Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je, na sednici od 1. jula, razmotrio mere za suzbijanje noduralnog dermatitisa, odnosno bolesti kvrgave kože, mere u vezi zaštite od grada, kao i probleme zaštite poljoprivredne proizvodnje od preteranog uvoza, posebno u proizvodnji mleka, mlečnih proizvoda, svinja i svinjskog mesa. Dragan Glamočić, savetnik predsednika Vlade i predsednik Operativnog štaba za suzbijanje nodularnog dermatitisa, predstavio je članovima Odbora mere koje su preduzete protiv bolesti kvrgave kože kod goveda. Glamočić je naveo da je do sada izvršena eutanazija nad 532 grla, a najviše na jugu Srbije, u Bosilegradu, Bujanovcu i Surdulici. „U zaraženim područjima vakcinacija je gotovo završena, a počela je vakcinacija grla i u ugroženim područjima“, naveo je Glamočić. On je dodao da je 400 000 doza vakcina poslato kao pomoć iz Evropske unije, a da se novac koji je spremljen za nadoknađivanje štete zbog zaraze, za koji je izdvojeno oko 25 miliona dinara, već poslat najugroženijim gazdinstvima pogođenim bolešću. Pored vakcinacije, u zaraženim područjima izvršena je i dezinsekcija radi suzbijanja bolesti koja se prenosi i ujedom insekata, poput komaraca, muva i krpelja. Okolne zemlje nisu uvele mere zabrane uvoza mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije, sem iz zaraženih područja, rečeno je na sednici, a bolest nije opasna po ljude. Na sednici je navedeno i da Uprava za veterinu i Ministarstvo unutrašnjih poslova na izlazima, odnosno kontrolnim punktovima u zaraženim područjima, vrše rigoroznu kontrolu vozila za prevoz životinja, kao i da zloupotreba jama na kojima se vrši uništavanje posmrtnih ostataka zaraženih životinja gotovo nije moguća. Na suzbijanju noduralnog dermatitisa uključena su sva resorna ministarstva, Vojska Srbije, a Operativnom štabu je pomogla i Privredna komora Srbije, naučno istraživačke institucije, predstavnici fakulteta, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu. Odbor se na kraju rasprave zahvalio na naporima i merama koje su preduzete na suzbijanju noduralnog dermatitisa svim uključenim institucijama i pojedincima sa preporukom da se pod nesmanjenom pažnjom, preduzete aktivnosti nastave, a da uspostavljeni sistem bude pripravan za praćenje mogućih pojava drugih bolesti. Odbor je takođe preporučio da se shodno pojavi drugih zaraznih bolesti ispita i mogućnost promene određenih zakona. Mere u vezi zaštite od grada, članovima Odbora, obrazložio je Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Nikolić je obrazložio sistem odbrane od grada i načine kojima se Zavod bori protiv pomenute prirodne pojave, kao i da najveći izazov predstavljaju finansijska sredstva za angažovanje strelaca i za protivgradne rakete. Na sednici je istaknuto i da potpuna zaštita od ove prirodne pojave ne postoji. Nakon iscrpne diskusije Odbor je doneo Predlog zaključka koji predlaže nadležnom Ministarstvu i RHMZ-u punu i jedinstvenu primenu Zakona zaštite od grada, obnovu opreme i veću isplatu sredstava strelcima za zaštitu od grada. Odbor je takođe preporučio da pre početka godišnje sezone odbrane od grada dopuni raketama stanice sa neophodnim rezervama u predviđenom broju i da se prilikom planiranja budžeta obezbedi budžetska stavka u svrhu finansiranja odbrane od grada. Odbor je predložio i nastavak subvencionisanja protivgradne odbrane i osiguravajućih kuća koje se bave osiguravanjem useva. S tim u vezi, Odbor je na sednici rešio da podnese Zahtev Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine kojim traži obrazloženje, u što kraćem vremenskom roku, o narednim koracima u cilju poboljšanja protivgradne zaštite. Treća tačka dnevnog reda na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu bila je problem zaštite poljoprivredne proizvodnje od preteranog uvoza, posebno u proizvodnji mleka, mlečnih proizvoda, svinja i svinjskog mesa. Tomislav Topalović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavestio je prisutne o Odluci Vlade Republike Srbije od prethodnog dana, da se produže prelevmani o zaštiti od preteranog uvoza mleka i mlečnih proizvoda, svinja i svinjskog mesa, do 31. decembra tekuće godine. Odluka je doneta uz konsultacije sa Privrednom komorom Srbije i predstavnicima Evropske komisije, naglasio je predstavnik resornog ministarstva. Nakon obrazloženja, Odbor je preporučio da se i ubuduće posveti puna pažnja zaštiti domaće poljoprivredne proizvodnje pri tome ne kršeći potpisane sporazume i zakone i podržao je potez Vlade Repubike Srbije o pomenutim prelevmanima. U nastavku sednice Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Pododbora za praćenje stanja poljoprivrede u marginalnim i najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Na sednici je još, izglasan Predlog zaključka kojim Odbor preporučuje da se poljoprivrednicima omogući, u skladu sa propisima, nesmetan plasman sezonskog voća i povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda, domaćeg