Odbor za spoljne poslove održao je danas 4. sednicu, koja je na inicijativu članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa ambasadorkom Anom Hrustanović, novoimenovanim šefom Misije RS pri Evropskoj uniji, pre njenog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio inicijative za posete i konstatovao zabeleške o realizovanim parlamentarnim i ostalim kontaktima. Sednicom je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora.

Na Drugoj sednici, održanoj 14. septembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015.godinu, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu. Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015.godinu predstavio je zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković istakavši da Izveštaj sadrži ocenu i podatke o stanju poštovanja prava građana u 2015.godini u Srbiji, podatke o nedostacima u radu organa vlasti, kao i preporuke Zaštitnika građana upućene za otklanjanje uočenih nedostataka. On je dodao da je početna ocena Izveštaja da su stanje prava građana u 2015.godini obeležili manjak pravne sigurnosti i ekonomska nesigurnost. Započete reforme u zemlji nisu još dale rezultat, a najugroženije grupacije su i dalje siromašni, deca, mladi, stari, izbeglice, nacionalne manjine, lica sa smetnjama, zagovornici ljudskih prava, i drugi. Podaci govore da je najugroženiji običan građanin, jer u društvu nije uspostavljen sistem otklanjanja nepravilnosti u radu institucija, o čemu svedoči i podatak da su se protekle godine građani obraćali Zaštitniku građana kao prvoj, a ne kao poslednjoj instanci u zaštiti svojih prava, istakao je Janković. Zaštitnik građana je 2015.godine podneo Narodnoj skupštini i drugim institucijama 15 inicijativa i predloga, a poštovanje ljudskih prava otežavali su različiti izazovi, među kojima i migrantska kriza, u kojoj je Srbija reagovala humano. Takođe, prošle godine je smanjen i broj tužbi protiv Srbije pred Sudom za ljudska prava. U Izveštaju se ističe i da je prošle godine Narodna skupština donela 182 zakona, od kojih je 44 odsto po hitnom postupku, kao i da većina predloga nije prošla javnu raspravu, što za posledicu ima njihovu neusklađenost ili protivrečnost sa drugim propisima. U Izveštaju je ocenjena i reforma javne uprave, u kojoj se pomaci vide u smislu donošenja strateških dokumenata, ali ista nije dala vidljive rezultate, jer su problemi ostali isti, što dovodi do povrede prava građana. U Izveštaju se govori i o oceni rada Komunalne policije, kao i propisima kojima je regulisan rad Policije. Ocenjeno je da je ostvaren napredak u sferi prevencije torture, što je bazirano na saradnji Zaštitnika građana i zavoda za izvršenje kaznenih sankcija, istakao je zamenik Zaštitnika građana. Nakon duže rasprave, u kojoj su razmotreni pojedini delovi Izveštaja i u kojoj se govorilo o ukupnom radu Zaštitnika građana, članovi Odbora su se složili da će se o Predlogu zaključka izjasniti na nekoj od narednih sednica. U nastavku rada, razmotren je Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2015. godinu , koji je predstavio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, iznevši karakteristične trendove u ovoj oblasti. On je ocenio da je odnos javnosti i vlasti danas bolji i da se čak, bez potrebe intervencije Poverenika, informacije od javnog značaja dostavljaju javnosti. Šabić je istakao da je služba Poverenika počela da smanjuje broj žalbi građana, što je posledica povećanja broja ljudi koji rade na predmetima, ali i da su problemi sa kojima se u radu suočavaju ostali isti. Glavni problem je odgovornost za kršenje zakona, imajući u vidu da se godinama za takav prekršaj ne odgovara, te je potrebno doneti izmene i dopune postojećeg zakona kojima bi se ovaj problem otklonio. Poverenik je podsetio da je 2012. godine iz skupštinske procedure povučen Predlog izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da do danas nije vraćen u proceduru. Šabić je pažnju posvetio i novim vidovima ovlašćenja, odnosno odnosom javnosti prema novim funkcijama notara i izvršitelja, što bi trebalo regulisati propisima. Kao veliki problem Poverenik je naveo transparentnost u radu javnih preduzeća, za koja je istakao da imaju poseban problem u komunikaciji sa javnošću. Govoreći o oblasti zaštite podataka o ličnosti, Šabić je izneo probleme za koje smatra da država treba sistemski da rešava izmenom propisa, obezbeđivanjem operativnih mehanizama i logističkih sredstava, do edukacije. On je ocenio da na svim nivoima imamo brutalno kršenje zaštite podataka o ličnosti. Odbor je razmotrio i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu. Sa podacima iz Izveštaja članove Odbora