Hvala vam.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ana Eraković i dr Ana Jakovljević.
Reč ima narodni poslanik Ana Eraković.
Izvolite.

U članu 7. stav 1. nakon reči „nikla“ dodaje se reč „živa“. Ovim amandmanom predlažemo usklađivanje zakona sa Minamata konvencijom o živi koju je Republika Srbija ratifikovala 2024. godine. Ranije je Institut „1. maj“ u Nišu pratio koncentraciju žive u vazduhu, a sada više ne, a potrebno u skladu sa ovom Konvencijom pratiti koncentraciju žive u vazduhu. Znamo da nije lako, jer je živa lako isparljiva i teže je pratiti, ali to ne znači da zbog toga treba to ignorisati, već moramo pratiti ovaj element u vazduhu.

Iz tog razloga smatramo da je potrebno usvojiti ovaj amandman, je ne radimo samo kozmetičke izmene zakona, već da uradimo nešto što je jako bitno za zdravlje građana i da to budu suštinske promene, kakve i treba da budu. Hvala.

Hvala vama.

Amandman kojim se posle člana 8. dodaje novi član 8a podnela je narodni poslanik Sonja Pernat.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman nastoji da se obezbedi preventivna zaštita zdravlja stanovništva i životne sredine na teritorijama koje su već identifikovane kao zone sa uočenim ili hroničnim zagađenjem vazduha. Smatram da je neophodno da se propisuje obaveza sprovođenja sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, neki investitori to izbegavaju, jedan od njih je i „Linglong“ u Zrenjaninu, i zdravstvene procene rizika za stanovništvo.

Moramo da shvatimo da je ovaj zakon od izuzetne važnosti svima nama zato što nam je najvažnije zdravlje naših građana. Na papiru izgleda ambiciozno, uvodi rokove, jača inspekciju, povećava kazne, ali malo kad zagrebete iza površine najvažnije stvari ipak ostaju iste.

Prvo, suštinski zakon ne rešava uzroke zagađenja, nema plana kako da smanjimo emisije iz termoelektrane, iz ložišta u domaćinstvo, iz industrije, samo se meri, ali se ne rešava i čuli smo da se planiraju neke gasifikacije, ali vas država ne obavezuje na to.

Drugo, nema jedinstvenog državnog sistema merenja. Gradovi sami biraju hoće li meriti ili neće. Čuli smo za problem iz Bora. Evo, ja imam evidentno problem u Zrenjaninu gde se ne meri ili se meri, ali su informacije vrlo manipulativne. Godinama imamo crni vazduh ujutru, a zvanično vazduh je, recimo, zadovoljavajući zato što ili nema merenja ili se sa informacijama manipuliše. Po ovom zakonu, to ostaje tako.

Treće, javnost je izbrisana, ukida se pojam zainteresovane javnosti i građani više nemaju pravo da znaju i odlučuju o istom jedino ako ih lokalna zajednica uključi.

Najvažnije, zagađivači ostaju zaštićeni, nema obaveze da se postepeno isključi ugalj, da se pređe na čistije izvore i zakon jeste da ima neki formalni rok, ali bez konkretne državne politike, bez kontrole i bez akcije ovo je ipak jedna obična fasada, a ono što moramo da shvatimo jeste da hoćemo da dišemo čist vazduh i da treba da krenemo od istine i da to mora da bude jedini prioritet državi – zdravlje građana, pre svega. Hvala.

Hvala vama.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što smo rekli, pitanje zagađenja vazduha je izuzetan problem u Srbiji jer, ponoviću ponovo, oko 15 hiljada građana na godišnjem nivou ranije premine usled zagađenja vazduha. Mi smo sa tim u vezi, s obzirom da ovaj Predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji, kada se radi o ovoj temi, pokušali da poboljšamo i predložili smo uvođenje još jednog mernog mesta u državnu mrežu u kojima se definišu merna mesta. Tražili smo da se kvalitet vazduha meri i u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara. Zašto je to bitno? Imamo situaciju da se vazduh uglavnom meri u gradovima i opštinama.

Međutim, ne meri u zaštićenim prirodnim dobrima koja su takođe vrlo često pod uticajem zagađenja vazduha. Uzmimo za primer Bor i rudnike zagađenja u Boru. Mi imamo borski kraj. Ono prirodno dobro u okolini Bora ne meri se da li dolazi do zagađenja vazduha. Ista je situacija i u Smederevu i u smederevskom kraju, gde se dalje od Smedereva ne meri da li dolazi do zagađenja vazduha, a svi znamo za tzv. kišu u Smederevu, koliko to opterećuje građane Smedereva.

S toga predlažemo da se u državnu meru uvedu i ova dodatna mesta, jer ponoviću ponovo, mi imamo situaciju da po trenutnoj državnoj mreži za merenje kvaliteta vazduha dva i po miliona građana živi u krajevima u delovima Srbiji gde se ne meri kvalitet vazduha, s toga je potrebno dopuniti državnu mrežu.

Takođe, referisao bi na nešto što je donedavno bilo govoreno ovde na ovu temu. Kaže se da je uglavnom pojedinac kriv za zagađenje. Pa jedino ako krenemo od logike da pojedinac na vlasti ne radi dobro pa ne reguliše pojedinca koji je vlasnik teškog zagađivača, pa onda samo na takav način je pojedinac u tom smislu kriv.

