9. sednica Odbora za prava deteta 17.03.2026.
UČESTVUJU U RASPRAVI:
Ana Brnabić, predsednica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Jelena Žarić Kovačević, ministarkA za brigu o porodici i demografiju
Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike.
Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji
Milica Marušić Jablanović, članica Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Tatjana Marković Topalović, članica Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.
Radoš Pejović, v.d. oinićnika ministra za brigu o porodici i demografiju
Zagorka Aleksić, zamenica predsednice Odbora, Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, vladajuća većina.
Snežana Vuković, v.d. pomoćnik Ministarstva u Ministarstvu prosvete
Igor Jurić, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu
Dragan Atanasov, savetnik ministra za sport
Jovana, nepredstavljena govornica
00:00:01 - Ana Brnabić: Dobar dan svima. Poštovane dame i gospodo, poštovane kolege, poštovani gosti. Otvaram devetu sednicu Odbora za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije i konstatujem da je u sali prisutno osamnaest članova Odbora, odnosno zamenika članova i da imamo kvorum za odlučivanje. Želela bih na početku sednice posebno da pozdravim Jelenu Žarić Kovačević, ministarku za brigu o porodici i demografiju, Bojanu Tošić, direktorku republičkog Sekretarijata za javne politike, i DeJanu Kostadinovu, direktoru, direktorku UNICEF-a u Srbiji, kao i sve, naravno, prisutne goste, predstavnike ministarstava, državnih organa i organizacija civilnog društva. Za ovu sednicu sam predložila sledeći dnevni red, samo jednu tačku, izuzetno bitnu, a to je novi strateški dokument za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.
00:01:02 - Ana Brnabić: Stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim da se o usvajanju predloženog dnevnog reda izjasne članovi Odbora podizanjem ruke. Ko je za? Da li ima neko protiv, neko uzdržan? Zaključujem glasanje.
00:01:23 - Ana Brnabić: Konstatujem da je Odbor jednoglasno, je l' tako? Većinom, većinom glasova utvrdio predloženi dnevni red i prelazimo sada na rad po dnevnom redu. Eh, želim na samom početku da podsetim da je na prethodnoj sednici Odbor odgovoran da se organizuje posebna tematska sednica posvećena izradi novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i danas u skladu sa tim dogovorom održavamo ovu sednicu. Poslednja strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, usvojena 2020. godine, obuhvatila je period od 2020.
00:02:01 - Ana Brnabić: do 2023. godine, uz Akcioni plan za 2020. i 2021. godinu za sprovođenje strategije. Imajući u vidu da je ovaj strateški dokument formalno istekao 2023.
00:02:16 - Ana Brnabić: godine, apsolutno je neophodno da obezbedimo kontinuitet javnih politika u ovoj oblasti i današnja sednica je prilika da zajednički razmotrimo predstojeće aktivnosti na pripremi novog strateškog dokumenta, da se upoznamo sa rezultatima primene prethodne strategije, eventualnim izazovima koji su uočeni i načinima njihovog prevazilaženja uz uvažavanje šireg evropskog konteksta, zato što je ovo pored onoga što je nama svakako neophodno važno i za naš evropski put. Najpre bih dala reč u tom smislu ministarki Jeleni Žarić Kovačević da nas izvesti o tome koji su ključni koraci, odnosno koje se aktivnosti i mere planiraju u procesu pripreme novog strateškog dokumenta, a onda na-nakon toga Bojani Tošić, pa Dijani Kostadinovi, pa ćemo otvoriti diskusiju. Moja molba samo da zaista svi pažljivo slušamo zato što eh, mislim da bi najbolje bilo da se i Odbor za prava deteta Narodne skupštine uključi u ovo, ovu aktivnost i podrži Ministarstvo kako bi, kako bismo što pre, eh, imali novi strateški dokument i krenuli sa njegovom implementacijom. Eh, ministarka izvolite.
00:03:49 - Jelena Žarić Kovačević: Eh, hvala mnogo predsednice Skupštine. Ja na samom početku želim zaista da se zahvalim i vama na organizaciji događaja u kojima zajedno učestvujemo. Eh, Ministarstvo je od izuzetnog značaja da bude u konstantnoj komunikaciji sa Narodnom skupštinom, naročito sa, sa ovim Odborom i sa narodnim poslanicima, naravno i sa zainteresovanom javnošću. Ali ono što nas povezuje jeste jedan zajednički rad na dobrim stvarima koje će biti dobre i za našu zemlju i za odnose sa Evropskom Unijom. Pa, evo, ja ću u kratkim, eh, crtama i obrazložiti.
00:04:21 - Jelena Žarić Kovačević: Eh, dakle, poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Odbora, narodni poslanici, predstavnici institucija, predstavnici, eh, UNICEF-a i drugih organizacija, predstavnici nevladinog sektora, eh, želim da se zahvalim zapravo na prilici što sam danas ovde i da predstavim neke dosadašnje aktivnosti, ali i naredne korake u procesu izrade novog dokumenta, eh, javne politike za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a zaštita dece od nasilja je svakako jedan od ključnih prioriteta rada Vlade Republike Srbije i, eh, zahteva i snažan i koordinisan i dugoročan odgovor, eh, celokupnog našeg sistema. Upravo zbog toga nam je i važno, eh, i unapređenje strateškog i nekog institucionalnog okvira, eh, u ovoj oblasti. Nova strategija, odnosno novi program za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, eh, biće praćen, naravno, Akcionim planom, kako to i treba da bude, kojim će se precizno, eh, definisati konkretne mere, aktivnosti, nosioci tih aktivnosti, rokovi za realizaciju svih aktivnosti, kako bi se, eh, upravo obezbedila, eh, efikasna i neka merljiva, eh, implementacija strateških ciljeva. Tokom čitavog procesa izrade dokumenta javne politike biće obezbeđena, eh, puna participacija svih relevantnih aktera. Eh, to će podrazumevati aktivno uključivanje predstavnika, eh, nadležnih institucija, ali kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, stručnih institucija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice profesionalaca i stručnjaka koji rade sa decom, ali i aktivno uključivanje dece i mladih, što će biti od posebnog značajaI ovakav participativni pristup imaće za cilj da nova strategija, odnosno novi program, bude zasnovan na iskustvima iz prakse, pre svega na potrebama sistema i na nekim perspektivama dece kao krajnjih korisnika ovih mera, ali i da doprinese većem vlasništvu nad n-jenim sprovođenjem među svim akterima u sistemu zaštite dece.
00:06:26 - Jelena Žarić Kovačević: Dozvolite mi da ukratko vam predstavim hodogram, odnosno da vam ukratko najpre predstavim aktivnosti koje su do sada sprovedene. Važan korak u iniciranju procesa izrade novog strateškog okvira za zaštitu dece od nasilja učinjen je vladinim usvajanjem nacionalne Izjave o posvećenosti okončanju nasilja nad decom, koja je usvojena u oktobru 2025. godine. Izjava je predstavljena i na jednoj regionalnoj konferenciji i ta konferencija je bila posvećena eliminaciji nasilja nad decom i održana u Bukureštu 13. i 14.
00:07:04 - Jelena Žarić Kovačević: oktobra prošle godine, naravno uz podršku UNICEF-a. Ovaj dokument koji sam pomenula je rezultat zajedničkih napora više resora. Naravno, ti napori jesu predvođeni Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, ali ne bih mogla da ne pomenem Ministarstvo pravde i Ministarstvo prosvete, naravno, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i naravno, u ovom kontekstu ponovo podršku UNICEF-a. Usvajanje ove izjave predstavlja jasnu potvrdu opredeljenosti države da dodatno unapredi sistem prevencije i zaštite dece od nasilja. Nakon usvajanja izjave o posvećenosti, ministarstvo je pokrenulo pripremne aktivnosti za izradu novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i tada smo i definisali određeni hodogram procesa izrade dokumenta kojim su precizirani, kao što sam pomenula, određeni koraci institucionalne odgovornosti, ali i faze rada U saradnji sa UNICEF-om u toku su aktivnosti na pripremi projektnog dokumenta i na pripremi i na izboru implementacionog partnera koji će pružati stručnu i tehničku podršku procesu u pripremnim fazama izrade strategije.