porekla, na teritoriji Republike Srbije, koji ne ugrožava primene drugih zakona od strane republičkih, pokrajinskih i lokalnih nadležnih organa. Članovi Odbora saglasili su se da buduće ministarstvo zaduženo za resor poljoprivrede, u svom nazivu i delokrugu rada, treba da obuhvati i šumarstvo i vodoprivredu, na šta treba obratiti pažnju prilikom predlaganja i usvajanja zakona o ministarstvima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi Odbora Arpad Fremond, Jasmina Obradović, Olena Papuga, Radovan Jančić, Miroslav Aleksić, Velimir Stanojević, Marko Gavrilović, prof. dr Miladin Ševarlić, Goran Ješić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Danijela Stojadinović, Žarko Bogatinović, Tijana Davidovac, mr Marko Milenković i zamenik člana Sonja Pavlović.

Na sednici održanoj 30. juna, članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo su razmatrali predlog Odluke o davanju saglasnosti Vladi Republike Srbije da ovlasti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu. Snežana Klašnja, pomoćnik ministra u Ministarstvu omladine i sporta obrazložila je Predlog odluke, navodeći da se Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih nadovezuje na ciljeve navedene u okviru Berlinskog procesa i zasniva se na Zajedničkoj deklaraciji o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih na zapadnom Balkanu, potpisanoj 27. avgusta 2015. godine na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Beču. Ona je istakla da je neophodno da Odbor da saglasnost za privremenu primenu Sporazuma pre nego što stigne u skupštinsku proceduru, jer je potpisivanje Sporazuma predviđeno za 4. jul 2016. godine u Parizu, na sledećem samitu zemalja Zapadnog Balkana. Njegovom primenom formiraće se tela Regionalne kancelarije za saradnju mladih, koja su predviđena Statutom, a koju čine Upravni odbor, Sekretarijat, Savetodavni odbor i radne grupe. Takođe je dodala da su potpisnici Sporazuma pored Srbije i Albanija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Predlog odluke o davanju saglasnosti Vladi Republike Srbije da ovlasti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dubravko Bojić, Fatmir Hasani, Marko Parezanović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, Miletić Mihajlović, dr Vladimir Orlić, prof. dr Žarko Obradović, Đorđe Kosanić, Željko Sušec, Ratko Jankov, prof. dr Ljubiša Stojmirović i mr Aleksandra Jerkov.

Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održao je Prvu sednicu 29. juna 2016.godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavala Milena Ćorilić, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali dr Vesnu Rakonjac, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Milanku Jevtović Vukojičić, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je Prvu sednicu 28. juna 2016.godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Miroljub Stanković, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Milovana Drecuna iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Gorana Bogdanovića iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu održao je Prvu sednicu 28. juna 2016. godine, koju je na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić iz Poslaničke grupe Dveri. Članovi Odbora izabrali su za predsednika Odbora narodnog poslanika Marijana Rističevića iz Poslaničke grupe Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka, dok je za zamenika predsednika Odbora izabran narodni poslanik Arpad Fremond iz Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara-Partija za demokratsko delovanje.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo održao je Prvu sednicu 24. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Ratko Jankov, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Dosta je bilo. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Muamera Zukorlića, narodnog poslanika koji nije član ni jedne poslaničke grupe, a za zamenika predsednika prof. dr Ljubišu Stojmirovića, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, na sednici održanoj 23. juna, razmatrio je ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podneli Aleksandar Vučić, Ljiljana Đurović i Rasim Ljajić izabranih sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE, Biljana Rubaković, izabrane sa Izborne liste DVERI – DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ – BOŠKO OBRADOVIĆ i Svetlana Kozić, izabrane sa Izborne liste DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ. Kako se navodi u izveštaju Odbora utvrđeno je da je podnošenjem ostavki navedenih narodnih poslanika nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te se predlaže da Narodna skupština, konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. Članovi Odbora većinom glasova usvojili su Izveštaj čime je omogućen izbor novih narodnih poslanika, putem dodeljivanja mandata od strane podnosioca navedenih izbornih lista drugim kandidatima. Na