Hvala.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Evo, baš lepo, Milenko, da te demantujem odmah.

Dakle, ovde priča da neko ima nešto protiv kineskih investicija koje hoće neko da protera. Naprotiv, Kinezi trenutno proteruju naše stanovništvo iz okoline Bora i Majdanpeka jer ste im zemlju ne samo dali za eksploataciju našeg bakra i zlata za „dž“, već ste im poklonili zemlju.

Dakle, kineski investitor „Ziđin“ pored toga što ima prava da eksploatiše a da ne znamo koliko tona odnese godišnje bakra i zlata, on se upisuje kao trajni vlasnik zemlje.

Što se tiče investicija kineskih, ja molim reditelja da pokaže ovo, da zumira. Evo i Milenku Jovanovu i vama svima.

Gospođo Saro Pavkov, gospođice, izvinjavam se, znate li šta je ovo? Ovo je nemačka investicija. Ovo je Surdulica, firma „Knauf“. Sećate li se, gospođo Pavkov, našeg sastanka pre dve godine otprilike u Agenciji za zaštitu životne sredine? Masovno trovanje stanovnika Surdulice. Firma proizvodi kamenu vunu. Firma dolazi iz Nemačke. Dajte umirite, molim vas, ovoga što arlauče ovde prekoputa.

Ajde smiri se malo. Miran.

Dakle, masovno trovanje stanovnika Surdulice, pre dve godine smo bili tamo, to što radi firma „Knauf“ u Surdulici, ne bi smela da pomisli da radi u Nemačkoj. Gospođo Pavkov, vidite ovu fotografiju, evo još jedna, da li biste vi živeli ovde i vaša deca, u Surdulici gde se masovno truje, nemamo pojma šta ispuštaju u vazduh? Baš vas briga za trovanje vazduha.

Ima još jedna stvar, gospođice Pavkov, posle četiri dana od kada sam vam dostavio rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine o uklanjanju cevi iz Rakitske reke, da li postojite kao ministarstvo ili ne postojite? Da li postoji zakon ili ne postoji? Vi se smejete, vama je to smešno.

Predsednik države pre četiri godine je obećao da će rešiti problem ljudima u Rakiti, da će doći tamo. Takođe poruka njemu, ljudi u Rakiti vas gore čekaju da im rešavate, ostavili ste ih bez vode, da bi Goran Belić strpao sebi milione u džepove. Na to se svodi vaša briga o zaštiti životne sredine.

Poziv svima, da dođu u Surdulicu, da povedu i svoju decu, da provedu u ovom gradu, a tu je i gospodin Tončev, i on mi je rekao da će to biti rešeno, on je odatle. Vidite šta radite vi, masovno trujete stanovništvo, ovde nam prodajete maglu o nekakvom Zakonu o zaštiti vazduha.

Ima dosta toga da pričamo, ja vam kažem Srbija je tempirana ekološka bomba, imaćete masovnu pobunu stanovništva po Srbiji. Hvala lepo.

Milimir Vujadinović.

Hvala uvažena predsednice.

Odavno su ljudi u Srbiji rekli, nije važno šta vam se govori nego ko vam govori. Pa, znate, nisu ljudi u Srbiji maloumni, proteruju, iako sam pre svega Srbin i na strani države Srbije i nemam nameru da budem zaštitnik bilo koje države osim Srbije i njenog naroda, ali kineske kompanije proteruju stanovništvo iz Bora i Majdanpeka tako da je u njihovo vreme u Boru i Majdanpeku stan koštao pet do deset hiljada evra najviše. Danas, u Boru i Majdanpeku ne možete ni kupiti stan, zato što je velika potražnja, ako li pak imate sreće da nađete stan da ga kupite, cene kvadrata idu kao u velikim gradovima poput moje Subotice i Novog Sada i tako dalje.

Toliko o tome kako neko proteruje stanovništvo. Tamo gde se stanovništvo proteruje, nema potražnje za kupovinom stanova. To je vrlo jasno. Ovo pre svega zbog građana Srbije, jer je ovo nešto što vređa njihovu inteligenciju pa sam morao da napomenem.

