Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, nije u potpunosti odgovor na pitanje kako i na koji način vratiti integritet biračkom spisku, kao i kompletnom izbornom procesu. Polovična, ili nedovoljno dobra rešenja, koja nudi ovaj zakon u vezi nekih ključnih pitanja, kao što su pravni status komisije, sastav komisije i struktura komisije iz člana 22b, i ovlašćenja komisije iz člana 22j, stavljaju ozbiljnu sumnju na postojeće političke volje, da se vrati poverenje građana u birački spisak.

Kada govorimo o ovlašćenjima komisije brine nas to što u ovlašćenjima komisije za reviziju, ratifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja biračkog spiska nema ovlašćenja koja se odnose na iniciranja otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku. Naša velika zamerka se odnosi na činjenicu da je van domašaja ovog predloga zakona ostalo pitanje posebnog biračkog spiska, na osnovu kojeg se sprovode izbori za nacionalna veća nacionalnih manjina.

Podsetiću sve kolege i koleginice narodne poslanike da u članu 52. Ustava Republike Srbije propisano da je izborno pravo opšte i jednako te je ishod tome potrebno sva pravila koja se primenjuju na izbore uključujući i pitanje biračkog spiska, jednako primeniti i na poseban birački spisak nacionalne manjine na osnovu kojih se sprovode izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Potrebno je bilo da se na temelju citirane ustavne obaveze u Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uvede i obaveza da se i birački spiskovi nacionalnih manjina izlože na uvid građanima. Članom 48. stav 2, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, propisano da vođenje posebnog biračkog spiska nacionalne manjine obuhvata, analiziranje podataka iz posebnog biračkog spiska, preuzimanje mera radi međusobne usklađenosti i tačnosti podataka i upis i promena u posebnom biračkom spisku, brisanje, izmene, dopune, ispravke, do zaključenja posebnog biračkog spiska.

Dok stavom 6. istog člana propisano je da resorno ministarstvo preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku.

Takođe, prema svim do sada donetim pravilnicima o načinu vođenja posebnog biračkog spiska nacionalne manjine, a na osnovu citiranih odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, opšti uslovi za upisivanje u poseban birački spisak i sticanje aktivnog prava u postupku izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina, je upis u jedinstveni birački spisak.

Dakle, poseban birački spisak nacionalne manjine je povezan sa jedinstvenim biračkim spiskom i može se reći da je njegov sastavni deo, te je na temelju svega navedenog potrebno pod istim uslovima i na isti način i poseban birački spisak nacionalne manjine staviti na uvid građanima.

Potrebno izlaganje posebnog biračkog spiska nacionalne manjine na uvid javnosti, između ostalog, temelji se i na činjenici da stanje u posebnom biračkom spisku, bar kada je u pitanju poseban bošnjački birački spisak, izuzetno loše, jer u velikom broju slučajeva birači nisu upisani u birački spisak, prema mestu prebivališta, ili su im lični podaci ime i prezime upisani netačno.

Izlaganje posebnog manjinskog biračkog spiska na uvid javnosti, građani, odnosno lica upisana u poseban birački spisak, steći će uvid u isti, i mogu pružiti pomoć nadležnim organima u ispravljanju eventualnih nepravilnosti i dobijanju tačnog posebnog biračkog spiska, a time se i izborni proces za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina dodatno osnažuje, demokratizuje i vraća mu se oteti integritet.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i drugi akti koji uređuju pitanje iz ove oblasti, predstavljaju i obavezu da se ovlašćenja komisije za kontrolu, reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranje biračkog spiska, prošire i na poseban birački spisak. Stanje u posebnom biračkom spisku nacionalne manjine je identično ili slično stanju u jedinstvenom biračkom spisku. Poseban birački spisak nacionalne manjine, takođe je lišen integriteta, kao i izbor za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Shodno tome, potrebno je na osnovu obaveze utvrđenog Ustavom Republike Srbije potrebno je izvršiti kontrolu tačnosti i ažuriranje posebnog biračkog spiska, kako bi mu se vratio integritet, a samim tim bi se osigurao i fundamentalni uslov za sprovođenje slobodnih i poštenih i demokratskih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina. Hvala.

