Hvala vam.
Da li ste po sledećem amandmanu doktor Ana Jakovljević?
Po sledećem amandmanu.
Dakle, na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević, Ana Eraković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi građani Srbije, Narodni pokret Srbija je podneo amandman na član zakona 12. koji se odnosi na uspostavljanje državne mreže za merenje kvaliteta vazduha i ono što se primećuje kroz ceo zakon, da u zakonu generalno postoje tri vrste zagađenje vazduha, jedna je tačkasti izvori, to su dimnjaci, linijski su transportni putevi i površinski koji obuhvataju deponiju i odlagalište ruda i flotacijinih jalovišta.

Zakon posmatra samo tačkaste izvore, ponegde spominje linijske, o površinskim izvorima u ovom zakonu nema ni reči. Ove emisije se ne prate zato što Ministarstvo zaštite životne sredine i rudarstva i geoloških istraživanja se prepucavaju čija je to nadležnost, a zapravo su deponije i odlagališta i jalovišta sve značajniji izvor zagađenja.

Takođe smo predložili da se utvrdi lista zona iz širih gradskih područja kako bi se ustanovila obaveza praćenja kvaliteta u zonama koji su pod uticajem emisija sa površinskih izvora prašine. Površinskim izvorima mora da se upravlja, da se ne ispuštaju zagađujuće materije u vazduh preko dozvoljenih količina i ono što je interesantan podatak je da u Srbiji postoji preko 260 napuštenih deponija, o kojima zapravo niko ne brine.

Od moje koleginice Ane Eraković ste čuli o stanju zagađenja u Boru i o zdravstvenom stanju građana koji tamo žive i ono što prosto je toliko jasno da se deponijama i velikim zagađivačima u rudarskim mestima ne upravlja na pravi način.

Jasno je onda kada sve ovo imamo u vidu kako bi se upravljalo i deponijom koju Rio Tinto planira da pravi u dolini Jadra. Za 40 godina je planirano da otpad pređe 100 miliona tona, što znači da smo jedno odlagalište, jedna deponija bila bi kao petnaestospratna zgrada, a prostiraće se na 30 hektara.

Tako da je potpuno jasno da mi nemamo odgovarajuću regulativu koja reguliše i rudarenje i sve aktivnosti koje se tiču zagađenja životne sredine i žao nam je što su amandmani koje smo predložili odbačeni, jer oni suštinski neće promeniti stanje koje je prilično loše, da ne kažemo katastrofalno u Srbiji kada je u pitanju zagađenje vazduha.

Hvala vam.
Na član 15. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Ana Eraković i dr Ana Jakovljević.
Izvolite.

Uvaženi građani Srbije, takođe, Narodno pokret Srbije je podneo amandman i na član zakona koji se odnosi na lokalne mreže za merenje kvaliteta vazduha i ono što je važno reći je da postoje dve vrste monitoringa kvaliteta vazduha. Jedan je kroz nacionalnu mrežu, gde se merne stanice postavljaju tamo gde je nacionalni interes, i takođe postoje lokalne stanice koje se postavljaju u mestima od preko 200 hiljada stanovnika i industrijskim zonama kao što su na primer Bor i Zaječar.

Ono što je interesantno reći je da se na kraju godine, kada pričamo o kvalitetu vazduha, zapravo unose samo rezultati Nacionalne mreže za monitoring, ali se ne prate specijalni zagađivači u specijalnim sredinama, kao što su na primer organski zagađivači koji se nalaze u Šapcu i Pančevu, teški metali u Boru i zato je potrebno uključiti i rezultate lokalnih mreža.

Ono što smo takođe predložili je da se precizira član koji se odnosi na merenja posebne namene gde bi moralo usled promena tehnologije da se i tehnološke opreme, korišćenje energenata ili sirovina drugačijeg sastava od standardnog da se svi ti rezultati uvrste u merenja.

Takođe treba objavljivati, ovo treba da rade republički inspektori zajedno sa lokalnim na terenu zato što republički inspektori su nadležni za kontrolu velikih zagađivača, ali nažalost i ovo što smo predložili nije prihvaćeno. Tako da, i dalje stojimo na stanovištu da su kozmetičke samo stvari unešene u ovaj zakon, a da se suštinskim poboljšanjem vazduha odredbe ovog zakona nisu bavile.

Hvala vam.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, predlog ovog amandmana se odnosi na lokalnu mrežu dopunskih mernih mesta, gde se u Predlogu ovog zakona, konkretno u članu 15. ostavlja sloboda organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave da sami u skladu sa potrebama i svojim mogućnostima organizuju dopunska merna mesta.

Realno u praksi to može značiti nikad, a s obzirom da prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine ne samo Valjevo, kao što je kolega Kozma rekao, već preko 20 gradova i opština u Srbiji imaju prekomerno zagađenje. Smatram da instrument lokalne mreže dopunskih mernih mesta ne smemo ostaviti na volju pojedincima, predsednicima opština, gradonačelnicima ili svima onima koji upravljaju u formiranju budžeta.

