Na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj 30. novembra, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva privrede za period jul – septembar 2016. godine, izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jun, jul, avgust i septembar 2016. godine, kao i Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula 2016. do 30. septembra 2016. godine. Članovi Odbora vodili su objedinjenu raspravu o prvih pet tačaka dnevnog reda sednice, a Informaciju i izveštaje Odboru je predstavio Radoje Savićević, sekretar Ministarstva privrede i pomoćnici Dragan Janjić, Dubravka Drakulić, Biljana Žarković i Dragan Ugrčić. Predstavnici Ministarstva predstavili su rezultate o stanju javnih preduzeća, privatizacije i stečaja, podrške razvoja u preduzetništvu malih i srednjih preduzeća. Nakon rasprave Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva privede i izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jun, jul, avgust i septembar 2016. godine. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula 2016. do 30. septembra 2016. godine, koji je članovima predstavio državni sekretar Stevan Nikčević, i pomoćnici Maja Mandrpa Gašić, Bojana Todorović, Renata Pindžo i Željko Rakić. Pomoćnici su upoznali članove Odbora sa aktivnostima i rezultatima postignutim u bilateralnoj ekonomskoj saradnji, multilateralnoj i regionalnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji i turizmu. Nakon razmatranja, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula 2016. do 30. septembra 2016. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Mijatović, Tomislav Ljubenović, Ivan Manojlović, Snežana Paunović, Snežana R. Petrović, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Vacić Mihailović, Zoran Bojanić, Ostoja Mijailović i prof. dr Aleksandra Tomić.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su većinom glasova, na sednici od 28. novembra, utvrdili liste kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i liste organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, koje su predložili univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom, kao i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom. Predsednica Odbora Maja Gojković podsetila je da je Odbor uputio javni poziv ovlašćenim predlagačima 4. novembra, kao i da je rok za dostavljanje obrazloženog predloga dva kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije bio 15 dana. Ovlašćeni predlagač, univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom, predložili su kandidate prof. dr Nenada Cekića, prof. dr Vladimira Tomaševića, Gorana Petrovića i prof. dr Dragana Boškovića. Odbor je utvrdio listu kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kojeg predlažu univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom, na kojoj su dva kandidata koji ispunjavaju uslove propisane javnim konkursom i to: prof. dr Vladimir Tomašević i Goran Petrović. Odbor je utvrdio i listu organizacija za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kojeg predlažu univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom, i to Univerzitet u Beogradu, Univerzitet Union – Nikola Tesla i Univerzitet u Kragujevcu. Ovlašćeni predlagač, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom, predložili su za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije kandidate Radoja Kujovića i Radoslava Nikolića. Odbor je utvrdio listu kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kojeg predlažu udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom, na kojoj su kandidati Radoje Kujović i Radoslav Nikolić, a Odbor je takođe utvrdio i listu organizacija za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kojeg predlažu udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom, na kojoj je 56 udruženja. U nastavku sednice razmotrena je Inicijativa za donošenje autentičnog tumačenja odredaba Zakona o elektronskim medijima, koju je Odboru podnela Javna medijska ustanova „Radio televizija Srbije“. Javna medijska ustanova „Radio televizija Srbije“ zatražila je autentično tumačenje člana 100. stav 9. Zakona o elektronskim medijima. Imajući u vidu da Odbor za kulturu i informisanje nije nadležan, članovi Odbora odlučili su da inicijativu proslede Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Paunović, mr Jadranka Jovanović, Nataša Mihailović Vacić, Đorđe Vukadinović, Miletić Mihajlović, Milorad Hadži Stošić, Bojan Torbica, dr Ana Stevanović, Mirko Krlić, Vladimir Đurić, Enis Imamović, Vesna Marjanović, Marija Obradović, Srbislav Filipović i Dragana Kostić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković.