Hvala. Reč ima Snežana Paunović.

Hvala predsednice. Uvažena narodna poslanice, u jednom delu ste potpuno u pravu. Istina je, da pre svega, ovaj predlog zakona ne tretira poseban birački spisak koji se tiče nacionalnih manjina i istina je da na njegovoj ažurnosti treba raditi. Možda ova vaša inicijativa jeste upravo dobar prvi korak, da svi zajedno pokušamo da sličan model primenimo i na poseban birački spisak koji se tiče nacionalnih manjina o kojima govorite.
Istina je da tamo ima manjkavosti, i ja se sećam da je jedan od narodnih poslanika, čini mi se vaš kolega iz poslaničke grupe,čak izabran za narodnog poslanika, u upitnim okolnostima i tada se desilo da je neko ko je davno preminuo ipak njegov glas se računao da jeste glas, iako je u njegovo ime glasao neko drugi.
Govorim o biračkom mestu u Bujanovcu, koje je bilo sporno, a može biti da se vi toga i ne sećate, ali ja se sećam, jer smo dugo vodili sudski spor i na žalost to je prošlo kao jedna ozbiljna izborna nepravilnost, ali smo prema njoj pokazali toleranciju iz ugla pravosudnih organa, tako da sigurno da ste u pravu kada govorite da on ima svojih nedostataka i da ti nedostaci nisu mali, kao što i samo funkcionisanje saveta nacionalnih manjina pokazuje određene mane, pre svega, tu se naravno ne odnosi na ovu kategoriju o kojoj ste primarno govorili, a to je bošnjačkog nacionalnog veća, ali recimo imamo ovih dana vrlo jasna ukazivanja na to da finansiranje jedne druge nacionalne manjine jeste vrlo upitno jer određena sredstva dolaze sa adrese tzv. države Kosovo od strane Aljbina Kurtija, što je po Ustavu Srbije prilično nedozvoljeno, da ne kažem potpuno zabranjeno.
Tako da vašu diskusiju smatram dragocenom i molim predsednicu Skupštine ukoliko je to moguće na nivou parlamenta razgovaramo i o ovom posebnom biračkom spisku, ili ako je procena takva, da onda sa pozicije dva ministarstva iako danas govorim sa pozicije ministra u čijem resoru se više ne nalazi posebni birački spisak za nacionalne manjine, ali mi neće biti teško da uvaženog kolegu Berišu zamolim da sednemo i ovoj temi razgovaramo najpre sa pozicije dva resorna ministra, a onda i sa svima vama ne bi li smo došli do jednog pravednog rešenja koje apsolutno sam sigurna, hoće urediti taj posebni birački spisak koji neophodno traži da bude kao takav, pre svega uređen i pravedan prema svim pripadnicima nacionalnih manjina koji žive i rade u Srbiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Macura.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana članice Vlade sa saradnikom, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje. Napomena, Ekvatorijalna Gvineja je u centralnom delu Afrike.

Ovaj sporazum između dve države potpisan je dana 28. novembra 2024. godine, kada je predsednik Ekvatorijalne Gvineje bio u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.

Pred nama je Predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda.

Ovaj sporazum je rezultat kontinuiranih napora naše države da unapredi međunarodnu saradnju u oblasti bezbednosti i da kroz institucionalne veze doprinese stabilnosti i miru, ne samo u regionu već i šire.

Saradnja Srbije i Ekvatorijalne Gvineje ima svoj značaj u više dimenzija. Pre svega, ona je zasnovana na međusobnom uvažavanju, razmeni iskustava i zajedničkom interesu da se unapredi bezbednost građana obe zemlje.

Sporazum podrazumeva saradnju nadležnih ministarstava i policijskih struktura, razmenu informacija, stručnih znanja i obuka, kao i zajedničko delovanje u borbi protiv svih oblika kriminala koji ugrožavaju savremeno društvo.

U vremenu globalnih izazova naš predsednik Aleksandar Vučić svojom sposobnošću, neiscrpnim radom i prevelikom ljubavlju prema zemlji Srbiji uspeva da ostvari međudržavničku saradnju, jer ni jedna zemlja ne može efikasno da odgovori sama na mnogobrojne izazove.

