Na sednici od 30. septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o temi Poljoprivreda – stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i ruralni razvoj. U raspravi su, pored članova Odbora i drugih narodnih poslanika, učestvovali Dragan Mirković, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine za ruralni razvoj, Nenad Budimović ispred Privredne komore Srbije i poljoprivrednici sa teritorije opštine Bujanovac. Takođe, sednici su prisustvovali i predsednik i zamenik predsednika opštine Bujanovac Šaip Kamberi i Stojanče Arsić. Članovi Odbora složili su se da je ulaganje u stočarsku proizvodnju ovog kraja od prioritetnog značaja, imajući u vidu da opština Bujanovac ima stočni fond koji broji preko 8.000 grla stoke. U raspravi je istaknuto da je potrebno veće izdvajanje sredstava iz fondova lokalne samouprave za uvećanje stočnog fonda, promene zakona i pravilnika koji se odnose na podsticaje za marginalna, nerazvijena ruralna područja, a govorilo se i o potrebi ukrupnjavanja zemljišta ili komasaciji, kao i o korišćenju državnih subvencija za stočni fond, ali i sredstava iz IPARD fondova. Takođe, pohvaljena je inicijativa Odbora i odluka izvršne vlasti da veterinarska stanica u Bujanovcu ostane u državnom vlasništvu, što je u mnogome pomoglo proizvođačima u borbi sa zaraznim bolestima stoke. Bujanovac ima preko 25.000 ha poljoprivrednog zemljišta, jednim delom pod pšenicom, a drugim delom pod voćem, što je dobra polazna osnova za razvoj i ratarstva i voćarstva u ovom kraju. Problem sa kojim se ovaj region suočava jeste stopa nezaposlenosti stanovništva od preko 50 odsto, te je korišćenje svakog potencijala područja, uz podsticaje države i posebne programe pomoći, od velike važnosti za smanjenje nezaposlenosti. Na sednici se govorilo i o korišćenju sredstava po IPARD programu, nepripremljenosti administracije za povlačenje tih sredstava, ali i poljoprivrednika koji nisu za to pripremljeni, takođe bilo je reči i o reeksportu poljoprivrednih proizvoda, zadrugarstvu i potrebi udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, posledicama potpisivanja SSP-a po poljoprivredu u Srbiji, budžetskim sredstvima od 3 milijarde dinara za ruralni razvoj, što je mnogo više nego što je izdvajano ranijih godina. Poljoprivrednici bujanovačkog kraja upoznali su članove Odbora sa problemima sa kojima se suočavaju. Nakon višesatne rasprave članovi Odbora doneli su većinom glasova sledeće zaključke: Odbor preporučuje da se podsticaji u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, u skladu sa mogućnostima, maksimalno uvećaju; Odbor preporučuje da se sredstva koja su predviđena za 2016. godinu za ruralni razvoj što pre plasiraju onima kojima su namenjena i koji su za njih konkurisali, i u skladu sa tim, uskladiti pravilnike sa Uredbom; Odbor preporučuje da se pooštre kontrole, fitosanitarne i veterinarske, poljoprivrednih proizvoda koji se izvoze, posebno onih koji se izvoze na tržište Rusije i Evropske unije. Na predlog člana Odbora Miroslava Aleksića Odbor posebno ističe reeksort i mere za sprečavanje reeksporta voća i povrća iz zemalja EU na tržište Ruske Federacije; Odbor preporučuje da se ispune, u najhitnijem roku, uslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, da se u skladu sa tim sredi stanje oko zgrade, procedure, Zakona o poljoprivredi i dovrši upošljavanje. Na predlog člana Odbora prof. dr Miladina Ševarlića Odbor posebno ističe informaciju o razlozima neakreditovanja Uprave za agrarna plaćanja i planirane aktivnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za ubrzano obezbeđivanje uslova za akreditovanje Uprave za agrarna plaćanja i raspisivanje konkursa za korišćenje sredstva IPARD-a; Odbor preporučuje da se maksimalno posveti pažnja porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, posebno malim poljoprivrednim gazdinstvima u devastiranim područjima, da se podstiču udruživanja poljoprivrednika radi efikasnije proizvodnje i korišćenja podsticajnih sredstava. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Bujanovcu, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Marko Milenković, Velimir Stanojević, Arpad Fremond i Miroslav Aleksić. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Pododbor za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije je na Prvoj sednici, održanoj 30. septembra, razmotrio ulogu i značaj revizije svrsishodnosti i mehanizama za jačanje nadzorne uloge Narodne skupštine i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kroz praćenje preporuka datih u izveštajima o reviziji svrsishodnosti i organizovanje javnih slušanja o izveštajima o revizijama, koje je sprovela Državna revizorska institucija. Američka iskustva po pitanju revizija svrsishodnosti predstavio je Džozef Kristof (Joseph Christoff), bivši direktor Kancelarije za odgovornu vlast SAD, saradnik i konsultant Državne revizorske institucije, u okviru USAID-ovog Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast. Predsedavajući sednici prof.dr Vladimir Marinković izrazio je zadovoljstvo nastavkom saradnje sa stručnjakom koji je godinama i u više desetina slučajeva saslušavao u američkom Senatu i Kongresu donosioce odluka, što će biti od velike koristi narodnim poslanicima u pogledu kontrole trošenja javnih sredstava i unapređenju saradnje sa DRI. Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić istakla je važnost ovakvih susreta za narodne poslanike, odnosno, putokaz čemu da teže i kako da se u budućnosti ponašaju u smislu vršenja parlamentarnog nadzora. Ona je pozvala na intenziviranje susreta i razmenu mišljenja sa ciljem unapređenja rada u sferi javnih finansija. Potpredsednik Narodne skupštine i član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava istakao je da je DRI relativno mlada institucija, u poređenju sa ovakvim institucijama u svetu, ali da je uprkos tome, u kratkom roku, postigla dobre rezultate i postala vodeća institucija u našem regionu. Unazad tri, četiri godine DRI radi na izveštajima revizije svrsishodnosti trošenja javnih sredstava. Sve ovakve aktivnosti imaju za cilj da se podignu njeni kapaciteti, ali i da članovi Odbora podignu nivo znanja da bi kvalitetno razmatrali izveštaje DRI. On je zahvalio na podršci koja se pruža, kako DRI, tako i Odboru, imajući u vidu da je Srbija u pretpristupnim pregovorima za članstvo u EU aplicirala za Poglavlje 32, koje se odnosi na trošenje javnih sredstava. Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović istakao je da je želja DRI da se, inače dobra saradnja sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava unapredi, posebno u pogledu analize izveštaja revizija svrsishodnosti. On je ocenio da DRI ima dobre stručnjake, kao i da će i dalje raditi na unapređenju kapaciteta institucije za rad u ovoj oblasti. U nastavku sednice, bivši direktor Kancelarije za odgovornu vlast SAD Džozef Kristof predstavio je model rada Vrhovne revizorske institucije SAD, koja pomaže Kongresu u donošenju boljih odluka u pogledu trošenja javnih sredstava američkog naroda. On je govorio o partnerskim odnosima koje ostvaruju DRI, Odbor i Pododbor Narodne skupštine, paraleli između uloga Vrhovne revizorske institucije u SAD i DRI u Srbiji, uslugama koje one pružaju, koristi koje društvo ima od revizija svrsishodnosti, vrstama slušanja i odlukama koje se donose, kao i mogućnostima primene sličnog modela u Srbiji, po pitanju analiziranja izveštaja DRI. U raspravi koja je usledila razmenjena su mišljenja o revizijama svrsishodnosti i izražena spremnosti za unapređenje parlamentarnog nadzora nad trošenjem javnih sredstava. Sednici je predsedavao prof.dr Vladimir Marinković, a prisustvovali su članovi Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije i članovi i zamenici članova Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić, Veroljub Arsić, Goran Ćirić, Dušan Pavlović, Žika Gojković, Milan Lapčević i Zoran Bojanić.

Članovi Odbora za spoljne poslove su se, na sednici održanoj 29.septembra, informisali o aktuelnoj situaciji u regionu i poziciji Republike Srbije, o čemu je govorio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Ministar spoljnih poslova istakao je da su prioriteti Republike Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, održavanje odnosa sa tradicionalnim prijateljima, kao što su Rusija i Kina, i traženje modaliteta saradnje sa velikim silama, ali i regionalna stabilnost i mir i nastavak principijelnog zalaganja za zaštitu državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Dačić je dodao da je preduslov za ostvarivanje ovih državnih prioriteta reforma diplomatije i samog Ministarstva, donošenjem novog zakona o spoljnim poslovima. Govoreći o evropskim integracijama, Dačić je naveo da se EU suočava danas sa izazovima koji narušavaju poverenje građana u njene institucije i prete da ih uruše, pre svega efekti referenduma u Velikoj Britaniji, migrantska i finansijska kriza. On je naveo da se od zvaničnika EU može čuti da politika proširenja neće biti posebno ugrožena, ali i da neće biti pri vrhu liste prioriteta. Sa druge strane institucije EU poručuju zemljama u procesu pristupanja da treba da nastave sa pregovorima i reformama. Cilj Vlade je da do 2020.godine okonča pretpristupne pregovore i da nakon tog perioda očekuje političku odluku o članstvu Srbije u EU, poručio je Dačić. On je podsetio da je za otvaranje spremno Poglavlje 5 – javne nabavke, da se do kraja godine očekuje otvaranje poglavlja 25 i 26, a da će poglavlja 20,27,29 i 33 biti pripremljena. On je istakao da će Poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog u Briselu i njegovu implementaciju, uticati na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja i podsetio na diplomatsku aktivnost Srbije po pitanju zaštite državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Govoreći o regionalnoj stabilnosti i miru ministar spoljnih poslova istakao je da periodično odnosi liče na pomirenje, ali da veoma brzo dolazi do radikalizacije situacije, posebno prilikom obeležavanja godišnjica. On je ocenio da je to živ proces i da je za Srbiju od ključnog značaja očuvanje stabilnosti i u tom kontekstu upoznao je Odbor sa odnosima sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ocenivši da Hrvatska nije zainteresovana za rešavanje otvorenih pitanja, a da Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, nije podržala održavanje referenduma u Republici Srpskoj, ali da će znati da zaštiti sebe i da neće dozvoliti pretnje. On je pozvao na obnavljanje dijaloga Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine i podvukao da će se Srbija truditi da sva otvorena bilateralna pitanja rešava dijalogom, sa željom da se akcenat stavi na zajedničke interese, kao što su bezvizni režimi, otvaranje kancelarije za mlade i ekonomska saradnja, što će dati novu perspektivu celom regionu. Ministar spoljnih poslova informisao je Odbor o broju zaposlenih u Ministarstvu, broju diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u svetu, imenovanju novih šefova DKP-ova, kao i o budžetu Ministarstva i njegovoj realizaciji. