svačemu vide Aleksandra Vučića i tamo gde ga ima i tamo gde ga nema. Ovi oboleli od „vučićitisa“ jednostavno ne vide i ne čitaju ono što piše, kada piše predsednik Republike, oni čitaju Aleksandar Vučić.

Hajde samo, zbog građana Srbije, još jednom da ponovimo o čemu smo govorili danima unazad. Dakle, Aleksandar Vučić je predsednike Republike, najkasnije do 2027. godine. Ako podnese ostavku sledeće godine, onda mu mandat prestaje i ranije. Zato ovaj zakon se ne odnosi na njega lično, nego na predsednika Republike, čije ćemo ime i prezime znati nakon narednih predsedničkih izbora i koji će na tom mestu biti narednih pet godina.

Dakle, do 2031. godine ako izbora bude sledeće godine, kao što ih očekujemo. Onaj ko sigurno neće biti predsednik Republike to je taj Aleksandar Vučić.

On sigurno neće zato što ne može po Ustavu više da se kandiduje. Kako onda se piše zakon za njega kada prestaje ta funkcija njemu? Pa, nikako. Ko to može onda da vidi? Pa, samo onaj ko je oboleo od „vučićitisa“ i vidi Vučića gde god pogleda. Hvala vam.

Član 107.

Mislim da je ovim ukazivanjem na povredu Poslovnika narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Narušeno je dostojanstvo bednim licemerjem, najgorim licemerjem koje su primenjivali i u prošlom sazivu.

Dakle, isti ovi ljudi su aplaudirali malopre kada je jedan od njihovih poslanika brutalno vređao Adrijanu Mesarović, potpredsednicu Vlade. Brutalno je vređao, seksistički je vređao, onako iskompleksirano muški. Oni kompleksaši, jadnici koji gledaju slike na telefonima, e tako se ponašao, verovatno zato što i jeste takav, a oni su aplaudirali. Aplaudiraju svaki put ovome koji dođe kao da boluje od Turetovog sindroma. Uđe u salu, pritisne taster i lupeta šta mu padne na pamet, a pamet kratka ili je nema uopšte. Oni aplauz. E, sad odjednom – jao, vidi šta su nam rekli.

Ajde vi prvo počistite to u svom dvorištu. Da ne pričam o onome šta vi izgovarate. Lepo, tamo kad se dovedete u red onda ćemo se baviti nama, a dok aplaudirate takvim stvarima nemojte da se čudite kad vam se vrate istom merom.

Dakle, nema potrebe to što čovek ide po emisijama, priča ove gluposti, ja krijem kako sam ja valjda predstavnik američke „duboke države“. Ja sam predstavnik američke „duboke države“, a to sve što je saznao o meni, to sam tako sakrio da se nalazi na momo sajtu, u zvaničnoj biografiji, bio tamo i tamo, učestvovao na tom i tom seminaru u organizaciji IRIA, NDI. Dobio stipendiju od Konrda Adenauera za postdiplomske studije na Političkim naukama, smer – političke partije i izbori. I? To su sad sve dokazi da sam ja američka „duboka država“.

U redu. Znači, oni koji su živeli u Americi poput njega, oni nisu američka „duboka država“, ja koji sam Ameriku video samo na slici, ja sam američka „duboka država“, koji nikada u životu nisam kročio ni na travnjak, ni u bivši Maršalat. Dakle, nemam pojma niti sam imao ikakav sastanak sa bilo kim, iz bilo kog sektora američke ambasade, ja sam američka „duboka država“.

U redu, ništa poslaću im račun da mi plate za moje delovanje, a onda nema smisla, jer ja za razliku od onih koji su korisni idioti tuđih država, neću da budem korisni idiot, ako treba da lobiram za njih, onda neka plate to lobiranje. Ima ova zemlja Zakon o lobiranju, pa ćemo napraviti nešto, pa neka plate to.

Nego da vratimo stvari na ozbiljno, koliko je to god moguće. Znate, on ne polemiše sa onim što smo mi radili, on polemiše sa onim što on pretpostavlja da ćemo mi da radimo. Dakle, ja sada pretpostavim da će, ne znam, neko od poslanika opozicije da ustane i da gađa predsednicu Skupštine Poslovnikom, na osnovu onoga što su nekada radili, pa možda mi se javi, ali to tad apsolutno ne izgleda tako u ovom trenutku, ali ja pretpostavljam i onda krenem da vičem na nekoga. Evo, izaberem iz te mase nekoga i krenem da se svađam sa njim zato što to radi. Svako normalan bi rekao, ovaj nije normalan. To vam je otprilike njihovo vođenje politike.