sednici je razmotren i usvojen zahtev predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu. U nastavku rada, Odbor je doneo Rešenja o utvrđivanju prestanka rada na položaju Šefa kabineta predsednika Narodne skupštine Dragana Blešića, zbog protoka vremena na koje je postavljen. Članovi Odbora dali su ovlašćenje predsedniku Odbora za donošenje nespornih rešenja o ostvarivanju statusno-materijalnih prava narodnih poslanika i funkcionera koje bira ili imenuje Narodna skupština. Sednici je predsedavao predsednik Odbor dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Marinika Tepić, Branimir Jovanović, Aleksandra Đurović, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Nemanja Šarović, Darko Laketić i Branka Stamenković.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja održao je Prvu sednicu 22. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao najstariji član Odbora Momo Čolaković iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Za predsednika Odbora izabran je Aleksandar Martinovića iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Odbora Nenad Konstantinović iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je 22. juna 2016. godine Prvu sednicu, koju je sazvala predsednica Narodne skupštine, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici je, do izbora predsednika Odbora, predsedavao najstariji član Odbora Petar Petrović, iz Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Đorđa Komlenskog, iz Poslaničke grupe Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka, a za zamenika predsednika Odbora Gordanu Čomić, iz Poslaničke grupe Demokratska stranka.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je Prvu sednicu 22. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Miletić Mihajlović, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Petra Petrovića, iz Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, a za zamenika predsednika Biljanu Pantić Pilju, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

U prostorijama Ministarstva odbrane održana je Treća sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, uz prisustvo Zorana Đorđevića, ministra odbrane, Biljane Popović Ivković, državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova i Radomira Ilića, državnog sekretara Ministarstva pravde. Na sednici je analiziran dosadašnji rad Radne grupe i dogovorene su intenzivne aktivnosti u narednom periodu. Sednici je predsedavao Milovan Drecun, predsedavajući Radne grupe.

Na sednici Pododbora, održanoj 3. jula, članovi Pododbora razgovarali su o aktuelnoj situaciji oko žetvenih radova Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj žetvenih radova, kako za poljoprivredne proizvođače tako i za krajnje korisnike. Naveo je da je žetva pšenice otpočela u Vojvodini i centralnom delu Srbije početkom juna, dok je na jugoistoku Srbije započela žetva ječma. Izneo je podatak da je do sada, od ukupnog zasada, ubrano 40 odsto letine. Istakao je da je ove godine posejano 650 000 hektara pšenice i 30 000 hektara ječma. Takođe, dodao je da su kišni dani koji su iza nas, bili loši po žitarice i da se nada da će poljoprivrednici i pored toga uspeti da izvuku kvalitetnu količinu pšenice i ječma. Miletić je naveo da je osiguranje useva od velikog značaja za poljoprivrednike, jer na taj način mogu da, u slučaju vremenskih nepogoda, nadoknade svoje novčane gubitke. On je, u razgovoru sa osiguravajućim društvima, došao do zaključka da bi osiguranje moglo iznositi od 1500 do 2000 dinara po hektaru zemljišta. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu istakli su da je početak i tok žetve pratio kišni period, koji nije pogodovao pšenici, dok je ratarskim i povrtarskim kulturama značajno koristio. Izneli su podatak da je u jesen 2017. godine posejano 650 000 hektara pšenice i da se očekuje veći prinos u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se proizvodnja oko 3 miliona tona pšenice uz mesečni prinos od oko 4700 kilograma po hektaru. Predstavnici Ministarstva su istakli da Ministarstvo odvaja značajna novčana sredstva za protivgradne mreže i druge zaštitne sisteme, ističući da je za ovu godinu na raspolaganju 14 000 raketa, od kojih je do današnjeg dana potrošeno 8 000 raketa u cilju zaštite pšenice, useva i voćarskih proizvoda od vremenskih nepogoda. Članovima Pododbora su se obratili i predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Profesor Malešević je istakao da su nepovoljni klimatski uslovi loše uticali na završetak vegetacije pšenice i na kvalitet žitarica. Očekuje se da je potrebno još 5 do 6 kvalitetnih radnih dana da se žetva privede kraju. Na kraju sednice, Milija Miletić je istakao da je neophodno da se posle žetve uradi stručna analiza asortimenata koji su rađeni u toku prethodne godine i dodao da se poseban akcenat stavi na poljoprivredne stručne službe. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović, Nada Lazić i Mladen Lukić.

