Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016. godine. Informaciju je ukratko predstavio Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora interesovali su se za upravne postupke, odnosno sporove koji se vode protiv Ministarstva, izvršenje budžeta za treći kvartal 2016.godine, projekte u vodoprivredi i sanaciju hidrotehničkih objekata, efekte vakcinacije životinja, IPARD i Upravu za agrarna plaćanja. Takođe, članove Odbora zanimalo je da li će budžet za poljoprivredu u 2017. godini iznositi bar 5 odsto ukupnog budžeta, da li je moguće povećati realizaciju budžeta preko 30 odsto, održavanje prelevmana na mleko kao podsticajne mere, kao i kakva će biti buduća strategija Ministarstva u odnosu na mala poljoprivredna gazdinstva. U raspravi su izneti i predlozi za poboljšanje informacija koje Ministarstvo dostavlja Odboru, kao i apel da se u budžetu za narednu godinu predvide adekvatna sredstva za protivgradnu zaštitu, kao i da se posebna pažnja posveti poljoprivredi na jugoistoku Srbije. Takođe, članove Odbora je zanimala i informacija o korišćenju prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, kritikovano je vođenje registra grla od strane Uprave za veterinu sa pozivom na njegovo ažurnije vođenje, govorilo se o suzbijanju dermatitisa kod stoke na teritoriji Srbije, bolesti plavog jezika i pitanju odgovornosti učesnika u procesu vakcinacije koja nije dala efekte i drugo. Pohvaljen je potez Ministarstva o uvođenju robne marke srpski kvalitet, postavljeno je pitanje čije su sirovine u određenim proizvodima i predloženo da to bude propisano, a predloženo je i uvođenje srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016.godine, a doneta su i tri zaključka Odbora. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Velimir Stanojević, Arpad Fremond, Goran Ješić, Nenad Božić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Danijela Stojadinović, prof. dr Miladin Ševarlić i Radoslav Cokić.

Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić odložila je sednicu Odbora koja je započeta danas, do daljnjeg, a članovi Odbora će biti blagovremeno obavešteni o nastavku sednice. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period 1. januar – 30. septembar 2016. Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja članovima Odbora obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković, koji je upoznao je članove Odbora sa normativnim aktivnostima, istakavši da je u pomenutom periodu donet Zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, više uredbi, pravilnika, strategija i zaključaka. U nastavku izlaganja, državni sekretar informisao je Odbor o aktima koji su u pripremi kao i o međunarodnim, programskim i projektnim aktivnostima koje su realizovane u proteklom periodu. Izneo je podatak da ukupno izvršenje Budžeta za razdeo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iznosi 100,98 milijardi dinara, za period od 1. januara do 30. septembra 2016. godine. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period od 1. januara do 30. septembra 2016. godine. Sednici su prisustvovali i pomoćnici sekretara Zoran Milošević, Vladimir Pešić, Milan Popović i Zoran Lazić, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt i načelnici Odeljenja Ljubiša Veličković i Biljana Zekavica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Radovan Jančić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Tomislav Žigmanov, Milena Ćorilić, Boško Obradović i Jelena Vujić Obradović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 8. novembra 2016. godine, Odbor je usvojio inicijative za posete, konstatovane su redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine, usvojeni su izveštaji o realizovanim posetama i konstatovani su ostali realizovani kontakti. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Jovan Palalić, Marko Blagojević, dr Milorad Mijatović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Maja Mačužić, Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, dr Sanda Rašković Ivić, Jelena Vujić Obradović, Nikola Savić i Žika Gojković.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 7. novembra 2016. godine odredio delegaciju Odbora za bilateralnu posetu Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Delegaciju Odbora za bilateralnu posetu Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine činiće članovi Odbora: Dušica Stojković, dr Muamer Bačevac, Zvonimir Đokić i Marinika Tepić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Stevanović, Marko Blagojević, Biljana Pantić Pilja, Vesna Marković, dr Muamer Bačevac, Branko Ružić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski i Dragan Veljković.