Poenta je takva da ukoliko država na primer ne reguliše, ne omogućava individualnim ložištima da mogu da pređu na gasifikaciju, ako je potrebno 13 godina vaše vlasti, a vi ste mnogo duže na vlasti, da bi se u Valjevu izvršila gasifikacija, onda mi imamo takvu situaciju da vi možete da kažete pojedinac je kriv, jer su tu individualna ložišta, ali se ne radi o tome. Isključivo je pojedinac na vlasti koji definiše politiku odgovoran za zagađenje vazduha u Srbiji. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.
Izvolite.

Koristio vreme poslaničke grupe.

Samo da vam kažem, Beograd je 100% gasifikovan, Vojvodina je 100% gasifikovana i do sada je u Srbiji završeno preko 70%. To je urađeno u zadnjih 10 godina, 19.000 kilometara gasovodnih mreža bez onoga što zovemo „Turski tok“ je urađen u poslednjih 10 godina.

Brže ne može, jer mi nismo imali tehničke mogućnosti da dođemo do Valjeva dok se ne izgradi gasovod Beograd - Valjevo, kao što trebamo, zna to Ćuta dobro da dođemo do Loznice, ali ne možemo da prođemo Nedeljice, jer se sumnja za šta je taj gas na primer, ali 70% je urađeno od gasifikacije.

Takođe, u Pančevu smo osposobili i ovo što se tiče Azotare, na primer, više ne zagađuje.

Što se tiče Novog Pazara, ja više dajem informaciju, poštovana predsedavajuća, ne želim da ulazim u polemiku, ali mi sada imamo uslove dole i ispod Niša trenutno se rade i Leskovac, i Valjevo će se raditi, Kragujevac treba da se radi, izmeštanje i dopuna gasifikacija, ali znate šta, to se ne radi ni iz budžetskih sredstava, niti iz nekih velikih kredita, uglavnom se radi iz tekuće likvidnosti „Srbijagasa“ je to prosto ne može brže. Meni je žao što nije 100% nije završena gasifikacija.

Što se tiče Novog Pazara, ja mislim, ako se dogovorimo sa rukovodstvom tamo opštine, da ćemo barem one najvažnije potrošače tipa bolnice, toplane i sve ostalo uraditi u nekom tehničkom održavanju „Srbijagasa“, a za gasifikaciju recimo Pazara koja je vrlo komplikovana i skupa, u ovom momentu, prosto u „Srbijagasu“ nemamo dovoljno novca.

Tako da ja ne mislim da smo mi sporo radili. Mislim da smo jako dobro radili, 19.000 kilometara gasovoda je urađeno. To je više nego da smo prošli kroz ceo obim planete Zemlje. Eto prosto, kao informaciju, ne želim da ulazim u polemiku.

Hvala vam.
Da li ste po sledećem amandmanu doktor Ana Jakovljević?
Po sledećem amandmanu.
Dakle, na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević, Ana Eraković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi građani Srbije, Narodni pokret Srbija je podneo amandman na član zakona 12. koji se odnosi na uspostavljanje državne mreže za merenje kvaliteta vazduha i ono što se primećuje kroz ceo zakon, da u zakonu generalno postoje tri vrste zagađenje vazduha, jedna je tačkasti izvori, to su dimnjaci, linijski su transportni putevi i površinski koji obuhvataju deponiju i odlagalište ruda i flotacijinih jalovišta.

Zakon posmatra samo tačkaste izvore, ponegde spominje linijske, o površinskim izvorima u ovom zakonu nema ni reči. Ove emisije se ne prate zato što Ministarstvo zaštite životne sredine i rudarstva i geoloških istraživanja se prepucavaju čija je to nadležnost, a zapravo su deponije i odlagališta i jalovišta sve značajniji izvor zagađenja.

Takođe smo predložili da se utvrdi lista zona iz širih gradskih područja kako bi se ustanovila obaveza praćenja kvaliteta u zonama koji su pod uticajem emisija sa površinskih izvora prašine. Površinskim izvorima mora da se upravlja, da se ne ispuštaju zagađujuće materije u vazduh preko dozvoljenih količina i ono što je interesantan podatak je da u Srbiji postoji preko 260 napuštenih deponija, o kojima zapravo niko ne brine.

Od moje koleginice Ane Eraković ste čuli o stanju zagađenja u Boru i o zdravstvenom stanju građana koji tamo žive i ono što prosto je toliko jasno da se deponijama i velikim zagađivačima u rudarskim mestima ne upravlja na pravi način.

Jasno je onda kada sve ovo imamo u vidu kako bi se upravljalo i deponijom koju Rio Tinto planira da pravi u dolini Jadra. Za 40 godina je planirano da otpad pređe 100 miliona tona, što znači da smo jedno odlagalište, jedna deponija bila bi kao petnaestospratna zgrada, a prostiraće se na 30 hektara.

Tako da je potpuno jasno da mi nemamo odgovarajuću regulativu koja reguliše i rudarenje i sve aktivnosti koje se tiču zagađenja životne sredine i žao nam je što su amandmani koje smo predložili odbačeni, jer oni suštinski neće promeniti stanje koje je prilično loše, da ne kažemo katastrofalno u Srbiji kada je u pitanju zagađenje vazduha.