Hvala.

U prvom delu ću govoriti oko nekih nedoumica koje su se pojavile tokom ove rasprave, ne da objasnim, jer bi to bilo prepotentno, nego da ponudim jedno objašnjenje tih raznih činjenica, a u drugom delu ću govoriti o kriterijumima kojima bi trebalo da se vodimo prilikom izbora kandidata za sudije Ustavnog suda.

U javnosti, pre sednice i tokom sednice, juče se pojavila jedna nedoumica, da li je kandidat na listi kandidata sa koje predsednik imenuje sudije, prof. dr Jelena Vučković, kandidat SNS, nije onaj kandidat Mi – glas iz naroda, pošto sam unutar naše poslaničke grupe ja istaknuti pravnik, onda je realno to kandidat kojeg sam ja predložio i reći ću vam na njenom primeru, koji su to kriterijumi koje mislim da treba da imamo i inače kada budemo birali sa liste koju je predložio predsednik republike.

Naime, ovde se pojavila nedoumica oko toga da prof. dr Jelena Vučković nije prisustvovala jednoj sednici VSS i odatle se izvukao neki zaključak o nedostatku njenog kredibiliteta, ali to je sednica na kojoj je glasanje bilo jednoglasno, to nije sednica u kojoj član pokazuje svoj karakter, jer prosto je svejedno i da je bila i da nije bila, odluka bi bila potpuno ista.

Ono što je mene vodilo, to su situacije u kojima je ona ostajući u manjini, iznosila svoju pravnu argumentaciju na jedan ubedljiv način, iznosila je i u pisanoj formi koja govori o jednom vrlo visokom nivou logičke slednosti jednog jasnog literalnog izražavanja i jednog poznavanja prava, daleko iznad onih kriterijuma koji je Ustav predviđa, kao kvalifikatorne razloge i eliminatorne, zavisi iz kog ugla gledate za sudiju Ustavnog suda.

Dakle, vrlo je važno da sudija Ustavnog suda karakterno čvrsto stoji na tome da će doneti odluku, a ne bežati od donošenja odluka, onda kada mislim da je stvar dovoljno raspravljena za meritorno odlučivanje, da se neće plašiti da ostaje u manjini i da će uvek iznositi svoj stav u raspravama koje prethode u donošenju odluke, jer kroz takvo postupanje se zapravo podiže ukupna pravna kultura, u razumevanju tumačenja Ustava i ustavnosti Republike Srbije.

Druga zabuna je u tome, naime Ustav predviđa da je Ustavni sud, ne sudije, nego Ustavni sud samostalan i nezavisan organ. Drugim rečima, zbog građana, sudije Ustavnog suda nemaju one garancije koje imaju sudije inače. Zašto? Pa, zato što su svi kandidati, zapravo oslonjeni na određene političke opcije. Ovde se postavlja, kao nekakav problem u tome što je kandidat u političkom smislu povezan sa ovim ili onim predlagačem, ali to tako i treba da bude. Zašto?

Zato što sam Ustav je pravno-politički akt, sam Ustav, sve ispod njega mora biti u saglasnosti ili ne sme biti u suprotnosti sa Ustavom, ali kod kreiranja Ustava reč je o suverenu, kod nas su to građani, koji u jednom delu odluku donose neposredno izjašnjavanjem na referendumu, u toj proceduri, a u drugoj proceduri preko narodnih poslanika.

15/2 VS/VZ

Prema tome, besmislena je primedba o određenom političkom dodiru između partija ili organizacija i kandidata i to je kod sudija Ustavnog suda normalna stvar i vratiću se kasnije na to zašto je to dobro da bude. Kod tumačenja normi.

Druga stvar je bila, da je Ustavni sud u krnjem sastavu, što je vrlo tačno i govorilo se o primanjima sudija Ustavnog suda i time opravdavalo zašto Vrhovni sud nije izglasao i popunio upražnjena mesta. To nije korektno. Naime ustavni sud ne može ništa, i stvar je VSS i VST da na zajedničkoj sednici predloži kandiate a Vrhovni sud na opštoj sednici da bira, ali to ne oslobađa od odgovornosti predsednike VSS i VST. Bez obzira što ne postoji podzakonski akt, koji je inače vrlo jednostavan i da naprave tih nekoliko pravila i zakažu zajedničku sednicu. Na primer zajednička sednica Skupštine Republike Srpske i naše, ona ima tehnički problem neki zbog razdaljine Banja Luke i Beograda, ali to je jednostavna stvar. Ovi ljudi sede u istoj zgradi, oni godinama ne rade svoj posao i sede u istoj zgradi. I ne daju predlog Vrhovnom sudu, da bi mogao da odlučuje, a odgovornost je i predsednice Vrhovnog suda koja treba da zakaže opštu sednicu i da reši pitanje nedostatka sudija Ustavnog suda, jer je to u interesu građana, da Ustavni sud radi u punom kapacitetu, i to nije uopšte dovelo u pitanje niti je rešilo tu stvar i tu je odgovornost na oba saveta i na predsednici Vrhovnog suda Srbije.

Rečeno je da je Savamala neka prekretnica u rušenju pravnog poretka Srbije i to nije tačno. Ključna dva udarca koja smo imali bilo je ovo o čemu je više puta govoreno, a to je 2009. goidne, to je bio jedan tihi državni udar, gde je uz pomoć EU i Amerike, zapravo tada vladajuća grupacija htela da potpuno stavi pod kontrolu i sudstvo i tužilaštvo.

Nešto što javnost ne zna, bila je jedna vrlo velika borba koju je vodilo pre svega Društvo sudija Srbije, ali i udruženje tužilaca, da bi javnost znala u to vreme predsednica DSS je bila moja supruga Dragana Boljević, danas sudija Vrhovnog suda, tada razrešena i dovelo je do toga da je morala da se uradi proces revizije reforme tog procesa sa ambicijom da se vrati jedno deset posto sudija i tužilaca, a da ustvari bude kako je bilo na početku za 90 posto ostalih. Tu je Ustavni sud donosio neke odluke koje su bile polovične, ne baš najbolje, ali je prelomna tačka bila kada je tada komesar za pridruživanje gospodin File, u Evropskom parlamentu izvestio da je taj proces revizije, manje više u redu. Njegovi stručni timovi koji su nadgledali taj proces su mu kao materijal dostavili da je taj proces travestija pravde i preko određenih veza našli su se kontakti sa parlamentarcima u Evropskom parlamentu, koji su pustili gospodina Filea da se izleti i onda izašli u javnost i rekli mu – pustite vi Srbiju, kako vi mislite da mi možemo vama da verujemo, ako vi od vaših ljudi imate da je travestija pravde, a nas izveštavate da je manje više sve u redu i to je dobro zbog ove tačke gde imamo izveštaj Evropske komisije koja sada treba da se prihvati kao sveto pismo i onda je gospodin File kada je bio suočeno sa time, da blago govoreći govorio neistinu u parlamentu, evrpskom i na kraju je ustavni sud doneo odluku kako je trebala da bude doneta.

Dakle, iz jedne mukotrpne situacije, tu nije slomljen pravni sistem Srbije, nego smo se ipak, bila je namera da bude slomljena, ali kroz turbulencije smo se ipak vratili na pravu stranu. Ključni deo slamanja je bila odluka Ustavnog suda u Briselskom sporazumu. To je problem za pravni sistem. Ustavni sud je doneo odluku da to uopšte nije pravni akt, i četvoro sudija ustavnog suda je izdvojilo svoje mišljenje i dalo obrazloženje i to je vrlo pohvalno i treba podržavati takve stvari i celokupna naša stručna javnost i ja sam to pratio preko 30 radova naših najistaknutijih sudija ustavnog prava, organizacionog prava i teorije države i prava.

16/1 JD/MT 12.35 – 12.45

Svi su stali na stanovište da je odluka pogrešna i da je ovih četvoro sudija koji su izdvojena mišljenje u stvari bili u pravu.

Problem je nastao, i to je sad problem, u onom trenutku kada je izvršna vlast nastavila da sprovodi Briselski sporazum. Ako nešto nije pravni akt izvršna vlast ne može da ga sprovodi. Uopšte ne može da ga sprovodi.

To je bio kritičan trenutak ovde oko Savamale vrlo kratko. Problem je što dežurni policajac, čovek koji upravlja policijom grada Beograda uveče kad je čuo da postoji neko rušenje nije poslao policiju, a morao je da zna i sigurno je znao da je to nezakonito. Zašto? Zato što po našem pravnom sistemu ni izvršitelj sa pravnosnažnim rešenjem o izvršenju i sa pravnosnažnom prethodnom nekom sudskom odlukom u to doba, gluvo doba noći, ne može da ruši. Tu je problem i problem što se stalo na tome da je samo taj policajac krivično odgovarao ali se nije dalje ispitivalo.

Na kraju, pošto mi je ostalo samo nešto više od minut i po – važno je kod kriterijuma za izbor da karakterno to budu ljudi koji donose odluke kada su uvereni da je stvar zrela za odlučivanje, koji se ne plaše da diskutuju kada ostaju u manjini, verujući u svoju argumentaciju i korigujući svoj stav kada čuju bolju argumentaciju, koji se ne plaše da pišu izdvojena mišljena i koja će, tu je sad ključna stvar i zato je dobro da budu vezani za politiku, koncept vladavine prava korigovati pravdom. Pravedna vladavina prava nije isto što i koncept vladavine prava. To znači da u nekom trenutku društveni ili državni interes može biti veći i značajniji od pojedinačnog ljudskog prava i onda sudija Ustavnog suda ne može i ne sme da ide za time da ruši državu, makar i postojali argumenti da je u izvesnoj meri neko pravo povređeno, ali naravno samo izuzetno kada se to stvarno na taj način događa.

Bojim se da mi u našem obrazovnom procesu i u javnom prostoru previše imamo pravnih teoretičara koji apsolutizuju vladavinu prava. Ona se suštinski zasniva na ideologiji kraja istoriji, da je sve rešeno, nema više o čemu da se diskutuje, samo uzmete pa primenite stvari i stvar je gotova, a mi svedočimo da Amerika i Brisel ne mogu da se dogovore kako izgleda tačno taj kraj istorije kao ključne figure zapada, a ne celog sveta.

Tako da je dosta važno da u narednim periodima manje vodimo računa ko je čiji. Vi ste uglavnom sve ove ljude koji su bili u javnom prostoru kritikovani vi ste ih birali. Nije tu ništa kriva izmena Ustava. Svi su oni izabrani pre, ovde u Skupštini.