upoznala je Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, koja je navela da struktura Izveštaja obuhvata informacije o instituciji Poverenika, pregled normativnog okvira za unapređenje ravnopravnosti, opis stanja u ostvarivanju ravnopravnosti, postupanje Poverenika na suzbijanju diskriminacije, saradnja sa organima javne vlasti i civilnim društvom, realizovane projektne aktivnosti, pregled medijskog izveštavanja, izvršenje finansijskog plana, izveštavanje o postupanju po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, preporuke za suzbijanje diskriminacije, kojih je 19, unapređenje ravnopravnosti i statistički prikaz rada Poverenika. Poverenica Janković posebno je istakla da institucija beleži porast vidljivosti, dostupnosti i prepoznatljivosti u javnosti, da je povećan broj pritužbi građana, ali i broj građana koji se Povereniku obraćaju za savet ili pomoć. Ona je navela da je 2015. godine donet i strateški plan rada institucije za period 2016. – 2020. godina. Janković je iznela da važeći propisi pružaju dobar pravni okvir i instrumente za zaštitu od diskriminacije i za sprečavanje i suzbijanje diskriminacije, ali da i pored toga postoji potreba za njihovim usklađivanjem sa antidiskriminacionim propisima i standardima, o čemu govori i Izveštaj Evropske komisije. Poverenik je postupao 2015.godine u 1.040 predmeta, po 797 pritužbi građana i pravnih lica, a dao je i 215 preporuka i mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Poverenik je pokrenuo 13 strateških parnica za zaštitu, od kojih je šest rešeno u korist Poverenika. Analizirajući strukturu pritužbi građana, Janković je navela da je najveći broj njih podnošen zbog diskriminacije po osnovu pola, nacionalne pripadnosti, invaliditeta i starosti. Ona je ocenila da je moguće konstatovati da su diskriminaciji najviše izložene žene, osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine. Nakon iscrpne rasprave o izveštajima, članovi Odbora će se o predlozima zaključaka izjasniti na nekoj od narednih sednica. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša Mićić, Slaviša Bulatović, Vladan Zagrađanin, Đorđe Komlenski, Dušan Petrović, Jovan Palalić, Sreto Perić, Tanja Tomašević Damnjanović, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, Katarina Rakić, Miletić Mihajlović, Vjerica Radeta i Dušan Pavlović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović.

Odbor za evropske integracije održao je Petu sednicu 9.septembra, zajedno sa Odborom za ljudska i manjinska prava, na kojoj su razmatrani položaj i prava LGBT osoba u Republici Srbiji. Na početku sednice predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić istakla je da idući u susret održavanju Parade ponosa, ali i radu na otvorenim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, bilo je potrebno da se ova tema razmotri na odborima Narodne skupštine. Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović podsetio je da su ovaj Odbor i Odbor za evropske integracije u prethodne dve godine imali više zajedničkih sednica, ali i konkretnih aktivnosti usmerenih na poboljšanje položaja i prava najosetljivijih grupacija, kao i da je danas prilika da se vidi koliko je do sada urađeno. On je podsetio da je u planu rada Odbora za naredni period sprovođenje aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje prava najugroženijih grupa u društvu, a septembra ove godine može se reći da promene postoje, međutim one nisu dovoljne da bi se pripadnici ove zajednice osećali ravnopravno i da bi ostvarili svoja Ustavom zagarantovana prava, dodao je Omerović. Njihovi problemi su postali vidljiviji, kao i njihovo pravo na okupljanje, rekao je Omerović i izrazio nadu da će Parada ponosa proteći mirno. On je ocenio da je saradnja LGBT populacije sa Narodnom skupštinom, ali i drugim državnim organima i institucijama dobra, kao i da danas postoji i politička podrška pravima ove populacije. Jasna Plavšić, rukovodilac Grupe za antidiskriminacionu politiku u Kancelariji za ljudska i manjinska prava predstavila je aktivnosti Kancelarije koje treba da doprinesu poboljšanju položaja LGBT osoba. Ona je ocenila da se Republika Srbija posvećeno bavila poštovanjem ljudskih prava i da možemo biti zadovoljni uspostavljanjem mehanizama za poštovanje ljudskih prava u zemlji. Ona je dodala i da je tema poštovanja prva LGBT osoba prisutna u javnosti, kao što je prisutna i diskriminacija osoba prema rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Ono što je Kancelarija uradila, a što je ocenjeno kao najvažnije, jeste uspostavljanje dva mehanizma za praćenje stanja ljudskih prava i za prevenciju diskriminacije. Aleksandar Vasilijević, pomoćnik