00:08:21 - Jelena Žarić Kovačević: Ministarstvo takođe sarađuje sa Republičkim sekretarijatom za javne politike kako bi ovaj proces u potpunosti bio usklađen sa zahtevima zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Mi smo do sada imali više sastanaka i razgovarali na koji način bi trebalo uspostaviti hodogram, odnosno na koji način bi trebalo planirati aktivnosti. I od velike pomoći su nam svi stručnjaci koji su u Republičkom sekretarijatu upravo zbog Zakona o planskom sistemu. S tim u vezi, mi smo naravno zatražili i zvanično mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike, a u vezi sa izborom vrste dokumenta javne politike za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, na osnovu člana naravno dvadeset tri Uredbe o metodologiji izrade dokumenata i verujem da će direktor Kašić -govoriti o tome zbog čega bi ovaj dokument trebalo nazvati programom, a ne strategijom. Iskrena da budem, meni zaista nije važno kako će se zvati, kako će se zvati ovaj dokument, meni je od najvećeg značaja da mi svi zajedno možemo da radimo na rešenjima koja će biti dobra za Republiku Srbiju, za ovu temu o kojoj govorimo i naravno za naš, za naš evropski put.
00:09:37 - Jelena Žarić Kovačević: Er, sledeći važan korak jeste uspostavljanje međuresorne radne grupe Vlade Republike Srbije, koja će voditi proces izrade, izrade ovog programa. Na prvom sastanku radne grupe, naravno, biće potvrđen i plan razvoja programa i metodologija analitičkog procesa, uključujući ekspost i ekspante analizu Istovremeno će javnost biti informisana o početku izrade programa, kako bi čitav proces bio transparentan i otvoren za učešće različitih zainteresovanih aktera. U radu radne grupe biće, naravno, angažovani eksperti koji će pružati stručnu podršku i anal— u analitičkom i konsultativnom smislu, dakle u konsultativnom delu procesa. Prva faza procesa biće usmerena na detaljnu analizu postojećeg sistema prevencije i zaštite dece od nasilja. Ova faza uključuje sprovođenje ekspost analize kojom će se sagledati rezultati dosadašnjih politika i mera, ali i ekspant analize koja će identifikovati ključne izazove i, što je najvažnije, potrebe i moguće pravce unapređenja sistema, odnosno moguće pravce u kojima ćemo se mi kretati.
00:10:51 - Jelena Žarić Kovačević: Analitički proces obuhvatiće prikupljanje podataka, pregled postojećih praksi i procenu funkcionisanja sistema u različitim sektorima, dakle u socijalnoj zaštiti, obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu i naravno bezbednosti. Rezultati ove faze predstavljaće upravo temelj za definisanje ciljeva i prioriteta i mera koje će biti sadržane u tom novom planskom dokumentu koji ćemo raditi. Poseban značaj u ovom procesu, kao što sam već pomenula, imaće participativni pristup, koji podrazumeva uključivanje širokog kruga aktera koji su zainteresovani Konsultacije će obuhvatiti, naravno, predstavnike državnih organa, institucija lokalnih samouprava, stručnih institucija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, profesionalaca koji rade sa decom. Veoma važan segment konsultacija biće učešće dece i mladih, kako bi se njihove perspektive i iskustva ugradile u te buduće politike i mere koje će sadržati taj dokument. Ministarstvo je takođe pokrenulo proces ponovnog uspostavljanja Saveta za prava detetaTo je jedno međuresorno telo koje je i ranije postojalo i ranije je imalo važnu ulogu u koordinaciji politika u oblasti prava deteta.
00:12:09 - Jelena Žarić Kovačević: Njegovo uspostavljanje predstavlja zaista za nas jedan važan korak u jačanju institucionalnog okvira za unapređenje i zaštitu prava deteta u Republici Srbiji. Savet će imati značajnu koordinacionu i savetodavnu ulogu, kako u procesu izrade novog programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Pri tom tu uključujemo i razmatranje i validaciju nekih ključnih faza procesa, ali tako i u širem, erm, procesu praćenja, erm, implementacije i stanja u oblasti prava deteta i svih drugih relevantnih politika i mera koje se sprovode u ovoj oblasti. Mi smo uputili poziv institucijama da imenuju članove i na taj način smo definisali ko su članovi ovog važnog tela. Izradili smo predlog odluke o obrazovanju Saveta i trenutno smo u fazi prikupljanja mišljenja od različitih državnih organa i institucija.
00:13:05 - Jelena Žarić Kovačević: Nakon toga očekujemo da do kraja meseca predlog odluke o osnivanju Saveta bude usvojen na Vladi, nakon čega ćemo vrlo brzo zakazati i prvu sednicu Saveta. Na ovaj način biće uspostavljena potrebna struktura za kontinuirani međuresorni dijalog za praćenje napretka i unapređenje javnih politika koje se odnose na, erm, prava deteta. Erm, i ono čime bih ja želela da zaključim jeste da naglasim da će izrada novog programa, erm, predstavljati za nas važnu priliku da dodatno ojačamo naš nacionalni sistem prevencije i zaštite dece od nasilja. Ministarstvo će ostati posvećeno tome da ovaj proces bude transparentan, da bude inkluzivan, b-, da bude zasnovan na dokazima i činjenicama, erm, i da tu relevantno učešće, odnosno učešće svih relevantnih aktera bude podrazumevano Erm, Ministarstvo će u procesu izrade i programa i akcionog plana nastaviti da usko sarađuje i da koordinira sa, sa Odborom za prava deteta Narodne skupštine, kako bi parlament bio blagovremeno informisan, kako bismo, erm, i ove možda predloge narodnih poslanika i predsednice Skupštine ili primedbe i sugestije, erm, mogli da uzmemo u u razmatranje i da ih ugradimo u taj formalni dokument koji ćemo izraditi. Erm, verujemo da će ovaj konstruktivni dijalog doprineti da ovaj dokument javne politike sa akcionim planom bude što efikasniji i da bude u potpunosti usklađen sa potrebama dece sa sistemom zaštite i sa principima dobrih javnih politika.
00:14:46 - Jelena Žarić Kovačević: Verujemo da će rezultat ovog procesa, erm, biti snažniji i efikasniji sistem zaštite dece i da će obezbediti da svako dete u Srbiji odrasta u sigurnom i podsticajnom okruženju.
00:15:01 - Ana Brnabić: Zahvaljujem se Hvala. Sada reč dajem Bojani Tošić, direktorki Republičkog sekretarijata za javne politike. Izvolite.
00:15:09 - Bojana Tošić: Hvala. Dobar dan svima. Ja ću biti jako kratka, evo samo da, erm, obrazložim vrstu dokumenta za prevenciju zaštite dece od nasilja. Erm, u Republici Srbiji zakonodavni okvir koji propisuje planski sistem poznaje dvadeset i tri oblasti planiranja, a prevencije i zaštite dece od nasilja u smislu važećeg normativnog okvira ne predstavlja samostalnu oblast planiranja, već pripada tematski jednoj široj oblasti i oblasti ljudskih prava. Šta to dalje znači?
00:15:40 - Bojana Tošić: To dalje znači, kao što je ministarka, erm, najavila i rekla da najvažniji jeste sadržaj ovog dokumenta, a ne njegov naziv. A što se tiče samog, erm, naziva, mišljenja smo da to treba da bude program, Program za prevenciju zaštite dece od nasilja, a jednog dana kada budemo napravili i krovnu strategiju ljudskih prava, ono što bude sastavni deo ove strat-, ovog programa, znači svi njegovi elementi biće deo te jedne krovne strategije. Zašto program? Zato što smo se mi kao država kroz visoki politički dijalog dvadeset pete godine obavezali da optimizujemo planski okvir Republike Srbije i jedna od prvih oblasti optimizacije jesu upravo, upravo, erm, ljudska, erm, prava. Još jednom želim da naglasim da, erm, mi u Sekretarijatu ćemo da budemo stopostotna podrška Ministarstvu prilikom izrade, erm, ovog dokumenta.