Prema tome, imamo jednu alatku koja je dobra, kao kad bi meni neko dao šrafciger, i time ću da završim, i ja onda krenem da odšrafim i posečem prst. Pa, neću baciti šrafciger nego ću bolje naučiti da pravilno koristim alatku. Tako i sa našim ustavnim promenama i u tom pravcu treba razmišljati i ne verovati da je neko vaš. Mislim da ste se dovoljno opekli i da tu treba sada da potpuno drugačije pristupite izborima.

Hvala vam.

Hvala.

Pitanje će biti upućeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade, a tiče se Naftne industrije Srbije.

Od početka „Mi – Glas iz naroda“ je govorio da su takozvane sankcije Sjedinjenih Američkih Država udar na suverenitet Srbije. Zašto takozvane sankcije? Sam pojam sankcije sugeriše da je neko narušio prethodnu normu kako ne treba raditi, pa onda sankcijom dovodiš u neki balans pravni poredak. Oni koji su navodno uveli sankcije u stvari krše sve moguće norme međunarodnog prava. To što oni rade, a nazivaju sankcijama, u pravu se vrlo precizno naziva iznudom.

Prema tome, za Srbiju je pitanje da li će prihvatiti da se povinuje iznudi ili neće štiteći svoj suverenitet? Zamislite da vam je neko gost u kući i dođe neko i kaže – taj tvoj gost mora da ide napolje. Da li biste se vi kao domaćin usprotivili tome ili biste gostu prišli i rekli – znaš šta, stvarno moraš da ideš iz moje kuće jer te neko drugi izbacuje? Ista stvar je sa stranim investitorima. Dozvoliti da u Srbiji neko sa strane određuje ko može, a ko ne može da posluje, iako posluje po pravilima Republike Srbije, teško je ugrožavanje suvereniteta Republike Srbije.

Godine 1914. Austrougarska je htela da sprovede istragu, pa smo rekli da je to težak napad na suverenitet, jer je to neprihvatljivo za svaku državu koja drži do sebe. Sada nam neko sa strane kaže ko može, a ko ne može da posluje u našoj zemlji i još nam preti dalje dodatnim iznudama.

Imali smo sada izjavu ministra Ruske Federacije, gospodina Lavrova, koji je rekao da ta mogućnost da se ne prihvate američke sankcije uopšte nije razmatrana. Pošto smo na najvišem nivou obavili razgovor sa gospođom Ursulom fon der Lajen, ne znam koje savete smo mogli da dobijemo, jer je to žena koja zastupa politiku nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji i time vodi čitav svet u treći svetski rat, koja vodi politiku koja dovodi do uništavanja industrije Evropske unije, sada planiranom

1/3 MV/JG

krađom imovine hoće da uništi i finansijski sektor EU, ne primenjuje demokratska pravila unutar EU, odnosno koristi sva moguća nedemokratska sredstva protiv onih lidera država kojima se ne sviđa ideološki itd.

Sada je vreme i poslednja prilika da naša delegacija na najvišem nivou, dobro bi bilo da u toj delegaciji bude i guvernerka i idealno bi bilo da bude i predsednik države, odmah, u najkraćem mogućem periodu otputuje u Moskvu, sedne sa našim partnerima, suštinski dokazanim prijateljima u odbrani naših strateških, nacionalnih interesa, ali i ekonomski koji nas podržavaju već više decenija u tim našim gasnim i drugim aranžmanima, ne samo u ovim geostrateškim pitanjima i pitanjima teritorijalnog integriteta, sednu i razmotre sve opcije sa pozicije, pod jedan - neće se prihvatiti iznuda SAD i pod dva - neće se uraditi ništa bez saglasnosti u ovom slučaju ruskog investitora, ali i bilo kog investitora u Srbiji jer sve smo ih pozvali da dođu u našu zemlju i ulože sredstva garantujući im bezbednost njihovih ulaganja.

2/1 JJ/IR 10.20 – 10.30

Dakle, pitanje glasi za gospodina Macuta, da li će organizovati do kraja ove nedelje ili u najkraćem roku da delegacija na najvišem nivou ode u Moskvu i raspravi sva otvorena pitanja koja se naravno pojavljuju kada se pođe od pozicije suvereniteta Srbije i otpora onome ko hoće iznudom da postigne neke svoje rezultate, ali se onda zajedno sa partnerom dođe do poteza i mogućih rešenja, pa ako budu neuspešna onda su zajednički neuspešna što nam otvara potpuno novu diplomatsku dimenziju i čuva prijateljski dobre odnose sa Ruskom Federacijom? Hvala vam.

Hvala.

Ovde sada nastavljamo našu raspravu oko Zakona o Vojsci. Svedoci smo da tzv. Kosovo pravi svoju armiju, svedoci smo da Turska intenzivno i masivno pomaže izgradnju vojnoindustrijskog kompleksa Albanaca na Kosovu, svedoci smo da Hrvatska-Albanija prave vojne saveze sa tzv. Kosovom. Sve to zajedno čini egzistencionalnu pretnju za Republiku Srbiju i za srpski narod.

Nažalost u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci gde su rađene obimne izmene nema vraćanja vojnog roka. Da li mi čekamo da Albanci na tzv. Kosovu i Metohiji potpuno izgrade svoju vojsku. Da bismo pristupili onim merama koje su nam potrebne kako bismo zaštitili svoj suverenitet i teritorijalni integritet u celini, nije prihvatljivo rukovođenje sistemom na način, kako smo čuli od ministra na nadležnom Odboru, se kasni sa pripremanjem kasarni, ambulanti i drugih infrastrukturnih objekata da bi vojni rok mogao na kvalitetan način da se izvodi u Srbiji, te onda ni 2026. godine neće vratiti vojni rok. Vladajuća grupacija je pre izbora 2023. godine počela da govori o neophodnosti vraćanja vojnog roka.

Na taj način Srbija ustvari priziva agresivna ponašanja prema vitalnim našim interesima. Sada se vidi u upravljanju finansijskim sredstvima da je odluka o nabavci „Rafala“ bila potpuno pogrešna, jednaputa, ne iz ovih razloga koje govori ova ekstremno probiselska opozicija koja ne bi htela da mi uopšte imamo moderno ratno vazduhoplovstvo.

Mi smo za to da imamo veoma moderno i snažno ratno vazduhoplovstvo, ali ne od države koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, jer to nosi ogromne rizike, da vam to skupo naoružanje neće moći koristiti ako zatreba. Cena je neverovatno visoka i utiče na iscrpljivanje budžetskih mogućnosti za vitalno važne stvari kao što je služenje vojnog roka.

O vojnom roku se govorilo u nekom kratkom periodu. Mi imamo sada iskustva sukoba u Ukrajini sa tim kratkim osposobljavanjem vojnika. Njihov životni vek je pet dana. Bez ozbiljnog vojnog roka i ozbiljne pripreme u dužini trajanja te obuke ne možete imati kvalitetnog borca. Kada smo svi očekivali da će se korigovati taj rok na onaj rok gde su naši junaci i heroji pokazali u borbama 1999. godine, a to je godinu dana obuke, da su vrlo kvalitetni borci od vojnika postali vrlo brzo.

Dobili smo da sada uopšte nema vojnog roka. Na taj način zapravo indirektno podlegli očekivanjima svih iz NATO pakta koji ne žele da vide Srbiju, koja je realno u stanju kada to sama odluči da ostvari svoj puni suverenitet u skladu sa Rezolucijom 1244 na celoj svojoj teritoriji uključujući i Kosovo i Metohiju. To je još jedan primer pogrešnog upravljanja inače značajnim sredstvima koja se opredeljuju i u ovoj oblasti za odbranu zemlje.

U drugim delovima, zašto nismo saglasni sa pojedinim rešenjima ćemo kroz analizu amandmana.

Na kraju, ovde smo u raspravi čuli uglavnom između vladajuće grupacije koja je i sama opredeljena ka strateškom pristupanju EU, dakle i oni su probriselski i ove opozicije koja je estremno probriselska, oko toga da se u rast BDP uključuje inflacija i time se prikazuje da više. To je tačno. Kao što je tačno da je rasta bilo. Ako bi se odustalo od uključivanje inflacije u prikazani uspeh, onda bi se uočilo da su ti rezultati u makroekonomskoj politici približno isti kao i u periodu 2001-2012. godina.

Dok građani ne shvata da se ključne rasprave vode između grupacija koje sprovode suštinski isti makroekonomski model ostavljajući Srbiju u neokolonijalnoj poziciji neće nam biti bolje. Hvala.

Zahvaljujem.

Snagom većine je objedinjena rasprava, iako to nije u skladu sa Poslovnikom, što bitno smanjuje mogućnost rasprave. Naravno, pogrešan je bio predlog da to bude 20 rasprava, ali logično je bilo da imamo grupisanu raspravu, makar tri celine.

Ova situacija za poslaničku grupu MI - Glas iz naroda nameće da moramo da napravimo selekciju od ovih pedeset i nešto tačaka o kojima ćemo govoriti, zbog građana, a ne zato što mislimo da druge teme ne zavređuju da se o njima govori, nego prosto je nemoguće u ostavljenom vremenu razgovarati o svemu.

Dakle, mi smo se opredelili da struktura našeg izlaganja, nešto ću govoriti ja, nešto će tokom rasprave govoriti druge kolege, bude sledeća - nekoliko napomena oko važnih kritičnih elemenata koji se tiču makroekonomije, ja ću zatim govoriti o nezakonitom koncipiranju na primer budžeta za pravosuđe i nesposobnosti upravljanja sistemom na primeru pravosuđa, kolega Mitar Kovač će govoriti o vojsci, iz dva ugla, jedno je ono što smatramo da nije dobro što se predlaže a naročito ono što se ne predlaže kada je vojska u pitanju, a to je da ponovo nema vojnog roka.