Na Trećoj sednici, koja je održana 13. juna 2024. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu doneli su Odluku o organizovanju javnog slušanja na temu: Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta Datum, vreme i spisak zvanica biće utvrđeni na nekoj od narednih sednica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Milojičić, Slobodan Ilić, Dijana Radović, Borislav Antonijević, Milija Miletić, Veroljub Matić, Dejan Bulatović, Zoran Sandić, Dragan Jovanović, Dušan Nikezić, Ivana Stamatović, Dragan Jonić i Žika Gojković.

Na Četvrtoj sednici, održanoj 9. jula 2024. godine, članovima Odbora za evropske integracije predstavljeni su prioriteti mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije (1. jul – 31. decembar 2024. godine) od strane Nj.E. ambasadora Mađarske u Republici Srbiji Jožefa Mađara (Magyar József). Ambasador Mađar je u obraćanju članovima Odbora, na koncizan način predstavio program svoje zemlje, koji će se sprovoditi u narednih šest meseci tokom kojih Mađarska predsedava Savetu EU, a koji je sačinjen u saradnji sa Španijom i Belgijom i prihvaćen još prošle godine. On je na početku predstavljanja programa izrazio uverenje da će se do kraja oktobra ove godine završiti proces formiranja svih institucija EU. Program predsedavanja, prema rečima ambasadora Mađara, treba da ojača samu EU, pre svega njenu ekonomiju i konkurentnost na globalnom tržištu, uzimajući u obzir socijalni okvir, odnosno, socijalna pitanja i pitanja života građana EU, pitanje zelene ekonomije i tranzicije. Na listi prioriteta je i jačanje vojne industrije unutar EU, a posebno pitanje proširenja, odnosno, prijem novih punopravnih zemalja članica. Ambasador Mađar je istakao da ako se gleda istorija EU, proširenje je uvek nešto najbolje što jača i samu EU i širi njeno unutrašnje tržište. Belgija je puno učinila, prema njegovim rečima, po pitanju proširenja, a Mađarska želi da to nastavi i smatra da i napori Srbije treba da budu uvaženi i cenjeni, posebno njena posvećenost i opredeljenost za članstvo u EU. On je naveo da će se u narednom periodu održati više evropskih foruma EU i Zapadnog Balkana i intencija Mađarske je da zemlje kandidati budu prisuti na što više od njih, a Mađarska želi da se Srbija što više uključi u sve evropske tokove. Još jedan od prioriteta će biti i politička kohezija, dok će se u fokusu mađarskog predsedavanja naći i pitanja migracija, saradnja sa partnerima van EU, unapređenje agrarne politike i pitanja demografije. Ambasador Mađar je svoje izlaganje zaključio aktivnostima koje sprovodi premijer Mađarske, a čiji cilj je formulisanje evropske platforme za dijalog, kako bi se sukob završio i vratio mir koji je svima u Evropi potreban. U nastavku sednice, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa mađarskim ambasadorom o različitim pitanjima koja se odnose na predstavljeni program, kao i o drugim aktuelnim pitanjima. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za evropske integracije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Milić, dr Tijana Perić Diligenski, dr Ana Jakovljević, Dubravka Filipovski, Branislav Josifović, Sanja Džajić, Robert Kozma, Zagorka Aleksić, Dragan Jonić, dr Ksenija Marković, Stanislava Janošević, Dunja Simonović Bratić, Marinika Tepić i Miroslav Petrašinović.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici, održanoj 26. septembra 2024. godine, razmotrili Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je, postupajući u skladu sa odredbama člana 199. Poslovnika Narodne skupštine, izvršio uvid u Rešenje Republičke izborne komisije i Uverenje Minele Kalender o izboru narodnog poslanika, izabrane sa Izborne liste SDA Sandžaka -dr Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka - dr. Sulejman Ugljanin i utvrdio da su podaci o izboru narodnog poslanika istovetni sa podacima iz Rešenja Republičke izborne komisije, čime su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata imenovanom narodnom poslaniku. Odbor je predložio Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranoj narodnoj poslanici. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Branimir Jovanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marko Milošević, Tatjana Petrović Stojković, Olja Petrović, Dane Stanojčić, Đorđe Komlenski, Snežana Jovanović, Goran Milić, Igor Jakšić, Uroš Đokić i Stefan Kitanović.