načelnika Uprave policije ispred Ministarstva unutrašnjih poslova predstavio je aktivnosti Policije na ostvarivanju prava svih građana. On je ocenio zadovoljavajućim nivo ostvarenosti zaštite ljudskih prava LGBT populacije, kao i da je MUP posvećen potpunom ostvarivanju prava svih građana, a da Policija pruža svim građanima potpunu zaštitu. On je ukratko predstavio aktivnosti Policije po ovom pitanju i njenu strategiju u zajednici. U raspravi koja je usledila članovi dva odbora složili su se da je na unapređenju položaja i prava LGBT osoba dosta urađeno u prethodnom periodu, ali da je potrebno unaprediti ostvarivanje njihovih prava u praksi. Govorilo se o eventualnom uvođenju posebnih prava za posebne grupe i efekte koje to može da ima na ostvarivanje ljudskih prava drugih grupa u društvu, o opštoj borbi protiv diskriminacije, poklanjanju pažnje ovom problemu još u obrazovnom sistemu, istopolnim brakovima, pravu na usvajanje dece, odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, o implementaciji već usvojenog zakonodavnog okvira, i drugo. Predstavnici LGBT populacije govorili su o konkretnim problemima sa kojima se suočavaju, o diskriminaciji i nasilju, i pozvali članove odbora Narodne skupštine da se podsete da se neki ljudi pored njih svakog dana suočavaju sa obim problemima i da im to bude motiv za rad. Takođe, pozdravljen je rad ovih odbora i praksa saradnje sa organizacijama LGBT populacije, kao i rad policije, što nije slučaj sa svim institucijama sistema. Skupu su prisustvovali predstavnici više ministarstava, institucije Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, UNDP-a, Delegacije EU u Srbiji, Inicijative mladih za ljudska prava, Asocijacije Duga, Kvirija centra, Insituta za socijalne nauke, Gej lezbijskog info centra, Gej strejt alijanse, Grupe za podršku mladim LGBT osobama „Izađi“ iz Novog Sada, Udruženja građana Egal, Da se zna, Parade ponosa, Saveza za jednaka prava LGBTI osoba Zapadnog Balkana i Turske, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kao i šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević. Nakon rasprave o jedinoj tački dnevnog reda članovi Odbora su jednoglasno usvojili Zaključak koji možete pročitati ovde. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Žarko Mićin, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Gordana Čomić, Muamer Biševac, Hadži Milorad Stošić, Balint Pastor, Aleksandar Stevanović, Vesna Marković, Dušica Stojković i Dragan Šormaz.

Na sednici Odbor za kulturu i informisanje, održanoj 9. septembra, utvrđena je lista kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i liste organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača. Većinom glasova Odbor je utvrdio listu kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, a to su Siniša Isakov i Đorđe Vozarević. Odbor je utvrdio listu organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, a to su Društvo novinara Vojvodine, Udruženje radio stanica RAB Srbije i Udružene radio-televizijske stanice Srbije. Većinom glasova utvrđena je lista kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, koji predlažu organizacije koja zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača, a na kojoj se nalaze kandidati Milan Petković, Biljana Ratković Njegovan, Goran Peković i Velimir Milošević. Odbor je utvrdio 16. septembar 2016. godine, kao datum održavanja sastanka sa organizacijama koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača. Odbor je utvrdio i listu kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove Radio-televizija Srbije. Utvrđena je lista od 29 kandidata, od kojih će Upravni odbor RTS-a izabrati 15 članova za svoj Programski savet. Pod tačkom razno predsednica Odbora informisala je članove da predsednik Komisije za kategoriju elektronskih medija Dinko Gruhonjić, Odboru nije dostavio tražene informacije o načinu raspodele sredstava po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini, a koje je Odbor zatražio 28. jula. Isti zahtev upućen je i ministarstvu kulture i informisanja i tadašnjem ministru Ivanu Tasovcu, koji je tražene informacije dostavio Odboru. Kako Gruhonjić u ime Komisije nije dostavio tražene informacije, uslovi za raspravu nisu ispunjeni. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ana Stevanović, Aleksandra Čabraja, Hadži Milorad Stošić, Nikola Savić, Bojan Torbica, Bogdan Obradović, Đorđe Vukadinović, Vladimir Đukanović, Stanija Kompirović, Enis Imamović, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, Maja Videnović, Nataša Mihailović Vacić i Snežana Paunović. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora, Maja Gojković.