Vladajuća grupacija je, da podsetimo građane, sa pričom o uvođenju vojnog roka izašla na prethodne izbore, sada nas obaveštavaju da ni 2026. godine neće biti vojnog roka zato što, kako kažu u objašnjenjima, nisu kasarne završene, nisu potrebne ambulante itd, a za nacionalni stadion je ta cifra već prešla 900 miliona evra. Gledamo kako se tzv. Kosovo naoružava i pravi svoju vojsku i pripadnici vladajuće grupacije po medijima iznose svoja neslaganja, što je vrlo dobro, ali kada dođu da treba da povuku ključni potez kojim mi odgovaramo na tu egzistencijalnu pretnju, a to je pravljenje vojske tzv. Kosova, onda vojnog roka i dalje nema. To je takođe primer nesposobnog upravljanja. Objašnjenje je kako je vojni rok ukinut u vreme prethodne vlasti. Samo treba reći da je tadašnji ministar, koji je zaista bio katastrofalan, voljom ove većine, naš ambasador u Vašingtonu, gospodin Šutanovac. Prema tome, stvari ne stoje dobro ni u tom delu.

Govorićemo takođe o skandaloznom autentičnom tumačenju kada je u pitanju Zakon o Generalštabu i u ostatku vremena, koliko budemo stigli, oko socijalnih pitanja, vezano za penzije.

Nešto oko ovih ključnih nekoliko makroekonomskih napomena, iako bi samo taj element zahtevao mnogo više vremena. Naime, kamate koje Srbija treba da plati radi servisiranja uzetih kredita su na nivou 1,9 milijardi evra. Samo kamate koje moramo da platimo su otprilike na nivou prognoziranog rasta BDP-a za ovu godinu. Uzgred budi rečeno, kada smo usvajali budžet prethodne godine, plan je bio nešto preko 4% da će rasti BDP, sada vidimo da je to između dva i dva i po. Dakle, bitno usporavamo i bitno idemo naniže. Tačno je da jedan deo nije mogao da se predvidi oko blokada, ali svi drugi rizici su bili mogući predvideti ih. Dakle, ulazimo polako u strukturne probleme.

Tome treba dodati da je svih ovih oko 18 milijardi evra za programe koje zbirno zovemo EKSPO, u tim kreditima je odloženo plaćanje glavnice i one će početi da dospevaju na naplatu 2027 i narednih godina. Kada se to dogodi, ovih 1,9 milijarde za servisiranje uzetih kredita će naglo preći 3 milijarde i biti značajno iznad rasta BDP-a Srbije.

Ovde je bila jedna opaska da se ne investira iz kredita. Zanimljivo je onda razumeti ako se ne investira iz kredita na šta se plaća 1,9 milijardi za kamate? Dakle nije tačno, investira se iz kredita, kao što se vidi tih 600 kilometara plus puteva koji su izgrađeni, urađeni su iz kredita. Naravno, vladajuća većina kaže, ili predstavnici kažu - zašto to nisu uradili ovi pre nas? Pa, zato što su bili odgovorniji po pitanju ko će vraćati te pare, ko će i kako će vraćati te pare. To je vrlo veliki problem.

Druga stvar koja je nepovoljna a tiče se direktnih stranih investicija koje su vrlo važne za održavanje fiksnog kursa dinara, u prošloj godini te neto investicije su bile 4,6 milijardi. Ona razlika do 6 milijardi i nešto, o kojoj slušate, to su bruto neto investicije, to je refinansiranje dobiti ponovo pa onda imate bruto. Neto je bilo 4,6. Iznošenje dobiti iz Srbije, 4,3 milijarde evra. Pad direktnih stranih investicija i očekivani visok nivo iznošenja dobiti iz Srbije sa povećanjem opterećenja za servisiranje uzetih kredita dovode Srbiju do vrlo velikih rizika nestabilnosti i vrlo velikih mogućnosti da počnemo ozbiljnije da trošimo devizne rezerve radi odbrane fiksnog kursa, a na fiksnom kursu su nam zasnovani čitav niz drugih parametara, između ostalog i odnos duga prema BDP-u. Istina je da je revizija statistike pokazala da je BDP u prošloj godini bio veći za 5 milijardi evra. Ja ne mislim da je statistika išta lagala, ona je samo primenila metodologiju koja se primenjuje i u Eurostatu, te je to relaksiralo naš dug u odnosu na BDP kad se meri na taj način dodatno, ali to su sve samo prikriveni rizici.

Ulazimo u jedan period kada ćemo se suočiti sa time da smo investirali na način da to u šta ulažemo ne može sebe da otplati i smanjenje mogućnosti daljeg zaduživanja će dovesti Srbiju do sve manjih mogućnosti investiranja. Dakle, ove investicije od 6,7 sa svim ovim elementima će biti bitno manje moguće u narednom periodu, a to je ključni element, uz ličnu potrošnju koja vuče naš BDP. Dakle, imamo strukturnih problema koji se ne vide iz ovog prikazivanja kako su stvari manje-više sređene i u redu.

Sad pravosuđe. Dakle, treba reći, kad kažem da je nezakonito, onda mislim na sledeće. Naime, po zakonu je bilo dužno u situaciji kada Visoki savet sudstva nije dao pozitivno mišljenje na budžet, a kada je pravosuđe u pitanju, to građani Srbije treba da znaju, telo koje upravlja pravosudnim sistemom u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, izjašnjavajući se na Predlog budžeta za pravosuđe, nije dao pozitivno mišljenje. U toj situaciji Ministarstvo finansija je, po zakonu, dužno da napravi sastanak i konsultaciju sa ljudima koji budžetski vode Visoki savet sudstva, što Ministarstvo finansija nije uradilo, te je koncipiranje pravosudnog budžeta za ovu godinu prvo urađeno na nezakonit način, odnosno uz kršenje imperativnih zakonskih normi.

Problem je u tome što budžet za pravosuđe ne adresira ni jedan od problema koje mi u pravosuđu strukturnih imamo. Reč je, pošto se budžet u pravosuđu dvotrećinski troši za plate, o tome da nama plate sudija, pogotovo sudija osnovnih sudova, najvećeg broja sudova, u periodu od 2017. godine do danas procentualno padaju u odnosu na prosečnu zaradu. U Beogradu je to najdramatičnije. Plata sudije osnovnog suda u Beogradu je samo za 20% veća od prosečne plate, a pada sa 1,87 na 1,5 u julu mesecu ove godine. Prosek Saveta Evrope u državama plata sudija, prema prosečnoj zaradi, je 2,5. To znači da mi nemamo uslove pod kojima će nam se najbolji mladi pravnici uopšte javljati da budu sudije i tužioci.

Apsolutno nestimulativno. Ne mislimo valjda da će najbolji mladi pravnik da se prijavljuje da radi za prosečnu platu i jedva iznad prosečne plate, i to u profesiji koja zabranjuje bavljenje bilo kakvim dodatnim aktivnostima, osim u nauci, koje mogu da ti obezbede bilo kakve dodatne prihode.

Sve to imajući u vidu, da je reč o sistemu u kome nama dramatično nedostaju, u odnosu na sistematizaciju, popunjenost i tužilaca i sudija. Kod tužilaca je to nešto preko 20%, nešto malo manje ili približno tome vam je u sudstvu. Dakle, neko treba da se opredeli za profesiju u kojoj će biti značajno manje plaćen kao pravnik, nego u drugim oblastima. U istom periodu, mi imamo povećanje advokata na 100.000 stanovnika za 55%, a ovde mi nemamo uopšte zainteresovanih mladih ljudi da nam budu sudije i tužioci. Za šest godina, nama skoro dve trećine sadašnjih sastava ide u penziju i mi nemamo odakle to da popunjavamo i ulazimo u jedan problem, koji je vrlo veliki.

Neupravljanje sistemom. Država je napravila disparitet onih koji primaju plate iz budžeta u proteklih, od 2017. godine, kada se smatra da je završena bila finansijska konsolidacija, do danas, bez jasnih kriterijuma, pa tako, u odnosu na plate sudija su medicinske sestre u ovom periodu dobile 70% veća, kumulativno gledano, povećanja, lekari 35%, policija 25%, Vojska 50%, prosveta 60% veća nego sudije i oni koji rade u pravosuđu.

Zbog nevođenja računa o tome na koji način se podižu koeficijenti određenih stručnih saradnika u odnosu na sudije, naročito prekršajnih sudova, mi imamo situacije ponegde da stručni saradnici sa dužim radnim stažem imaju veće plate od sudija. To ne može da se dozvoljava.

Prema tome, to ad hok ili već ne znam po kom kriterijumu, podizanje plata ovim ili onim kategorijama dovodi do jednog potpunog dispariteta u vođenju složenih i ozbiljnih sistema, tako da je povećanje predviđeno od 5,1% zapravo samo kap u moru smanjivanja nagomilanih nepravilnosti i nelogičnosti za jednu vrlo važnu oblast, a to je, uzgred rečeno, i treća grana vlasti, koja je hronično potcenjena u čitavom prethodnom periodu i sada smo došli do dramatičnih trenutaka. Samo da građani znaju, većina sudova u ovom trenutku u Republici Srbiji je u blokadi računa. Oni ne mogu da plaćaju svoje komunalne obaveze. Doći će u poziciju da će im se isključiti struja.

To je primer kako zapravo budžet ne služi tome da se sistemski na pravilan način vode čitave oblasti koje imaju svoje unutrašnje probleme. Jednako tako će se pokazati i kada je vojska u pitanju, ali o tome ćemo kasnije govoriti. To je razlog zbog čega ćemo mi glasati protiv ovog budžeta. Ostalo vreme će kasnije biti na raspolaganju mojim kolegama. Hvala vam.

Hvala.

Nastaviću ono što sam juče započeo. Oko simbolike Generalštaba sam govorio. To više neću ponavljati. U odnosu na prethodne govornike bih voleo da razjasnimo dve stvari, da li ćemo stvarno se kriti iza toga, a javno je komunicirano da je leks specijalis namenjen uspostavljanju boljih odnosa diplomatskih sa SAD i da li ćemo stvarno dovoditi u pitanje da je pregovarano sa gospodinom Kušnerom, zetom predsednika, gospodina Trampa, SAD.

Dakle, nije sporno šta je cilj ovog leks specijalisa.

Druga stvar, iskreno se nadam, takođe prethodno diskutovano, da pripadnici vladajuće grupacije ne smatraju da su samo oni patriote. Kada mi iz „Mi - Glas iz naroda“ kritikujemo to što će Generalštab koji su srušili Amerikanci u NATO agresiji biti dat Amerikancima za njihove potrebe, to se nekako dovodi u pitanje da nije patriotski kritikovati, a valjda je patriotski kada se srušeni Generalštab onome ko je srušio Generalštab daje za hotel. Dakle, moramo da se uzdržimo od tih pojednostavljenih kvalifikacija.