Jačanje međunarodnih partnerstava u oblasti bezbednosti i javnog reda nužno predstavlja ključni element svake moderne politike zaštite građana.

Ovaj sporazum omogućava bolje razumevanje između naših institucija, stvaranje mehanizama za bržu razmenu podataka o organizovanom kriminalu, trgovini ljudima, terorizmu i drugim oblicima ugrožavanja javnog mira. Uz to, saradnja doprinosi razvoju stručnih kapaciteta policije, kroz razmenu iskustava, zajedničke obuke i unapređenje profesionalnih standarda.

Sporazum sa Republikom Ekvatorijalnom Gvinejom takođe ima i simboličan značaj. On potvrđuje da Srbija vodi otvorenu, principijelnu i miroljubivu politiku, utemeljenu na poštovanju međunarodnog prava, jednakosti država i uzajamnoj koristi. On pokazuje da Srbija neguje veze sa zemljama afričkog kontinenta sa kojima nas veže dugogodišnje prijateljstvo još iz vremena Pokreta nesvrstanih.

Saradnja u oblasti bezbednosti i javnog reda doprinosi izgradnji stabilnog međunarodnog poretka, zasnovanog na poverenju, solidarnosti i zajedničkom radu. Time Srbija pokazuje da je odgovoran partner, spreman da učestvuje u globalnim naporima očuvanja mira i bezbednosti.

Na kraju, ovaj sporazum ne treba posmatrati samo kao pravni akt, već kao deo šire slike Srbije koja aktivno učestvuje u međunarodnim odnosima, koja čuva svoje građane i doprinosi stvaranju bezbednijeg sveta. To je jedno i potvrda našeg strateškog opredeljenja da kroz saradnju a ne izolaciju jačamo unutrašnju stabilnost i međunarodni ugled.

Naša međunarodna politika teži da ostvari što prisniju saradnju u prijateljskim odnosima sa stanovnicima Afrike. Država Ekvatorijalna Gvineja nije zvanično priznala nezavisnost Kosova i zauzima stav da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Zbog svega navedenog, smatram da je ovaj predlog zakona važan korak unapred u daljem razvoju našeg sistema bezbednosti i u danu za glasanje glasaću za predlog pomenutog zakona. Živela Srbija, živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Hvala vam.
Reč ima Verica Milanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, 11. ili 12. po redu, ja mislim da ni sam predlagač ne zna koji je po redu, neće apsolutno ničemu doprineti, u uspostavljanju tačnosti i ispravnosti biračkog spiska. Još manje će doprineti povraćanju poverenja građana Srbije u izborni proces.

Sigurna je nužnost da se jedinstveni birački spisak uradi nov, zato što ste postojeći uništili. Uništili ste ga, gospodo, vi iz SNS-a i vi iz SPS-a, malverzacijama, seobom Srba iz jednog dela Srbije u drugi tokom izbornih procesa, prijavljivanjem birača na nepostojeće adrese, a sve zarad opstanka na vlasti.

Ono što je još strašnije, sve te prevare, sve te malverzacije ste činili preko institucija, preko uprava policijskih, preko opštinskih i gradskih uprava, tako da je sada apsolutno smešno očekivati da će ljudi koji su radili po nalogu vašem, ali to ih neće osloboditi i abolirati odgovornosti, učestvovati i doprineti u iznalaženju svih nepravilnosti i dokazivanju njihove krivične odgovornosti.

Da nemate apsolutno nikakvu nameru da bilo šta menjate dokazuju i činjenice da dve godine ništa niste uradili, nikakav pomak niste napravili u predlaganju ovog zakona koji je urgentan.

Da ponovo već dva dana obmanjujete i građane Srbije i predstavnike EU ovde raznim govorima da vi nešto hoćete da menjate, govori i sam Predlog zakona. U suštini, do izmena neće doći. To jasno govori sastav predložene komisije, to govori način odlučivanja predložene komisije, to govori nadležnost opredeljena ove komisije ovim zakonom i to posebno govore rokovi koje ste definisali ovim zakonom.