Na sednici održanoj 4. novembra, Odbor je usvojio zahtev narodnih poslanika Predraga Jelenkovića i Čabradi Gorana za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i prava na naknadu za odvojeni život od porodice. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, kao i obaveštenja generalnog sekretara o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Goranu Ćiriću, Miloradu Mirčiću i Marku Đurišiću, na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Odbor je većinom glasova doneo Odluku o novčanoj kazni za narodne poslanike Zorana Živkovića, Gorana Ćirića, Milorada Mirčića i Marka Đurišića, u iznosu od 10 procenata osnovne plate narodnih poslanika. U nastavku sednice razmatran je Izveštaj o korišćenju i raspolaganju sredstvima za rad Narodne skupštine u periodu januar-septembar 2016. godine, koji je podnela generalni sekretar Narodne skupštine Svetislava Bulajić. U Izveštaju su iskazani izvršeni javni rashodi i izdaci, koji su realizovani za finansiranje nadležnosti Narodne skupštine u posmatranom periodu u odnosu na planirana sredstva Skupštinskog budžeta za 2016. godinu, koji je sastavni deo Zakona u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu. Bulajić je istakla da je u skladu sa zakonskim odredbama, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrdio Predlog skupštinskog budžeta za 2016. godinu u ukupnom iznosu od 1.867.843.000 dinara, koji je Vlada, bez izmena, uključila u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, koji je usvojila Narodna skupština. Uštede u budžetu, između ostalog, ostvarene su i na osnovu sporazuma između Narodne skupštine i UNDP o pružanju usluga podrške Projektu „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Skupštine Srbije“, koji je zaključen 2012. godine, a kojim UNDP kao donator finansira navedeni projekat. Odbor je većinom glasova usvojio Izveštaja o korišćenju i raspolaganju sredstvima za rad Narodne skupštine u periodu januar-septembar 2016. godine. Odbor je na sednici utvrdio spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Marinika Tepić, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić i Branka Stamenković.

Na sednici održanoj 3. novembra 2016. godine, članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali su sa srpskim poslanicima iz parlamenata Slovenije, Rumunije, Mađarske i Makedonije. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić je pozdravio goste i ukazao na dobru saradnju Ministarstva spoljnih poslova i Kabineta predsednika Vlade kada je u pitanju položaj Srba u regionu i Srba iz dijaspore. Kostić je naveo da je od velikog značaja da se kroz razgovor sa poslanicima srpskog porekla iz regiona upoznamo sa problemima sa kojima se susreću Srbi iz dijaspore. Podsetio je da je za Srbe u Sloveniji od velikog značaja osnivanje Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji i da očekuje da se u skorije vreme Srbima u Sloveniji prizna status nacionalne manjine, jer ih u Sloveniji živi oko 65.000. Prof. dr Slavomir Gvozdenović narodni poslanik srpskog porekla u Parlamentu Rumunije upoznao je članova Odbora sa položajem Srba u Rumuniji gde živi oko 18.500 Srba. Izneo je podatak da u Rumuniji ima šest srpskih osnovnih škola i jedna srpska gimnazija „Dositej Obradović“, ali da postoji problem prilikom obezbeđivanja udžbenika na srpskom jeziku u dovoljnom tiražu za sve studente i đake. U nastavku izlaganja izneo je da je od krucijalnog značaja za srpsku pravoslavnu crkvu povratak imovine (Makrin Dom), kao i primenjivanje dvojezičnih natpisa na svim institucijama u Rumuniji. Takođe, dodao je da je potrebno pojednostaviti dobijanje državljanstva izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu. Gvozdenović je informisao članove Odbora da je u rumunskom Parlamentu izglasan Zakon kojim je definisan 21. novembar kao Dan srpskog jezika u Rumuniji. Slavoljub Adnađ potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji naveo je da je Savez veliki doprinos dao otvaranjem tri granična prelaza 2014. godine, a koji su bitno unapredili ekonomsku saradnju dve zemlje. Takođe, upoznao je članove Odbora da država Rumunija izdvaja značajna godišnja sredstva za srpsku nacionalnu zajednicu. U nastavku izlaganja naveo je da je od matice neophodno obezbediti specifična sredstva za redovnu i vanrednu nastavu na srpskom jeziku i rešiti pitanje lektora srbistike. Ljubomir Aleksov, član parlamenta Mađarske izneo je podatak sa u Mađarskoj živi oko 10.000 Srba i da imaju najsređeniji status u regionu. Takođe, dodao je da je neophodno pojednostaviti dobijanje srpskog državljanstva