00:16:35 - Bojana Tošić: Ne samo ja, nego svi, svi u Sekretarijatu. I još jednom želim da napomenem da ono što jeste jako važno jeste sam sadržaj. Ali još važnije od sadržaja jeste implementacija onoga što bude bilo u tom sadržaju. Hvala
00:16:51 - Ana Brnabić: Hvala Bojana. I sada dajem reč gospođi Dejani Kostadinovoj, direktorki UNICEF-a u Srbiji. Izvolite.
00:17:03 - Dejana Kostadinova: Vaša Ekselencijo, gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici i poslanice, poštovane kolege. Za početak želim da zahvalim gospođi predsednici na pozivu UNICEF-a na ovaj sastanak. Uključivanje i poziv UNICEF-u da učestvuje u ovom program--, u ovom p-procesu od samog početka, kada počinjemo na izradu, n-novog okvira za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Države članice preduzimaju sve primerene mere da zaštite decu od svih oblika nasilja. Ovo stoji u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta.
00:17:46 - Dejana Kostadinova: Deca imaju prava da budu zaštićena i države imaju odgovornosti da obezbede tu zaštitu. To je jasno. U Srbiji su preduzeti važni koraci da se ove preuzete obaveze pretoče u praksu.Pre više od dvadeset godina Srbija je uspostavila svoj prvi strateški okvir za zaštitu dece od nasilja i prevenciju nasilja prema deci i to je urađeno kroz široke konsultacije u kojima je učestvovala čitava zemlja. Štaviše, taj prvi okvir je položio temelje za koordiniran pristup i uspostavio mehanizme, tako da institucije iz različitih resora mogu zajednički da rade kako bi obezbedile zaštitu dece. Napori Vlade Srbije su se nastavili nakon toga izradom nacionalne strategije koju je ministarka pomenula, Nacionalne strategije za period od 2020.
00:18:52 - Dejana Kostadinova: do 2023. Još jednom, proces njene izrade je uključio institucije, eksperte, civilno društvo u konsultacije i štaviše, time je oblikovano zajedničko razumevanje o tome koji su prioriteti za zakonski okvir. To iskustvo pokazuje da široke konsultacije i zajedničko vlasništvo predstavljaju neophodne elemente za razvoj javnih politika za decu. Nažalost, kao i svuda u svetu, nasilje nad decom je i dalje prisutno. Ono što je novo je to da danas deca žive u sasvim novom okruženju i izazovi su još širi.
00:19:41 - Dejana Kostadinova: Svet u kojem naša deca odrastaju se ubrzano menja. Razlikuje se od sveta pre dvadeset godina. Ako pogledamo samo iskustva u Srbiji, Srbija se suočila sa novom pojavom u regionu, prvom, prvim masovnim ubistvom u školi. S druge strane, digitalizacija je danas prioritet, između ostalog i za obrazovni sistem. Veštačka inteligencija je nova realnost u svakodnevnom životu naše dece.
00:20:17 - Dejana Kostadinova: Svi ovi faktori oblikuju način na koji deca žive, kako stupaju u interakciju jedna sa drugima i kako uče. Neki od ovih novih tokova donose brojne prilike i mogućnosti, ali uz te mogućnosti, naravno, dolaze izazovi i rizici. Danas nasilje može da dopre do deteta bilo gde: kod kuće, u školi, na internetu i na ulici. Zato je potreban sasvim nov strateški okvir za to kako zaštititi decu u Srbiji. I izrada tog novog strateškog okvira treba da počne pažljivom analizom onoga što je urađeno i onoga što je naučeno iz toga i to je ex post analiza koju je ministarka pomenula.
00:21:11 - Dejana Kostadinova: Takođe, uhm, je potrebno da se taj okvir oblikuje kroz široke konsultacije u celoj zemlji, u kojima će se okupiti institucije, eksperti, stručni radnici i civilno društvo i što je izuzetno važno, sama deca i mladi ljudi, kako iz gradskih, tako i iz seoskih sredina. Kako bismo se postarali da čujemo glas svih i da se pozabavimo svim izazovima sa kojima se deca danas suočavaju UNICEF stoga pozdravlja i potpuno podržava inicijativu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju da pokrene izradu novog strateškog programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja kroz konsultacije. Hajde da se osvrnemo na izvučene pouke i na postignuća. U proteklim godinama smo zajedno radili na podršci institucijama Srbije u jačanju institucionalnog sistema za reagovanje na nasilje. Zajedno sa svojim partnerima UNICEF je podržao izradu nekih ključnih zakonskih i strateških okvira.
00:22:23 - Dejana Kostadinova: Uhm, naime, tu su opšti protokol za zaštitu dece od nasilja, ali i posebni sektorski protokoli za resore obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Profesionalni kapaciteti su ojačani, više od hiljadu stručnih radnika iz obrazovanja, zdravstva i socijaln-sektora socijalne zaštite je obučeno da prepoznaje i reaguje na nasilje i da štiti decu Na nivou zajednica, programi za pospešivanje pozitivnog roditeljstva i ne-nasilnog disciplinovanja pomažu roditeljima da usvoje nove pristupe u podizanju svoje dece, nove pristupe koji mogu da podrže zdrav razvoj dece. Naravno, UNICEF je takođe posvetio mnogo napora prikupljanju podataka i istraživanjima kako bi se bolje razumeo obim i-i intenzitet nasilja sa kojim su suočena deca u Srbiji. Iskustvo nam govori nešto veoma važno. Javne politike same po sebi ne štite decu.
00:23:38 - Dejana Kostadinova: Uh, njihovo sprovođenje je ono što štiti decu. Bez sistematskog praćenja i jasnih linija odgovornosti, čak ni najbolje strategije, posebno one koje uključuju napore sa strane više resora, nose rizik da se sprovedu samo delimično. I tu leži uloga parlamenta i posebno ovog Odbora i želim ovom prilikom da iskori-želim ovom prilikom da zahvalim predsednici Narodne skupštineZato što će jak mehanizam praćenja biti neophodan za praćenje napretka, utvrđivanje nedostataka, obezbeđivanje odgovornosti za preuzete obaveze, ali i za obezbeđivanje javnog finansiranja za realizaciju politika. I još jednom želim da zahvalim predsednici Narodne skupštine na podršci za nedavnu obuku u oblasti javnih finansija orijentisanih ka deci za narodne poslanike i poslanice. Šta više, simbolično je to što juče u UNICEF u je ova praksa prepoznata kao dobra praksa, dakle jačanje znanja narodnih poslanika o javnim finansijama usmerenim ka deci.
00:25:02 - Dejana Kostadinova: Zato što obezbeđivanje delotvornih usluga za decu je moguće samo ako postoje javni budžeti koji su opredeljeni za to. Sve što je pilot irano je i pokazano da je uspešno, sve što je zasnovano na raspoloživim podacima, sve što se pokazalo kao delotvorno. Sve te prakse treba da budu ugrađene u javne politike i da budu podržane kroz nacionalne i lokalne budžete. UNICEF je upravo počeo svoj novi petogodišnji program i stojimo na raspolaganju da nastavljamo da pružimo podršku u ovom procesu, da pružamo savete o formiranju javne politike i tehničku podršku u tom procesu. Da zaključim, kao što sam i počela.
00:25:50 - Dejana Kostadinova: Države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere da bi zaštitile decu od svih oblika nasilja. To nije samo zakonska obaveza, to je i nešto što dugujemo svakom detetu u Srbiji. Hvala puno
00:26:07 - Ana Brnabić: Hvala vama. Sada otvaram diskusiju i prvo bih dala reč članovima Odbora, a onda, naravno, i gostima. Dakle, da li neko? Izvolite, samo se samo se predstavite. Zbog zbog ostalih, ja.
00:26:32 - Ana Brnabić: Milica Marušić Jeblanović izvolite.