Dana 18. decembra 2024. godine, sa početkom u 16,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Sedmi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Rejhan Kurtović, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marina Mijatović, Kristina Antić, Aleksandar Stevanović i Vladana Jaraković, zamenici članova. Sastanku su prisustvovali Mihajlo Živković, savetnik predsednice Narodne skupštine i Milan Čuljković, savetnik generalnog sekretara Narodne skupštine, dok su, na poziv predsedavajućeg Radne grupe, aktivnog učešća na sastanku, putem ZUM platforme, uzeli i eksperti ODIHR Lenka Homolkova i Raul Murešan. Na sastanku se radilo prema sledećem dnevnom redu: Razmatranje Predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Uglješa Mrdić i Predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Pavle Dimitrijević, u svetlu komentara eksperata ODIHR; Glasanje o Predlogu za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Uglješa Mrdić i o Predlogu za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Pavle Dimitrijević. Eksperti ODIHR su prisustvovali sastanku da bi odgovorili na pitanja članova Radne grupe i istovremeno dali dodatna pojašnjenja u vezi sa prethodno dostavljenim komentarima ODIHR na podnete predloge za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.. Predsedavajući je konstatovao da predlozi koji su na dnevnom redu sadrže rešenja koja se po pojedinim pitanjima značajno međusobno razlikuju. Te razlike se mogu grupisati u četiri glavne tematske celine, sa čime su se složili i članovi Radne grupe koji su predložili izmene i dopune Zakona. U skladu sa tim, pozvao je eksperte ODIHR da iznesu svoje stavove o tome koja rešenja iz dva predloga zakona ispunjavaju ili ispunjavaju u većoj meri preporuke posmatračkih misija ODIHR. Na ove komentare su se nadovezali podnosioci predloga, Pavle Dimitrijević i Uglješa Mrdić, a zatim i drugi prisutni članovi Radne grupe. U tom smislu, u daljem radu se diskutovalo o sledećim ključnim razlikama između dva predloga izmena i dopuna Zakona: trajanje mandata buduće Komisije za reviziju Jedinstvenog biračkog spiska (da li Komisija treba da ima oročen mandat, i koliko dugo taj mandat treba da traje, ili treba da se obrazuje kao stalno telo, koje bi periodično vršilo reviziju biračkog spiska); na čiji predlog treba da se biraju članovi Komisije (da li treba da ima 10 članova i 10 zamenika članova, koje predlažu poslaničke grupe i predstavnici civilnog društva u proporciji: pet na predlog poslaničkih grupa parlamentarne većine, tri na predlog poslaničkih grupa opozicije, dva na predlog udruženja građana, ili Komisija treba da ima 9 članova i 9 zamenika članova, koje predlažu poslaničke grupe i predstavnici civilnog društva u proporciji: tri na predlog poslaničkih grupa parlamentarne većine, tri na predlog poslaničkih grupa opozicije, tri na predlog udruženja građana) i s tim u vezi na koji način Komisija treba da donosi odluke (prostom većinom, dvotrećinskom većinom, različitim modalitetima kvalifikovane većine), i na koji način treba urediti predsedavanje Komisijom (stalni predsednik ili rotacija kopredsednika u određenim vremenskim intervalima) delokrug Komisije (koja ovlašćenja Komisija treba da ima). Eksperti ODIHR su predložili proširenje delokruga Komisije u odnosu na rešenja koja sadrže predlozi; uređenje načina pristupa Komisije podacima, kako iz Jedinstvenog biračkog spiska (JBS), tako i iz drugih baza podataka, relevantnih za reviziju i verifikaciju JBS (npr. evidencije o prebivalištu), i određivanje obima informacija iz biračkog spiska koje bi bile dostupne svima, a u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Nakon ove diskusije, Uglješa Mrdić (SNS), izjavio je da u svemu ostaje pri rešenjima iz svog predloga uz mogućnost da se o njima dodatno diskutuje, dok je Pavle Dimitrijević (CRTA), obavestio prisutne da će u najkraćem mogućem roku revidirati svoj predlog u skladu sa pojedinim komentarima ODIHR, i tako revidiran predlog dostaviti Radnoj grupi na razmatranje. To je učinio 19.12.2024. Predlozi izmena i dopuna Zakona, kao i mišljenje ODIHR dostupni su na veb prezentaciji Narodne skupštine na adresi: http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupština/sastav/radna-tela/radne-grupe.456.html Nakon više od dva sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za utorak, 24. decembar 2024. godine, sa početkom u 9.00 časova.