Srbima koji žive u Mađarskoj. Ivan Stojiljković, član Parlamenta Makedonije, posebno je naglasio da u Makedoniji ne postoji informisanje na srpskom jeziku i apelovao na maticu da se preuzmu neophodni koraci u tom smislu. U nastavku sednice članovi Odbora vodili su konstruktivnu debatu a predsednik Odbora Ivan Kostić naveo je da će se svi predlozi i sugestije koji su izneti od poslanika iz regiona, uputiti nadležnim institucijama na dalje razmatranje i postupanje. Sednici je predsedavao mr Ivan Kostić, predsednik Odbora a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Vladimir Đurić, Jadranka Jovanović, Aleksandar Čotrić, Ljubinko Rakonjac, Blaža Knežević, Dragan Veljković, prim. dr Vlado Babić i Miodrag Linta.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 2. novembra, razmotrili amandmane podnete na predloge zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan i o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Odbor je, u skladu sa članom 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio četiri amandmana podneta na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku kao nepotpune, i to: tri amandmana na član 1. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Saša Radulović i jedan amandman na član 2. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković. Odbor je ocenio da amandman na član 3. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je ocenio da je amandman na član 1. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je amandman na član 1. Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, koji je podneo narodni poslanik Saša Radulović, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da su dva amandmana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, podneta na članove 44. i 49. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Manojlović, Krsto Janjušević, dr Dragana Barišić, Bajro Gegić, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Vojislav Vujić, Saša Radulović i Miroljub Stanković.

Na sednici, održanoj 2. novembra, Odbor je doneo Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom. Članovi Odbora takođe su odlučivali i o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom. Predsednica Odbora Maja Gojković podsetila je da je 19. oktobra dostavljen dopis ovlašćenom predlagaču – udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, da je Narodna skupština na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2016. godini, održanoj 11. oktobra, razmotrila, u okviru prve tačke dnevnog reda, izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, kao i da prilikom glasanja nijedan od kandidata koji je predložen od strane ovlašćenog predlagača nije izabran. Nakon rasprave koja je usledila o drugoj tački dnevnog reda sednice, članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom. Predsednica Odbora naglasila je da će nadležna služba Narodne skupštine objaviti javni poziv za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije u Službenom glasniku Republike Srbije, dnevnom listu Politika i na internet stranici Narodne skupštine, nakon čega će ovlašćeni predlagač imati rok od 15 dana da nadležnoj službi dostave obrazložen predlog sa dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći narodni poslanici i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Aleksandra Čabraja, mr Jadranka Jovanović, Srbislav Filipović, Nataša Mićić, Nataša Mihajlović Vacić, Marko Krlić, Đorđe Vukadinović, Snežana Paunović, Stanija Kompirović i Vesna Marjanović.

Na sednici održanoj 2. novembra članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama u pojedinostima, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama podneta su ukupno 57 amandmana, a Vlada i Odbor su prihvatili devet. Odbora je podneo i dva svoja amandmana, na član 44. i član 49. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na šest pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Ivana Kolić, Zoran Milekić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Jovo Ostojić, Velimir Stanojević, dr Dragan Vesović i Sonja Pavlović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, na sednici od 1.novembra, razmotrio amandmane podnete na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Odbor je ocenio da amandman na član 36. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je ocenio da je preostalih 56 amandmana podnetih na Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Obradović, Bajro Gegić, Jelena Žarić Kovačević, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Elvira Kovač i Miroljub Stanković.