Sada da krenemo ovu argumentaciju, samo da bih objasnio zbog čega smo mi na sve članove stavili amandmane da se briše, da bismo, naravno, dobili nešto vremena više za argumentaciju, ali i da bismo istakli do koje mere je ovaj predlog zakona za nas neprihvatljiv.

Dakle, Predlog zakona je protivustavan. O tome sam govorio i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada ću takođe ponoviti. U čitavoj realizaciji tog dogovora sa gospodinom Kušnerom pokazalo se da u skladu sa pravnim poretkom Srbije nije moguće to realizovati. Prema tome, smisao leks specijalisa je da se zaobiđe pravni sistem Republike Srbije. Zato je on na dnevnom redu. To je zabranjeno članom 194. stav 1. koji garantuje jedinstvo pravnog poretka i naročito se ne mogu specijalnim zakonima kršiti principi na kojima su zasnovani temeljni zakoni, a ovde pre svega Zakon o kulturnim dobrima, koji regulišu određene oblasti.

Drugi deo, takođe sam hteo to i juče, a evo sada ponovno imam razlog da o tome posebno govorim, Memorijalni centar. Da vam samo kažem, fenomenalan muzej starosedelaca Amerike u Vašingtonu postoji. Mi bismo našim rečnikom rekli o Indijancima i indijanskoj kulturi. Samo Indijanaca više nema.

Tako i ovi memorijalni centri. Samo se vi Srbi sami odrecite od toga da izgradite ponovno Generalštab i da pokažete da niste slomljeni NATO agresijom, a mi ćemo vam, Amerikanci, napraviti kakav hoćeš memorijalni centar. Nije problem uopšte, samo neka bude u prošlosti. Prihvatamo mi da ste vi nekad nešto bili. Prihvataju i oni da su Indijanci nekada nešto bili. Samo nemojte danas da budete ponosni sledbenici svojih očeva, dedova i svojih slavnih pobeda i otpora i prkosa u prošlosti, time što ćete pokazati, kao što smo uradili sa Avalskim tornjem, da niste poraženi tom NATO agresijom.

Prema tome, ta ideja kako Memorijalni centar može nešto da zameni je potpuno obmanjivanje javnosti. On ne može, on je pristajanje na ono na šta je agresor veoma spreman da uradi i da prihvati i da obezbedi.

Oko Sutjeske koja je ovde spomenuta. I tu zaista moraju da prestanu naše podele. Reč je o jednoj neverovatnoj pobedi, gde je Prva proleterska brigada tokom noći za pet sati uz litice prešla samo dva kilometra zbog težine terena, prikrala se nemačkim linijama i u svitanje, u juriš kao jedan, razbili Nemce i obezbedili izvlačenje onog dela jedinice koje je bilo moguće izvući u obruču mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.

Dakle, to je jedna od slavnih bitaka naših predaka koje se potpuno nadovezuju i na sve ono što smo imali prethodno od moderne Srbije, od Prvog srpskog i Drugog srpskog ustanka, ratova 1875-1878, balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Topličkog ustanka. Dakle, to je svetao primer. Ako to nije primer, neka bude šta biti ne može. Ja ne znam šta je?

Čitava ta ideja „bolje grob nego rob“, to je direktna veza sa Kosovskim zavetom. To je potpuno isti duh istog naroda, nepokolebljiv, nesalomljiv, borci za slobodu bez obzira na izglede, nego zato što se boriš i time opstaješ kao srpski narod i kao svi drugi narodi etnički koji su se takođe borili za slobodu zajedno sa nama.

Prema tome, moramo ovde jednom da prekinemo da insistiramo na greškama koje su bile u prošlosti, naravno da su bile, i da tražimo ono najbolje što se dogodilo u vekovima i u decenijama koje su iza nas, da tražimo jedan kontinuitet za današnji temelj naše današnje borbe za slobodu, naše današnje borbe protiv neokolonijalizma u koji je Srbija zapala.

Dakle, insistiranje večito na greškama ili navodnim greškama u stvari služi neprijatelju, u stvari služi samo i isključivo neprijatelju. S time se mora jednom prekinuti. Što pre prekinemo biće bolje. Nema tu ideologije. Jeste to bila Prva proleterska brigada u sastavu Prve proleterske divizije kao elitne jedinice, ali nisu ti ljudi jurišali iz ideoloških razloga, nego iz vojničko-slobodarskih razloga i bili neviđeno uspešni protiv armije koja je u tom trenutku držala celu Evropu pod svojom kontrolom.

Prema tome, učitavati ideološke manjkavosti da se Generalštab obnovi su potpuno pogrešno razumevanje i još jedan element koji se tu provlačio u diskusiji koji govori o tome kako to nije bitno kulturno nasleđe, kako to nema arhitektonsku vrednost. Molim vas, čitava naša struka je nepodeljena u tome da je to arhitektonsko remek delo. Juče je kolega koji danas nije u sali odlično argumentovao da je to arhitektonsko remek delo dobilo i međunarodno široko potvrđeno priznanje. Slažem se da je trebalo da govori sporije jer bi imao veći uticaj, ali mu je sadržina bila odlična, sasvim na mestu.

Ne može se osporavati domaća struka i nauka, zato što je neko dobio vlast, bilo ko. Mora se poštovati domaće znanje. Na kraju, niko se nije ni kandidovao na izborima tako što je rekao – ako glasate za nas mi ćemo odlučiti u stručnom i naučnom smislu šta jeste, a šta nije, a ne nauka i struka. Niko to nije kandidovao.

Prema tome, ja nisam danas u toj poziciji, ali sam bio u toj poziciji nekoga ko je deo vladajuće grupacije, kad si deo vladajuće grupacije naročito moraš da vodiš računa da poštuješ sve druge sisteme ovog društva i ove države i da ne prekoračuješ okvire koji ti inače po prirodi stvari pripadaju.

Dakle, reč je o jednom od najvažnijih simbola koji treba obnoviti, reč je o tome da Memorijalni centar izvan generalštabskog okruženja nema smisla, to je Pavić govorio, u nekoj varijanti gde bi tu bio obnovljen neki generalštab, sa Memorijalnim centrom to ima smisla, bez toga nema. Reč je o arhitektonskom remek delu. Reč je o tome da moramo da prekinemo sa učitavanjem ideoloških motiva i pobuda. Reč je o tome da je ovaj zakonski predlog protivustavan. Zbog toga ćemo mi, naravno, glasati protiv. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ja ću govoriti samo o tzv. leks specijalisu, odnosno Generalštabu. U dosadašnjoj raspravi je predstavnik predlagača, gospodin Jovanov, rekao da nije čuo dovoljno dobru argumentaciju koja bi promenila njegovo mišljenje, pa sam ja rešio da preokrenem stvari.

Ja ću analizirati vašu argumentaciju koju ste izneli kao potporu za donošenje ovog zakona i pokazaću da ni jedan vaš argument ne može da izdrži ozbiljnu kritiku. Naravno, u ovom vremenu koje mi je preostalo neću moći da se osvrnem na sve, ali u dodatnom vremenu koje dobijemo, kada pređemo na raspravu u pojedinostima,

dobijamo dodatnih 15 minuta, moći ću da završim tu argumentaciju, ali zbog građana, ovo je samo deo argumentacije koju ću iznositi.

Odmah da kažem da zakon koji predlažete je veoma pogrešan i neprihvatljiv. Prva tema i možda tema koja je zauzela najviše vremena u dosadašnjoj raspravi – da li je Generalštab simbol srpske državnosti, da li je to simbol slobodarskog duha naroda organizovanog uz svoju vojsku koja brani tu slobodu i od kakvog je to značaja? Ako vama nije jasno da je to simbol od najveće važnosti za Srbiju, srpski narod i slobodarski duh srpskog naroda, agresorima 1999. godine je bilo savršeno jasno. Agresorima koji imaju višedecenijsku imperijalnu tradiciju, kada je Amerika u pitanju, odnosno viševekovnu kolonijalnu tradiciju kada su u pitanju drugi koji su učestvovali u toj zločinačkoj agresiji NATO pakta 1999. godine protiv nas. Znali su oni da je Generalštab prazan, da tamo nema nikakvog komandtnog kadra i nisu ga oni rušili zato što je to neka administrativna zgrada, takoreći neka birokratija po kojoj se po hodnicima šetaju zaludni ljudi. Znali su šta gađaju, znali su da je to simbol koji treba uništiti, da je to simbol koji treba da razvije malodušnost čitavog naroda i da slomi njegovu želju da se brani.

Vi kažete – pa srušeni su i drugi objekti, mostovi, Avalski toranj itd. Svi su oni obnovljeni kao mostovi, Avalski toranj je obnovljen kao Avalski toranj, iako je on u vreme rušenja imao telekomunikacioni značaj, a u vreme obnove više gotovo da nije, jer je tehnologija otišla napred. On više nije imao onaj značaj koji je imao prethodno.

Dakle, oni su obnovljeni onako kako je trebalo da se obnovi i Generalštab. Zašto Generalštab nije obnovljen i pre nego što ste vi došli na vlast?

U prvim godinama mogu da razumem da je ambicija bila da svi stranci koji dolaze u Beograd vide kako na delu izgleda taj zločinački NATO pakt. Posle toga mi taj period nazivamo period Borisa Tadića, ali u suštini je to period Mikija Rakića, direktnog stranog špijuna, koji je bio instaliran kao glavni operativni čovek koji koordinira rad svih naših obaveštajnih službi. Pa naravno da od njih nije bilo moguće očekivati da obnove Generalštab. Pa on je tu da nastavi slamanje srpskog naroda i da dalje ruši srpsku državu i taj čitav režim koji je došao sa njim. Ali, onda ste vi došli na vlast.

Zašto vi niste pristupili obnovi Generalštaba? Možemo da raspravljamo u kojoj formi, na koji način, to je u redu, ali da se ne obnovi i da učitavate da neko ko to kritikuje, kritikuje zato što želi da ostane razrušeno, to je potpuno neutemeljeni stav. Može se u okviru toga razmatrati i ova i ona koncepcija. O tome da li treba da bude remek delo i da li je remek delo koje simbolizuje Sutjesku, šta znači Sutjeska, o tome šta znači memorijalni centar, o tome šta u poslovnom smislu i u diplomatskom smislu sve to zajedno znači i zašto ti dalji argumenti, koje ste iznosili, takođe vam ne stoje ću govoriti kasnije zbog isteka vremena, da ne bih sada u nekoliko sekundi bio opominjan u nastavku naše rasprave, ali videćete na kraju te argumentacije nijedan argument na kome zasnivate razloge za podnošenje ovog Predloga zakona vam neće ostati kao ubedljivi. Hvala.