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora su sa ministrom spoljnih poslova razmenili mišljenja i stavove o politici evropskih integracija, situaciji u Bosni i Hercegovini, položaju srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, referendumu o ulasku Srbije u EU, poglavljima 23,24 i 35, izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, materijalnom položaju naših ambasada, nedavnim izjavama u vezi sa konstatacijama predstavnika Misije OEBS-a u Srbiji, odnosima sa Hrvatskom i otvorenim bilateralnim pitanjima, statusom Srba u Crnoj Gori, dostupnosti evropskih fondova za rešavanje migrantske krize, preuzimanju zatvorenika iz Gvantanama, referendumu u Republici Srpskoj, razgovorima u Briselu o telekomunikacijama, sporazumima sa susednim državama, projektu brze pruge do Budimpešte i odnosima sa Rumunijom i Bugarskom. U nastavku rada Odbor je usvojio dve inicijative za posete, više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovao realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marija Obradović, Dubravka Filipovski, Marko Blagojević, dr Sanda Rašković Ivić, Đorđe Vukadinović, Nataša Sp.Jovanović, dr Milorad Mijatović, Nataša Mihailović Vacić, Jovan Palalić, Nataša Vučković, Ljiljana Malušić, Ivica Tončev, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Aleksandra Đurović i Đorđe Kosanić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 27. septembra, razmotrili Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2015.godinu. Zamenik predsednika Visokog saveta sudstva Miroljub Tomić istakao je, predstavljajući Izveštaj, da je Visoki savet sudstva u 2015.godini radio u nepotpunom sastavu, sa devet umesto 11 članova. Advokatska komora do danas nije kandidovala člana koji bi je zastupao u VSS, a protiv jednog člana, koji je 2012.godine udaljen iz VSS, postupak još uvek traje. U međuvremenu je izborna komisija VSS donela odluku o pet izbornih članova, te po izboru u Narodnoj skupštini VSS sada broji 10 članova, izneo je Tomić. On je naveo da su, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, sednice VSS javne, kao i da je Savet sve svoje odluke transparentno objavljivao. Govoreći o primeni propisa Tomić je istakao da je izmenjeno više pravilnika, od pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova, do pravilnika o disciplinskoj odgovornosti, koji za cilj imaju izbor sudija i pojačavanje disciplinske odgovornosti. U 2015.godini održano je 28 redovnih i sedam telefonskih sednica, izabrano 128 sudija, jedan predsednik suda je razrešen, a u periodu od 2013. do 2015.godine sudijsku funkciju je napustilo 318 sudija, dok je VSS, kao drugostepeni organ, odlučivao u 13 predmeta. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U nastavku sednice, razmotreno je pet predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva je, u ime predlagača, obrazložio predloge odluka istakavši da je VSS dostavio predloge kandidata za prvi izbor na sudijsku funkciju za veći broj sudova u Srbiji. On je dodao da je VSS utvrdio potrebe po sudovima, raspisao konkurs, kao i sproveo postupak za predlaganje kandidata za izbor na sudijsku funkciju. Ukupno se prijavilo 1.225 kandidata, a VSS je 91 dan posvetio razgovorima sa kandidatima pre predlaganja Narodnoj skupštini. Po okončanju rasprave članovi Odbora prihvatili su predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Kruševcu i uputili ih Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Dušan Pavlović, Marko Parezanović, Mihailo Jokić i Miletić Mihajlović.

Na sednici, održanoj 26. septembra, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmatrali su predstavke upućene Odboru. Članovi Odbora razmotrili su 12 predstavki i predloga građana i većinom glasova odlučili da iste budu upućene nadležnim institucijama na dalje postupanje. U nastavku sednice obrazovana je radna grupa Odbora, za predstavke, predloge, peticije i inicijative građana, u čijem sastavu su sledeći članovi Odbora: Stefana Miladinović, Ivana Stojiljković i Jovica Jevtić. Katarina Rakić, predsednica Odbora predložila je da se u narednom periodu obrazuju manje radne grupe – timovi, koje će obilaziti lokalne samouprave i gradove, a u cilju kontrole sprovođenja zakona koji su u nadležnosti ovog Odbora a posebno Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Ivan Karić, Jovo Ostojić, Sonja Pavlović, Goran Ćirić, Snežana B. Petrović, Zoran Radojičić, Dragan Jovanović i Jasmina Karanac.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici od 22. septembra, obavili razgovor sa predloženim kandidatima za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlažu ovlašćeni predlagači, nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Republici Srbiji. Članovi Odbora su prvo obavili razgovor sa Sinišom Isakovim i Đorđem Vozarevićem, kandidatima koje je za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije predložio ovlašćeni predlagač, nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Nakon obavljenog razgovora, članovi Odbora su odlučili da izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine po ovoj tački bude član Odbora Snežana Paunović. U nastavku sednice obavljen je razgovor i sa Biljanom Ratković Njegovan i Goranom Pekovićem, kandidatima koje je za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije predložio ovlašćeni predlagač, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Republici Srbiji. Odbor je odlučio da izvestilac na sednici Narodne skupštine po ovoj tački bude takođe član Odbora Snežana Paunović. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Paunović, mr Jadranka Jovanović, Nataša Mihailović Vacić, Đorđe Vukadinović, Miletić Mihajlović, Milorad Hadži Stošić, Bojan Torbica, Nikola Savić, Aleksandar Jugović, Maja Videnović, Vesna Marković, dr Ana Stevanović, Mirko Krlić, Aleksandra Čabraja, Stanija Kompirović, Nataša Mićić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je na sednici, održanoj 22. septembra, razmatrao Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu, koji je članovima Odbora obrazložila Brankica Janković. Na sednici je rečeno da povećan broj predmeta u odnosu na prethodnu godinu, od 20 odsto, predstavlja broj lica koja prepoznaju diskriminaciju i koja su bila spremna da na nju reaguju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izneo je statističke podatke po broju pritužbi na osnovu diskriminacije, kojih je najviše bilo na osnovu pola 22,1 odsto, na osnovu nacionalne pripadnosti 18,4 odsto, na osnovu invaliditeta 11,3 odsto i na osnovu starosnog doba 9,4 odsto. Diskriminacija kao pojava, najčešće se pojavljivala u postupku zapošljavanja ili na poslu, i to je jedina oblast društvenog života u kojoj su žene podnele veći broj pritužbi od muškaraca. Sledeće po broju pritužbi građana zbog diskriminacije bilo je na osnovu rada državnih organa, prilikom korišćenja javnih usluga i korišćenju javnih objekata i površina. Brankica Janković navela je da su 797 pritužbi podneli građani, organizacije civilnog društva, pravna lica, dok je, koristeći zakonska ovlašćenja, Poverenik dao 215 preporuka i mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 17 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, podneo jednu krivičnu prijavu i jedan predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, izdao devet upozorenja i 35 saopštenja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozitivno je ocenio prihvatanje preporuka za otklanjanje diskriminacije, a koje su u skoro 90 odsto slučajeva prihvaćene. U preostalih 10 odsto slučajeva, Poverenik se obraćao javnosti, kako bi se diskriminacija u što većoj meri suzbila. Na sednici je takođe navedeno da je najveći broj pritužbi Povereniku pristigao iz Beograda i okoline, a najmanji sa teritorije Kosova i Metohije, svega 0,2 odsto. Što se tiče daljeg unapređivanja rada Poverenika u 2015. godini doneta je Strategija razvoja institucije za naredni period, odnosno, od 2016. do 2020. godine, a bitni dokumenti u prošloj godini za rad Poverenika bili su i Godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i pozitivno mišljenje Evropske komisije na Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23. U diskusiji narodni poslanici izložili su primere najugroženijih grupa, žena, osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, koji su izloženi dvostrukoj ili višestrukoj diskriminaciji. Članovi Odbora složili su se da će Predlog zaključka o Izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu, doneti na jednoj od narednih sednica. Takođe, članovi Odbora doneli su Odluku o organizovanju slušanja na temu „Nacrt akcionog plana za 2017. godinu za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, za period 2016 – 2025. godine“, koje će biti održano 10. oktobra 2016. godine, u maloj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 11 časova. Sednici je predsedavao Predsednik Odbora Meho Omerović, a od članova i zamenika članova prisustvovali su i Maja Videnović, Ivana Nikolić, Olena Papuga, Marina Ristić, Stefana Miladinović, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Marija Janjušević, Milanka Vukojičić Jevtović, Tijana Davidovac, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Biljana Malušić i Enis Imamović.

Na sednici, održanoj 21. septembra, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmotrili su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2015. godinu. Na sednici je razmotrena i Informacija o stanju Kontrolno–mernog centra „Beograd“ i pokrenuta inicijativa za izgradnju novog kontrolno-mernog centra. Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2015. godinu obrazložio je dr Vladica Tintor, predsednik RATEL-a, iznevši podatak da je tokom 2015. godine RATEL ostvario prihode u iznosu od 1,71 milijardi dinara i ukupne rashode u iznosu od 629 miliona dinara, a ostvareni suficit u iznosu od 1,80 milijardi dinara, koji je uplaćen u budžet Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine. Takođe, naveo je da je sklopljen Ugovor o korišćenju poslovnog prostora na tri godine sa JP „Pošta Srbije“, čime su smanjeni dosadašnji troškovi zakupa. U toku 2015. godine uspešno su obavljena dva javna nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio frekvencija i na osnovu rezultata prvog nadmetanja izdate su pojedinačne dozvole za korišćenje radio frekvencije operatorima: Telekom Srbija, Telenor Srbija i Telenor d.o.o., a za izdavanje ovih dozvola naplaćena je jednokratna naknada u iznosu od 21 miliona evra, koja je uplaćena u budžet Republike Srbije. U okviru drugog nadmetanja naplaćena je jednokratna naknada u iznosu od 105.053,11 miliona evra, takođe, uplaćena u budžet Republike Srbije. U nastavku izlaganja, direktor RATEL-a izneo je da je višegodišnja aktivnost u vezi sa procesom prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa, završena 16. juna 2015.godine. Dodao je da je od 1. aprila 2014. godine, korisnicima fiksne telefonije omogućeno da prilikom promene operatora, zadrže svoj pretplatnički broj. Dr Vladica Tintor ukazao je na intenzivnu i neposrednu saradnju sa međunarodnim organizacijama, regulatornim telima i drugim stručnim institucijama. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2015. godinu. U okviru druge tačke dnevnog reda dr Vladica Tintor izneo je probleme sa kojima se suočava RATEL, i naveo da je neophodno raditi na modernizaciji i proširenju sistema za monitoring. Prezentovao je merne centre koji se nalaze u zemljama u okruženju i naveo da se Srbija u odnosu na njih znatno razlikuje po stepenu razvoja. Neophodno je proširenje sistema daljinski upravljanih mernih stanica, kao i nabavka specijalizovane opreme. Takođe, on je upoznao je članove Odbora sa podatkom da je KMC „Beograd“ u Dobanovcima izgrađen davne 1961. godine, i da nakon toga nije bilo većih ulaganja u infrastrukturu, što je dovelo do problema na samom objektu. Agencija ima problema sa napajanjem KMC-a električnom energijom i usled neodgovarajuće trafo-stanice, koja se nalazi na glavnom putu udaljenosti oko 300 metara od samog objekta, dolazi do čestih ispada u mreži i prekida snabdevanja električnom energijom, što prouzrokuje velike probleme pri radu sa skupom opremom koja se koristi za monitoring RF spektra. Takođe, naveo je da se zemljište na kom se nalazi KMC Beograd registrovano kao poljoprivredno, što onemogućava bilo kakav vid gradnje bez promene urbanističkog plana. Imajući u vidu sve navedene probleme, stručne službe RATEL-a su preduzele određene aktivnosti u cilju pronalaženja alternativne lokacije u zoni Beograda i izneli kao jedan od predloga, lokaciju u kompleksu Astronomske opservatorije na Zvezdari zbog najveće zone optičke vidljivosti. Novoizgrađeni Kontrolno-merni centar treba da pokriva široku zonu, da poseduje dobru infrastrukturu i da je udaljen od stambenih i industrijskih objekata. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili inicijativu za izgradnju novog Kontrolno- mernog centra, koji je kao objekat, od državnog i strateškog značaja za Republiku Srbiju. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Dobanovcima, u prostorijama Kontrolno-mernog centra „Beograd“, a uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora, Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, Zoran Milekić, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Stefana Miladinović, Jovo Ostojić, Sreto Perić, Sonja Pavlović, Snežana B. Petrović, Zoran Radojičić, Velimir Stanojević i Jasmina Karanac.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održanoj 21. septembra, razmatran je Izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu, koju je članovima Odbora obrazložio Zaštitnik građana Saša Janković. Saša Janković istakao je da su 2015. godinu po pitanju zaštite građana obeležili nedostatak ekonomske i pravne sigurnosti. Zakoni doneti po hitnom postupku i neujednačena primena istih imali su za posledicu trend porasta pritužbi u poređenju sa 2014. godinom, koji je procentualno iznosio 28 odsto. Građani su sve bolje upoznati sa nadležnostima ovog organa, pritužbe su sve konkretnije, a kontakti sa građanima efikasniji, rečeno je na sednici Odbora. Zaštitnik građana je istakao da su najugroženije grupe građana deca i mladi, osobe sa invaliditetom, starije osobe, migranti, interno raseljeni, pripadnici nacionalnih manjina, osobe lišene slobode, oboleli od teških bolesti, žrtve nasilja u porodici, novinari, pripadnici LGBT populacije, ali i da su prosečnim građanima ugrožena prava i slobode. Zaštitnik građana naveo je i da nije u mogućnosti da na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije sprovodi Ustavom date nadležnosti, da su medijske slobode ugrožene, posebno na nivou lokalne samouprave, gde se mediji nalaze u netransparetnom vlasništvu ili na ivici gašenja, i da u praksi reforma zakona, koji se tiču medija, nije obezbedila slobodu medija i pravo građana na potpuno i objektivno informisanje. Efikasnost ovog organa u postupcima kontrole povećana je za 34,5 odsto, za koliko je procentualno više postupaka okončano u odnosu na 2014. godinu, a da je broj izvršenih preporuka u blagom padu, u odnosu na prethodnu godinu, oko 86 odsto od ukupnog broja. Smanjen je i broj tužbi protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, a Sud u Strazburu je u 2015. godini doneo 17 presuda po tužbama protiv Srbije, od čega samo jednu oslobađajuću. Zaključak o Izveštaju Zaštitnika građana za 2015. godinu, Odbor će doneti na jednoj od narednih sednica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Turk, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, dr Danica Bukvić, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Tijana Davidovac, Olivera Ognjanović, Ljiljana Malušić i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Na sednici održanoj 20. septembra 2016. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa učesnicima javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Predsednica Odbora Snežana B. Petrović obavestila je članove Odbora da je predsednica Narodne skupštine oglasila Javni konkurs za izbor jednog člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Na oglašeni javni konkurs prispelo je 10 prijava sa biografijama: Vukadinović prof. dr Radovan, Danković Stepanović prof. dr Sanja, Drobnjaković mr Mitar, Kostić doc. dr Milan, Matijević Željko, Ognjanović prof. dr Siniša, Radović Mladen, Radojčić Čedomir, Radosavljević doc. dr Dragutin i Trojanović Petar. Učesnici javnog konkursa obrazložili su članovima Odbora svoje biografije, a jedan od učesnika je opravdao svoj izostanak. U nastavku sednice članovi Odbora su većinom glasova odlučili da obrazuju Radnu grupu za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, u čijem će sastavu biti dr Aleksandra Tomić, prof. dr Vladimir Marinković i Gorica Gajić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Radmilo Kostić, Blaža Knežević, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Ivan Manojlović, Snežana Paunović, Branislav Mihajlović, Nataša Mihailović Vacić, mr Ivan Kostić, Gorica Gajić, Vojislav Vujić i Jelena Mijatović. Sednici je predsedavala Snežana B. Petrović, predsednica Odbora.

