Po Poslovniku, Radomir Lazović ima reč, pretpostvljam.
Izvolite.

Nema šta da pretpostavljate, hvala vam za reč.

Naravno da sam se javio po Poslovniku. Trebalo bi da po članu 106. se govori o tački dnevnog reda i to je veća odgovornost, predsedavajuća, vi izaberite da li taj ili član 108, pošto je ipak na vama da vodite red na ovoj sednici. Dakle, valjda je odgovornost na predstavnicima vladajuće većine koji uostalom daju podršku toj Vladi koja predlaže zakone, da obrazloži i objasni zašto će neki amandman biti usvojen ili neće. Za to služi ova rasprava.

Hvala kolegama koji su predložili ovaj amandman, ali da li neko zna sada od vas koji ste ovde učestvovali, posebno prethodni govornik, o čemu se radi u ovom amandmanu? Radi se o tome da predstavnici manjinskih zajednica dobiju veći prostor na Javnom servisu. Zar ne bi bilo logično da dobijemo neko objašnjenje nego da slušamo nešto što nema nikakve veze sa ovim amandmanom?

Sa druge strane, ako smatrate da je izborna krađa, koja se desila u Kosjeriću i Zaječaru, vredna pažnje za ovu sednicu, ja smatram da jeste, ali ajde da o tome govorimo na drugom mestu i na drugi način. Mislim da bi trebalo da reagujete i da sprečite ovako nešto, posebno, kažem još jednom, kada se radi o vladajućoj većini koja ima dodatnu odgovornost da nam objasni zašto će nešto ući u zakon, a zašto neće i naravno podržavamo ovaj amandman. Hvala.

Hvala vama.
Vaš amandman je bio na Njižni Novgorod, pretpostavljam, pošto ste objašnjavali, vaša poslanička grupa na amandman koji ste predali, bila je priča zašto je ministar Bratina bio u Ruskoj federaciji i tada se niste javili, niti ste makar opomenuli vašeg narodnog poslanika iz vaše poslaničke grupe da se bavi amandmanom. Tada je sve bilo u redu.
Onda sam njemu trebala da oduzmem reč? Čula sam do sada Njižni Novgorod, klimatske promene, "Rafali", Kosjerić i Zaječar. Gospodin Jovanov je samo odgovorio na nešto od toga, ali sve ostalo je bilo u redu, samo odgovor je bio kršenje Poslovnika.
Hoćete li da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
Po Poslovniku, izvolite, gospodine Aleksiću.

Zahvaljujem predsednice.

Ukazujem na povredu člana 27. gospođo predsednice Skupštine, jer ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Gospodin Jovanov je u svom izlaganju direktno insinuirao da su neki pokrajinski poslanici Narodnog pokreta Srbije se predstavljali ili ponašali kao ustaše, da je prozvao nekog drugog da je ustaša itd. Pritom nije rekao o kome se radi, ni šta, ali jasno je insinuirajući da smo to mi, a onda je nastavio sa time i rekao da je to nacističko ponašanje, da smo mi nacisti itd.

Zapravo, ja vas zaista molim da bez obzira što je on šef vaše poslaničke grupe i ovlašćen je i ima svo vreme da govori ovde, ali samo ako bismo mogli da ne govorimo tako ozbiljne i opasne stvari vezano za ustaše, naciste, insinuiranje da su neki ljudi to što on govori, bez ikakvih dokaza citirajući nekakve medijske natpise o kojima govorimo itd. To je veoma opasna stvar i molim vas da u nastavku sednice barem do teme mere imamo granicu.

Videli smo šta se događalo u prethodnim danima i sa određenim simbolima koji su postavljeni i u Beogradu i u Srbiji i sada se nastavlja diskusija i u ovom domu oko toga. Mislim da je to jako loše i zato ukazujem da ste povredili ovaj član i da u nastavku sednice vodite računa o tome. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo?
(Radomir Lazović: Ne.)
Dobro, u principu bi stvarno za ovakvu reč nekoga opomenula, ali s obzirom na to da je gospodin Jovanov iskoristio to za pokrajinskog poslanika koji je otvoreno pretio ljudima da će ih slati u Jasenovac, ja nemam kako drugačije to da definišem, nažalost. I žao mi je što se tada niste ogradili.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Samo da ne bude da nisam rekao ime, da ne bude da nešto, Predrag Dragojević se zove. U gužvi koja se desila kada su pokušali da spreče sednicu, nakon ove sednice kada su ovde bacali dimne bombe, suzavac, šok bombe, polivali onim čudom iz onog aparata za gašenje požara, poslanike i prisutne članove Vlade, održana je sednica Skupštine Vojvodine, na kojoj je jednako došlo do gužve, došlo do guranja, došlo do koškanja, u toj gužvi, u toj svađi, a Milimir Vujadinović kada bude ovde u sali može da nam priča kako je sve to izgledalo, jer je bio prisutan. Članovima Pokrajinske vlade, pokrajinskim poslanicima SNS-a ovaj čovek se obratio, Predrag Dragojević obratio se rečima da će u voz za Jasenovac ili – svi ćete vi u Jasenovac, tako nešto, Milimir zna tačno citat. E, to je bilo za osudu. A to što takvog čoveka nazovete onako kakav jeste, da, to ste.