Na sednici od 31. oktobra, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Informacije je predstavio potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović istakavši da je u prvih devet meseci ove godine ukupan kriminalitet smanjen za 5,4 odsto. Protiv 36.601 lica podnete su krivične prijave, a opšta stopa kriminaliteta je manja za 5 odsto. Takođe, rasvetljeno je 51,2 odsto krivičnih dela i oduzeta je višestruko veća količina droge, odnosno, zaplenjeno je 1,9 tona opojnih droga, što je mnogo više, u odnosu na isti period prošle godine, što govori o trendu napretka, zaključio je Stefanović. On je dodao da je i manji broj krivičnih dela protiv života i tela za 4 odsto, a preko 70 odsto ubistava je rasvetljeno, manje je i imovinskog kriminala za 10 odsto, a za 11 odsto je manje kradenih motornih vozila. Stefanović je rekao da je u oblasti maloletničkog kriminaliteta stopa manja za 15,5 odsto, a učešće ovog oblika kriminala u opštem kriminalu je opala sa 6,5 na 6 odsto, što je rezultat rada svih društvenih činilaca. Kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, Stefanović je istakao da je ostvaren bolji rezultat za jednu trećinu u odnosu na prošlu godinu, a dvostruko je bolji rezultat kod zaplene akciznih proizvoda, posebno duvana i cigareta. Javni red i mir je stabilan, imajući u vidu da je u prvih devet meseci održano 36.140 javnih skupova i čak 432 neprijavljena skupa, a bez narušavanja javnog reda i mira održano je i 2.274 kulturno-zabavne manifestacije. Govoreći o stanju bezbednosti granice, Stefanović je istakao da je stanje stabilno i da ima manje krijumčarenja ljudi. U saobraćajnim nezgodama je 1,4 odsto manje poginulih, od ukupno 26.066 saobraćajnih nezgoda. Vatrogasne jedinice intervenisale su 18.624 puta i tu takođe ima manje poginulih i povređenih. Po pitanju migracija u prvih devet meseci ove godine ukupno je registrovano 107.891 migrant, od kojih je 9.869 zatražilo azil, a 1.786 je procesuirano zbog ilegalnog prelaska granice, dodao je Stefanović. Trenutno u Srbiji boravi oko 7.000 migranata u prihvatnim centrima, uz veći broj ilegalnih migranata na ruti. Preko 23.000 ljudi je pokušalo nezakonit ulazak na teritoriju Srbije, podnete su 284 prijave zbog krijumčarenja ljudi, a problem predstavlja to što organizatori krijumčarenja nisu u Srbiji, već ili na početku rute u Turskoj ili u zemljama EU, te će stoga EU uputiti dodatne snage Fronteks, na granicu Srbije i Bugarske kao pomoć našoj i bugarskoj policiji u suzbijanju ilegalnog prelaska granice, rekao je Stefanović.U raspravi koja je usledila članovi Odbora i ministar unutrašnjih poslova razmenili su mišljenja o migrantskoj krizi, krivičnim delima i prekršajima migranata, problemu ilegalnog oružja i njegovoj legalizaciji, slučaju generala Dikića, usavršavanju pripadnika policije i njihovoj spremnosti, sredstvima EU za boravak migranata u Srbiji, aktivnostima MUP-a na identifikovanju organizatora trgovine ljudima, pripremi zakonskih promena radi sprečavanja nasilja nad ženama i decom, informacijama o pronalasku oružja u blizini porodične kuće predsednika Vlade, slučaju Savamala i postupanju policije, protestima građana, rezultatima saobraćajne policije, ubistvu vođe navijača u Beogradu i objavi rata mafiji, izboru direktora policije, strukturi dostavljenih informacija o radu MUP-a, informacijama o privatnom obezbeđenju i njihovom licenciranju, koordinaciji MUP-a sa drugim službama od značaja za nacionalnu bezbednost, nedostatku komparacije rezultata rada sa drugim kvartalima, unutrašnjoj kontroli, novoj doktrini u radu MUP-a, aferi iznošenja podataka, angažovanju pripadnika MUP-a na obezbeđenju ličnosti i svedoka, broju policajaca u mirovnim misijama, broju samoubistva policajaca i drugo. Nakon rasprave, Odbor je većinom glasova članova prihvatio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Zoran Dragišić, Marko Blagojević, Dubravka Filipovski, Božidar Delić, dr Vesna Rakonjac, Borislav Kovačević, Duško Tarbuk, mr Jasmina Nikolić, Vladan Zagrađanin, Momčilo Mandić, Jasmina Obradović, Zoran Radojičić i Marko Đurišić.