Sastav komisije pet – tri – dva i ako tu dodate i utvrđivanje dvotrećinske većine za donošenje odluka, govori da vi apsolutno nemate nameru nikakve odluke ni da donosite, tako da vaša obrazloženja da je tu dobro to što će svi imati obavezu da po dvoje glasaju ne znači ništa, jer vi nemate nameru da donosite odluke i da bilo šta menjate u ovom zakonu.

Nadležnost komisije se zasniva na analizi pribavljanja podataka, podnošenju zahteva i izveštaja. Rokovi za postupanje su tek cirkus i ne z nam kako vas nije sramota da ovde pričate da nešto iskreno radite.

Prvi sastav komisije, građani Srbije, ima obavezu da izvrši reviziju biračkog spiska u roku od devet meseci. To što Srbija gori, što se traže izbori, pa šta, devet meseci.

Ako ova komisija, ako, kažem ako, utvrdi da organ ili organizacija u svom radu ili u svojoj evidenciji imaju određene nedostatke, rok ovog organa ili organizacije je 120 dana, odnosno četiri meseca da možda nešto uradi. Onda 45 dana ova komisija uzima pravo da razmatra da li je ovaj organ ili organizacija bilo šta uradila. Pa, onda nalože da u roku od 30 dana taj organ ispravi tu grešku. Znači, šest i po meseci. Znate šta je rezultat tih šest i po meseci? Komisija podnosi izveštaj Skupštini.

Ministarstvo policije dužno je da podatke neophodne za rad ove komisije dostavi u roku od pet meseci, a Ministarstvo za državnu upravu ima rok od pet meseci da prilagodi sve potrebne propise za rad ove komisije i za primenu ovog zakona.

O čemu mi pričamo? O čemu mi pričamo? Revizija biračkog spiska, to ćete sprovesti za izbore 2031. godine. Koje izbore mislite da sprovodite sa ovim biračkim spiskom?

Isteklo je vreme.
Sledeća je Jelena Milošević. Nije tu.
Goran Petrović, nije tu.
Dušan Nikezić, nije tu.
Branko Miljuš, nije tu.
Dalibor Jekić, neće.
Đorđo Đorđić, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ana Krstić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, govoriću prvo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, posebno iz ugla člana radne grupe koja se ovim pitanjem bavila.

Formalno gledano, predlagač jeste narodni poslanik pojedinac, no zarad javnosti, ipak treba da konstatujemo da su stavovi vladajuće većine i prozapadne opozicije o nacrtu ipak maksimalno približeni. Pošto se sve vreme insistiralo na predlogu CRTA, a sama CRTA na kraju je rekla da je poslednji predlog za njih prihvatljiv.

Put do ovog rešenja nije bio lak, bio je trnovit praćen demonstrativnim napuštanjem sastanaka, istupanjem iz radne grupe, pa i organizovanjem zasebnih skupova o izbornim uslovima, bez prisustva svih relevantnih aktera. Taj manir, nažalost, postaje uobičajeni u radu odbora i plenumima i mislim da je krajnje vreme da se sa tim prestane, jer to u najmanju ruku pokazuje nepoštovanje prema građanima koji su narodne poslanike birali, a da ne govorio o apsurdu nekih vidova parcijalnog bojkota u radu.

Kao što sam već rekla tokom jednog od javnih slušanja, naša poslanička grupa smatra da birački spisak nije ključna tačka za unapređenje izbornih uslova. Ne mislimo da je birački spisak u tako lošem stanju da bi dramatično menjao izborne rezultate, uz punu svest da treba i da se mora raditi na njegovom sređivanju, a načini za to postoje i sada, samo treba primenjivati postojeće propise i već bi situacija bila dramatično bolja.

Dakle, bez namere da se pitanje biračkog spiska banalizuje, postoje mnogo ozbiljnija pitanja funkcionerske kampanje, neravnomerne medijske zastupljenosti izbornih aktera, uslova vođenja kampanje itd. Zato smatramo da stavljanje biračkog spiska u prvi plan šalje pogrešnu poruku o izbornom procesu u Srbiji i dovodi u zabludu građane.

Podsetiću na činjenicu da je i sam ODIHR ocenio u svojim izveštajima da je zakonodavni okvir u Srbiji solidan, a akcenat stavio na primenu zakona kao kritičku tačku i ovaj stav delimo i mi.