Na sedmoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 25. novembra, razmotrene su opasnosti od nodularnog dermatitisa i drugih bolesti životinja i stanje u stočarstvu. Stanje u stočarstvu, kada su u pitanju bolesti životinja, članovima Pododbora predstavio je dr Miloš Petrović, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Nišu. On je istakao da je od juna meseca tekuće godine, kada se nodularni dermatitis pojavio u Republici Srbiji, tačnije u Bujanovcu, veterinarska služba, u saradnji sa lokalnom samoupravom, Vojskom Republike Srbije i Ministarstvom unutrašnjih poslova, za veoma kratko vreme uspela da suzbije bolest i štetu nastalu usled oboljevanja životinja. U Republici Srbiji eutanazija je izvršena nad 594 goveda u 16 opština, a isplaćena naknada iznosila je preko 60 miliona dinara. Distribuirano je oko 110 000 vakcina protiv nodularnog dermatitisa, a za 25 dana vakcinisana su sva goveda u Pčinjskom, Jablaničkom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu. Petrović je naglasio i da se na Institutu u Nišu očekuje otvaranje laboratorije za molekularnu dijagnostiku, što će pospešiti i sam rad Instituta, jer se neće gubiti vreme na otkrivanje zaraznih bolesti. Miodrag Milković, predsednik Upravnog odbora Veterinarske komore Srbije, dodao je da javnost nije dovoljno upoznata sa pojavom nodularnog dermatitisa, odnosno bolesti kvrgave kože, i da se apelovalo na pozornost još od februara 2016. godine, kada se bolest pojavila u Turskoj, a potom proširila na Makedoniju i Bugarsku. Rečeno je i da neke veterinarske stanice nisu imale sredstava da izađu na teren i da se pojedinim veterinarskim stanicama mora pružiti finansijska pomoć, kao i da u Surdulici i Bujanovcu ne postoji ni jedna veterinarska stanica. Takođe je navedeno da se na terenu moraju vršiti deratizacija i dezinsekcija, jer insekti imaju veliku ulogu u prenosu bolesti kod stoke. Na sednici je razmotreno i stanje u veterinarskoj službi, a Milija Miletić, predsednik Pododbora, naveo je da u Srbiji postoji 348 veterinarskih stanica, 624 veterinarske ambulante, 17 veterinarskih stanica u stečaju, i dve stanice, u Bujanovcu i Lebanu, koje nisu u postupku privatizacije, zbog velikog broja transporta životinja u tim okruzima. U Srbiji postoji oko 3500 veterinara, ali je privatizacija veterinarskih stanica loše urađena. Gradimir Milosavljević, doktor veterinarske medicine iz Svrljiga, pohvalio je terensku veterinarsku službu i konstatovao da je odgovorno i profesionalno odreagovala prilikom suzbijanja nodularnog dermatitisa. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i narodni poslanici mr Marko Milenković, Zvonimir Đokić, Ivana Nikolić i Marija Janjušević.

Na sednici Odbora, održanoj 24. novembra, utvrđen je predlog skupštinskog budžeta za 2017. godinu, koji je pripremila generalni sekretar Narodne skupštine. Odbor je, u nastavku sednice, razmotrio obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnim poslanicima Saši Raduloviću i Milanu Lapčeviću, na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Odbor je, većinom glasova, doneo Odluku o novčanoj kazni za narodnog poslanika Sašu Radulovića u iznosu od 40 procenata osnovne plate, kao i Odluku o novčanoj kazni narodnog poslanika Milana Lapčevića u iznosu od 10 procenata osnovne plate. Razmotreno je i izricanje mere održavanja reda narodnom poslaniku Saši Raduloviću, na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Odbor je većinom glasova doneo Odluku o novčanom kažnjavanju narodnog poslanika u iznosu od 10 procenata osnovne plate. Takođe je razmotreno i obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnim poslanicima Tatjani Macuri i Nenadu Božiću, na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku o novčanoj kazni za narodnu poslanicu u iznosu od 20 procenata osnovne plate, kao i o novčanoj kazni za narodnog poslanika Nenada Božića u iznosu od 10 procenata osnovne plate. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnim poslanicima na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, i doneli Odluku o novčanom kažnjavanju narodnog poslanika Balše Božovića u iznosu od 50 procenata osnovne plate, Tatjane Macure u iznosu od 50 procenata, Branislava Mihajlovića u iznosu od 50 procenata, Gorana Ješića u iznosu od 10 procenata, Saše Radulovića u iznosu od 10 procenata i Branke Stamenković u iznosu od 10 procenata osnovne plate. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nenad Konstantinović, Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Nenad Čanak, Milorad Mirčić, mr Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandra Marković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, Nemanja Šarović, dr Darko Laketić i Branka Stamenković.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 23. novembra, razmotrili amandman na član 13. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Odbor je jednoglasno ocenio da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Zvonimir Stević, Miroljub Stanković i Elvira Kovač.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je, na kraćoj sednici od 23. novembra, podneo amandman na član 13. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ovim amandmanom vrši se usklađivanje usvojenih amandmana podnetih na član 13. Predloga zakona međusobno i njihovo usklađivanje sa Predlogom zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Vladan Zagrađanin, Mihailo Jokić, Đorđe Komlenski, dr Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Miletić Mihajlović, Biljana Pantić Pilja i Marko Parezanović.