Što se tiče samo Zakona o zaštiti vazduha, on je donet poslednji put 2009. godine, ako se ne varam i poštovana ministarka prvo da vam čestitam na potpunoj transparentnosti i otvorenosti u predlaganju ovog zakonskog rešenja jer ste uključili sve relevantne stručnjake, relevantne društvene grupe i u potpunosti ste bili otvoreni za sve sugestije. Formirana je Radna grupa, prošao je rani javni uvid, negde oko pet stotina, čini mi se sugestija je pristiglo, sve su obrađene i one koje su bile relevantne ugrađene su u ovaj zakonski predlog. Od polovine januara do početka februara Ministarstvo je sprovelo ovu javnu raspravu i nakon toga Vlada je usvojila zakon i našao se sada pred nama.

Ono što, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine moram da napomenem da je sam Zakon prošao Odbor bez ijednog glasa protiv, to jeste zanimljivo, to nešto govori. Niko od članova Odbora, i ako su bili prisutni, iz opozicije nije bio protiv ovog zakonskog rešenja.

Na kraju, ministarka, zaista još jednom čestitam na potpunoj otvorenosti i transparentnosti, i svemu onome naravno, što je ugrađeno u Zakon, a tiče se i merenja i samih, da kažem kriterijuma, koji određuju kvalitet vazduha itd. Vama, ako budete glasali drugačije nego što ste glasali na Odboru, samo da znate, pozvaćemo one pčele iz Kosjerića pa se vi onda sa njima objasnite da li je dobro ili nije, jer ovaj vazduh je podjednako važan i za pčele koliko i za ljude, a kako ćete pčelama objasniti ne zna.

Što se tiče ovih nasilnih i govora i pokušaja da zaustave i ova zakonska rešenja i da zaustave sve druge poslove u Srbiji i naslušali smo ih se od jutros, sedeći ovde i slušajući to palo mi je na pamet jedna činjenica, mi smo ovu sednicu započeli 10. juna ove godine, a na isti datum 1868. godine ubijen je kralj Mihajlo Obrenović na Košutnjaku. Ubijen je tačno u vreme kada je formirao vojsku od 50 hiljada vojnika, kada je naoružao modernim naoružanjem, pripremajući se za konačno oslobođenje Srbije i proterivanje Otomanskog okupatora. Sklapao je ozbiljne sveze sa zemljama u regionu, Crnom Gorom, Bugarskom, Grčkom, branio je Bosnu i Hercegovinu od potpunog Austrougarskog uticaja, i jednostavno, činio Srbiju u tom trenutku jednom od najmoćnijih sila na Balkanu. Svako ko je pokušao i ko se usuđivao Srbiju kroz istoriju da čini velikom dovodio je i svoj život u opasnost i to od onih koji to nisu želeli.

Zašto ovo govorim? Nikada posao pravljenja Srbije velikom nije bio jednostavan, ali uvek su u Srbiji postojali veliki koji se toga nisu plašili i koji su nastavljali u tom poslu. Slušajući od jutros govore i podnosilaca i kojekakvih opozicionih poslanika, neodoljivo me podsetilo na to vreme. Oduvek su postojali veliki državnici, a siguran sam da je Aleksandar Vučić, današnji predsednik, srpski predsednik, pre svega uvek kažem, jedan od velikih državnika, u tom poslu pravljenja Srbije velikom, verujte mi, nećete ga zaustaviti, ma koliko vi prizivali na njega i njegovu porodicu sudbine najstrašnije velikih srpskih državnika.

Upravo zbog toga što je Srbija velika, ovaj put se nalazi i u ovom trenutku izložena jednoj obojenoj revoluciji, a suština te obojene revolucije je rušenje Srbije, kao države, da budemo u potpunosti jasni. Napali su nas tamo gde smo najosetljiviji, na decu. Bez države, nas neće biti. Kako se mi budemo odnosili prema našim državama tako će nam biti i tako nam i Gospod Bog i pomogne. Ovo su reči predsednika SNS, Miloša Vučevića i mi sa ove strane u potpunosti stojimo i iza njih i iza reči i dela srpskog predsednika, a kako vi činili tako vam Bog pomogo. Neko drugi će da sudi, ali ne piše vam se, na tom sudu, čini mi se, dobro. Hvala vam.