Odbor za ljudska i manjinska prava održao je Treću sednicu 9. septembra, zajedno sa Odborom za evropske integracije, na kojoj su razmatrani položaj i prava LGBT osoba u Republici Srbiji. Na početku sednice predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić istakla je da idući u susret održavanju Parade ponosa, ali i radu na otvorenim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, bilo je potrebno da se ova tema razmotri na odborima Narodne skupštine.Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović podsetio je da su ovaj Odbor i Odbor za evropske integracije u prethodne dve godine imali više zajedničkih sednica, ali i konkretnih aktivnosti usmerenih na poboljšanje položaja i prava najosetljivijih grupacija, kao i da je danas prilika da se vidi koliko je do sada urađeno. On je podsetio da je u planu rada Odbora za naredni period sprovođenje aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje prava najugroženijih grupa u društvu, a septembra ove godine može se reći da promene postoje, međutim one nisu dovoljne da bi se pripadnici ove zajednice osećali ravnopravno i da bi ostvarili svoja Ustavom zagarantovana prava, dodao je Omerović. Njihovi problemi su postali vidljiviji, kao i njihovo pravo na okupljanje, rekao je Omerović i izrazio nadu da će Parada ponosa proteći mirno. On je ocenio da je saradnja LGBT populacije sa Narodnom skupštinom, ali i drugim državnim organima i institucijama dobra, kao i da danas postoji i politička podrška pravima ove populacije. Jasna Plavšić, rukovodilac Grupe za antidiskriminacionu politiku u Kancelariji za ljudska i manjinska prava predstavila je aktivnosti Kancelarije koje treba da doprinesu poboljšanju položaja LGBT osoba. Ona je ocenila da se Republika Srbija posvećeno bavila poštovanjem ljudskih prava i da možemo biti zadovoljni uspostavljanjem mehanizama za poštovanje ljudskih prava u zemlji. Ona je dodala i da je tema poštovanja prva LGBT osoba prisutna u javnosti, kao što je prisutna i diskriminacija osoba prema rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji. Ono što je Kancelarija uradila, a što je ocenjeno kao najvažnije, jeste uspostavljanje dva mehanizma za praćenje stanja ljudskih prava i za prevenciju diskriminacije. Aleksandar Vasilijević, pomoćnik načelnika Uprave policije ispred Ministarstva unutrašnjih poslova predstavio je aktivnosti Policije na ostvarivanju prava svih građana. On je ocenio zadovoljavajućim nivo ostvarenosti zaštite ljudskih prava LGBT populacije, kao i da je MUP posvećen potpunom ostvarivanju prava svih građana, a da Policija pruža svim građanima potpunu zaštitu. On je ukratko predstavio aktivnosti Policije po ovom pitanju i njenu strategiju u zajednici. U raspravi koja je usledila članovi dva odbora složili su se da je na unapređenju položaja i prava LGBT osoba dosta urađeno u prethodnom periodu, ali da je potrebno unaprediti ostvarivanje njihovih prava u praksi. Govorilo se o eventualnom uvođenju posebnih prava za posebne grupe i efekte koje to može da ima na ostvarivanje ljudskih prava drugih grupa u društvu, o opštoj borbi protiv diskriminacije, poklanjanju pažnje ovom problemu još u obrazovnom sistemu, istopolnim brakovima, pravu na usvajanje dece, odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, o implementaciji već usvojenog zakonodavnog okvira, i drugo. Predstavnici LGBT populacije govorili su o konkretnim problemima sa kojima se suočavaju, o diskriminaciji i nasilju, i pozvali članove odbora Narodne skupštine da se podsete da se neki ljudi pored njih svakog dana suočavaju sa obim problemima i da im to bude motiv za rad. Takođe, pozdravljen je rad ovih odbora i praksa saradnje sa organizacijama LGBT populacije, kao i rad policije, što nije slučaj sa svim institucijama sistema. Skupu su prisustvovali predstavnici više ministarstava, institucije Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, UNDP-a, Delegacije EU u Srbiji, Inicijative mladih za ljudska prava, Asocijacije Duga, Kvirija centra, Insituta za socijalne nauke, Gej lezbijskog info centra, Gej strejt alijanse, Grupe za podršku mladim LGBT osobama „Izađi“ iz Novog Sada, Udruženja građana Egal, Da se zna, Parade ponosa, Saveza za jednaka prava LGBTI osoba Zapadnog Balkana i Turske, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kao i šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević. Nakon rasprave o jedinoj tački dnevnog reda članovi Odbora su jednoglasno usvojili Zaključak koji možete pročitati ovde. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Jolović, Nataša St. Jovanović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Ivana Nikolić, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Tatjana Macura, Meho Omerović, Olena Papuga, Marija Janjušević, Fatmir Hasani i Stefana Miladinović.