Dakle, ovaj Nostradamus sa AliExpress-a pokušava da predvidi našu budućnost, pokušava da pretpostavi šta ćemo mi da radimo, a onda polemiše sa onim što mi nismo uradili nego on pretpostavlja da ćemo mi da uradimo. Znači, mi smo krivi za Šmita, mi smo krivi za ovo, mi smo krivi za ono i tako dalje.

E, sada, da zaključim što se tiče građana i što je najvažnije. Dakle, sa jedne strane, tokom ove rasprave, smo slušali kritike i naloge da se izvrši nacionalizacija NIS-a i da se tako okonča cela priča. Sa druge strane, nas optužuju da smo mi neprijateljska država maltene, neprijateljska vlast prema Rusiji, iako nismo uveli sankcije, iako nismo ništa uradili nažao bilo kom ruskom interesu kada je u pitanju NIS. Naprotiv, trpimo ono što nijedna druga zemlja ne bi trpela upravo da bismo sačuvali taj odnos.

Dakle, jedni hoće da nas uguraju u sukob na jednu stranu, drugi hoće da nas uguraju u sukob na drugu stranu. Poenta je u tome da mi sukob nećemo. Dakle, mi hoćemo da se ponašamo i odgovorno i ozbiljno. U njihovom ponašanju nema ni odgovornosti ni ozbiljnosti i to je razlika. Jedni bi da slušaju sa jedne strane šta im se kaže i da to sprovode u ovoj zemlji, drugi bi da slušaju sa druge strane šta im se kaže, bez obzira na posledice. To je ono o čemu oni ne vode računa. Nama zaista ne treba novo tapšanje po ramenu koje smo imali recimo u martu 1941. godine, kada nam je poručeno licemerno da je Jugoslavija pronašla svoju dušu. Svoju dušu je pronašlo onih dva miliona Srba koji su zahvaljujući tome nastradali..

Veliki je datum 27. mart. Pokazali smo mnogo veću hrabrost nego mnogi drugi narodi u Evropi, ali je cena bila ogromna.

Znate šta je najodvratnije u celoj toj priči? To što oni koji su to izveli su pobegli za London. Neki od njih su i sahranjeni u Londonu u britanskoj uniformi. Tako da, kada se sve to sabere svi ti junaci koji bi ovu zemlju po svaku cenu da opredele tamo ili vamo, neće naći saveznika u ovoj politici i u nama, jer mi želimo potpuno drugačiji pogleda. Mi vodimo računa o svojim interesima.

Naš interes sada je da ostanemo ispod radara svih ovih svetskih zbivanja koji ne idu u dobrom pravcu. U dva svetska rata smo učestvovali, pokazali smo da to umemo, pokazali smo da umemo da razbijamo imperije i carstva, pokazali smo da nemamo problem da idemo grlom na nož u masama, ne u pojedinačnim slučajevima, dovoljno smo pokazali….

(Dušan Nikezić: Zato nas ima šest miliona.)

Zbog toga nas nema onoliko koliko bi nas bilo.

Nas je bilo ko Engleza u jednom trenutku, a danas nas je toliko koliko nas ima.

Ako neko misli da mi imamo demografsku osnovu i demografsku bazu da učestvujemo ponovo u nekom svetskom sukobu, taj ne zna o čemu priča i ne zna o čemu govori.

Dakle, mi smo svoj korektan odnos pokazali. Da li su svi drugi pokazali svoj korektan odnos prema nama, moje lično mišljenje je da nisu. Moje lično mišljenje je da su to ogromne zemlje, imperije koje igraju na velikoj šahovskoj tabli. Neki imaju karte sveta na kojima se mi i ne vidimo, neki od njih. Kad stave sebe u centar, nas nema, ali to gde se oni igraju nije nešto što nas treba da interesuje. Nisu nas pitali ni kada su neke druge stvari radili, ne treba da nas uključuju ni sada.

A to da se mi uključujemo na ovoj ili onoj strani, da budemo topovsko mesto za one i za ove, izvinite, ne dolazi u obzir i tu politiku nećemo nikada podržati, ma ko i ma kako je definisao ili propagirao itd.