Poslaniče, samo po amandmanu, ako bi mogli da pričamo.
Ministar Sara Pavkov.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovane kolege, narodni poslanici, uvaženi građani, vrlo sam zadovoljna što smo napokon, posle više dana zaista otvorili teme koje se odnose na konkretan dnevni red i na konkretan zakon, Zakon o zaštiti vazduha.
Nekoliko puta sam čula da je ovo izuzetno značajna tema koja se uvezuje i sa posledicama neustoličenim, bez ikakvih dokaza, na uticaj na zdravlje ljudi i iako, podvlačim, da zagađenje postoji, i da imamo problem sa onim lokalnim samoupravama koje nose taj teret da imaju najveće zagađenje u Srbiji.
Ali, žao mi je, kao što smo čuli, i ako vam je to izuzetno značajno, niste uzeli učešće ni u jednom predkoraku do ovog momenta koji sada slušamo. Ja se iskreno nadam da će se to u nekoj budućnosti promeniti, jer mislim da smo imali dovoljno vremena da nađemo uporište u onome što nije ustoličeno i definisano direktivama, a sada ću ići redom u odnosu na sve što izneli, jer sam pažljivo slušala i zapisivala.
Što se tiče Valjeva, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je od 2021. godine, uložilo 241 milion u konkretne mere za zaštitu vazduha na teritoriji grada Valjeva.
Kada kažem, konkretne mere mislim na zamenu kotlova u javnim objektima, na zamenu individualnih ložišta, na uklanjanje divljih deponija i na pošumljavanje. To za Valjevo nije dovoljno, mi moramo još intenzivnije da radimo, ali ono na čemu sada intenzivno radimo je, završavamo čini mi se, i najznačajniju stvar za Valjevo o kojoj smo čuli i od gospodina Bajatovića, a to je gasifikacija namenske industrije, odnosno Krušika, to je jedna stvar.
Druga stvar, uklonićemo i sanirati i rekultivisati u potpunosti glavnu gradsku divlju deponiju. Zašto? Zato što Srbija je omogućila kapitalne zelene projekte, odnosno izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Konkretno, za grad Valjevo, i o tome sam već govorila, ali pošto vidim da je to opet tema da građani, oni koji nisu stigli da čuju, čuju sada, u pitanju je do kraja godine u puštanje u probni rad regionalni centar za upravljanje otpadom na Ubu, na lokalitetu Kaleniću, ka kojem će upravo grad Valjevo da gravitira.
U tom kontekstu mislim da je napravljen iskorak u konkretnim merama, zato što želim da vas podsetim na sledeće. Pre 2020. godine, „v“ od reči vazduha nismo mogli da čujemo, ni u Skupštini, nije bilo ni na dnevnom redu nijednog Odbora niti je bila tema bilo kakve javne politike, akademske zajednice, stručnih institucija, civilnog društva, tako da u tom kontekstu od 2021. godine do danas, možemo da vidimo konkretne mere. Do 2021. godine, ono o čemu vi govorite, a sada ću da vam citiram i mislim da je izuzetno značajno šta je to što je tada i na čemu se intenzivno radilo i šta je bilo značajno a nije donosilo konkretne rezultate.
Ako pričamo o Monitoringu vazduha gde vidim da ima mnogo predloga za amandmane, odnosno za izmene, moram da vam jednu definiciju iscitiram koja je direktno trasportovana iz direktive EU, a zvuči ovako „ Aglomeracija, predstavlja zonu sa više od 250 hiljada stanovnika ili zonu u kojoj živi 250 hiljada ili manje stanovnika, ukoliko je gustina naseljenosti veća od prosečne u Srbiji ili postoji povećana potreba za ocenjivanjem i upravljanjem kvaliteta vazduha“.
Srbija u ovom momentu ima u svakoj aglomeraciji automatsku mernu stanicu, samo grad Beograd sa Obrenovcem ima 36 mernih stanica. Na teritoriji čitave Srbije, u ovom momentu imamo 85 automatskih mernih stanica. Izvadite podatak iz bilo koje zemlje EU, sa sličnom gustinom naseljenosti, sa sličnim socioekonomskim potrebama, sa sličnom teritorijom, sa sličnim problemima da li imaju ovoliko mernih stanica.