Na sednici od 8. septembra 2016. godine, članovi Odbora za evropske integracije upoznali su se sa Pregovaračkim timom za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Šef Pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da će pregovori Srbije i Evropske unije biti stalna tema rasprave u Narodnoj skupštini u narednim godinama. Ona je navela da je status Pregovaračkog tima određen još 2012. godine, formiranjem 35 radnih grupa za sva pregovaračka poglavlja, a koje su sastavljene od predstavnika nadležnih ministarstva i tela Vlade, kao i da je taj status dograđen formiranjem užeg Pregovaračkog tima 2015. godine i koji broji 25 članova. Miščević je upoznala članove Odbora sa aktivnostima i dokumentima koje će Pregovarački tim uskoro predstaviti Odboru, a to je na prvom mestu izveštaj o toku pregovora tokom predsedavanja Holandije EU u prvoj polovini 2016.godine, zatim pregovaračke pozicije za poglavlja 25 i 26, i upoznala Odbor sa radom na pregovaračkim pozicijama za poglavlja 20, 29, 33 i 5, uz napomenu da je Srbija svesna i dobro razume da je za dalje otvaranje poglavlja potrebno izveštavanje o Poglavlju 35.U nastavku rada, članovi Pregovaračkog tima, zaduženi za pojedinačna poglavlja, predstavili su se članovima Odbora. U nastavku sednice, članovima Odbora predstavljena su pregovaračka poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava i 24 – pravda, sloboda i bezbednost, odnosno naredni koraci nakon njihovog otvaranja u julu ove godine. Šef Pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da naredni korak predstavlja poseta članova Evropske komisije u oktobru 2016. godine, gde će biti predstavljena matrica sprovođenja poglavlja. Takođe, Miščević je dodala da Srbija ima i svoj mehanizam praćenja napretka prema akcionim planovima za sva poglavlja, kao i da će matrica Evropske komisije biti predstavljena i Odboru za evropske integracije. Na sednici je odlučeno da na parlamentarnoj konferenciji „Nadzor nad IPA fondovima: Uspesi i izazovi“, koja se održava 16. septembra u Narodnoj skupštini, Odbor predstavljaju narodne poslanice Dušica Stojković i Gordana Čomić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Žarko Mićin, Marko Blagojević, Dragan Šormaz, Branko Ružić, Petar Jojić, Aleksandar Stevanović, Gordana Čomić, Muamer Bačevac, Hadži Milorad Stošić, Dubravka Filipovski i Balint Pastor, kao i predsednik Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje iz reda narodnih poslanika Narodne skupštine Vladimir Orlić i predstavnik Nacionalnog konventa.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 6.septembra, razmotrili Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2015.godinu, koji je podneo predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović. Sretenović je članovima Odbora predstavio organizacionu strukturu DRI, realizaciju finansijskog plana i realizaciju plana revizija u 2015.godini. Predstavljajući strukturu Izveštaja, on je kao najvažniju stvar istakao preporuke koje je DRI dao za izmene i/ili donošenje novih propisa. Sretenović je podsetio da reviziji podleže 11.000 korisnika javnih sredstava, kao i da se svake godine vrši revizija završnih računa budžeta Republike Srbije, institucija socijalnog osiguranja, Narodne banke Srbije, jedinica lokalne samouprave, a od 2015.godine i političkih stranaka.U 2015.godini izvršena je revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja kod 78 subjekata i revizija sastavnih delova finansijskih izveštaja kod 80 subjekata. Prvi put je izvršena kontrola finansijskih izveštaja tri političke partije, Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke. Takođe, u 2015.godini izvršena je revizija i kod 16 jedinica lokalne samouprave, kao i tri revizije svrsishodnosti, tako da je ukupno u prethodnoj godini izvršeno 174 revizije. Sretenović je naveo i da je DRI skrenula pažnju na neusklađenost propisa u preko 60 izveštaja o reviziji. Što se tiče efekata revizije, odnosno preporuka, DRI je dala ukupno 1.672 preporuke, najviše iz oblasti rashoda. Subjekti revizije su uglavnom u toku revizije postupali po preporukama, mada je DRI podnela i 113 prijava, što sa prijavama iz 2014.godine iznosi ukupno 358 prijava za preko 347 odgovornih lica. Predsednik Saveta DRI predstavio je i strateški plan DRI u narednom periodu, kao i spremnost ove institucije za rad na pregovaračkoj poziciji Srbije za Poglavlje 5. Nakon duže rasprave, članovi Odbora utvrdili su većinom glasova Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu DRI za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U nastavku sednice, članovi Odbora su većinom glasova utvrdili i Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2015.godinu i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Članovi Odbora dali su saglasnost predsednici Odbora dr Aleksandri Tomić da u ime Odbora potpiše Memorandum o saradnji između Fiskalnog saveta i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i utvrdili principe za sprovođenje testiranja kandidata za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Članovi Odbora odlučili su da će se testiranje sprovesti 12.septembra 2016.godine, kao i da se kandidatkinja dr Jelena Stojanović oslobađa testiranja, odnosno, da joj se uvažavaju rezultati sa prethodnog testiranja. Na sednici su razmotreni i zahtevi zaposlenih u Upravi za javne nabavke, za davanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti. Odbor je dao saglasnost za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti Danijeli Bokan, Svetlani Ražić, Danijeli Božović i Daliborki Srećkov iz Uprave za javne nabavke. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radmilo Kostić, Srbislav Filipović, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić, Nikola Jolović, Dušan Bajatović, Olivera Pešić i Milan Lapčević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 1. septembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su više inicijativa za posete. Članovi Odbora su jednoglasno usvojili Zaključak o postupanju Odbora u vezi sa različitim inicijativama za službeni put u inostranstvo. U nastavku sednice konstatovali su redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine. Takođe, članovi Odbora usvojili su izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Na kraju sednice, članovi Odbora većinom glasova odlučili su da je potrebno da se što pre razgovara o aktuelnoj situaciji u regionu i poziciji Republike Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marija Obradović, Dubravka Filipovski, Marko Blagojević,Đorđe Vukadinović, Nataša Jovanović, dr Milorad Mijatović, Jovan Palalić, Nataša Vučković, Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, Dušica Stojković, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Đorđe Kosanić, Jasmina Nikolić i Aleksandra Đurović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na četvrtoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 19. avgusta, članovi su rezimirali dosadašnji rad o predlogu Pododbora o izmeni i dopuni zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje i inicijativi za promenu Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Na temu predloga Pododbora o izmeni i dopuni zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje i inicijativi za promenu Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi članovi Pododbora razgovarali su sa predstavnikom resornog ministarstva i utvrdili da se zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, koji nije menjan od 1992. godine, stavi van snage ili barem promeni, posebno ističući član 9. zakona kojim se zabranjuje vraćanje poseda lokalnim samoupravama na korišćenje. Ovakvim postupkom, navedeno je na sednici, marginalna područja mogla bi da se finansiraju na lokalnom nivou, a ublažio bi se i problem nezaposlenosti u demografsko ugroženim područjima. U nastavku sednice, članovi Pododbora razgovarali su sa Rajicom Mihajlovićem, profesorom Građevinskog fakulteta u Beogardu, Milivojem Abramovićem iz Republičkog geodetskog zavoda i Nenadom Gvozdenovićem, predstavnikom GIZ-a o sprovođenju Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u delu koji je vezan za komasaciju. U raspravi je istaknuto da se u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu moraju promeniti uredbe vezane za komasaciju ili da se donese novi zakon koji bi se odnosio samo na postupak komasacije. Prof. Milivoje Abramović, istakao je da se u periodu od 1991. do 2006. godine postupak komasacije na području Republike Srbije gotovo nije ni vršio i da je neuređivanje zemljišta dovelo do današnjeg stanja. Prisutni su se složili da glavne mere koje se moraju preduzeti po ovom pitanju jesu uređenje ruralnog naselja, ukrupnjavanje zemljišta, organizovanje poljoprivredne proizvodnje, izgradnja i restauracija puteva, kao i zaštita zemljišta. Nenad Gvozdenović je dodao da su na sedam opština Plužine, Vlaško Polje, Krivi Vir, Radojac, Paraćin, Vojčince i Pirot, pokrenuti pilot projekti na kojima se vrši komasacija zemljišta i pozvao članove Pododbora da posete navedena područja. Pododbor doneo je Zaključak u kome se navodi potreba za izmenom i dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u delu koji se odnosi na komasaciju ili donošenjem novog zakona o komasaciji. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić.