00:26:35 - Milica Marušić Jablanović: Hvala najlepše. Moje ime je Milica Marušić Blanović. Ja sam član odbora i zadovoljstvo mi je što sam član ovog odbora. Smatram da su teme koje smo do sada obrađivali bile vrlo relevantne i vrlo svrsishodne i radujem se što imamo pred sobom jedan, odnosno još uvek nemamo, ali u izradi je jedan važan dokument. Ono što mene zabrinjava i na šta moram da skrenem pažnju jeste da mi već imamo određene odredbe zakona koje ne sprovodimo u praksi.
00:27:04 - Milica Marušić Jablanović: Dakle, pozivajući se na izlaganje gospođe Kostadinove, ja želim da ukažem na to da ako već nas Zakon o maloletnicima ili recimo, Zakon o socijalnoj zaštiti ne obavezuje da imamo neke mere sprovedene u praksi. U kojoj meri će jedna strategija biti obavezujuća? Skeptična sam pre svega zato što smo mi imali prošle godine na ovom istom mestu organizovano javno slušanje. Bila je prisutna ministarka koja je sada, na žalost, napustila ovu sednicu. Govorili smo o dve važne usluge socijalne zaštite.
00:27:37 - Milica Marušić Jablanović: Prva usluga su dnevni boravci za rad sa decom u problemima u ponašanju koji se finansiraju lokalno na nivou lokalne samouprave i koji su nama preko potrebni. Znamo šta se dogodilo. Sećamo se svih onih jezivih događaja koji su se dogodili u Beogradu. Pamtimo žrtve tog jezivog nasilja. Ne mora da bude u toj meri ekstremno, ono može da bude i tek na samom začetku i može da se reaguje na vreme.
00:28:05 - Milica Marušić Jablanović: Ali ako imamo kapacitete i naravno, ako odvojimo budžet za to šta je problem. Problem je u tome što smo mi izneli ovakvu inicijativu u vreme kad sam ja još uvek bila gradski odbornik. Grad Beograd je izmenio odluku o socijalnoj zaštiti, ali nikada nije opredelio sredstva niti za rad licenciranih pružalaca usluga socijalne zaštite za dnevne boravke, niti za formiranje ustanove koja bi pripadala gradu Beogradu. Pri tome je gradonačelnik Šapić čak izašao u medije i dao je izjavu da će formirati ustanovu. Mene zanima šta radi grad Beograd.
00:28:40 - Milica Marušić Jablanović: Ja pozivam prvo gospođu Brnabić i sve ostale kolege s ovog odbora da mi tražimo informaciju od Grada Beograda. Šta se dešava? Šta radi gradski sekretar za socijalnu zaštitu i zašto se ne postupa po odluci koju su doneli? Eto, to mene interesuje. Ako pričamo o dobrobiti dece, zašto je opet ovaj dnevni boravak možda deluje udaljeno od ove priče sada, ali zapravo nije.
00:29:03 - Milica Marušić Jablanović: Zato što deca koja ispoljavaju nasilno ponašanje vrlo često su i sama bila žrtve nasilja. To je prosto jedan krug, jedan krug koji se nastavlja bez prekida Dakle, ako mi omogućimo ovu vrstu podrške deci koja jesu nasilna, mi ćemo zapravo zaustaviti dalje reprodukovanje nasilja. U tom smislu hoću da postavim pitanje prvo da li se pristupilo uopšte širenju ove mreže? Postavljam pitanje ministarstvu. Drugo, pitanje je da li se pristupilo na neki način formiranju ustanove za lečenje osposobljavanje koje treba da tretira decu sa problemima u ponašanju koja zahtevaju psihijatrijski tretman.
00:29:40 - Milica Marušić Jablanović: Ovo je jedna vrlo delikatna i vrlo neophodna usluga. Nažalost, ovakve dece ima jako puno među počiniocima krivičnih dela koji su maloletni. O tome smo pričali pre skoro godinu dana. Ljudi ovo su urgentne i jako važne teme. To su moja dva pitanja i treće opet odnosi se na grad i opet je vezana za našu temu.
00:30:00 - Milica Marušić Jablanović: Videla sam izjavu da će grad da preuzme svratište za decu ulice. Mene zanima šta znači to preuzimanje. Ova deca takođe jesu važna za naš odbor i ja želim da pozovem odbor da zahteva informaciju od Grada Beograda. Šta znači tačno to preuzimanje i na koji način će on pomoći da deca u uličnoj situaciji ostanu korisnici svratišta u okviru nevladine organizacije koje vrlo lepo obavlja ovaj posao. Izvinjavam se ako sam bila opširna
00:30:30 - Ana Brnabić: Ne, hvala. Apsolutno i saglasna mislim da mislim da treba da pripremimo ovaj, ova pitanja i da kao Odbor Narodne skupštine tražimo dodatne informacije o ovome. Potpuno saglasan. Eh, Izvolite, eh, narodna poslanica Tatjana. Izvinite stalni mi je mozak.
00:30:55 - Ana Brnabić: Izvolite.
00:30:56 - Tatjana Marković Topalović: Dva prezimena. Ovaj, Tatjana Marković Topalović, Srbija je centar. Uvažena predsednice uvaženi gosti. Ovaj, ja sam ovaj poziv za ovaj odbor za prava deteta dobila pre sedam dana i kada sam videla da se tiče rasprave, odnosno ideje za stvaranje. Pitala sam da li mogu da dobijem neku skicu tog dokumenta ili nešto što je rađeno.
00:31:19 - Tatjana Marković Topalović: Ne, on je tek u izradi. Međutim, ovaj ja sada čujem. Nisam pratila mnogo tematiku da vi imate dokument iz 2012. Koji je bio aktuelan do 2023. Eh, prošle tri godine niste ga imali strateški ga niste imali.
00:31:36 - Tatjana Marković Topalović: Jasno je da ne krećete od nule. Eh, nas interesuje kako ste sproveli taj strateški dokument, kakva su iskustva koja su prednosti koje su mane. Imate li neku statistiku? Malo je da tako kažem neukusno da tri godine posle prestanka važenja tog dokumenta vi takvu analizu nemate i niste je danas doneli. Jer sigurno postoji eh, priča kako je implementiran, kakav mu je bio nadzor, koji su bili rezultati dobri ili loši.
00:32:08 - Tatjana Marković Topalović: Vidim da u ovom novom dokumentu koji planirate, očigledno je da ne krećete od nule. Ne samo što ne krećete od nule, vi ste već četrnaest godina na vlasti znači da imate vrlo ozbiljnu dokumentaciju od 2012. To je ono što bi trebalo da čujemo da bi eventualno mogli da nastavimo dalje. Druga stvar koja me interesuje jeste da je ovaj ministarka pomenula aktivno učešće dece i mladih. Ja to podržavam kao neko ko dolazi iz prosvete ko dolazi iz nastave.
00:32:34 - Tatjana Marković Topalović: Radila sam trideset i dve godine sa tinejdžerima i znam koliko je to bitno. Međutim, ovaj evo vi pominjete i priča se da će da se usvoji zakon o zabrani mobilnih telefona. Ja u tom, pošto je digitalno nasilje jedno od najčešćih nasilja koje postoje. Ja nigde nisam čula da ćete vi razgovarati sa mladim ljudima, nego sam samo čula da ćete sprovesti zakon kojim ćete ući u učionice i zabraniti mladim ljudima mobilne telefone. Ja imam neki delikatan stav prema ovaj upotrebi i zabrani mobilnih telefona zato što to nisu samo sredstva digitalnog nasilja.
00:33:09 - Tatjana Marković Topalović: To su i odlična sredstva za rad, to su mali kompjuteri u školi. Postoji niz naučnih radova o upotrebi mobilnih telefona i ja nigde nisam videla da ste pomenuli na bilo koji način ili u prethodnom periodu da ste konzultovali mlade ljude bez obzira da li su punoletni ili maloletni. Oni imaju mnogo toga da kažu u vezi upotrebe mobilnih telefona, tako da me jako interesuje kako ćete sprovesti to aktivno učešće mladih Ovaj, i mislim da da bi to negde trebalo predstaviti u tom dokumentu vrlo eksplicitno. Ono što bih ja mogla da kažem iz svog iskustva jeste da je mentalno zdravlje mladih najvažnije. Ja negde vidim kroz dokumentaciju koja mi je dostupna da se veoma mali broj stručnjaka bavi mentalnim zdravljem, da nemamo to tržište zadovoljeno, takođe da oni imaju, mali je mala je podrška tim ljudima koji rade na mentalnom zdravlju mladih i imaju vrlo skromna sredstva.