Na sednici Odbora, održanoj 18. novembra, razmotreni su amandmani podneti na tačke jedan do četiri dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je podnela Vlada, narodni poslanici podneli su 153 amandmana. Odbor je ocenio da četiri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i to amandman na član 16. koji je podnela Gorica Gajić, na član 16. i član 18. koje je podneo Borislav Kovačević i na član 31. koji su zajednički podneli Velimir Stanojević i Dubravka Filipovski. Članovi Odbora većinom glasova su ocenili da su ostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 13. za koji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo oceno da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnela Vlada, narodni poslanici podneli su 71 amandman, a Odbor je ocenio da je 70 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je amandman na član 40. koji su zajednički podneli Nenad Čanak, Marinika Tepić, Olena Papuga i Nada Lazić, odbacio kao nepotpun. Na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je podnela Vlada, podneto je 43 amandmana, od kojih je Odbor za 41 amandman ocenio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je za dva amandmana ocenjeno da nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i to: amandman na član 7. koji su zajednički podneli Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković i amandman na član 18. koji su zajedno podneli Srđan Nogo, Boško Obradović, dr Dragan Vesović, Marija Janjušević, dr Ivan Kostić i Zoran Radojičić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 18. novembra, razmotrili amandmane podnete na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Od ukupno 152 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici Vlada i Odbor su prihvatili 21, a Odbor je podneo i jedan svoj amandman na članove 13, 14. i 16. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika podneto je 71 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili šest. Vlada i Odbor prihvatili su sedam od 43 podneta amandmana na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, dok je od 39 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela prihvaćeno tri. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Sreto Perić, Balint Pastor, Marko Parezanović, Miletić Mihajlović, Tanja Tomašević Damnjanović, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić, Marijan Rističević i Jovan Palalić.

Odbor za zdravlje i porodicu je na sednici održanoj 15. novembra 2016. godine razmotrio Predlog kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Članovi Odbora izabrali su za kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, prof. dr Milana Kneževića, čiji će Predlog dostaviti Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. U nastavku sednice članovi Odbora su razmotrili predstavke građana i organizacija, i usvojili predloge Radne grupe za razmatranje predstavki građana i organizacija. Takođe, Odbor je usvojio Predlog za organizovanje prvog javnog slušanja Odbora na temu prevencije raka grlića materice. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sc. med. Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora, dr Danica Bukvić, dr Branislav Blažić, Milovan Krivokapić, Marjana Maraš, dr Svetlana Nikolić Pavlović, Desanka Repac, prof. dr Milan Knežević, dr Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, Borka Grubor i državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Meho Mahmutović.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 15. novembra 2016. godine, devetu sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Finskoj i nerezidentnim ambasadorom u Republici Estoniji, Sašom Obradovićem, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim kontaktima, kao i konstatovao promene u sastavu PGP sa sledećim zemljama: Azerbejdžanom, Alžirom, Podsaharskim zemljema Afrike, Argentinom, Australijom, Belgijom, Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Brazilom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Grčkom, Danskom, Izraelom, Indijom, Indonezijom, Italijom, Iranom, Japanom, Jermenijom, Kazahstanom, Kinom, Kiprom, Kubom, Luksemburgom, Mađarskom, Makedonijom, Meksikom, Nemačkom, Norveškom, Poljskom, Republikom Korejom, Rumunijom, Ruskom Federacijom, SAD, Slovačkom, Slovenijom, Turskom, UAE, Finskom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Švajcarskom, Švedskom i Španijom.