Na četvrtoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 18. avgusta 2016. godine, članovi Odbora obavili su razgovor sa kandidatima za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti i utvrdili Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Nakon predstavljanja kandidata koje su predložile poslaničke grupe, članovi Odbora su izglasali Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Za mesto predsednika Komisije predložen je Predrag Dedeić, a za članove Žarko Milićević, Vladisav Stanković, Mirjana Ivošević i Marko Janković. Takođe, Odbor je razmatrao i prihvatio zahtev Svetlane Ražić, zaposlene u Upravi za javne nabavke, za dobijanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Žika Gojković, Dušan Bajatović, Momo Čolaković, Saša Radulović, Zoran Bojanić, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Goran Ćirić, Olivera Pešić, Ivan Manojlović, Arpad Fremond, Snežana Petrović i Radmilo Kostić.

Odbor za spoljne poslove održao je 12.avgusta 2016.godine Prvu sednicu, koju je sazvala predsednica Narodne skupštine, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici je, do izbora predsednika Odbora, predsedavao najstariji član Odbora prof.dr Milorad Mijatović, iz Poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali prof. dr Žarka Obradovića, iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, a za zamenika predsednika Odbora Aleksandru Đurović, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Na Drugoj sednici, održanoj 12.avgusta, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su više inicijativa za posete i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine. Takođe, članovi Odbora usvojili su izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marija Obradović, Dubravka Filipovski, Marko Blagojević, dr Milorad Mijatović, Jovan Palalić, Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, prof.dr Ljubiša Stojmirović, Đorđe Kosanić, Jasmina Nikolić, Aleksandra Đurović i Dušica Stojković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof.dr Žarko Obradović.

Na sednici od 10. avgusta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora su većinom glasova usvojili Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi mandate narodnim poslanicima Stanislavi Janošević, Nenadu Mitroviću i dr Ivanu Baueru sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE, Jovanu Jovanoviću sa Izborne liste DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ, Draganu Vesoviću, sa Izborne liste DVERI – DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ – BOŠKO OBRADOVIĆ i Bajru Gegiću, sa Izborne liste SDA Sandžaka – Dr. Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka – Dr Sulejman Ugljanin. Na sednici je razmotrena i ostavka na funkciju narodnog poslanika koju je podneo Srđan Kružević. Članovi Odbora odlučili su jednoglasno da upute Narodnoj skupštini Izveštaj u kom se ističe da je nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran podnošenjem ostavke, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje ostavku narodnog poslanika Srđana Kruževića. Takođe, članovi Odbora doneli su većinom glasova i Rešenje o utvrđivanju prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i Rešenje o isplati naknade za odvojeni život od porodice po zahtevu narodnog poslanika Boška Obradovića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Aleksandra Đurović, Đorđe Milićević, Momo Čolaković, Petar Petrović, Branka Stamenković, Aleksandar Marković, Dušica Stojković i Milorad Mirčić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 29. jula, razmotren je zahtev narodnog poslanika Željka Sušeca za davanje mišljenja za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je dao pozitivno mišljenje na zahtev narodnog poslanika za istovremeno vršenje dve javne funkcije. U nastavku rada Odbor je razmatrao Predlog odluke o obrazovanju Žalbene komisije Narodne skupštine. Obrazlažući Predlog, generalni sekretar Narodne skupštine Svetislava Bulajić istakla je da su kontinuitet i institucionalno pamćenje veoma važni za ažurno i kvalitetno obavljanje poslova i da je zbog toga predloženo da sastav komisije ostane isti, sa izmenom jednog člana koji je penzionisan. Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Žalbene komisije za čijeg predsednika je imenovana Sanja Pecelj, a za članove Nataša Rosić, Sanja Stajić, Milica Bašić i Slađana Radivojević. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Marinika Tepić, Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Aleksandra Đurović, Momo Čolaković, Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Darko Laketić i Branka Stamenković.