00:34:05 - Tatjana Marković Topalović: Ovaj, ja se slažem sa Milicom da je ovo vrlo koristan i dobar dokument, ali ono što zaista jako smeta jeste što nemate predistoriju i čini se kao da počinjete od nule i da tek sada pravite dokument ovaj koji se tiče prevencije i zaštite dece od nasilja. Znači, to je otprilike to i poslednje možda pitanje koje bih voleo da dobijem odgovor ili bar da otvorimo diskusiju. Na koji način ste koristili evropska iskustva i kako ovaj dokument jeste upodobljen ili normiran ili sinhronizovan sa Evropskom unijom i sa njihovim normativom. Mislim da je to jako bitno, budući da se izjašnjavamo kao zemlja koja ide prema Evropskoj uniji, mislim da nam je taj standard bitan i da tako kažem krovun da bismo mi radili nešto u Srbiji Hvala vam lepo.
00:34:47 - Ana Brnabić: Hvala vam. Izvolite ako hoćete predstavnik Ministarstva
00:34:52 - Radoš Pejović: Hvala lepo. U okviru našeg Ministarstva ingerencija koje imamo mi kao Ministarstvo za brigu o porodici, ja bih samo želeo u nekoliko rečenica da kažem da smo mi savršeno u svesti svesni savremenih pristupa i novim rešenjima u ovoj oblasti zaštite dece od nasilja i uspostavljanje Saveta za prava deteta je zapravo trenutak koji mi želimo da iskoristimo na najbolji mogući način i da kroz taj Savet za prava deteta upravo uključimo mlade i decu i roditelje i svu javnost koja je zainteresovana za ovu temu. I baš zato smo taj Savet za prava deteta i usko vezali za Odbor za prava deteta, jer je nemoguće da Savet za prava deteta donosi prave odluke bez najvišeg tela. A ono što je najizazovnije u čitavoj ovoj temi jeste to što smo mi savršeno svesni da moramo da se suočimo sa izazovima vremena u kojem živimo i da je, na primer, generacija kojoj pripadam i ja i mnogi od vas koji ovde sede, neću da kažem malo, pošto i sam imam troje dece, ali često, često bivam u situacijama da ne razumem šta oni žele da nam poruče i mi moramo zajedničkim silama i kroz institucije i kroz sve učesnike da dođemo do što kvalitetnijih rešenja, da sve čujemo.Da sve uvažimo i da ceo ovaj jedan dokument bude n-ne samo u zaštiti dece od nasilja, već da on unese potpuni jedan sklad i da kažemo jedan harmoničan način ponašanja u sve sisteme. Odgovorno tvrdim da će i ovaj dokument koji, kako ste rekli, ima predistoriju, on ne samo što će imati inovacije, već ćemo i kroz savet, a i kroz učešće svih partnera koje smo sada naveli se potruditi da na najmoderniji mogući način zaštitimo decu, da im omogućimo bezbednu, srećnu budućnost, mirno odrastanje i da shvate da je država tu za njih i mi kao odrasli da preuzmemo tu vrstu obaveze.
00:37:35 - Ana Brnabić: Hvala vam. Reč ima Bojana Tošić.
00:37:37 - Bojana Tošić: Hvala. Evo, ja bih isto želela da se nadovežem na ovo izlaganje i da kažem nešto da, iako je strategija istekla 2020. godine, ne znači da imamo skroz vakuum, nego su neki elementi prevencije i zaštite dece od nasilja uređeni u neke druge strateške dokumente, tako da imamo strategiju za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilje, i nasilje u porodici, imamo strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja, gde je prepoznato upravo u obrazovno vaspitnim ustanovama nasilje nad decom i određene mere aktivnosti su uređene u samu strategiju i odnose se pre svega na prevenciju i rano prepoznavanje i reagovanje u tim situacijama. A, slušali smo i ministarkino izlaganje, gde je rekla da će nakon, ovo je prvi sastanak ovog tipa i da predviđa veoma širok participativni koncept za usvajanje ovog dokumenta, da će biti predstavljene ex post analiza koja će ne obuhvatiti samo tu prethodnu strategiju, već celokupnu ovu oblast, bez obzira dalje ona regulisana propisima ili dokumentima javnim politikama i ex ante analizu. Tako da je to upravo trenutak kad ja mislim da možemo da više iznesemo ono što mislimo da eventualno nedostaje, šta se promenilo i kojim možda savremenim tehnologijama treba da krenemo da bi ovo uradili najbolje i u interesu, pre svega, dece i svih nas.
00:39:11 - Ana Brnabić: Hvala. Da li još neko od članova Odbora želi reč? Izvolite, Zagorka.
00:39:17 - Zagorka Aleksić: Zahvaljujem se, predsednice. Zagorka Aleksić, članica Odbora za prava deteta. Meni je drago što je proces izrade ove strategije zamišljen kao jedan inkluzivan proces, procesi što će naš Odbor imati prilike, nadam se, da učestvuje u izradi strategije, to jest u samom nacrtu. Kada govorimo danas o nasilju nad decom, mi često, često se fokusiramo, tako mi se čini, na sajber nasilje, ali i na vršnjačko nasilje. Ipak, ne smemo da zaboravimo da se nasilje nad decom često, često odigrava u porodičnim uslovima, tako da to nekako ne treba prevideti i zato očekujem da će ova strategija imati jedan sveobuhvatan karakter.
00:40:08 - Zagorka Aleksić: Analiza postojećeg stanja, to ste rekli da je prva faza, a to bi zaista trebalo da donese podatke gde se do sada grešilo, a koji su procesi, koji su, koje su radnje i koji su, koji su dokumenti koji su bili zaista svrsishodni i koji su donosili rezultate. Moje pitanje za Ministarstvo, ali i za stručnjake koji su danas sa nama, ukoliko se budu uključili u raspravu, a nadam se da hoće, kako vi vidite na novi trend koji nije prisutan samo u Evropi, već i u svetu, a to je zabrana društvenih mreža ili neko nadziranje dece na društvenim mrežama mlađih od šesnaest godina, jer smo imali priliku da vidimo da je ta preporuka u oktobru bila i u Evropskom parlamentu. Mislim da je oktobar mesec prošle godine, da se, dakle, njihova preporuka je bila da se za mlađe od šesnaest godina dozvoli korišćenje društvenih mreža samo u prisustvu, to jest uz dozvolu roditelja, pa me zanima kako vi vidite na ovaj, na ovu situaciju. Hvala
00:41:15 - Ana Brnabić: Hvala. .
00:41:20 - Radoš Pejović: Odlično je pitanje, ali je i težak odgovor. Mi svakako smo razgovarali na, na ovu temu i to je jedan od najizazovnijih trenutaka koji nas čekaju u budućnosti. U svoje lično ime ne mogu da kažem ovaj, svoj stav o tome, ali sam duboko uveren da će biti na korist sve dece i svih roditelja
00:41:54 - Ana Brnabić: Hvala vam. Ja mogu da dodam da po onoj analizi koju smo mi zamolili da se uradi kao-- prema onoj analizi koju smo mi zamolili da se uradi, dakle kao Odbor za prava deteta. Što se tiče društvenih mreža, sada je već većina država članica Evropske unije uvela, u- uvela restrikciju korišćenja društvenih mreža za decu, uglavnom mlađu od šesnaest godina, u nekim slučajevima i petnaest godina, tako da to ostaje jedna stvar koju, koju mi treba da razmotrimo. Ja sam se nadala, mada tada nismo dobili ovaj, neki odgovor generalnog članova Odbora da, da razmotrimo da li, da li to treba da bude naša preporuka Vladi Republike Srbije, pa zajedno da razmotrimo to. Ja, ja, ja lično mislim da da, ovaj, zato što postoji, ehm...Čitav niz dokaza da društvene mreže izuzetno negativno utiču na na maloletnu decu, dakle na maloletnike.