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u načelu. Predlog zakona obrazložio je Jovan Ćosić, viši savetnik u Ministarstvu pravde naglasivši da su ovo prve izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je donet 2013. godine. Ćosić je naveo da se izmene i dopune zakona mogu podeliti u više segmenata, od kojih se jedna grupa promena odnosi na krug krivičnih dela na koji se zakon primenjuje, kao što su krivična dela teško ubistvo, razbojništvo, krivična dela protiv intelektualne svojine i krivično delo protiv privrede. Takođe, izmenama i dopunama se predviđaju izmene u odredbama koje se odnose na postupak trajnog i privremenog oduzimanja imovine, a pojednostavljen je i postupak za privremeno oduzimanje imovine, tako što se briše prigovor kao pravno sredstvo protiv rešenja, a zadržana je samo žalba. Jovan Ćosić je naveo da je za ovaj Odbor bitna, a tiče se nadležnosti organa koji sprovode ovaj zakon, obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 24, kojom je predviđeno da u Jedinici za finansijsku istragu, Ministarstvo unutrašnjih poslova obrazuje Kancelariju za povraćaj imovine, koja će obrađivati zahteve u okviru međunarodne pravne pomoći. Kada je u pitanju usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije, istakao je da postoji šest izvora prava Evropske unije i da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela u skladu sa svih šest. Nakon rasprave koja je usledila članovi Odbora za evropske integracije su većinom glasova usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u načelu. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Žarko Mićin, Marko Blagojević, Biljana Pantić Pilja, Zvonimir Đokić, Dragan Šormaz, Branko Ružić, Petar Jojić, Jovan Jovanović, Maja Videnović, Muamer Bačevac, Mladen Grujić i Balint Pastor.

Na 11. sednici, održanoj 14. novembra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatima za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Razgovor je obavljen sa šest kandidata, i to sa Jelenom Stojanović, Svetlanom Ražić, Slavišom G. Miloševićem, Rastkom Naumovim, Jasminom Pejaković i Snežanom Dobrinjac. Po obavljenom razgovoru sa kandidatima Odbor je jednoglasno utvrdio Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predložio Narodnoj skupštini Jelenu Stojanović, za prvog člana i Svetlanu Ražić, za drugog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Takođe, na sednici je konstatovan prestanak funkcije člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije Stojanu Stamenkoviću, istekom mandata 13. novembra 2016. godine, i odlučeno je da se uputi dopis poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini da do 29. novembra 2016. godine dostave predloge kandidata za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Milorad Mirčić, Radmilo Kostić, Đorđe Kosanić, Srbislav Filipović, Nikola Jolović, Zoltan Pek, prof. dr Vladimir Marinković, Goran Ćirić i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, razmotreni su Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavnom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Miroljub Stanković, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Vojislav Vujić, Balint Pastor i Ljupka Mihajlovska.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, razmatrana je Informacija o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul – septembar 2016. godine. Informaciju o radu predstavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u kojoj se navodi da je Ministarstvo, između ostalog, obavilo poslove koji se odnose na razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva, obezbeđivanja materijalnih osnova za delatnost kulture, kao i poslove praćenja i sprovođenja i pripreme zakona u oblasti javnog informisanja. U Informaciji o radu navodi se da je Ministarstvo podsticalo saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu, kao i rad kulturno-informativnog centra u Parizu. Ministar je naglasio da su stvoreni uslovi za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i učestvovanje u regionalnim projektima i najavio nacrt strategije za razvoj kulture, kao i nacrt strategije o medijima. U diskusiji koja je usledila članovi Odbora su se interesovali za tok i rokove rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, imenovanju sekretara i pomoćnika ministra kulture i informisanja i planu upoznavanja javnosti sa pomenutim strategijama. Vukosavljević je najavio završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja za kraj januara 2018. godine, a Muzeja savremene umetnosti za 20. oktobar 2017. godine. Predsednica Odbora Maja Gojković interesovala se da li Ministarstvo planira da izradi predlog zakona o pozorištu i kinematografiji i da li je spremno za korenite promene u toj oblasti, koje će, kako je ocenila, nesumnjivo pokrenuti najrazličitije reakcije, na šta je dobila potvrdan odgovor od Vukosavljevića. Odgovarajući na pitanje predsednice Odbora o statusu sudskog spora između države Republike Srbije i Kustransa, koji se bavi skladištenjem slika, a koji je nastao usled štetnog ugovora koji je potpisan 2004. godine između Ministarstva kulture i Kustransa, ministar je istakao da problem skladištenja slika može biti rešen ili vansudskim putem sa Kustransom ili izgradnjom državnog depoa. Na sednici je pokrenuto i pitanje rešenja statusa novinske agencije Tanjug. Tim povodom predsednica Odbora predložila je da se razmotri mogućnost primene francuskog modela nacionalne agencije Frans pres, za koji smatra da bi pomirio sve ono što je potrebno poštujući zakon i propise EU i potrebu države da pravovremeno obaveštava o događajima u državi. Vukosavljević je naveo da je francuski model interesantan, te da će se u donošenju odluke razmotriti dva, tri modela. Predsednica Odbora Maja Gojković upoznala je ministra sa planom Narodne skupština da sačini katalog kulturnih dobara koja su nestala iz zdanja Doma Narodne skupštine 5. oktobra, i zamolila ministra za pomoć u tom projektu. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Milorad Hadži Stošić, Aleksandar Jugović, Vesna Marjanović , prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Nataša Mihailović Vacić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje je podnela Vlada. Predlog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici obrazložili su Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Zoran Balinovac, pomoćnik ministra pravde. Radomir Ilić je istakao da je cilj ovog zakona da se na opšti i jedinstveni način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Takođe, dodao je da je neophodna bolja koordinacija između državnih organa kao i da je ovim zakonom uvedena novina, koja se odnosi na specijalizaciju državnih organa, pre svega policije i tužilaštva. Upoznao je članove Odbora da su državni organi dužni da vrše procenu rizika i da na osnovu toga izreknu učiniocu prekršaja meru udaljavanja od 48 sati. Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi. U nastavku izlaganja državni sekretar naveo je da će ovim zakonom, nadležna policijska uprava voditi evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i da se ti podaci čuvaju u Centralnoj evidenciji pet godina, a nakon toga se brišu. Kao novinu predloženog zakona, izneo je da će se kaznom zatvora od 60 dana kazniti za prekršaj lice, koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena. Dodao je da je Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici, koji će pratiti primenu ovog zakona. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova su odlučili da prihvate Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, takođe je obrazložio državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, istakavši da su promene koje se nalaze u okviru zakona obilne i podeljene na nekoliko većih celina. Prvu celinu predstavljaju krivična dela protiv privrede i službene dužnosti, drugu čine krivična dela koja predstavljaju primenu Istanbulske konvencije a treću celinu predstavljaju aktuelna krivična dela koja su rađena na inicijativu drugih ministarstava. Naveo je da je za Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova naročito bitna primena Instanbulske konvencije i da je Ministarstvo pravde u tom smislu unelo nekoliko krivičnih dela, kao što su krivično delo proganjanje, polno uznemiravanje, prisilan brak, genitalno sakaćenje i dodao da su pooštrene kazne za učinioce nasilja u porodici. U raspravi je učestvovala i Tanja Ignjatović, predstavnica Autonomnog ženskog centra i iznela je sugestije i predloge koje se tiču oba predloga zakona. Nakon rasprave, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da prihvate Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u načelu. U nastavku sednice članovi Odbora su jednoglasno izabrali Meha Omerovića za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Turk, Olena Papuga, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Srđan Nogo, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljiljana Malušić i Milena Bićanin.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 14. novembra, razmotrili u načelu Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova predlog predsednika Odbora da se obavi zajednički načelni pretres o svim predloženim zakonima, koje je predstavio državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić. Ilić je istakao da su sva četiri predloga zakona sistemski povezana, dok Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ima najveći broj izmena, kojima se tretiraju krivična dela protiv privrede i protiv službene dužnosti, a sa ciljem borbe protiv korupcije. Predlog ovog zakona prate i dva organizaciona predloga, a to su Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dok se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela odnosi na izmene koje se tiču usklađivanja domaćeg sa zakonodavstvom EU. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova sve predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Pavlović, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, dr doc. Mihailo Jokić, Dušan Petrović, Marko Parezanović i Miletić Mihajlović.