Tako ćemo dolaziti u situaciju da recimo ti isti predstavnici lokalnih vlasti imaju dilemu da li da u budžet opredele sredstva za nabavku novog automobila ili da obezbede sredstva za lokalnu mrežu dopunskih mernih mesta, odnosno između ličnog konfora ili kvaliteta života građana te lokalne samouprave.

Upravo iz tog razloga predlog amandmana ima za cilj da se organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave obavežu ovim zakonom da su dužni da planiraju sredstva u budžetu za lokalnu mrežu dopunskih mernih mesta, naravno projektovanih na osnovu merenja ili postupaka procene, a sve radi sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materijala u vazduhu. Hvala.

Hvala vama.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Ninković.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, takođe, predlog ovog amandmana odnosi se na merenja posebne namene, koja se obavljaju kada se utvrdi stepen zagađenosti vazduha na određenom prostoru, a koji nije obuhvaćen državnom ili lokalnom mrežom monitoringa kvaliteta vazduha.

U Predlogu zakona nadležni organ, jedinica lokalne samouprave, utvrđuje opravdanost u roku od pet radnih dana i donosi odluku o merenjima posebne namene, na osnovu opravdane sumnje da je došlo do zagađenja vazduha koje može narušiti zdravlje ljudi. Teoretski, to znači da reakcija nadležnog organa može biti i za sedam dana, ukoliko uhvati vikend. Za sedam dana, posle nekog incidenta i zagađenosti vazduha na određenom prostoru, ko živ, ko mrtav.

I realno, naposletku, šta se može utvrditi i koliko se može utvrditi zagađenost vazduha sedmog ili osmog dana, ukoliko se tek tada donese odluka? Tako smo ovim predlogom zakona ostavili preveliki prostor za malverzaciju i korupciju. I upravo iz tog razloga, s obzirom na to da se radi o mogućnosti narušavanja zdravlja i životne sredine, reakcija nadležnog organa jedinice lokalne samouprave mora biti i brža i kraća od pet radnih dana, koliko je predloženo zakonskim rešenjem i ovim amandmanom.

Mi predlažemo da se taj rok smanji i da ne sme da bude duži od 24 časa za donošenje odluke o merenjima posebne namene. Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici posleničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajuća.

Naš amandman je sličan onom koji je kolega upravo predstavio. Dakle, radi se o tome da nakon incidenata prosto se ostavlja preveliko vreme za merenja. Mi smo predvideli da to može ići do dva dana, što smo smatrali nekim razumnim rokom, ali vrlo rado bi podržali i ovo što je kolega rekao, da se on smanji na 24 sata.

Moram ovde da primetim jedan ipak napredak u našem društvu, ipak napredak, dakle, logično je da je ovaj zakon dosta važan za Zeleno-levi front i hteo bih da vam ukažem na to da smo mi imali situaciju, ne tako davno, da je predsednik Republike o zagađenju govorio, i sada citiram, dakle, ovo je tačno što je rekao: „Mi ne možemo da budemo zagađeni“, završavam citat. Jedan od drugih citata je: „Zagađenje u našim gradovima traje jedan ili dva dana, i to samo kada se poklope vremenske prilike“, završavam citat. I treći citat, takođe upitan na jednoj konferenciji za medije o tome šta ćemo da radimo sa velikim zagađenjem, kaže predsednik države, koji bi trebalo da vodi računa o svim građanima: „O kakvom, bre, crnom zagađenju pričamo?“

Tako da, pitanje za sve jeste – ko sada ovde iznosi neistine, predsednik ili vi koji se sada brinete o zagađenju? Ja ipak pohvaljujem što smo došli do toga da barem priznaje ovaj režim da zagađenja postoje. E sada, ako krenemo ovim putem, kao što je jedan od prethodnih govornika govorio, pa mi bi mogli možda da računamo da za nekih 40 do 50 godina dođemo do nekih promena.

Da nije to malo kasno za tih 10, 15 ili 17 hiljada ljudi, u zavisnosti od toga koje izveštaje čitamo? Da nije to malo kasno za te hiljade ljudi koje preminu od posledica zagađenja vazduha i milion ljudi koji imaju respiratorne probleme? Da nije malo kasno da čekamo da nam se obraća vlast, 13 godina nakon što su na vlasti, da nam kažu – evo, baš sad ćemo da krenemo u rešavanje problema zagađenja vazduha“, 13 godina nismo radili, nego ćemo sada da krenemo.

Iskoristiću vreme ovlašćenog da završim misao, ako vam smeta što sam prekoračio.

Dakle, u čemu je stvar? Ceo ovaj zakon, u celosti, nije dobar, zbog toga što ne nudi rešenja za ova pitanja koja imamo, niti se bavi time da se smanji broj individualnih ložišta, niti se radi o tome da se zaista reši pitanje velikih zagađivača, čak dolazi do toga da se namenskoj industriji omogućava da nastavi da zagađuje. Dakle, nemamo ključne iskorake ka tome da se nešto zapravo uradi u ovoj zemlji, ali eto, makar smo dočekali da posle 13 godina i režim govori o tome da postoji zagađenje vazduha u Srbiji, pošto ste se toliko trudili da to sakrijete u prošlosti. Hvala.