00:43:04 - Ana Brnabić: Da pojačavaju agresiju i smanjuju nivo samopoštovanja. Da prouzrokuju takođe i razmišljanje o suicidu i tako dalje itd. Dakle, svakako mislim da je to nešto čime bi mi, čime bismo mi kao odbor morali da se bavimo intenzivnije u danima pred nama. Pored toga, opet, to se tiče ipak politika u okviru Ministarstva prosvete, a ne Ministarstva za brigu o porodici. Što se tiče toga, teme upotrebe mobilnih telefona u školama, ja sam se, recimo, upravo vratila prošle nedelje iz Finske.
00:43:57 - Ana Brnabić: Finski obrazovni model je jedan od najuspešnijih na svetu, uz Dansku i Estoniju, najuspešniji u Evropi. Finci su, recimo, skoro u potpunosti zabranili mobilne telefone u školama, ali u školama ukupno, dakle ne na časovima, u školama. I njihov ministar prosvete je rekao da da da imaju odlične odlične rezultate. Mada ja kao narodna poslanica Tatjana Marković Tapalović smatram da su mobilni telefoni jako dobra sredstvo za i za učenje, ako ne svakako pomoćna sredstva, ali recimo ono gde su ono što je sa mnom podelio ministar prosvete Finske je da se to pokazalo posebno dobro za vreme odmora. Dakle, mi uvek razmišljamo o korištenju mobilnih telefona na časovima, ali kažem za vreme odmora.
00:44:59 - Ana Brnabić: Konačno imate decu koja pričaju jedna sa drugima, koja su se vratila tome da nešto zajedno rade da se igraju i tako dalje i tako dalje. Dakle, opet, to je jedna od tema za koju mislim da je relevantna. Pa vi, pa bismo mi kao odbor takođe možda mogli da vidimo kakve bi bile naše preporuke u tom smislu, ali evo to su moja iskustva. Da li neko od gostiju želi reč? Igor, izvolite.
00:45:32 - Ana Brnabić: A jel neko drugi se javio? Izvolite, izvolite
00:45:36 - Snežana Vuković: Dobar dan profesor doktor Snežana Vuković, v.d. pomoćnik Ministarstva u Ministarstvu prosvete. Vodim Sektor za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluzije osetljivih grupa. Potpuno sam uključena u ovu temu i zaista sam u startu bila iznenađena, kao i koleginica koja je pitala gde je ovde dokument ili nešto se. Međutim, shvatila sam da zaista ovo je dobra namera i jedan od prvih koraka koji idu ka dokumentu koji će nama svima koji radimo ne samo na prevenciji, nego na intervenciji kada je nasilje u pitanju pomoći, budući da smo mi već uradili analizu stanja, mislim na Ministarstvo prosvete.
00:46:17 - Snežana Vuković: Mi smo imali jedno veliko istraživanje sa Savetom Evrope gde smo pet hiljada dvestospritanika imali, dve hiljade učenika, dve hiljade nastavnika i hiljadu i dvesta roditelja. Ja zaista moram da podelim sa vama da su vanškolski faktori bili faktori najveći faktori koji izazivaju nasilje. Školski faktori koji izgledaju u medijima kao da su jedini faktori zato što se najčešće ispoljavaju u školi gde deca provode najduže organizovano vreme. Vanškolski faktori su najpre bili nedostatak roditeljskih kompetencija i za nas to i nije bilo iznenađenje, jer mi smo svedoci šarolikih postupanja roditelja poslednjih godina. Drugo je javno izveštavanje i izveštavanje u medijima i promocija nasilja.
00:47:11 - Snežana Vuković: Treće je i zaista je dobro što ćemo imati dokument koji nekako može i da ukaže na vrednosni sistem, jer je to treće upravo nedostatak opšteg konsenzusa o vrednostima koje mi želimo da negujemo u društvu, bez obzira ko pripada kome, ali to je dogovor koji mi na nacionalnom nivou treba da imamo i to je jedna od preporuka. Tako da, evo ja sam zaista srećna što ćemo imati takav dokument i što ćemo moći kao Ministarstvo prosvete naravno, naravno da pomognemo. Četvrto i peto je bilo nedosledno postupanje unutar Ministarstva prosvete koje je 2024. znate, promenilo Protokol o postupanju u situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja nakon izmena 2023. Zakona o osnovama sistema i ovog dela oblasti gde smo uveli krizne intervencije nakon Ribnika, Rrduba i Orašja.
00:48:05 - Snežana Vuković: Jasno vam je da ima toliko mnogo dokumenata i toliko ima mnogo priručnika naših obuka na desetine hiljada ljudi, bilo roditelja, bilo nastavnika ili učenika je prošlo naše obuke u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kroz platformu Čuvam te koju zajedno sa kolegama iz drugih resora nekako obogaćujemo, ali ono što je izuzetno važno, pokatkad nedostaje intersektorska saradnja i intersektorska interese Orna saradnja uvek može da ugrozi dete, jer ako ne postupi jedan resor, onda uzrok nasilja nekada je uzrok nasilja i samo nasilje koje se dešava unutar porodičnog sistema, a ne rešava se ili ga možda tužilaštvo ne reaguje u toj situaciji. Ili Centar za socijalni rad škola ne može sama škola da ostaje, to je onda jedan začarani krug, tako da je nama jako važno da se povežemo kroz takav dokument i zaista pozdravljam ovaj dokument. Malopre smo pominjali gospođa Obradović je pomenula daEh, mobilne, korišćenje mobilnih telefona i mi smo n-kao odgovor Zaštitniku građana, koji ima određene predloge za potpuno eh, redukovanje telefona iz mobilnih telefona. Imali smo eh, jedan vrlo jasan odgovor koji ukazuje na to da bi mi voleli da eh, se na nivou Vlade i na nacionalnom nivou dogovorimo oko korišćenja mobilnih, društvenih mreža, a da uređenje mobilnih telefona onakvo kakvo već imamo, samo što čini mi se da nije dovoljno iskorišćeno u školama i o tome mi treba da vodimo računa. Ne prebacujem odgovornost ni na koga drugog, no na samo Ministarstvo prosvete.
00:49:44 - Snežana Vuković: Mi imamo smernice za, za eh r-redukciju i korišćenje, odnosno za zloupotrebu mobilnih telefona, za redukciju zloupotrebe mobilnih telefona koje je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta dvije hiljade dvadeset četvrte nakon što je ministarstvo uputilo eh, zakonom. Eh, upravo to mi imamo odluku da i uredbu da se zajedno, da se na svim, eh da svaka škola odredi zajedno sa učenicima, nasiljem, eh na, eh nastavnici i roditeljima. To su svi oni koji participiraju i to je možda i odgovor koleginice vama. Znači, deca su ta koja participiraju u svim odlukama na školskom nivou koje se tiču njih i oni bi zaista trebali i da učestvuju u donošenju takvih odluka kada se koriste telefoni, kada je zloupotreba, a kada nije, jer telefoni su sada odličan pedagoški resurs ukoliko se koriste na pravi način. I to je bio naš odgovor Zaštitniku građana.
00:50:38 - Snežana Vuković: I mogla bih još mnogo da, da govorim. Neću da vam uzimam vreme, ali mislim da ćemo imati prostora kroz zajednički rad na ovom dokumentu. I hvala još jednom
00:50:48 - Ana Brnabić: Hvala vam. Eh, reč ima Igor Jurić, izvolite.
00:50:51 - Igor Jurić: Dobar dan, poštovana predsednice. Poštovani gosti i-i poslanici. Ono što bih ja želeo da kažem i da se nadovežem na gospođu Marušić. Mi smo o tome pričali, naravno, na prošli, eh na prošlom sastanku na prošlom odboru gde smo razgovarali upravo o boravcima za decu sa problemom u ponašanju, ja moram da, da istaknem da smo uspeli u Novom Sadu da dobijemo licencu, da danas jesmo licencirana usluga socijalne zaštite upravo za decu za sa problemima u ponašanju i mislim da možemo da budemo danas jedan dobar primer i do-primer dobre prakse upravo koliko je važna ova usluga. I potpuno se slažem sa vama da ovo jeste možda ključ kada govorimo i o vršnjačkom i svakom drugom nasilju, jer čini mi se da ta deca jesu ozbiljno stigmatizovana u društvu.