Zahvaljujem.

Državna politika je strateški put ka EU. Pitanje za Vladu Republike Srbije - da li će nakon odluke Brisela da se zabrani uvoz gasa iz Ruske Federacije preispitati taj svoj stav?

Naime, EU je pribegla prevari označivši tu meru kao trgovinsku meru, a ne sankcije, što one po svojoj sadržini svakako jesu. Kada kažete zabranjuje se uvoz gasa, to je svakako sankcija, ali kad bi označili ono što jeste kao sankciju, onda bi sve države članice EU morale da budu saglasne, odnosno onaj ko nije, ima pravo veta. Kada lažno prikažu da je to trgovinska mera, onda nije potreban konsenzus, onda je potrebna kvalifikovana većina i onda članice EU Mađarska i Slovačka ne mogu ništa. To je, dakle, politička zajednica koja krši svoj temeljni ugovor na kome je zasnovana i koja izigrava prava legalna i legitimna članicama EU. Ovde kod nas se u javnosti veoma često kaže da ono što ne valja u Srbiji, to je da se usaglasi sa EU.

Evo, Mađarska i Slovačka su članice i uvele su sankcije Ruskoj Federaciji i da li mogu da ostvare svoja prava, da li mogu da utiču na politiku EU? Apsolutno ne i to na jedan prevaran način, uz to, mere su pogubne za samu privredu EU. Šta to znači? To znači da strateški Srbija ide ka jednoj političkoj organizaciji kojoj ideološki stavovi stoje daleko više, daleko iznad ogromnim ekonomskim interesima te iste zajednice. To je jedna globalističko-imperijalistička klika koja hoće da vlada svetom i ne može da vlada zato što su Rusija, Kina i sve ono kasnije što su organizovali kroz Šangajsku organizaciju za saradnju i BRIKS ojačali do mere da je to nemoguće, ali oni idu dalje. Oni idu dalje ka tom svom potpuno neracionalnom i nemogućem cilju.

Za nas u ovom trenutku strateški težiti takvim organizacijama koje i nama posredno mogu da nanesu vrlo veliku štetu je svakako pogubno i ovo je odličan primer i povod za Vladu da još jedanput preispita taj svoj stav.

U druga dva dela, pošto očigledno ide zaoštravanje u međunarodnim odnosima. I Srbija treba da pristupi smanjivanju rizika od ucena i pretnji koje mogu doći sa tih strana.

U tom smislu, pitanje za Vladu - kada će dati nalog da se sve hartije od vrednosti koje je Srbija kupila od svojih deviznih rezervi prodaju, koje su registrovane u „Eurokliru“? To je organizacija gde su zaplenili, zamrzli imovinu Ruske Federacije, a sada ozbiljno planiraju da im otmu taj novac.

Ako mogu da im otmu, Ruskoj Federaciji, onda je to ogroman rizik da mogu da ucenjuju i Srbiju. Samo radi građana, mi smo tu u riziku za plasiranih oko 12 milijardi evra. Na jedan klik, jednom odlukom Srbija može da ostane bez tih 12 milijardi evra. Pitanje je za Vladu – kada ćete doneti meru da se te hartije od vrednosti prodaju, a novac plasira na ona tržišta na kojima nemamo taj rizik i time susretno, očigledno, povećanim zaoštrenim odnosima u svetu obezbedimo Srbiju na mnogo bolji način nego što je strateški put ka EU? Hvala.

Zahvaljujem.

Govoriću o tri stvari o kojima do sada u raspravi nije bilo reči. Ovih 18 milijardi evra ukupnog zaduženja za 323 projekata izostavili su dva važna projekta, jedno je pruga Beograd – Bar, to je od ogromne, modernizacije pruge Beograd – Bar, je od ogromne važnosti strateške za Republiku Srbiju, nije našla mesto u ukupno 323 projekata i sad vidimo koliko je to kada se stvari na međunarodnom planu zategnu, opasno za Srbiju.

Druga stvar, na istom fonu, mi nemamo trgovačku rečnu flotu, u opšte je nemamo i time smo izloženi raznoraznim ucenama. Prema tome, izuzetno je važno da Srbija odmah nabavi svoju rečnu flotu, jer na taj način sa dve barže dnevno od tri hiljade tona mi možemo da dopremamo dva miliona tona nafte do rafinerije Pančevo uprkos svim pretnjama i onemogućavanjima da u Srbiji posluje onaj ko je registrovan po pravilima Srbije i da nijedna strana država ne može da ugrožava suverenitet Srbije na tom planu.

Treća stvar, ovde imamo zaduženje u oblasti Zelene agende, gde smo se opredelili da kupujemo od proizvođača iz EU u oblasti u kojoj Kina apsolutni lider u svetu po kvalitetu i po ceni. Dakle, u toj oblasti nabavka od kineskih proizvođača je neuporedivo povoljnija za Srbiju, naročito kada znamo da ne samo što su lideri nego u oblasti „fotovoltajk“, odnosno, foto-panela oni jedini u svetu imaju proizvodnju bez olova sa većom iskorišćenošću energije od svih drugih takvih i sličnih proizvoda.

Ovde se pojavilo opravdano pitanje jedanputa odlaganja tih foto-panela i u tom smislu to jeste zaista za razmatranje, ali u situaciji kada imamo najpovoljnijeg i apsolutnog lidera jedinog na svetu koji ima ekološki najbezbednije i najefikasnije opredeljivati se za proizvođače iz EU je zapravo odluka na štetu interesa Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Zaduživanje 1,9 milijardi evra za nabavku „Rafala“ je najgora tačka ovog dnevnog reda. To je potpuno promašena kupovina. Već smo platili preko 800 miliona evra iz budžeta, 30% kupoprodajne cene kupujući nešto što neće povećati bezbednost Srbije zbog toga što kupujemo od zemlje koja nam nije prijateljska.

Sigurno će ti „Rafali“ u sebi imati softversko rešenje koje će onemogućiti njihovu upotrebu u svakom trenutku kada Francuska misli da to ne treba da se čini. U krajnjoj liniji nećemo dobijati rezervne delove koji su potrebni ukoliko Francuska nije zadovoljna kako mi vidimo odbranu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Znamo da je to jedna od država koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova i trenutno jedna od vodećih država u novom maršu na Moskvu sa ambicijom nanošenje strateškog poraza Ruskoj Federaciji.

Dakle, mi se zadužujemo unapred. Platili smo unapred nešto što po ugovoru prvi avion bi trebalo da dobijemo 2028. a svih 12 navodno do 2030. godine. Da smo sačekali normalnije, stabilnije odnose u svetu mogli smo bez problema da dogovorimo bilo sa Kinezima, bilo sa Rusima jednako ili verovatno bolje avione po značajno nižoj ceni. Za ovo ćemo sasvim sigurno Mi glas iz naroda glasati protiv.

To je jedna vrsta zarobljavanja Srbije da ne može da preispita tu odluku o nabavci "Rafala" nikakva sledeća Vlada, upravo zbog ovog zaduženja, gde će onda Srbija dugovati bankama, pa raskidaj ugovor o nabavci koliko god hoćeš, kao Srbija, nećeš moći da se oslobodiš ove obaveze jer je ugovoreno francusko zakonodavstvo i arbitraža u Francuskoj.

Inače, sve i kada bismo se odrekli tih 830 miliona evra koliko smo već platili, opet bismo za ostatak mogli da kupimo bolje i jeftinije avione, a da to nisu "Rafali", bilo od Kineza, bilo od Ruske Federacije.

Ovde kritika koja se tiče prevelikog zaduživanja Srbije koja se čula u dosadašnjoj raspravi je potpuno osnovana i to je zaista tako, previše se zadužujemo i ono u šta se investira neće imati sposobnost da vraća, da ima povrat uloženih sredstava.

Ovaj deo je demagoški kako ne treba da se modernizuje vojska i kako ne treba ulagati značajna sredstva u modernizaciju vojske pa umesto toga za te pare graditi nešto drugo. Ne. Srbija nema nikakve šanse ukoliko dalje snažno ne modernizuje svoju vojsku i u tom smislu su te kritike potpuno neosnovane.

Kritike su neosnovane i u delu u kome se govori o problemima inflacije, o problemima rasta BDP itd, zato što se istovremeno ne kritikuje MMF, Svetska banka, Fiskalni savet, rejting agencije. Svi oni ne vide rizike u makroekonomskoj politici Srbije. Dakle, nije moguće kritikovati makroekonomsku politike Srbije a istovremeno ne kritikovati Brisel, MMF itd, ove što sam pobrojao, što svi koji to do sada čine zapravo neće da urade, jer su oni takođe na toj liniji jednog globalističkog, briselskog imperijalističkog pristupa Srbiji.

Upravo zato MI - Glas iz naroda je jedini konzistentan. Mi kritikujemo taj koncept, ali kritikujući i mentore i one koji prihvataju da je to pozitivno i uspešno, a u stvari ne sagledavaju danas prikrivene rizike u makroekonomskom modelu a sutra vrlo opipljive rizike, na šta je s pravom inače ukazivano u dosadašnjem delu rasprave. Ali, svakako, ovo zaduživanje "Rafala" je ubedljivo dugoročno gledano najvažnija i najlošija tačka ovog dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem.

Ne znam zašto je ministar rekao da sam se ja bavio demagogijom, ja sam se zalagao za modernizaciju Srpske Vojske i ja delim mišljenje da nam je potrebna snažna moderna armija. Pored ovoga što je rečeno radi zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta i zato da bismo mogli da obezbedimo taj teritorijalni integritet uključujući i Kosovo i Metohiju protiv bilo koga ko nam to bude sprečavao, da bi mogli da zaštitimo Srpski narod u Republici Srpskoj protiv bilo koga ko bude to ugrožavao, ali pre svega iznad svega da bi diplomatija mogla da ima svoju šansu. Bez snažne moderne Vojske Srbije diplomatija Srbije nema ozbiljnu šansu da postigne one nacionalne i državne interese koji su nam potrebni. I, kada građani slušaju vrlo zanimljive kritike u pogledu korupcije od ovih ekstremno prozapadnih grupacija sve pada u vodu kada dođemo do modernizacije Vojske, jer oni žele da Vojska ne bude sposobna da obavlja svoje zadatke i tu nema nikakve sličnosti između nas i njih apsolutno nikakve. Kritika je na drugoj strani moglo se sesti i razgovarati sa Ruskom federacijom budući da kada se završi operacija u Ukrajini oni će imati ogromnu količinu viška naoružanja i sada se moglo dogovoriti da ne jedan avion 2028. godine nego odmah čitavu eskadrilu potrebnih aviona dobijemo 2028. godine, a do tada radimo obuku naših budućih pilota na tim modernim letelicama susretno i da dobijemo brže i bolje i jeftinije nego što bismo dobili u ovom aranžmanu, mi to kritikujemo, a ne taman posla da kritikujemo potrebu dalje snažne modernizacije naše Vojske. Hvala.