Na trećoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 29. jula, članovi su razmotrili sprovođenje Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i sprovođenje Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Na temu sprovođenja Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, rečeno je da je Pravilnik donet krajem aprila tekuće godine, da ima manjkavosti, zbog čega je potrebno da se donese nov, koji bi popravio trenutno stanje. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine istakli su da su svesni nedostataka u Pravilniku koji je na snazi, kojim nisu obuhvaćena sela u Srbiji koja se nalaze ispod 500 metara nadmorske visine, a koja ispunjavaju druge kriterijume marginalnih područja, odnosno da se nalaze u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima, i da imaju manje od 100 zaposlenih na 1000 stanovnika. Predstavnici Ministarstva rekli su i da se nadaju da će krajem godine biti izrađena studija koja će da definiše teritorije i kriterijume na kojima je otežan rad u poljoprivredi, pre svega zbog niskog kvaliteta zemljišta, visokog nagiba terena i padavina. Nakon rasprave Pododbor je doneo zaključak da se Pravilnikom obuhvate područja četvrte grupe nerazvijenih i devastiranih područja u Srbiji, a koja spadaju u marginalna – najnerazvijenija područja. U nastavku sednice, Pododbor je razmotrio vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Članovi i predstavnici Ministarstva zaključili su da postoje velike manjkavosti u primeni Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, pa čak i zloupotrebe. Navedeno je da se pašnjaci koriste u svrhe za koje nisu namenjeni, te da je potrebno da se, zbog nesavesnog postupanja, pojedine lokalne samouprave sankcionišu. Nakon izlaganja i rasprave o ovoj tački dnevnog reda Pododbor je doneo Zaključak da se Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, koji nije menjan od 1992. godine, promeni, sa brisanjem člana 9. Zakona ili da se isti stavi van snage. Članovi Pododbora su, u dogovoru sa Nenadom Gvozdenovićem, predstavnikom GIZ-a, dogovorili da tema naredne sednice bude pitanje komasacije zemljišta. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 28. jula, članovi Odbora su, pre početka rada, u dnevni red uvrstili novu tačku – razno. Na sednici je razmatrana Informacija o postupku za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove Radio -televizija Srbije. Članovi Odbora odlučivali su o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja izdavača elektronskih medija. Predsednica Odbora Maja Gojković je, tokom razmatranja Informacija o postupku za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove Radio – televizija Srbije, podsetila da je Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 25. novembra 2015. godine, doneo Odluku o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove RTS. Kandidati su imali rok od 15 dana da Odboru dostave svoje kandidature za Programski savet. Svoje pravo su iskoristila 42 kandidata, tako što su Odboru dostavili svoju kandidaturu za člana Programskog saveta. Odbor je na sednici, održanoj 22. januara 2016. godine, u skladu sa tačkom 8. Odluke obavio razgovor sa 37 kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa i koji su ostali pri svojim kandidaturama, jer su četiri kandidata podnela pisanu izjavu da povlače kandidaturu. Predsednica Odbora naglasila je da je, s obzirom da su predloženi kandidati podneli pisanu izjavu u decembru mesecu 2015. godine, kojom se potvrđuje da ne obavljaju javnu i političku funkciju, potrebno da ponovo dostave izjavu. Članovi Odbora usvojili su predlog da se uz ponovno dostavljanje pisanih izjava kojima se potvrđuje da kandidati ne obavljaju političku ili javnu funkciju, za šta je određen rok od 30 dana, ponovi i razgovor s kandidatima, nakon čega će Odbor utvrditi listu od 30 kandidata za članove Programskog saveta RTS-a. Na sednici je usvojena Odluka da se pokrene postupak za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Članovi Odbora su na sednici usvojili i Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja izdavača elektronskih medija. Pod tačkom razno odlučeno je da se uputi zahtev predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja i Konkursne komisije, da Odboru dostave na upoznavanje pisano obaveštenje povodom konkursa za sufinansiranje medijskih projekata. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milorad Hadži Stošić, Aleksandra Čabraja, mr Jadranka Jovanović, Nikola Savić, Nataša Mićić, Bojan Torbica, Mirko Krlić, Đorđe Vukadinović, Aleksandar Jugović, Stanija Kompirović, Vesna Marković i Ljupka Mihajlovski, Nataša Mihajlović Vacić i Snežana Paunović.