00:51:38 - Igor Jurić: Mi ih nazivamo nasilnicima, a ne ulazimo u uzrok njihovog ponašanja i to jeste ključ. Ovakvi boravci, kao što je naš u Centru za nestalu i zlostavljano decu u Novom Sadu, zaista može biti primer da se ta deca mogu vratiti na pravi put. Dovoljno je samo stručnih ljudi, dovoljno je pre-dovoljno je i malo ljubavi da im se pruži i oni se itekako ovaj, mogu vratiti na pravi put. Ali ponavljam, eh, u okruženjima u kojima trenutno žive uglavnom gde su deca potpuno zanemarena, ali i često zlostavljana, jednostavno nemaju izbor niti imaju eh, šansu da budu deo, deo, deo društva i deo zajednice. Ono što mi je na vaše pitanje, eh, eh, gospođo, eh, gde ste, gde smo govorili o zabrani društvenih mreža.
00:52:24 - Igor Jurić: Ja vas zaista molim i vas molim kao predsednicu Narodne skupštine, nemojte to da radite. Nemoj da pratimo, da se uhvatimo u jedan voz u koji je krenula Evropa samo zato što nemaju rešenje. Srbija baš naprotiv treba da bude primer kako nećemo represijom da, da samo da prikazujemo da smo nešto rešili, a zapravo nijedna država nije rešila ništa. Da krenemo od Australije, koja je prva uvela i koja je prva uvela ovakvu praksu, pa ih sada pitajte gde su došli sa tim i da li imaju neke rezultate. Nemaju.
00:52:54 - Igor Jurić: Srbija ima način da bude prva zemlja u Evropi koja će uz dobre modele, a postoje zaista modeli, uvesti u škole način obrazovanja po pitanju digitalne bezbednosti i deca jeste, slažem se sa vama da deca koristeći dana, koristeći danas mobilne uređaje, koristeći platforme koje jesu štetne, da li je to TikTok, Telegram ili neke druge manje poznate, nebitno je, ali deca samo treba da imaju jedan dobar model rada. Takav model postoji i ja mislim da sada Srbija treba da zauzme stav i da ide pred Evropu sa tim stavom Mi nećemo da budemo represivni. Mi ćemo da učimo decu pravom i kvalitetnom korišćenju i društvenih mreža i određenih digitalnih platformi. Uči ćemo ih da im to bude korisno za budućnost, a nećemo im štetiti time što ćemo ih zabraniti i skinuti odgovornost sa nas odraslih, jer nismo uspeli ništa da rešimo. Upravo su to uradile i Australija i Francuska i druge zemlje koje su uvele, videle su da im je najlakši model jednim potezom olovke da kažu, "Mi smo to zabranili, skidamo odgovornost sa sebe.
00:53:59 - Igor Jurić: Neka to bude nečija druga odgovornost, a ne nas odraslih, ne nas roditelja i ne nas institucija." I zbog toga zaista ću se eh, iskreno zalagati i boriti da stav Srbije bude upravo suprotan od svih zemalja u Evropi. Hvala
00:54:16 - Ana Brnabić: Hvala vam. Svakako, ako imate eh, neke predloge kako, kako, kako da radimo na tome, dajte, pa ćemo mi proslediti, prosledićemo ovaj svim članovima Odbora. Hvala.
00:54:28 - Snežana Vuković: Samo da dopunim, eh, u Ministarstvu prosvete imamo zaista toliko modela rada, tako da možemo i mi da pošaljemo sve ono što, što radimo kada je čak i u, kroz međupredmetne kompetencije, kroz primenu određenih predmeta i međupredmetnih kompetencija. Koleginice koje su ovde iz prosvete su znaju kako to, kako to radimo. Postoje i predmeti kojima se time bave, tako da mislim da možemo da, da zajedno napravimo jedan dobar mod, dobar zajednički model. Hvala.
00:54:59 - Ana Brnabić: Hvala vam. Milice, izvolite.
00:55:01 - Milica Marušić Jablanović: Samo kratka jedna sugestija. Mislim da umesto da iznosimo stavove svako od nas ima razloge zašto smo za ili protiv. Mislim da je jako korisno da se osvrnemo na ta iskustva u zemljama u kojima je već implementirana ova zabrana i da vidimo šta pokazuju njihova istraživanja. Meni nije problem da uradim, pošto već radim u nauci i bavim se pedagoškim istraživanjima. Ja mogu da pogledam da napravim jednu analizu komparativno šta su ljudi dobili i da li su efekti bili pozitivni ili negativni.
00:55:27 - Milica Marušić Jablanović: To može da nas informiše.
00:55:30 - Ana Brnabić: Hvala mnogo. Prihvatam. Tatjana, izvolite.
00:55:33 - Tatjana Marković Topalović: Da, ovaj, ja bih se složila sa gospodinom Jurićem. Ja mislim da je to prava stvar da se deca ne sankcionišu, jer kad radite sa tinejdžerima, njihov odgovor na zabranu je, čim mi nešto zabrane, ja baš imam želju da kršim. A to je upravo to uvažavanje tog aktivnog učešća mladih. Ja sam samo htjela da se osvrnem na ovaj vaš komentar u vezi Finske. Imala sam priliku dva puta da obzerviram finski obrazovni sistem.
00:55:58 - Tatjana Marković Topalović: Ne može Srbija i srpski obrazovni sistem ni u jednom domenu da se upoređuje sa finskim, ali hoću i negde da vas obavestim u svim zemljama u kojima je ukinut mobilni telefon, ta deca imaju tablet. Znači, oni, škola je potpuno opremljena digitalno, tako da kada deca nemaju mobilni telefon, oni ustvari imaju nastavno sredstvo u vidu tableta. To bi bilo jedna ozbiljna investicija za našu zemlju. Ukoliko uđemo u taj proces zabrane mobilnih telefona zbog eventualno digitalnog nasilja, mi bismo morali da uložimo zapravo u ozbiljnu opremu škola. Takođe sam htjela da pitam, jasno je da je ovo jedna interesantna tema i da je zaista potrebno da se uključi Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja.
00:56:41 - Tatjana Marković Topalović: I ovaj, ono što mene interesuje, a što znam da je laka statistika koja se može dobiti, to govorim i iz ugla profesora, jeste zapravo koliko imamo slučajeva nasilja u školama. Ovaj, u školama postoji jedan ozbiljan protokol o nasilju i to se upisuje u elektronski dnevnik na jedan vrlo jednostavan organizovan način, i ja mislim da bi ovaj, Ministarstvo prosvete trebalo da nas obavesti o zbirnom broju, recimo u prethodne tri godine, koliko imamo slučajeva nasilja različitih vrsta. I da prokomentarišem nešto što sam prokomentarisala pre godinu i po dana, takođe iz ugla nastavnika, da Protokol o sprečavanju nasilja u školama je spor, inertan, komplikovan i da smo mi najčešće u situaciji kada nam se dešava vrlo delikatna priča ili kada nam se dvoje dece tuče, da moramo da ispoštujemo taj protokol, a to podrazumeva da ne možete da fizički uletite, pa da morate da zovete tim za sprečavanje i zaštitu, i tako dalje. Znači, deca se, ovaj, dešava se strašna situacija, a vi da biste postupali po protokolu zapravo gubite dragoceno vreme. Ja mislim da taj protokol o sprečavanju nasilja apsolutno treba pročešljati u školama i da on dobije neku vrstu trenutne ažurnosti ili vrednosti, jer bojim se da će se dešavati ozbiljnije stvari na koje nećemo moći da reagujemo poštujući protokol koji je obavezan da se poštuje E, hvala vam lepo
00:58:07 - Ana Brnabić: Hvala vam. Da li neko želi reč? Izvolite, samo se predstavite.