Zašto ovo govorim? Mi smo podigli monitoring na najviši mogući nivo, mi u ovom momentu kada završimo uspostavljanje automatske merne stanice u Jagodini, nećemo imati nijednu jedinicu lokalne samouprave, koja ima status grada, da nema pokrivenost automatskom mernom stanicom.
To je prvi korak koji smo uradili ne na profesionalan način, nego čini mi se da smo izašli iz svih mogućih okvira gde je to zaista bilo potrebe da se postavi.
Ono što je sada prioritet je da prestajemo sa širenjem državne mreže, jer ne da nema potrebe kao što ponavljam, već smo zaista prešli sve standarde u pozitivnom smislu da imamo sve moguće i podatke sa automatskih mernih stanica plus sa dopunske mreže o kojoj ste takođe govorili, koje sprovode lokalni zavodi za javno zdravlje. Zašto ovo govorim?
Pomenuli ste grad Niš. Rekli ste da se ne meri živa. Prema podacima iz Izveštaja o oceni kvaliteta vazduha, odnosno Gradskog Zavoda za javno zdravlje Niš, nemamo podatak da je nešto što je potreba da se meri na teritoriji tog grada upravo živa, ali da bi građani znali šta se meri, jer osnovni zagađujući parametri, kao što su oksidi azota, sumpor dioksid, pm čestice, ozon i ugljen monoksid, su osnovni parametri koji se prate zajedno sa benzopirenom, da bi mogao da se oceni kvalitet vazduha.
U PM česticama se takođe prate i teški metali i nemojte građani Srbije da mislite da država Srbija ne meri i teške metale. Izneću tačan podatak za Niš.
U Nišu se kroz praćenja PM čestica prate teški metali olova, kadnijuma i cinka, tako da vas molim ako imate podatak odakle i na koji način i koje uporište je potrebno da se živa ubaci u praćenje teških metala PM čestica na teritoriji grada Niša, otvorena sam za saradnju i možete mi dostaviti taj podatak.
Što se tiče Zakona o ratifikacija minamata konvencije, mislim da sam vas dobro razumela, vi ste rekli "minimata", možda je bio lapsus, je nešto što smo prošle godine, a vi ste bili prisutni, ovde ratifikovali u Skupštini. Pored tog zakona, ratifikovali smo Zakon o proceni uticaja, Zakon o strateškoj proceni uticaja, Zakon o kontroli od opasnosti od velikih udesa, ni za jedan od tih zakona tada niste podneli amandman da se izuzme namenska industrija, odnosno vojni objekti. A zašto ovo govorim?
Zamoliću onog ko je predložio da postoje neke negativne konotacije ili, kako ste vi rekli, da je neko napravio ovaj zakon za sebe, da pogledate direktive EU, konkretno, Direktivu 2024/573 i Direktivu, odnosno Uredbu 2024/590. I u jednoj i u drugoj direktivi vojni objekti i namenska industrija su izuzeti od Zakona o zaštiti vazduha. Ako imate druge informacije koje ja nemam, molim vas da mi dostavite.
Ali, nije mi sad jasno zašto je predmet Zakona o zaštiti vazduha sada na tapetu po pitanju namenske industrije i vojnih objekata, a toliko značajni zakoni, skoro pa isto koliko i ovaj, pre samo šest meseci nisu imali sličan amandman?
Što se tiče zaštićenih prirodnih dobara za grad Bor, ja se sa vama slažem da mi tu moramo da intenziviramo naše konkretne mere po pitanju smanjenja teških metala. Ja uskoro planiram posetu gradu Boru, zajedno sa Institutom za metalurgiju u Boru, ali evo, da građani Srbije vide, ovo je poslednji podatak Agencije za zaštitu životne sredine za zagađujuću materiju sumpor-dioksid, koja je jedna od ključnih za praćenje na teritoriji grada Bora. Ne kažem da teški metali nisu, jesu, ali za sumpor-dioksid možete da vidite trend smanjenja od 2015. godine zagađujuće materije sumpor-dioksida.
Ovo je dokaz da ono što je rađeno na teritoriji grada Bora i tada i sada, a koje se direktno odnosi na razvojne kapacitete naše zemlje, može da bude u saglasnosti sa životnom sredinom, ali slažem se sa vama da moramo da radimo mnogo više na teme koje se tiču praćenja teških metala.