Na sednici, održanoj 20. septembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2015. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje. Na sednici su razmotreni i Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su zajedno podneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini, Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2015. godinu i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2015. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje predstavila je direktorka Agencije Tatjana Babić. Babić je navela da Izveštaj sadrži podatke o samoj Agenciji, prikaz rezultata rada u 2015.godini, izazove sa kojima se suočavala, preporuke za unapređenje borbe protiv korupcije, pregled normativnog okvira, kao i izveštaj o sprovođenju strategije i finansijski izveštaj. Govoreći o rezultatima Agencije u 2015.godini Babić je istakla da se broj prijava protiv funkcionera koji ne prijavljuju svoju imovinu i prihode povećava, te je u 2015. godini za 17,4 odsto veći nego u 2014.godini, što govori o prepoznatljivosti Agencije i poverenja građana, ali i nespremnosti funkcionera da prijavljuju imovinu. Ona je ipak ocenila da većina funkcionera poštuje odluke Agencije i da je 83 odsto njih postupilo po preporukama, kao i da ohrabruje to što funkcioneri podnose izveštaje o imovini i prihodima. Agencija je primila 277 izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, kao i da su prošle godine 91 politički subjekt, 62 političke stranke i 92 grupe građana dostavili Agenciji finansijske izveštaje za 2014.godinu. U ne dostavljanju finansijskih izveštaja prednjače grupe građana i političke stranke koje nisu parlamentarne, te je Agencija podnela 217 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, istakla je Babić. Ona se osvrnula i na procenu od rizika od korupcije, koje je Agencija dala kao mišljenje na određene predloge zakona. Agencija je identifikovala 75 oblasti kao rizične od korupcije u javnom sektoru, dodala je Babić. Agencija i Izveštaju daje i preporuke Narodnoj skupštini, koje se ogledaju u potrebi donošenja novog zakona koji bi precizirao jasnija i stroža pravila za funkcionere i dao veća ovlašćenja Agenciji. Takođe, preporučuje se i da se prijavljivanje imovine i prihoda proširi na srodnike funkcionera u prvom redu srodstva, da procena rizika od korupcije bude sastavni deo predloga zakona, da Agencija postupa po anonimnim prijavama, da se uvede kao obavezno pohađanje obuke o integritetu za zaposlene u javnom sektoru, da se završi izbor članova Odbora Agencije, kako bi to telo funkcionisalo u punom kapacitetu, kao i da predstavnici Agencije prisustvuju svim sednicama odbora Narodne skupštine prilikom razmatranja predloga zakona kod kojih je dala mišljenje za procenu rizika od korupcije. Članovi Odbora će se o Predlogu zaključka izjasniti na nekoj od narednih sednica. U nastavku rada razmotren je Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koji su zajedno podneli Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Predsednik Odbora Petar Petrović istakao je da su se ova dva predlagača saglasila i nakon više od godinu dana dostavila predlog jednog zajedničkog kandidata za izbor člana Odbora Agencije, tako što su predložili Živojina Rakočevića na tu funkciju. Članovi Odbora podržali su većinom glasova Predlog i uputili ga Narodnoj skupštini. Zorica Stojšić, zamenica Republičkog javnog tužioca predstavila je članovima Odbora Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini. Ona je istakla da je Izveštaj sačinjen na osnovu izveštaja svih javnih tužilaštava u Republici Srbiji i da je obuhvatio njihovo postupanje po krivičnim predmetima, građansko-upravnim predmetima i privrednim prestupima, a obuhvaćeni su i maloletnički kriminal i rad Odeljenja za visokotehnološki kriminal. Stojšić je navela da su javna tužilaštva primila ukupno 485.508 predmeta i to najviše krivičnih, preko 350.000, građansko- upravnih 2.700 i drugih 122.621. Protiv gotovo 182.000 lica podnete su prijave, od čega je 8.330 lica maloletno, a 1.110 lice je mlađe od 14 godina i gotovo 60.000 su nepoznati izvršioci. Kada je u pitanju struktura kriminala, najveći broj dela je protiv imovine, braka i porodice, bezbednosti i saobraćaja, privrede, a beleži se porast nasilja u porodici za 31,65 odsto i privrede za 9,85 odsto u odnosu na 2014.godinu, a povećan je i broj predmeta u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, istakla je Stojšić. Članovi Odbora doneli su većinom glasova Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštitu ustavnosti i zakonitosti u 2015.godini i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2015.godinu predstavila je Tatjana Lagumdžija, izborni član Državnog veća tužilaca. Ona je iznela da je Državno veće tužilaca u okviru svojih ovlašćenja donosilo odluke vezane za predlaganje kandidata za izbor javnih tužilaca. Ona je istakla da je 2015.godine primljeno 2.013 predmeta, što je povećanje od 4,52 odsto u odnosu na 2014.godinu, pre svega u oblasti disciplinskih prijava, gde se beleži najveći porast. Državno veće tužilaca održalo je u 2015.godini 17 redovnih i 25 vanrednih sednica, promenjen je Poslovnik o radu, a po njenu je pokrenut i postupak za izbor Republičkog javnog tužioca, kao i izbor zamenika u višim javnim tužilaštvima i javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji. Takođe, započet je postupak za izbor kandidata za članove izbornog veća Državnog veća tužilaca. Govoreći o disciplinskoj odgovornosti tužilaca Lagumdžija je istakla da je povećaj broj predmeta za 106 odsto u odnosu na 2014.godinu, odnosno, sa 127 na 262 predmeta. Podnete su prijave protiv 313 nosilaca javnotužilačke funkcije, što je povećanje od 125 odsto, a prijave su podnosili građani, anonimna lica i nosioci javnotužilačkih funkcija. Lagumdžija je istakla i učešće Državnog veća tužilaca u procesu evropskih integracija, posebno u izradi akcionih planova za Poglavlje 23, kao i realizaciji projekta IPA 12 i saradnju sa međunarodnim organizacijama. Članovi Odbora doneli su većinom glasova Izveštaj o razmatranju Izveštaja o radu Državnog veća tužilaca za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Na kraju sednice Odbor je razmotrio Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca i jednoglasno usvojio Predlog i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Dušan Pavlović, Marko Parezanović, Mihailo Jokić, Miletić Mihajlović i Nenad Milić.