Na sastanku Radne grupe za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici održanom 26. oktobra, predstavljen je Projekat „Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji.“ Projekat je predstavila direktorka za politički razvoj i planiranje Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život OSI Srbije. Iznela je mišljenje da zadaci Radne grupe treba da se odnose na donošenje novih i unapređenje postojećih zakonskih propisa, praćenje primene zakona u praksi, unapređenje komunikacije i saradnje sa predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom u procesu kreiranja politika i afirmisanje principa samostalnog života u Parlamentu i u javnosti. U nastavku izlaganja Gordana Rajkov se osvrnula na oblasti koje su od posebnog značaja za osobe sa invaliditetom, a odnose se na pristupačnost, jačanje ekonomske nezavisnosti, inkluzivno obrazovanje, decentralizaciju i socijalnu zaštitu. Takođe, istakla je da je neophodno održavanje tematskih sednice, javnih slušanja, a naročito praćenje predloga zakona sa aspekta osoba sa specijalnim potrebama. Predsednica Radne grupe dr Vesna Rakonjac izrazila je zadovoljstvo što je i u novom sazivu formirana Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom i predložila da prvenstveni zadatak Radne grupe bude obilazak lokalnih samouprava, a u cilju da se na terenu utvrdi pravo stanje i ustanove problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Takođe, istakla je da je ključno pitanje budžetiranje projekata koji se odnose na samostalan život osoba sa invaliditetom, kroz obučavanje kadrova koji će pomoći osobama sa invaliditetom da se aktivnije uključe u sve oblasti društvenog života. Narodna poslanica i članica radne grupe Dubravka Filipovski iznela je predlog da članovi Centra za samostalni život OSI Srbije pripreme godišnji akcioni plan, kako bi Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici dala svoj doprinos i postupala po istom. Sastankom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi Radne grupe: Milanka Jevtović Vukojičić, Ljupka Mihajlovska, Marija Janjušević, Milena Ćorilić, Dubravka Filipovski, Milena Bićanin i Vesna Ivković.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 25. oktobra 2016. godine, razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Vojnobezbednosne agencije za period od 1. oktobra 2015. godine do 31. marta 2016. godine. Odbor za kontrolu službi bezbednosti je ustanovio da je Vojnobezbednosna agencija u izveštajnom periodu kontraobaveštajnim i bezbednosnim merama efikasno štitila Ministarstvo odbrane, Vojsku Srbije i odbrambene pripreme zemlje u celini, u skladu sa zakonskom regulativom. Takođe, analizirana je i realizacija težišnih zadataka Vojnobezbednosne agencije, koji se odnose na suprotstavljanje terorističkoj i ekstremističkoj delatnosti, suprotstavljanje delatnosti stranih obaveštajnih službi i prioritetima Vojnobezbednosne agencije u skladu sa aktuelnim bezbednosnim izazovima. Odbor je doneo i Odluku o vršenju nadzorne posete i kontrole rada Direkcije Vojnobezbednosne agencije u Beogradu, u skladu sa Planom rada Odbora za kontrolu službi bezbednosti za 2016. godinu. Navedenom Odlukom predviđen je datum nadzorne posete, sastav Delegacije Odbora, kao i predmet i ciljevi nadzorne posete. Na sednici razmatrane su i predstavke građana koje se odnose na pitanja iz delokruga rada Odbora. Odbor za kontrolu službi bezbednosti nastaviće aktivan nadzor nad radom službi bezbednosti u cilju jačanja civilnog i demokratskog nadzora nad radom službi bezbednosti.