Što se tiče ocene kvaliteta vazduha, neko je pomenuo Zrenjanin. Zrenjanin je prema poslednjem Izveštaju ocene kvaliteta vazduha svrstan u prvu kategoriju. Ja nisam sigurna da konotacije i relevantne informacije koje ste izneli imaju veze i da su uzročno posledično povezane sa Izveštajem o kvalitetu vazduha, zato što Zrenjanin prema poslednjim podacima, ja se samo pozivam na podatke, je u prvoj kategoriji vazduha, što znači da ima dobar kvalitet vazduha. Ukoliko, ponavljam, imate neke osnovane podatke koji su…
Kad kažem "osnovane", želim još jednu stvar da istaknem. Građanska merenja, odnosno "lou kost senzori", odnosno ono ste pomenuli da je izuzeto iz zakona, mogu direktno da obrazložim o čemu se radi. "Lou kost senzori" koštaju na sajtovima, koji su vrlo dostupni svima na globalnom nivou, nekoliko dolara. Može da kupi bilo ko, da namesti bilo gde, bez kalibracije, bez referentnih metoda, bez poređenja sa bilo kakvim standardima koji se tiču praćenja kvaliteta vazduha na automatskim mernim stanicama. Nemamo privilegiju da posle ozbiljnog perioda nedelovanja i nereagovanja u ovoj oblasti mi involviramo nešto što se zove građansko merenje, zato što hajte onda da svaki vid struke i svaki vid standardizacije i kalibracije referentnih metoda postanu nešto što može svako ponaosob da se bavi. Ja mislim da to nije put. Mislim da je put da moramo da imamo kao i do sada standardizaciju, kalibraciju i referentne metode, da bismo mogli uopšte nešto da poredimo i o nečemu da govorimo.
Što se tiče vašeg pitanja, ne znam da li je bilo retoričko, da li je kasno, podvlačim sledeću stvar. Mi 2009, 2010, 2011, 2012. godine, pa čak i kasnije, nismo imali ni jednu konkretnu meru u ovoj oblasti. Mi u ovom momentu imamo preko 4 milijarde dinara uloženih u oblast unapređenja kvaliteta vazduha od 2021. godine. Imamo na raspolaganju 50 miliona evra koje smo pokrenuli prošle nedelje, kako bismo mogli u najzagađenijim gradovima da menjamo energente koji su apsolutno ekološki neprihvatljivi.
Ono što želim da istaknem je da smo pre dve godine, zaključkom Vlade, doneli po prvi put, a na osnovu sistematskog definisanja i praćenja koji su to javni objekti koji moraju da zamene energent, prvi put smo istakli deset, odnosno devet, ukoliko izostavimo Pirot, jer je Pirot rešio problem što se tiče javnih ustanova prešavši na "ce-en-ge" ali je ostao problem sa individualnim ložištima, prvi put smo sistematično popisali sve javne objekte i doneli zaključak Vlade kojim se obavezuju jedinice lokalne samouprave da u svojim opštinama i gradovima menjaju kotlove. Ja mislim da za ovu oblast ne može da bude kasno, ali da smo mi pokazali da nama svakako to nije kasno.
Gospodine Jovanoviću, ovo što ste me opet pitali, ja sam vam odgovorila da detaljno pregledam sve što ste mi poslali i sve ono što je meni dostupno i da ću o istom obavestiti i građane Srbije.
Što se tiče roka za procese posebne namene, profesionalizaciju procesa posebne namene, imam samo jednu ili dve rečenice. Mi do pre par godina nismo znali šta je profesionalizacija procesa posebnog merenja, odnosno ne da nismo imali rok, nego niko nije o ovome govorio. Da li smo stavili da je nešto 24, 48 sati ili pet dana je manje relevantno, relevantnije je da postoji rok. Do ovog zakona za koji vi govorite da je potpuno kozmetički, nije postojao rok. Mi danas imamo rok i definitivno on potvrđuje da ne može da bude nešto što se zove hitno reagovanje u akcidentnim situacijama ako nije potkrepljeno konkretnim standardizovanim metodama, a vi biste to znali da ste ikada izašli na teren, automatsku ili manuelnu mernu stanicu, da ste uzeli uzorak, za koji je potrebno više dana u laboratoriji da se obradi, kako biste mogli da komunicirate sa građanima. Hvala vam.