Na sednici održanoj 19. septembra 2016. godine, razmotren je Plan rada Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić obrazložio je Plan u okviru koga je analizirano trenutno stanje odnosa dijaspore i matične države, navedeni ciljevi koji treba da se realizuju, kao i mere koje treba preduzeti u cilju bolje saradnje Srba u regionu i Srba u dijaspori sa maticom. U diskusiji koja je usledila članovi Odbora izneli su svoje predloge i sugestije koje se odnose na Predlog programa rada, koje su odmah prihvaćene i uvrštene u isti. Nakon konstruktivne diskusije, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Plan rada Odbora. U nastavku sednice, članovi Odbora su prihvatili Informaciju o aktivnostima između dve sednice Odbora. Predsednik Kostić je upoznao članove Odbora sa pozivima koji su stigli Odboru za dijasporu i Srbe u regionu i predložio delegaciju koja će posetiti Ljubljanu, u kojoj će se održati Ustanovna skupština Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, kao i delegaciju za posetu Palama – Republika Srpska, u okviru koje će se održati Treća redovna konferencija: „Srbi u regionu“ položaj i perspektive“. Takođe, predložio je da se 6. oktobra u maloj sali Narodne skupštine održi sednica na temu: „Zaštita kulture sećanja na srpske žrtve u ratovima i sazivanje Parlamenta za javno slušanje o Holokaustu i genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima“. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof dr. Marko Atlagić, Jadranka Jovanović, Miodrag Linta, Zoran Milekić, Aleksandar Čotrić, Goran Nikolić, Dr Ljubinko Rakonjac, Ljiljana Mihajlović, Vladimir Đurić, Branimir Jovanović, Ivan mr Kostić, Dragan Veljković, Milorad Mirčić, Marijana Maraš i Miladin Ševarlić. Sednici je predsedavao mr Ivan Kostić, predsednik Odbora.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održanoj 19. septembra, razmatran je Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu. Izveštaj je članovima Odbora obrazložio Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izveštajem je utvrđeno da su aktivnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nastavile trend uvećanja i po obimu i po složenosti. Poverenik je u radu imao preko 11.000 predmeta, a od toga preko 2.500 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti. Najveći deo aktivnosti Poverenika u 2015. godini odnosio se na rešavanje slučajeva po žalbama, zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, a intervencija Poverenika je imala pozitivan efekat u 95,8 odsto slučajeva. Šabić je govoreći o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti istakao da postoje značajni nedostaci u oba zakona, a da je Poverenik više puta davao inicijative i mišljenja za donošenje novih ili izmenu postojećih propisa i podržavao inicijative koje su dolazile od drugih subjekata, radi poboljšanja regulative koja se odnosi na ostvarivanje prava na pristup informacijama, kao i promenu pasivnog odnosa organa javne vlasti prema zahtevima građana i jačanje transparentnosti u radu državnih institucija. Na sednici je posebno istaknuto da još nije donet Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, i da je poželjno doneti i protokol o saradnji državnih institucija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Olena Papuga, Maja Videnović, Milena Turk, Milosav Milojević, Stefana Miladinović, Nikola Jolović, Marija Janjušević, Enis Imamović, Milanka Vukojičić Jevtović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Ivana Nikolić, Ljibuška Lakatoš i Ljiljana Malušić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 16. septembra, utvrdili pitanja za test provere stručne osposobljenosti iz oblasti javnih nabavki kandidata za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić podsetila je na principe po kojima se obavljanja testiranje kandidata i utvrđivanje liste pitanja za test provere stručne osposobljenosti. Ona je navela da će test imati 42 pitanja, koja, od ukupno 80 pitanja koja je pripremila služba Odbora, biraju članovi Odbora, da će testiranje trajati 90 minuta, kao i da je prag za prolaz u sledeću fazu izbora odgovor na 34 pitanja. Na sednici su razmotreni i zahtevi zaposlenih u Upravi za javne nabavke, za dobijanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti, nakon čega je Odbor dao saglasnost podnosiocima zahteva Danijeli Bojović, Milošu Joviću i Oliveri Rajković. Predsednica Odbora najavila je održavanje radionice sa predstavnicima Državne revizorske institucije o predstavljanju sektorskih nalaza iz izveštaja o revizijama, a koja će se održati u ponedeljak, 19. septembra i upoznala članove Odbora sa pozivom predsednika Beogradske berze da u narednom periodu posete ovu instituciju i tamo održe sednicu van sedišta Narodne skupštine. Na kraju sednice, predstavnici Parlamentarne budžetske kancelarije predstavili su članovima Odbora dosadašnji rad i planove za naredni period. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Dušan Pavlović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić, Nikola Jolović, Olivera Pešić, Slaviša Bulatović, Gorica Gajić i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici od 15. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su ostavku, koju je na funkciju narodnog poslanika podnela Gordana Predić. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da upute Narodnoj skupštini Izveštaj u kom se ističe da je nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran podnošenjem ostavke, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje ostavku narodnog poslanika Gordane Predić.Odbor je razmotrio zahteve i dao pozitivno mišljenje za obavljanje druge javne funkcije Branku Marinkoviću, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine i Marku Jankoviću, članu Republičke izborne komisije. U nastavku sednice, razmotrena je i ostavka, koju je na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za opšte poslove, podnela Svetlana Jovanović, a članovi Odbora su nakon rasprave doneli Rešenje o prestanku rada na položaju. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nenad Čanak, Petar Petrović, Momo Čolaković, Branimir Jovanović, Aleksandar Marković, Marinika Tepić, Branka Stamenković, Jelena Mijatović, Goran Nikolić, dr Darko Laketić, mr Aleksandra Jerkov i Katarina Rakić.