Hvala.

Da, se vratimo na prava građana. Njihova prava se masovno krše svakoga dana.

Pitanje za Vladu Republike Srbije - kada će preuzeti sve mere iz svoje nadležnosti, da se prekine ovo stvaranje haosa u državi, blokade saobraćajnica, te blokade državnih institucija, te blokade fakulteta. Imamo premlaćivanje novinarke u Kosjeriću. Imali smo premlaćivanje dekana pre izvesnog vremena u Novom Sadu sve u prisustvu policije. Imao povećano nasilje koje se pojavljuje na svakom koraku.

To je eksperiment sa građanima Srbije. Do kada će građani koji žele da žive i rade normalno u ovoj zemlji moći da istrpe oduzimanje njihovih Ustavom garantovanih prava ukoliko država ne bude radila svoj deo posla.

Tamo smo imali svedočanstvo novinara u Kosjeriću da im je policija rekla da treba da se zaključaju u opštinu jer su neki opasni ljudi okolo. Pa, hapsite ih ako su opasni ljudi tu. Ako znate da su opasni to znači da su iz kriminalnih struktura, da im nije tu mesto. Dovedite autobuse, spakujte ih i ako je to organizovano, vodite ih. To nije za policiju, to je za Bezbednosno-informativnu agenciju, da vidimo ko to radi u urušavanju države i ko to hoće da sruši ustavni poredak Srbije.

Prema tome, minimalno od čega treba početi ove blokade saobraćajnica, počevši od ovih šatora ispred Skupštine Srbije do ovih šatora ispred Vlade, treba ukloniti i omogućiti normalno kretanje svim građanima ove zemlje. Milion ljudi dnevno u Beogradu je lišeno svojih prava.

Ministar policije je objasnio da su ovi šatori ispred Srbije zato što postoje grupacije koje bi zauzele taj prostor za dalje rušenje ustavnog pravnog poretka Srbije. Ja mogu to da prihvatim na dan, dva ili tri, ali iza toga, izvinite, Vlada ima na raspolaganju obaveštajne službe, ima policiju. Te koji hoće da se na taj način obračunavaju sa ustavno-pravnim poretkom Srbije hapsite, a građanima omogućite normalno kretanje, normalan život, normalan rad. Ne sme da se dozvoli više nikakvo blokiranje institucija, ni televizija, ni tužilaštva, ni sudova, ni fakulteta. Moramo da se vratimo u normalne okvire.

Dok se ovde pre svega radi o političkim nadmudrivanjima, najveći broj građana Srbije stavljeno je u poziciju da njihova ljudska prava se žrtvuju zarad procena ovih ili onih politički struktura. Ne, Vlada Srbije je dužna da primenjuje Ustav i zakon i ako to nije radila do sada, odmah, od koliko danas mora da počne da radi na tome.

Pitanje je dakle više retoričko, ali formalno glasi - kada će Vlada preduzeti nadležnosti koje joj pripadaju da bi po zakonu sprečila haos u koji nas guraju sa strane da bi videli dokle ljudi u Srbiji mogu da izdrže to maltretiranje?

Hvala.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi – Glas iz naroda neće podržati Vladu i glasaćemo protiv.

Više puta u javnosti smo rekli da postoje konceptualne razlike u shvatanjima različitih politika i ovo je prilika da sada otvorimo tu diskusiju i ukažemo u čemu se sastoje te konceptualne razlike.

Mandatar je na kraju, s punim pravom, rekao da sve mora da bude podređeno otadžbini Srbiji, i mi to apsolutno podržavamo, ali je sporno da li je rukovođenje MMF-a zapravo našom Narodnom bankom Srbije u korist Srbije? Da li je u korist Srbije to što imamo 90% bankarskog sektora u vlasništvu stranih banaka? Da li je u korist Srbije to što prodajemo Generalštab, da bi stranci tu zidali hotel? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali PKB strancima? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali Komercijalnu banku strancima? Da, mi nismo u NATO paktu, ali imamo najveći nivo saradnje koji neka država može imati sa NATO paktom ako nije član NATO pakta. Jel to u interesu Srbije i u interesu odbrane otadžbine?

Da, mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali smo spustili našu ekonomsku saradnju, prepolovili je, sa Ruskom Federacijom, kao da jesmo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Jel to u interesu Srbije? Ili, recimo, sasvim na pojavnoj ravni, da li je gospodin Šutanovac, kao predlog za ambasadora u Vašingtonu, odbrana Srbije? Jel to ono što građani očekuju, kada se kaže – odbrana Srbije?

Ovaj ekspoze ima mnogo umereniji odnos prema Evropskoj uniji i to pozdravljam, međutim, nažalost, ekstremisti koji danas vode Evropsku uniju pretiču dobre namere koje je mandatar izneo u svom ekspozeu. Oni su nosioci i daljeg ludila nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji. Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc i izvan Evropske unije naravno gospodin Starmer, premijer Velike Britanije.

Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc, i izvan EU, gospodin Starmer, premijer Velike Britanije, to od Srbije zahteva veoma rezolutni stav, jer neće biti mesta za jednu ravnopravnu, uvaženu Srbiju, sa ovakvim tendencijama u EU. Nismo mi krivi za to što je gospođa Kalas na čelu za međunarodne odnose, čija rusofobija je dostigla neonacističke ideologije, ta EU o kojoj mi danas govorimo je dovela sebe do neonacističkih stavova, samo što su Jevreje zamenili Rusima. Otuda je na simboličkoj ravni veliki nedostatak ove vlade što u njoj nije gospodin Vulin, ne zbog odbrana lika i dela gospodina Vulina, nego zato što su nam osiono rekli da očekuju da neko ko je ovde veoma jasno profilisan za BRIKS, neće biti u budućoj vladi, i nema ga u ovoj vladi koja se predlaže. To je zapravo, popuštanje pred najcrnjim i najtanjim politikama u svetskim razmerama, ako ne računamo gospodina Netanjahua i Izrael. Ništa gore i crnje na međunarodnoj sceni je danas na svetu uopšte nema od lidera EU.

Vi ste imali gospodina Merca koji poziva Ukrajinu da ruši Krimski most, što je uvod u dostavljanje „taurus“ raketa, kako bi se to izvelo, što nas onda vodi do nesluđenih budućih eskalacija.

Prema tome, pozdravljam to što ste ublažili euforiju i entuzijazam prema EU koji je provejavao ranije u politici vladajuće grupacije, ali vreme vas pretiče. Ovde će se svet podeliti, na one koji su za BRIKS, kao jedini model tog međusobnog razumevanja, uvažavanja i pravde o kojoj ste govorili, i svih onih koji su protiv.

Otuda je zaista veoma važno kada govorite o vojsci, vi ponovo nemate jasan stav u pogledu vojnog roka. Vi kažete, stvorićete se uslovi koji će omogućiti da se onda uključi nova regrutacija, novi vojnici, ali to je sve maglovito. Pa, da li nedostatak vojnog roka jača otadžbinu Srbiju? Koliko godina treba da pričamo o tome. U prošloj Vladi je bila ideja o vojnom roku od 75 dana. To je apsolutno neprimereno. Mi imamo dokaz iz 1999. godine, da je vojni rok od godinu dana stvorio od mladih ljudi borce jednakog kvaliteta, borbene sposobnosti kao i pripadnici specijalne 63. padobranske brigade. Na Košarama i Paštriku se pokazalo koji vojni rok je nama potreban, godinu dana i nema razloga da se o tome debatuje. U vašem ekspozeu vi nemate uopšte jasan odgovor šta i kako u tim situacijama radimo.

Kada ste govorili o Republici Srpskoj i Dejtonskom sporazumu, apsolutno podržavamo vaše razumevanje neophodnosti miroljubivih odnosa, želje da imamo najbolju moguću saradnju i sa Bošnjacima i sa svim drugima, uključujući naravno, kada govorimo o Kosovu i Metohiji sa Albancima, ali nažalost, stvari idu suprotno. Destabilizacija Republike Srpske dolazi od vodećih snaga EU, sada kada Amerika više nije, ili očekujemo da neće biti na tim pozicijama, do juče je to bila i Amerika.

Pitanje za vašu Vladu je – šta Srbija radi ako krene hapšenje Dodika? To nismo čuli. To je neophodan odgovor, ne zato što neko želi sukobe, ne zato što ne želimo najbolje moguće odnose u osnovi, sa našom braćom Bošnjacima, u osnovi, nego zato što druga strana hoće eskalaciju i jasan odlučan stav Srbije, vi ste se zadržali kao moralna snaga, je daleko od potrebnog u ovom trenutku. Daleko od onoga što je izazov, što je realno pred nama. Vrlo ozbiljna namera eskalacije čitavog regiona i apsolutno ugrožavanje srpskog naroda da ima pravo da bira svoje predstavnike u Republici Srbiji. Tu se naravno nadovezujemo na slične takve tendencije Albanaca kojima takođe želimo najbolje moguće odnose, tačno kako ste rekli u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244, ali ne možete kada druga strana potpomognuta upravo ovim zapadnim faktorima kojima Srbija teži da se priključi, žele eskalaciju i žele sukobe.

U delu u kome govorimo da se ne slažemo oko ekonomske politike, to ću ukratko reći upravo na temi EKSPO-a odnosno svih onih investicija koje zbirno zovemo EKSPO iako naravno, da kažem sam sajam čini oko sedam posto tih investicija ili nešto manje od toga. Gde je razlika? Zašto je drugačija ekonomska politika moguća i poželjna? Zato što u tom paketu imate potpuno pogrešno utvrđene investicione projekte, kao što je nacionalni stadion. Za cenu izgradnje nacionalnog stadiona Srbija je mogla da reši vodosnabdevanje trajno, kvalitetnom pijaćom vodom za 400 hiljada ljudi u Banatu, umesto toga opredelili ste se za nacionalni stadion. To je ogromna razlika. Ogromna razlika je naravno u tome što Fiskalni savet kaže da mi trošimo otprilike duplo više para nego što su tržišne cene kada investiramo iz budžeta.