Svesni smo mi optužbi kada kažemo da nećemo da kvarimo odnose sa Ruskom Federacijom, da će da nas napadnu ovi koji su prozapadni i ultraprozapadni da kažu - vi niste normalni, vezujete se za propali deo sveta umesto da idete tamo gde je svetla budućnost itd. Isto tako smo svesni da kada smo korektni prema zapadnim partnerima sa kojima ekonomski sarađujemo, gde izvozimo, koji otvaraju ovde fabrike itd, da će ovi koji su proistočni političari u Srbiji da nam zalepe etiketu izdajnika, jer mi izdajemo ovo ili izdajemo ono i radimo ovo i radimo ono i mi smo svesni težine, ali ne možete voditi nezavisnu spoljnu politiku i zemlju na nezavisnim osnovama politike, a da ne trpite nešto i mi smo spremni da istrpimo taj teret, ali od ove politike odustati nećemo, jer je ovo jedina ispravna politika preživljavanja i zemlje i naroda u okolnostima u kojima se nalazimo.

Hvala.

Toliko smo vodili antirusku propagandu u medijima da jedino u Srbiji sa ove strane linije razdvajanja posle Belorusije, Ukrajine i svega ostalog, imate „Raša Tudej“ i „Sputnjik“. Jedino u Srbiji možete da gledate „Raša Tudej“ i „Sputnjik“. E tako se vodi kampanja u medijima protiv Rusije.

Što se tiče ovog neučestvovanja u ratu, niti ćemo učestovati u ratu protiv Evrope, niti ćemo učestvovati ni u kakvom ratu. To je naša politika. Ako se tu razumemo, ona se razumemo. Ni protiv Ukrajine, ni protiv bilo koga drugog.

Jedino što radimo to je da pokušamo svoju vojsku da učinimo dovoljno snažnom da odvrati svakoga ko bi nas na bilo koji način pokušao da uključi u ratove koje planira, sanja ili priželjkuje.

Nas to ne interesuje. Mi smo sa ratovima, što se toga tiče, ako Bog da, završili. Naše je da probamo da kroz naredni turbulentan period u svetu prođemo tako što u njemu nećemo učestvovati.

Mnogi koji su se ponašali možda manje hrabro nego mi pokazalo se da su bolje prošli i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata. Možda te primere treba slediti.

Hvala.

Po amandmanu, dve stvari samo. Prvo, jasno je da nastavljaju svoju akciju koju su započeli još kada smo ušli u ovo redovno zasedanje i koja je, pa, nismo jadni, jadan onaj čovek koga ste za malo ubili. Kada je taj čovek za malo upucan onda su ovde skakali od sreće, seirili i smejali se. To vam je tako. Tada nisu pokazivali ovu vrstu empatije koju danas imaju.

Ono što je laž, brutalna laž, jer sam tome prisustvovao i učestvovao u razgovorima da je Ana Brnabić rekla da će bilo šta da bude uklonjeno, osim činjenice da će biti dozvoljen poslanicima da ulaze na koji god ulaz žele jer je to njihovo pravo i to je i urađeno i zamolila za 48 sati, da se zbog bezbednosti procedura, koje moraju da se promene i drugačije postave, zbog toga što su umalo ubili čoveka, umalo ste ubili čoveka i spalili ste šator ispred, a onda ste skakali od sreće i vrištali kako ćacilend gori i nas pozivali napolje da to vidimo. Tako je bilo. Ne laži, pa pitaj ovoga tu, da li je tako bilo ili nije bilo, srećom postoje kamere u ovoj sali pa može da se vrati snimak.

Hajde bre, bitango lažljiva, opet ti ne valja droga, opet ti ne valja trava, nije albanka, nego je ova južnoamerička, pa te radi na loše. I, ti da predaješ na fakultetu.

Dakle, i ti da predaješ na fakultetu, jadan taj fakultet i ta deca. Da, da, jadan taj fakultet i ta deca kad im napušeni profesor predaje.

Prema tome, pa, nije opomena Nikeziću, zato što ne može, ja vama nisam dobacivao i vi meni ono što dobacite ne dobacite nepristojno, pa vam odgovorim. Osvrnite se preko desnog ramena, ućutkajte ovog napušenog i onda pričamo normalno. Prema tome, pa, ništa konstatacija da se drogiraš travom, što zna ceo Niš, ceo Niš zna da se drogiraš. Hoćeš da ti pustim snimak kako drogiran skakućeš po sali. Evo, sad se smeje, sada će da bude gladan, pa će mu se jesti slatko, sve faze će da prođe.

Uglavnom to jeste poenta, to je laž koju je Marinika Tepić rekla na konferenciji za štampu, i koju sada ponavljate. Dakle, traženo je 48 sati zbog pokušaja ubistva ovde ispred zgrade i paljenja šatora i ljudi u šatoru, čemu ste se smejali. I, to je urađeno. Ovo što vi dalje inputirate da je neko obećao, da je neko rekao, da je ovako, da je onako, to niti je bila tema razgovora, čak je objašnjeno i od strane MUP-a, ko je za šta nadležan, za šta je nadležna Skupština i sve ostalo.