00:58:12 - Dragan Atanasov: Dragan Atanasov, docent doktor, ovaj, Ministarstvo sporta, poseban savetnik ministra i zadužen za izradu, koordinaciju izrade Strategije razvoja sporta za period do 2026. 2035. Uvažena predsedavajuća, uvaženi gosti i kolege i koleginice. Ovaj, ja bih iskoristio prvu priliku da se zahvalim Sekretarijatu za javne politike koji nam je stvarno puno pomogao u procesu izrade i pripreme Predloga strategije koji će, nadam se, krenuti javna rasprava uskoro. Kod toga, ovo je ono pošto su koleginice postavile pitanje, ovaj, vezano za to šta je to sve potrebno da se uradi da bi se uradili dokumenti javne politike.
00:58:48 - Dragan Atanasov: Ovo je naša eks anta analiza koju smo dugo pripremali, gde smo probali da preciziramo sve ono što, čime ćemo se baviti u strategiji i jedan deo se tiče upravo nasilja. I jako mi je drago što je to, što sam danas imam priliku i da budem ovde i da slušam sve vas, ovaj, pošto pitanje nasilja u sportu je, naročito nad decom, jedno od važnijih pitanja i smatram i slažem se sa kolegama da je taj integrisani pristup i najvažniji. Dakle, da imamo informacije da komuniciramo jedni među drugima i da se borimo svi protiv jedne stvarno opasne pojave. Mi smo po nekim istraživanjima koje smo mi našli, pedeset jedan posto dece trpi nasilje od svojih vršnjaka u klubovima, a šezdeset jedan posto čak od svojih trenera, tako da je to onako jedna alarmantna situacija i mislim da ovako na ovako integrisan način i pristup možemo da rešimo problem. Ustvari, možemo ne da ga rešimo, ali da se približimo rešavanju tog problema.
00:59:40 - Dragan Atanasov: Kažem, mi smo u jednoj meri tri sedamnaest u našoj strategiji predočili sve ono što ćemo raditi kao ministarstvo, a tiče se save guardinga i to je, uhm, čak imamo i prvog licenciranog save guard oficira. To je naša proslavljena, ovaj, sportistkinja Zorana Runović, tako da ćemo mi unutar sporta itekako da se bavimo ovom temom, jer smatramo da je vrlo značajna za sve nas. Hvala još jednom
01:00:04 - Ana Brnabić: Hvala vam. Da li još neko želi reč? Dobro, ovaj, jedno pitanje. Možda sam, možda sam ja propustila tu informaciju. Čini mi se da nismo čuli dinamiku rada na novoj strategiji, pa ako možete možda iz ministarstva da nam kažete ili iz Republičkog sekretarijata za javne politike.
01:00:28 - Ana Brnabić: Dakle, razumem da se sada pripremaju implementacioni timovi Međuresorne radne grupe i sve ostalo, ali s obzirom na to da ipak značajno vreme nemamo ovu strategiju, koji su nam, kakva je dinamika, da bismo i mi mogli u Odboru da pratimo to dalje? Imate informaciju, ne?
01:00:51 - Radoš Pejović: Ne, nemamo ovu informaciju, ovu je ministarka rekla, naravno ovo je prva stvar koju smo mi počeli da radimo.U svakom slučaju je eh, rečeno da ovo sve mora da bude u skladu i sa savetom koji će biti uskoro formiran i sa vašim Odborom i da ovo moramo, naravno uskladiti jer i porodični zakon je ovaj u izradi i ovo sve mora biti da kažemo, munjevitom brzinom ovaj, doneto da bi što pre došli do najboljeg rešenja.
01:01:22 - Ana Brnabić: Dobro, onda molba samo, izvolite.
01:01:26 - Snežana Vuković: Ukoliko mogu samo da odgovorim koleginici koja je tražila podatke vezano za eh, brojne, brojčane podatke prošle god-ove godine do, do sada tristo devedeset osam situacija trećeg nivoa nasilja. Prvi i drugi nivo se rešava na nivou odeljenjskog starešine i stručnog saradnika bez zasedanja tima za zaštitu od nasilja koji svaka škola ima. Prošle godine je bilo šesto dvanaest, pretprošle godine bilo je sedamsto šezdeset tri situacija nasilja trećeg nivoa. Ono što smo dobili k, 'nači ovo je direktno, direk-direktno podaci koje dobijamo preko platforme „Čuvam te" i direktno kada se obraćaju ministarstvu, odnosno školskim upravama. A ono što eh, smo dobili u istraživanju, to je, različiti su podaci.
01:02:08 - Snežana Vuković: Recimo, šesdeset posto učenika eh, i eeh, roditelja i nastavnika je reklo da nisu bili u si-, da nisu njihova deca ili oni sami bili u situaciji nasilja. Kada smo govorili o nasilju, pitali direktno, ali kada smo objasnili neke situacije, onda eh, su ih prepoznali eh, kao nasilje, što govori o tome i nedostatku svesti da je verbalno nasilje, nasilje i da su mnoge druge situacije i to, to nam daje zadatak. To je jedna od preporuka da prepoznaju šta jeste nasilje, a šta nije nasilje. Neću dalje, evo, neću više ni da se javljam hvala vam.
01:02:45 - Ana Brnabić: Hvala. Onda, eh, molba Jovana, ako ti možeš, vidi sa-sa ministarstvom da, da dobijemo neku dinamiku da bismo mogli da pratimo i da se, da se aktivno uključimo i da, koliko god je moguće ubrzamo taj rad. Naravno, ne na uštrb kvaliteta, ali da, da ga svakako ubrzamo. Dobro, ako eh, niko dalje ne, ne želi eh, reč. Eh, ovim zaključujem današnju sednicu Odbora i eh, u svakom slučaju dobićete dinamiku, pa ćemo videti kako se najbolje uključujemo dalje kao podrška u rad na izradi ovog važnog strateškog dokumenta.
01:03:27 - Ana Brnabić: Hvala vam svima.
01:03:31 - Ana Brnabić: Izvoli Jovana, izvoli.
01:03:32 - Jovana: Samo da, pošto sam ja dobila neki preliminarni hodogram bila prethodno od Ministarstva. Plan je bio da eh, u prvom kvartalu dvadeset sedme godine budu javne konsultacije, a prvi nacrt dokumenta da bude u poslednjem kvartalu dvadeset šest. To je poslednje ono što sam ja dobila od Ministarstva.
01:03:53 - Ana Brnabić: To je apsolutno neprihvatljivo, apsolutno neprihvatljivo.
01:03:58 - Jovana: Moramo samo da imamo u vidu jednu stvar, da s obzirom da UNICEF angažuje konsultanta koji će raditi analize, to će sigurno potrajati. Mislim, prosto, ajde da budemo realni.
01:04:12 - Ana Brnabić: Svakako molba UNICEFu da vi, da vidimo zajedno kako, kako, kako možemo to da ubrzamo, ali ljudi da imamo javnu raspravu u prvom kvartalu 2027. godine i da o tome pričamo u prvom kvartalu 2026. Zaista dajte da se uozbiljimo mislim. Tako da, hajde vidite, se-se-sednite sa Ministarstvom, ko god treba iz Odbora, mo-možemo da napravimo i delegaciju Odbora, kako možemo da pomognemo, ali ne-mne može tako. To su to, to su besmisleni rokovi, zaista.
01:04:47 - Ana Brnabić: Jes please.
01:04:51 - Dejana Kostadinova: Možda bih samo trebao da pojasnim da naše, naše procedure su izuzetno efikasne i spremni smo dakle, za angažovanje konsultanta. Proces koji je opisala ministarka uključuje široke konsultacije širom zemlje koje će potrajati neko vreme nakon toga, konsultacije sa institucijama u okviru radne grupe koje će eh, biti uspostavljenje, tako da možda, ako dođe do revizije nekih rokova, postoje različiti koraci koje je Ministarstvo već isplaniralo, a koji bi opravdali ovu o-o-ovaj raspored. Nisam sigurna kakav je eh, postavljen raspored trenutno, ali eh, angažovanje konsultanta je već finalizovano. To nije, nije problem. Hvala.
01:05:36 - Ana Brnabić: Onda smo se dogovorili oko toga. Hvala vam svima.