Drugim rečima, dobar deo tog novca nikada nije ni trebalo da se Srbija zaduži da bi investirala jer je on zapravo koruptivni i time bismo umesto 17 milijardi došli na mnogo niži iznos nego što je potrebno da bismo postigli dobre projekte. Na primer tunel kroz Frušku goru je odličan projekat i ne treba nam 17 milijardi. Ključna razlika je u tome u tom ostatku od deset milijardi investicija. Dobar deo, pola toga može da ide iz primarne emisije, prodajom obveznica Republike Srbije što u ovom modelu koji se primenjuje nije moguće i zabranjeno je zakonom. Dakle, NBS je pod pritiskom MMF zabranjeno da koristi monetarne mehanizme koje Evropska centralna banka koristi, koje koristi FED, koje koristi Engleska banka i sve druge velike centralne banke, zabranjeno.

Da to možemo mi uopšte ne bismo morali da se zadužimo u devizama, odnosno indeksirano u devizama za više od pet milijardi evra za iste dobre projekte koji su u paketu, ne 17,8 nego ne više od pet i postigli bismo sve dobre efekte, jer tu naravno ima veoma veliki broj dobrih projekata. Treba država da investira u infrastrukturu, ali gde je ključna razlika i tu ću sada stati da bih ostavio vreme kolegi Stanojeviću kasnije tokom rasprave, razlika je u tome što mi ne razvijamo naša preduzeća. Kada već imamo potrebu da veoma mnogo investiramo kao država za razvoj infrastruktura Srbije, a imamo tu potrebu, onda se razvijaju domaća preduzeća i oni postaju nosioci svih tih poslova i na taj način nemate odlivanja nikakvog profita nigde i postižete neuporedivo bolje efekte i postižete taj razvoj tehničke inteligencije kojom onda postoji privreda koja može da je apsorbuje i može zapravo da da jedan ukupan razvoj za nadalje.

Dakle, samo ukratko sam rekao o ključnim konceptualnim razlikama zbog čega mi nećemo podržati ovu Vladu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

U prepodnevnom delu sednice predsednik poslaničke grupe SNS je imao nadahnuto izlaganje, u jutarnjim satima je bio i duhovit, ali uprkos vrlo efektnoj retorici u nekim bitnim elementima ja ne delim njegove ocene političkog događaja od 15. marta, odnosno od onoga što se dogodilo u subotu. Objasniću to odmah i nešto kasnije ću objasniti jedan detalj gde se ne slažem sa ocenama koje je dala u prepodnevnoj raspravi potpredsednica Paunović.

Dakle, 15. marta, odnosno u subotu po meni imamo dve ključne političke poruke. Jedna je da su i studenti protiv vaninstitucionalne promene vlasti, da su daleko najveći broj građana koji je bio na skupu i koji se razišao na njihov poziv da je skup završen protiv vaninstitucionalne promene vlasti, vladajuća grupacija je protiv vaninstitucionalne promene vlasti, MI- Glas iz naroda je protiv vaninstitucionalne promene vlasti i pojedini poslanici. Dakle, dobili smo jedinstvo protiv ovih koji su hteli da zapale Skupštinu, koji hoće da sruše državne institucije, protiv svih proglasa, „Kreni – promeni“ i ostalih koji žele da bude tuče, svađe i nelegalnih postupaka kojima bi se neko dočepao vlasti.

Dakle, dobili smo jedan nukleus zajedništva koji prethodno nije postojao. To je jedna poruka.

Druga poruka koja je izuzetno važna zbog atmosfere i broja, za koji niko ne spori da je izuzetno veliki. To je poruka vama u vladajućoj grupaciji da ovako kako ste do sada vladali nije dobro za jedan značajan broj ljudi, veoma značajan broj ljudi nije dobro i šalje vam se poruka upravo u oblasti kriminala i korupcije i upravo u oblasti kadrovskih rešenja. Predsednik Vučić kaže da pola Vlade treba da se menja.

Dakle, sa 12 godina vladanja naravno da je to odgovornost vladajuće grupacije. Da li su prethodni bili korumpirani, da li su razrađivali mehanizme kriminala i korupcije? Pa, nesporno. Apsolutno nesporno, ali posle 12 godina to je vaša odgovornost i vi morate, ne morate, ali bi bilo na veliku korist građana da od danas pa u buduće bitno drugačije sami vodite te poslove. To pred nas sve postavlja jedan zahtev da razmišljamo naročito u oblastima transparentnosti svih oblika trošenja državnih para.

Ovde u parlamentu treba da razmislimo, ako bude prilike, ako se ne bude išlo na vanredne izbore, to je opet samo pitanje vladajuće grupacije da li hoće Vladu ili vanredne izbore, to je vaše, ali šta treba promeniti da ne dolazimo u situaciju da su nam ugovori o stranim ulaganjima zacrnjeni, da imamo problema oko finansijskih podataka kako se to finansira, itd. To moramo da menjamo i moramo da menjamo u kontrolnim organima ono što inače DRI radi, da prati. Ne kad se nešto dogodi, pa unazad, nego dok se događa kroz sve organe.

Imamo, dakle, dve vrlo važne stvari koje su se dogodile koje su pozitivne, ali imamo zaista pokušaj rušenja države Srbije. To nije većinski studentski deo. Dakle, da li i tu ima ubačenih elemenata koji žele? To je nesumnjivo, ali to nije većinski.

Ono što mene brine kada čujem te mlade ljude na televizijama koji kažu – mi smo apsolutno protiv nasilja, to je što oni ne razumeju, čini mi se da najiskrenije ne razumeju da je blokada fakulteta nasilje. Izgleda da tamo profesori i dekani koji to treba da ako im već nije jasno objasne rade suprotno. Za gospodina rektora sam siguran da doliva ulje na vatru ne bi li bilo sve gore i gore. To sam siguran, prema njegovim javnim nastupima. Zašto oni to ne razumeju, to je meni neshvatljivo, i tu se sad sa koleginicom Paunović ne slažem. Ona je rekla – zadatak rektora i dekana je da vode računa i o ovim studentima koji žele da studiraju. Ne, zadatak rektora i dekana je da samo vode računa o onima koji žele da studiraju jer je to ljudsko pravo zagarantovano Ustavom i bezuslovno se mora obezbediti svakom studentu koji hoće da studira da može da studira.

Pod b) može da se razmatra da li neki fakulteta želi da prihvati neke plenume sa nekim savetima, ali ne u blokadi fakulteta, nego kad nema blokade fakulteta studenti ne žele da se organizuju na zakonom predviđen način, nego imaju neku želju da svoje interese i na neki drugi način rade, ali bez blokade nastave.

U ozbiljnom smo problemu kada smo došli do toga da veliki broj nastavnika u srednjim i osnovnim školama, ne mislim da je većina, ali zabrinjavajuće veliki broj nastavnika takođe primenjuje nasilje u još gorem obliku prema deci koja žele da se obrazuju i prema roditeljima koji žele da im se deca obrazuju a ne mogu.

Studenti, nastavnici i svi drugi, nije teško razumeti kad primenjujete nasilje, vi ćete rađati tenzije i potencijalna nasilja dalja onih koji neće to vaše nasilje više da trpe.

Dakle, imali smo danas taj najflagrantniji oblik, sad bukvalno neko ušao i studenta bukvalno fizički oštetio, ugrozio, ne znam sad tačne podatke. Ali, nije samo to. Tu ima jedna potpuna neprihvatljivost ismevanja studenata koji hoće da uče. To je jedna vrsta ostrakizma, jedna vrsta vršenja, naročito na društvenim mrežama, neviđenog pritiska na svakoga ko želi da normalno obavlja svoje studentske ili učeničke ili druge funkcije. Tih studenata ima desetine hiljada. Neki put sam slušao neku studentkinju koja kaže – pa, dobro, stvarno ima tih koji bi hteli da studiraju, ali evo, oni mogu da dođu na plenum, pa da razgovaramo.

Mlada damo, vi ste nekome oteli Ustavom garantovano pravo i kao znak, šta, imperatorske milosti mu dajete mogućnost da dođe, pa i da razgovara sa vama. Pa, na šta to liči? A kad vi imate svoje zahteve, o njima ne može da se diskutuje, nego kaže – nije mi jasno zašto smatraš da ovo nije ispunjeno, ti kažeš – neću da pričam s tobom. A kad nekome otmeš Ustavom garantovano pravo, onda misliš da to nije nasilje, misliš, pa dobro, evo mu utešno neka dođe da razgovaramo.

Dakle, poraženi su svi oni, ne samo ovi koji su ovde rušili i palili Skupštinu sa željom da unište Skupštinu kao instituciju, nego i svi oni koji nisu ali zagovaraju prelazne vlade, ustavotvorne skupštine i slično.

Samo da objasnim stav Mi – glas iz naroda zašto smo mi protiv prelazne vlade. Znam da je to vama jasno, nego zbog građana. Zahtev za prelaznom vladom znači da neko treba da se odrekne suvereniteta koji su građani na njega preneli, treba da se napravi takav pritisak na vladajuću grupaciju koja treba da popusti i da kaže – dobio sam suverenitet od građana, ali je ovaj pritisak toliko veliki da se ja odričem suvereniteta koji su mi građani dali.

Zato smo mi iz Mi-Glas iz naroda protiv prelazne vlade, jer smo protiv odricanja od suvereniteta, a jesmo za to da Vlada padne. Mi imamo drugačiju politiku iz drugih razloga, da sada ne idem u detalje, evo recimo gospodin Šutanovac, kao kandidat za našeg ambasadora u Vašington, kao ilustracija, ali nismo za to da se iko odriče suvereniteta i ne treba da se odriče suvereniteta.