Na sednici od 15.septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o temi Poljoprivreda – uticaj prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a posebno malih i srednjih. Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Milan Ćupić upoznao je članove Odbora sa osnovnim karakteristikama ruralnih područja u Srbiji. On je ocenio da je razvoj sela i primarne poljoprivredne proizvodnje široka tema, kojom treba da se bavi čitavo društvo, ne samo resorno ministarstvo i lokalna samouprava. Podaci popisa stanovništva iz 2011. godine pokazuju da su demografski trendovi, kako u zemlji, tako i u ruralnim područjima, nepovoljni. Od 2002. do 2011. godine imamo smanjenje ukupnog stanovništva za preko 4 odsto, a na selu čak 11 odsto, tako da je broj stanovnika na selu opao ispod 3 miliona građana. Podaci pokazuju i da je 40 odsto ukupnog stanovništva Srbije seosko stanovništvo, a karakteriše ga povećan broj starih i odliv mladih, tako da je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina. Sve navedeno, uz smanjenje udela najobrazovanijih u seoskoj populaciji, predstavlja otežavajuće faktore ekonomskog razvoja ruralnih područja i smanjeno interesovanje investitora za ulaganje, zaključio je Ćupić. Takođe, situacija u regionu je veoma slična, a u Srbiji zabrinjava projekcija da će se do 2050. godine broj stanovništva smanjiti za 1,5 miliona ljudi.Ćupić je dodao da lokalne samouprave imaju veoma važnu ulogu u razvoju ruralnih sredina, posebno za razvoj infrastrukture, čime bi se podigao kvalitet života seoskog stanovništva, ali i privukli potencijalni investitori. Pored ovoga, uloga lokalne samouprave je da identifikuje i popiše imovinu na svojoj teritoriji, ali i da poveže mala poljoprivredna gazdinstva sa lokalnim trgovcima i prerađivačima, koji su najstabilniji otkupljivači. Predstavnik Ministarstva upoznao je Odbor i sa aktivnostima i merama koje su namenjene malim gazdinstvima i prerađivačima. Za mala poljoprivredna gazdinstva Ministarstvo pokriva deo troškova proizvodnje kroz subvencije i regresiranje troškova, ali i davanjem različitih vrsta podsticaja i premija. Kada su u pitanju prerađivači, i njima je namenjen veliki broj podsticaja, pre svega za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta proizvoda. Ćupić je naveo da se 40 do 55 odsto od vrednosti investicije finansira pojedinačni podnosilac zahteva, a pojedinačno malo gazdinstvo može najviše dobiti do 2,5 miliona dinara. U raspravi koja je usledila članovi Odbora razmenili su mišljenja o pojedinim problemima sa kojima se mala gazdinstva suočavaju, o mogućnostima korišćenja sredstava iz IPA fondova, stavljanju u funkciju zemljišta koje nije iskorišćeno, potrebi promene Zakona o vraćanju pašnjaka i utrina, pojedinim pravilnicima koji regulišu pravo gazdinstava iz marginalizovanih područja da koriste sredstava uz budžeta, o pitanju komasacije i drugo. Takođe, članovi Odbora založili su se da se neka od narednih sednica održi u Preševu, kao i da se u raspravu o ovakvim temama uključe predstavnici Ministarstva privrede. Na sednici je bilo reči i o protivgradnoj zaštiti, izmenama sistema PDV-a kako bi se svi proizvođači doveli u isti položaj, o potrebi razmatranja redovnog kvartalnog izveštaja Ministarstva u oblasti poljoprivrede i Zelene knjige za 2015.godinu, i o potrebi da se izmeni klasifikacija administrativnih jedinica u Srbiji i da se uvede pojam sela. Posebna pažnja posvećena je pitanju zadrugarstva i vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem. U raspravi su učestvovali i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli probleme poljoprivrednika, koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i predsenik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković. Na kraju rada, Odbor je većinom glasova doneo sledeće zaključke: Odbor preporučuje Vladi i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i drugim nadležnim organima, da u cilju razvoja poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i demografije posebna pažnja posveti poljoprivrednoj proizvodnji na selu; Odbor preporučuje da se u tom cilju posveti pažnja razvoju zadrugarstva, Odbor preporučuje da se pažnja posveti da vlasnici i suvlasnici prehrambeno-prerađivačke industrije budu poljoprivredni proizvođači; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost da se investicije u poljoprivredi, skladištenju i preradi isplaćuju kao podsticaji; Odbor preporučuje da se u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine uvede funkcija pomoćnik ili državni sekretar za selo i ruralni razvoj; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost reprogramiranja dugova za PIO i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika i da se sistem modifikuje i unapredi; Odbor preporučuje da se pregledaju uredbe i pravilnici i da se sa strukovnim udruženjima usaglase; Odbor preporučuje da se zbog šteta u poljoprivredi unapredi protivgradna zaštita, da se obezbedi posebna budžetska stavka za zaštitu od grada i da procenitelji štete budu nezavisni; Odbor će nastaviti sa praksom zasedanja van sedišta Narodne skupštine, a jedna od narednih sednica održaće se u Preševu; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost, u razgovoru sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se u nazive naseljenih mesta i teritorijalnih jedinica, uvede kategorija selo. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Kraljevu, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof.dr Miladin Ševarlić, Veroljub Matić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Nenad Božić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Dragan Jovanović i Marko Milenković. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.