Dobro.
Gospodine Novakoviću, daću vam repliku, ali vas molim, molim vas, s obzirom na to da je ovo narodni dom i da svi zajedno imamo neku odgovornost, da sve to što izgovorite onda takođe i možete te stenobeleške da autorizujete i potpišete. Zato što je ogromna sramota da kao narodni poslanici ovde pričamo, a da onda neko i kaže na sve to – e, neću da autorizujem svoje reči.
Tako da vas molim da pazite šta govorite, a to što izgovorite onda da nakon toga autorizujete, zato što sve postaje ovim besmisleno. Hvala.
Izvolite.

Nema potrebe da od autorizacije pravite poligraf varijantu, kao da je to nešto važno. Hteo sam samo da ga izložim jednom malom naporu, da on to uradi. Što bih mu ja poklanjao ono što želi da koristi protiv mene? Ali, sada ću da vam otkrijem jednu tajnu koju sam hteo da prećutim iz džentlmenskih razloga, ali pošto je on prevršio svaku meru, reći ću vam šta njega povređuje zapravo, u činjenici, a koja je potpuna činjenica, da je, dakle, Dragana Dukić, zvana Maca, u Kikindi, koja predvodi Vojvođansku inicijativu, u bliskoj vezi sa njim i da dobija sredstva zajedno sa njim.

Hajde, ja takve gluposti zaista više neću pustiti. Izričem vam opomenu zato što je ovo zaista van svakog dostojanstva i oblasti rada ove Narodne skupštine.
Dakle, idemo dalje. Dakle, zaista, hajde molim vas, hajde da ja pokušam da vodim red, hajde da ja pokušam da vodim red.
Šta je vama, ljudi? Vaš šef poslaničke grupe napada decu i porodicu ministra Siniše Malog i zna da ne govori istinu, zato što je 48 sati pre toga rekao nešto potpuno drugačije. Sada vi napadate porodicu jednog narodnog poslanika, rekla-kazala, tračevi, nećete da autorizujete stenobeleške sa ove Skupštine. Pa dokle je sad to došlo sve, pa na šta ovo liči, šta je ovo? Ovo je gore od pijace.
Nastavljamo dalje.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Poslušaću narodnog poslanika Radomira Lazovića, uvažavajući da je kolega iz opozicije, neću više dati da se priča van amandmana. Neću više dati da se priča van amandmana.
Izvolite, ko želi?
Reč ima narodni poslanik Ana Jakovljević.

Uvaženi građani Srbije, Narodni pokret Srbije je podneo amandman na član 7. Zakona, sa idejom da se ustanovi obaveza javnim servisima da procenat ukupnog programskog sadržaja posveti sadržajima na jezicima nacionalnih manjina i prilagođenim osobama sa invaliditetom. Kolege su govorile već o nacionalnim manjinama, pa ću se ja fokusirati samo na osobe sa invaliditetom.

Kada pogledamo podatke iz poslednjeg popisa iz 2022. godine, zvanično se govori o broju od 356.404 osoba sa invaliditetom, a svi koji svakodnevno rade sa ovim osobama znaju da taj broj ne odražava realnost zapravo koliko takvih ljudi, građana imamo u Srbiji. I reći ću vam da je u prethodnom popisu utvrđeno da broj osoba sa invaliditetom iznosi 570.000.

Šta se desilo sa 200.000 ljudi koji su nestali zapravo iz popisa? Sada se postavlja pitanje da to možda nije zbog vaše socijalne politike. Podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da od ukupne populacije u svetu 16% čine ljudi osobe sa invaliditetom.

Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i drugih međunarodnih dokumenata, gde se obavezala da će u skladu sa tim dokumentima unaprediti život osoba sa invaliditetom. Naročito je važna direktiva Evropske unije koja se zove Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama i koja je ključni pravni okvir za pristupačnost medijskih sadržaja osoba sa invaliditetom.

Ono sa čime se mi ovde sada suočavamo je situacija da novi medijski zakon mora da uvede pristupačnost u većem obimu kao obavezu medija, a ne kao privilegiju građana koji imaju invaliditet.

Godine 2021. izrađena je Studija o proceni politika digitalne pristupačnosti u Republici Srbiji i ta studija je rađena u saradnji sa Vladom Republike Srbije i žao mi je što predsednica Skupštine, koja je tada bila premijerka, nije tu, da nam odgovori šta je zapravo urađeno po preporukama koje su na osnovu te studije izrađene i kako zapravo ova vlast planira da unapredi položaj osoba sa invaliditetom. Jer jedno društvo se ogleda kakvo je po tome kako tretira najranjivije grupe u svom stanovništvu. Zahvaljujem.