Jedna digresija, pošto je bilo govora i o tome u našoj političkoj praksi od devedesetih godine na ovamo, jedini izuzetak kada je postojala prelazna vlada je bilo 2000. godine, ali po suštini to nije, između 5. oktobra i izbora u decembru mesecu te godine, bilo odricanje od suvereniteta zato što su, uz predsedničke izbore gde je, uzgred budi rečeno, Koštunica dobio 600 hiljada glasova više od Slobodana Miloševića, a ako gledamo bez Crne Gore dobio je više od 700 hiljada glasova više u Srbiji, više od 700 hiljada glasova. Zamislite da neko pobedi Vučića sa 700 hiljada glasov i sada postavljamo pitanje suvereniteta. Dakle, prosto, ubedljivo je bilo i na svim lokalnim izborima smo apsolutno pobedili. Mi smo tada, primera radi, u Beogradu od 110 odbornika, mislim da smo imali 103 i u prvom krugu mislim da smo imali oko 100. Bio je većinski sistem, ali u Beogradu skoro na svim izborima smo dobili preko 50%. Recimo, moja izborna jedinica je bio Blok 45, dobio sam preko 70%, ne zato što sam Branko Pavlović, nego je bila takva atmosfera, radio sam kampanju od vrata do vrata pa je to pomoglo. Nezavisno od toga, na svim tim rezultatima se videlo šta građani žele, nije sporno, pa se napravio taj jedan prelazni period koji suštinski nije ugrožavao legitimitet koji se zasniva na volji građana. Oko ovih papira koji su paljeni, svi smo imali zapisnike, koji su potpisali birački odbori, koji su svi do jednog bili u stalnom sazivu sastavljeni od SPS, radikala i JUL-a, njihovom odlukom. Prema tome to nije sporno, taj deo uopšte nije sporan.

Jedna stvar koju sam hteo kad sam već na tim godinama, a oko ovog pitanja zvučnog topa i tog naglog bežanja ljudi. Kada razgovaram sa ljudima, oni kažu – pa, Branko, nemoguće je da se tako ljudi razbeže. Sada ću da vam kažem iz prve ruke, 24. septembar 2000. godine, čekamo u noći objavljivanje rezultata glasanja na Terazijama, vrlo je mali broj nas iz DOS-a, možda nas je bilo 2.000, 2.500, i ovi iz DB, inspektori u civilu i vojna bezbednost. U jednom trenutku na Terazijama, kontejner, neko ga je gurnuo, je udario u stub i taj udarac dovede do identične bežanije 1.500 ljudi sa Terazija, na ćoškove. Ništa nije bilo, kontejner lupio, ali su ljudi u povećanoj tenziji i beznačajan događaj. Boga mi, trebao im je jedno skoro minut da se vrate, u stanju u kome su…. Posle su to sve heroji, ali tada im je trebao skoro minut da se vrate.

Dakle, sigurno je nekog uzroka bilo, nešto je bilo, ali da mora da bude nešto dramatično da bi ljudi tako reagovali, to je netačno, ali ja vam iz prve ruke govorim. Slušao sam neke, pa oni su psiholozi, oni sada ulaze u teorije, ma ne, što kaže onaj, ja odo. Dakle, tačno sam bio tada tu i video sam i smejao sam se ko lud, kako mi sada čekamo rezultate izbora, ali jedan udarac kontejnera je naterao u bežaniju 1.500 ljudi. Isto. Zašto beže ka ćoškovima? Podsvesno. Ako misli da je opasno, čovek neće da bude gde može opasnost da mu dođe sa svih strana i on podsvesno ide ka zidu, ide ka nečemu što mu se čini da je bezbedno. Identično postupanje je bilo 24. septembra 2000. godine na Terazijama, mislim, negde oko 11.00 sati uveče. Potpuno isto.

Šta je bilo tačno? Šta su bili tačni povodi? To će se videti, ali da znaju građani da ta priča – nemoguće je da toliki broj ljudi tako se ponaša, a da ništa u ovom smislu ozbiljnijeg nije bilo moguće. Dokazano iskustveno, provereno, moguće je.

Šta nam valja činiti? Ozbiljno mora da se krene u vraćanje nastave. To je apsolutno prioritet svih prioriteta. Ja sam bio nezadovoljan što se ne primenjuju Ustav i zakon inače, ali sada više to ne može da se ne primenjuje, a naročito kada su u pitanju osnovne i srednje škole, a sa studentima, poziv za njih, oni ovo ne gledaju, ali možda će im neko preneti – krenite da preispitujete svoje stavove. Imaš ti pravo da smatraš da nešto nije ispunjeno, koliko god hoćeš, bio u pravu ili ne bio, ali nemaš pravo da blokiraš fakultet. Apsolutno nemaš. Nanosiš Srbiji neverovatnu štetu. Prvo, postupaš protivustavno, pa onda nanosiš Srbiji neverovatnu štetu. U kojim okolnostima? Pogledajte, o tome sam isto ranije govorio, povećanje eskalacije napada na srpski narod, Republiku Srpsku i Srbiju. Zašto i Srbiju? Zato što je potpuna destabilizacija regiona na delu, potpuni pokušaj da se ponovo region uvuče u haos preko onoga što se formalno radi Dodiku, Viškoviću i predsedniku Skupštine Republike Srpske. Suštinski je to mnogo dublja stvar, mnogo dublja igra, to su globalističke strukture koje žele da dokažu i u Rumuniji, i u Mađarskoj, i u Republici Srpskoj, i na Kosovu, i ovde, i u Siriji, i protiv Hutija itd, žele da pokažu da sve to mora da vri, da sve to mora da ide u haos.

Studenti, u tim okolnostima napada na srpski narod, Republiku Srpsku i Republiku Srbiju smatrati da imati jedan minut vremena da još budete u blokadi zato što smatrate da vam neki zahtevi nisu ispunjeni... Lično mislim da kod drugog zahteva moramo da zahtevamo i od policije i od tužilaštva da preciznije se izjasne, detaljnije i preciznije o svakom od tih elemenata koji još uvek nisu dobili u javnosti dovoljno razjašnjenje. Moguće da su u postupcima dobili, ali moraju svi da se nauče da u ovako povišenim tenzijama ne može da se komunicira sa javnošću na uobičajeni način. Mora mnogo više da se bude otvoren i za novinarska pitanja i za objašnjenje itd, bez obzira što studenti ne žele razgovor. Sam idi u objašnjenja, pa ćeš dokazati da si postupio ili će se ostaviti da nisu postupio. To nam je prvi zadatak.

Drugi zadatak nam je da, ako bude vremena u daljem radu ove Skupštine, bitno popravimo da nema više ne transparentnosti kada država troši pare, osim tamo gde je nacionalna bezbednost. To je okej. Da tu značajno doprinesemo kako stvari treba da izgledaju, a sve drugo je odgovornost, pre svega, na vladajućoj grupaciji u onom smislu u kom sam govorio, vaše borbe protiv korupcije i kriminala za ubuduće. Vi ste tu u pravu – korupcija i kriminal tamo gde je bilo za u prošlost je stvar državnih organa, ali vaši kadrovi i postupanje za budućnost je i te kako stvar i vaše vladajuće grupacije.

Na kraju jedna pohvala za naš državni vrh u pogledu reakcije za nesreću koja se dogodila u Makedoniji. To je bilo pravovremeno. To je bilo po dubini, po sadržini, po načinu pomoći maksimum što je Srbija trebala da uradi i veoma mi je drago da smo na taj način postupili u slučaju te teške tragedija koja se dogodila. Rekao sam u Makedoniji, ali to sad ne sme da se kaže, u Severnoj Makedoniji. Hvala vam.

Vrlo kratko, neću ni dva minuta. Sve se ja to slažem. U velikoj meri nas je neprijatelj nadigrao i postigao tačke oslonca preko kojih sada pokušava da diriguje političku scenu u Srbiji, ali je na sreću naišao na kontru kod značajnog broja mladih ljudi. To spajanje Proglasa i njih sa protestima je trebalo da se dogodi u Novom Sadu, pa im je propalo. Bombe, baklje i ostalo je panični pokušaj radikalizacije zato što im je propalo.

Dakle, da li opasnost postoji? Apsolutno, da se to nekako spoji, ali da li tu ima elemenata očigledno zdravog patriotskog razmišljanja. Bila je zastava UČK, ali bilo je hiljade srpskih zastava i bilo je da se ogroman broj ljudi razišao kada su studenti rekli – ovo nije više naš protest, što je i te kako omogućilo snagama reda da bez problema uz velike napore, suzdržanost i sve ostalo održe stvari do kraja. Ja na to mislim.

Dakle, da li smo u jednom trenutku nadigrani – jesmo. Da li su ovi o kojima ste vi govorili poimence, njima se bavi tužilaštvo. Tako da, njih nisam ni spominjao. To se valjda podrazumeva. Ali, mnogo šire je to ispiranje mozgova, mnogo šire je ta mržnja usađena u ljude i tu smo nadigrani. I sad, tu smo gde smo. Treba da vidimo kako sada dalje iz toga da izlazimo i mislim da je vrlo dobro tražiti pozitivnu kopču gde god se može. Tamo gde se ne može, ne može. Hvala.

Zahvaljujem.

Amandman je duži, ali suština tog amandmana je da se ispravi jedan nedostatak koji je predviđen ovim Predlogom izmenama i dopunama zakona da rad na određeno vreme ne može da preraste na rad na neodređeno vreme.

Naime, on nije uopšte u saglasnosti sa činjenicama i realnim stanjem u kome se Srbija nalazi.

Mi imamo izuzetno veliki broj ljudi koji godinama uzastopno rade na određeno vreme, pet, sedam, 10, 12 godina i oni zapravo rade posao koji je predviđen za poslove na neodređeno vreme. Dužina njihovog trajanja to dokazuje i zapravo država kao poslodavac se ogrešila o te ljude. Oni su neprekidno u strahu, oni ne mogu da uzimaju kredite i da konkurišu za rešavanje svojih drugih životnih potreba, a onda im se stavlja u poziciju da treba da se nešto naknadno dokazuju na nekim konkursima.

Ideja amandmana koji sam predložio je da onaj ko je ocenjen kao veoma dobar, na poslovima koje je radio na određeno vreme duže od dve godine ima prava da mu to preraste u rad na neodređeno vreme, jer smo mi u realnoj situaciji da ispravimo nepravdu, koja je učinjena velikom broju ljudi koji rade u sistemima gde je država poslodavac ili gde su prosveta, zdravstvo, itd. oni koji primaju plate iz budžeta. Kada se to reši, onda za nadalje ovaj sistem, godinu dana, pa interni konkurs o kome ministarka je govorila da je prihvatljiv, ali ovaj zakonski predlog ne adresira jedan gorući problem koji postoji u našem društvu i zato sam podneo ovaj amandman. Hvala.