Proteklih dana čuli smo od pojedinih opozicionih poslanika da je njima cilj da sprovedu reviziju biračkog spiska i otkriju odgovorne za izbornu krađu, dok sa druge strane tvrde da vlast želi da to spreči. Ako sada usvajamo zakon sa takvim pretpostavkama na jednoj strani, a imajući u vidu iskustvo u radu radne grupe, šta možemo da očekujemo od komisije kada počne sa radom? Samim predlog zakona se htelo reći da je ipak postignut određeni kompromis, ali se zaista postavlja pitanje šta objektivno možemo da očekujemo od ove komisije?

Ono što posebno zabrinjava jeste mogućnost politizacije rada komisije koja se sa ovim izmenama predviđa. Iako to načelno nije političko telo, postoji realna bojazan da će ona postati instrument političkih obračuna, posebno što je kroz način kojim se donose odluke praktično uvedena mogućnost veta, pa samim tim i blokade rada. Ne možemo jedni drugima učitavati motive ni dobre, ni loše, ali je jasno da u ovoj društvenoj atmosferi podela ovaj zakon može postati poluga za dalju politizaciju ovog pitanja, što ne podržavamo.

Zakon predviđa ozbiljne rokove, složenu proceduru za izbor članova za rad komisije, generiše i dodatne troškove za budžet i građani treba da znaju da se neće i ne može doći do instant rešenja i zaključaka, pa treba biti krajnje oprezan i realan u očekivanjima.

Dakle, čitava ideja da je birački spisak pitanje svih pitanja u izbornom zakonodavstvu i da je njegovo rešavanje od odsudnog značaja za regularne izbore predstavlja banalizaciju i stvara pogrešan utisak u javnosti i dobru podlogu za dalje produbljivanje političke i društvene krize u kojoj se nalazimo. I to je svakako narativ koji ne podržavamo.

Još jednom podvlačim da suština poboljšanja izbornih uslova nije u izmenama propisa ponajmanje radi pukog usklađivanja sa pravom EU, već u doslednoj primeni postojećih propisa ove zemlje.

Dodala bih, što se tiče pitanja Generalštaba, smatram apsurdnim da se ovaj leks specijalis pravda time što prethodne vlasti nisu ništa uradile. Takođe, nisam čula da je iko ovde rekao da zgrada Generalštaba treba da ostane onakva kakva jeste, ruinirana. Naravno da je treba obnoviti. Pa čak i to da li je ona arhitektonski biser ili ne, sada je ipak sporedno. Važno je nešto drugo, što se ovim leks specijalisom pokušava da se ispravi situacija u koju se ušlo kršenjem zakona, sve radi pogodovanja stranom investitoru i to se danas građanima predstavlja kao doprinos bilateralnim odnosima.

Da budem jasna, niko ovde nije protiv bilateralnih odnosa, ali granice moraju postojati. Da su Memorijalni centar žrtvama 11. septembra gradili oni koji su učestvovali u njegovom rušenju, možda bi jučerašnji argument koji su ovde poslanici vlasti iznosili imao smisla. Pošto je bilo priče o tome da li je Generalštab simbol čega, pa smo došli do potpune banalizacije ove teme, možda treba da pitamo one koji su nas bombardovali zašto je on bio meta. Evo, ja ću da dam svoje skromno mišljenje da je bombardovan zato što je u tom trenutku simbolizovao sve one koji su branili zemlju. I tu priča treba da se završi, toliko je jednostavno.

Upravo zbog toga, mi smo stava da na tom mestu nema mesta nijednom stranom investitoru, ma koliko bili dragoceni bilateralni odnosi. Obnovu moramo sprovesti mi, idejna rešenja treba da ponudimo mi, memorijalni centar da izgradimo mi. Svako rešenje u kom se stranom investitoru, ma ko to bio, daje da gradi memorijalni centar, pa potom hotel ili tržni centar, vodi samo ka daljem rastakanju suvereniteta ove države. Investicije jesu važne, to je takođe nesporno, ali je problem kada postanu vrhovna vrednost. Hvala.

Hvala.
Sledeća je Irena Živković. Nije tu.
Dragan Stanojević, nije tu.
Reč ima Edin Numanović.
Izvolite.