Na sednici od 21. oktobra, Odbor za spoljne poslove razmotrio je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača Pavle Janković, načelnik Odeljenja za Regionalne inicijative u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je istakao da je Sporazum izrađen po modelu Višegradskog fonda, sa ciljem da se na zapadnom Balkanu pomogne razvoj odnosa sa civilnim društvom, akademskim strukturama i podstakne regionalna saradnja. Svrha Fonda za zapadni Balkan definisana je Statutom, koji je sastavni deo Sporazuma, a odnosi se na promociju tešnje saradnje ugovornih strana, jačanje međusobnih veza, podsticanje procesa evropskih integracija i zajedničko predstavljanje u trećim zemljama. Ciljevi Fonda se ostvaruju kroz različite oblasti saradnje, kulturne, obrazovne, naučne i druge. Sporazum je potpisan 2015. godine, a Republika Srbija je tom prilikom uložila Deklaraciju, koja precizira da se njegovo potpisivanje ne može shvatiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, već da je reč o teritoriji pod međunarodnom upravom i koja je sastavni deo Republike Srbije. Fond će se finansirati uplatom jednakih kontribucija ugovornih strana, u iznosu od 30.000 evra godišnje. U raspravi koja je usledila članovi Odbora isticali su, sa jedne strane, da se ovaj Sporazum ne može naći na dnevnom redu sednice jer nije međunarodni ugovor, što nije u skladu sa Ustavom, interesovali su se za korist koju će Srbija imati od njega, inicirali povlačenje ove tačke dnevnog reda sa sednice, najavili podnošenje ocene ustavnosti Sporazuma ukoliko bude donet, a sa druge strane, isticali da se Sporazumom ne priznaje nezavisnost Kosova, već poziva na Rezoluciju 1244 UN i da isti predstavlja nastavak saradnje u regionu, kao i da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo dao mišljenje da je Sporazum u skladu sa Ustavom. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, a izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine biće zamenica predsednika Odbora Aleksandra Đurović. U nastavku rada Odbor je usvojio tri i odbio jednu inicijativu za posete, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojio tri izveštaja o realizovanim posetama i konstatovao ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, dr Milorad Mijatović, Dušica Stojković, Đorđe Kosanić, Miodrag Linta, Đorđe Vukadinović, Dubravka Filipovski, Nataša Mihailović Vacić, Marko Blagojević, Marija Obradović, mr Jasmina Nikolić, dr Sanda Rašković Ivić, Nataša Sp. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović i Aleksandra Đurović.

Na 10. sednici, održanoj 20. oktobra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora odlučili su većinom glasova da objedine raspravu o svim tačkama dnevnog reda, koje je obrazložila u ime predstavnika predlagača Dragana Ratković, iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije odnosi se na izgradnju zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu za smeštaj osuđenika osuđenih na duže od pet godina, a ukupan iznos zajma je 17 miliona evra. Kod ovog zajma je povoljno to što povodom svakog povlačenja tranše može da se bira kamatna stopa, a period otplate se kreće u rasponu od 15 do 20 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije odnosi se na finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, u iznosu od 150 miliona evra. Do sada je Srbija koristila ovakvih pet kredita, koji se koriste preko Narodne banke Srbije, a koja ta sredstva plasira poslovnim bankama, koje ih onda nude krajnjim korisnicima. Minimalni iznos tranše je 5 miliona evra, a kod zapošljavanja mladih ne može biti manja od 2,5 miliona evra. Novina kod ovog zajma je novo zapošljavanje mladih, tako da je pola ove kreditne linije tome namenjeno. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije namenjen je za otklanjanje posledica zemljotresa u Kraljevu, u iznosu od 8 miliona evra, a uslovi su kao i kod prvog zajma, odnosno, nema troškova provizije banci, može da se bira kamatna stopa, a povlačiće se u dve tranše. Deo sredstva za izgradnju stambenih objekata u Kraljevu obezbediće grad Kraljevo, a radovi će započeti početkom 2017. godine. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj namenjen je budžetu Republike Srbije u iznosu od 69 miliona evra, a isplata tranši će zavisiti od ispunjavanja indikatora definisanih zajmom. Zajam se uzima na 17 godina, uz grejs period od pet godina. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku je sličan ugovoru iz 2014.godine i može se smatrati bilateralnim sporazumom sa Vladom Abu Dabija. Zajam je u iznosu od jedne milijarde dolara, predviđeno je da se povlači u pet tranši, od po 200 miliona dolara, s tim što razmak između tranši ne može da bude kraći od šest meseci. Sredstva će se povlačiti po potrebi, odnosno, kako budu dospevale obaveze države u dolarima, kamatna stopa je 2,25 odsto godišnje sa stopom za administriranje, otplata je na 10 godina, uz grejs period od pet godina. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve predložene zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Milorad Mirčić, Goran Ćirić, Slaviša Bulatović, Zoltan Pek, Ivan Manojlović i Milan Lapčević.