Hvala.
Amandman kojim se posle člana 23. dodaje član 23a. Zajedno su podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Izvolite.

Uvaženi građani, amandman koji smo podneli iz Narodnog pokreta Srbije se odnosi na posebne vrste zagađenja, pa smo tako predvideli da pored zagađenja iz prirodnih izvora i prekoračenja zagađenja zbog posipanja puteva, predlažemo da se dodaju i izvori koji su napušteni i aktivni površinski kopovi, odlagališta rudarskog otpada, rude i flotacijske jalovine, jer smo već nekoliko puta ranije govorili koliki su to zagađivači, a kod nas nisu prosto na pravi način tretirani.

Ono što moram da se osvrnem je na spin malopređašnji koji smo mogli da čujemo da predstavnika vlasti kako je neko ovde protiv kineskih patriotskih investicija. Ono što moram, građani da vam kažem, je da smo mi protiv bezakonja koje tamo vlada, gde se krše prava radnika, gde se meštanima protiv njihove volje otima dedovina, kao što je na primer u selu Šarbanovac i Zlot.

Mislim da je prilično jadno i bedno da se ovde kada pričamo o kvalitetu života građana govori o parama. Jer, sve i da dobijaju neke novce, koliko će da troše te novce ako umiru od najtežih bolesti, o čemu preliminarna studija Batutova iz 2018. godine govori, tako da je to čak i za vas ispod svakog nivoa.

Pošto ovde imamo profesionalne patriote koje mnogo vole ovu zemlju, ono što je moj predlog i predlog mojih kolega je da se svi lepo preselite u Bor i Majdanpek, ima tamo ispražnjenih kuća iz kojih su proterani meštani, pa se tamo uselite i uživajte u blagodetima patriotizma u koji se ovde tako lepo busate u grudi.

Hvala.
Reč ima Života Starčević. Izvolite.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.

Koristiću preostalo vreme ovlašćenog poslaničke grupe.

Nisam planirao da se javim, međutim, diskusija kolege narodnog poslanika i ministarke Sare Pavkov me je pozitivno isprovocirala.

Pominje se merenje kvaliteta vazduha u Jagodini i rečeno je da tamo imamo građansko merenje kvaliteta vazduha, što nije baš sasvim tačno. Mi imamo neka merenja, međutim, naravno da time nismo zadovoljni i svakako da ovo što je rekla ministarka Sara Pavkov da izgradnja merne stanice u Jagodini će znatno doprineti da mi znamo stanje kvaliteta vazduha.

Međutim, ono što sam hteo tom prilikom da kažem jeste da smo mi od 2004. godine u Jagodini učinili mnogo toga da popravimo stanje kvaliteta ne samo vazduha, već čitave životne sredine i da smo puno toga i uradili i da Jagodina može biti primer kvalitetne životne sredine danas.

Naime, mi smo među prvima u Srbiji uradili gasifikaciju gradske toplane i time znatno smanjili zagađenje vazduha. Takođe, mi smo među prvima po principu javnog privatnog partnerstva uradili regionalnu deponiju u Jagodini u saradnji sa austrijskom firmom „Por“. To je regionalna deponija koja je urađena po svim evropskim i svetskim standardima. A, znate kakva je i gde je bila deponija u Jagodini do 2004. godine, kada su bili na vlasti pojedini koji se danas jako zalažu za kvalitet životne sredine? Bila je na svega 500 metara od centra grada i kada se zapali, ta deponija je predstavljala pravu ekološku bombu. To je sada, naravno, sanirano i danas mi te takve ekološke probleme nemamo.

Takođe, mi smo uradili još davno sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji se sada, evo, ne da sada radimo, mi smo uradili davno i sada ga rekonstruišemo. Znači, biće još savremeniji, kvalitetniji i bolji.

Naravno, u Jagodini četrnaest stranih investicija koje smo doveli od 2004. godine, svaka od njih, kako bih rekao, funkcioniše po najboljim evropskim i svetskim ekološkim standardima, odnosno nijedna od njih nije zagađivač životne sredine, pa ni vazduha u Jagodini.

Tako da, u tom smislu, zaista smo jako puno uradili po tom pitanju i ne samo Jagodina, to tom pitanju je jako puno uradila i Republika Srbija. Mislim da smo što se tiče kvaliteta životne sredine i pored činjenice da je sve veći broj automobila, o čemu je ranije pričao Nenad Filipović, moj kolega, povećana industrijska proizvodnja itd, sve to su potencijalno povećani izvori zagađenja. Međutim, kvalitet životne sredine u Srbiji, naravno, kvalitetom životne sredine nikada ne možemo biti zadovoljni i uvek trebamo težiti da idemo na bolje i bolje, ali jednostavno, mislim da je kvalitet životne sredine u Srbiji krajnje zadovoljavajući i mislim da ćemo nastaviti napore u tom pravcu. Hvala.