Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, i pre svega, uvaženi građani Republike Srbije, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije kao državotvorna partija koja ove 2025. godine beleži 20 godina od osnivanja, zalaže se za svestrani razvoj Srbije, pre svega za jačanje ekonomije, kako bi bilo novca za sve važne oblasti života i za realizaciju svih planiranih socijalnih programa.

Poljoprivrednici to najbolje znaju. Ima dana kada se seje, ima dana kada se žanje. Njiva je sazrela za žetvu i sada na kraju kalendarske i finansijske godine sumiramo rezultate, a to je upravo ova rasprava o budžetu.

Smatramo da je budžet za 2026. godinu razvojni, jer je planiran rast životnog standarda, rast kapitalnih investicija, rast plata i penzija, ali mi ga kao partija socijalne pravde doživljavamo, pre svega, kao socijalno odgovoran. I sasvim očekivano, ko o čemu, PUPS o penzijama.

Za nas u PUPS je veoma bitno da Republički fond PIO i budžet Republike Srbije omogućavaju da penzije budu redovne i sigurne, onako kako je gospodin Mali naglasio i da se realizuje osnovni PUPS-ov vrednosni stav - penzije prate plate.

Za standard milion i 659 hiljada penzionera od izuzetnog značaja je činjenica da će za nekoliko dana, od 1. decembra 2025. godine penzije biti povećane za čak 12,2% i da je novac za to, najnovije povećanje, obezbeđen u budžetu za 2026. godinu.

Posebno nas raduje činjenica da je Fond PIO sve samostalniji i da se trenutno svega 20,4% puni sredstvima budžeta, a najviše novca stiže po osnovu doprinosa zaposlenima. Međutim, svako novo povećanje penzije povećava i razlike između iznosa najviših i najnižih penzija.

Nadamo se i verujemo da će u budžetu za 2027. godinu biti planirana sredstva i za 13. penziju za penzionere sa najnižim primanjima, za šta se PUPS zalaže godinama.

Takođe, očekujemo da će najzad zaživeti inicijativa predsednika poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda, Stefana Krkobabića, o uvođenju socijalne garantovane penzije za sve one koji nisu i neće biti penzioneri, nemaju druge prihode a celog života su radili. Među njima ima i muškaraca i onih u gradovima, ali je ipak najviše žena, i to žena na selu. I socijalna garantovana i 13. penzija jesu instituti nove, pravednije socijalne politike koji neće ni na koji način ugroziti funkcionisanje Fonda PIO, jer će se novac izdvajati iz državne kase.

Naša poruka svim tim ljudima je - Ne gubite nadu. Ohrabrićemo i naše koalicione partnere i u opoziciji i verujemo da će se Srbija uskoro naći u društvu više od 100 zemalja na svetu koje obezbeđuju i isplaćuju socijalno garantovanu penziju, ali i 13. penziju. Za to nam je, naravno, neophodan stalni ekonomski rast i zato se radujemo otvaranju svakog novog radnog mesta.

Osvrnuću se ukratko na rad Ministarstva za brigu o selu. Ostvareni rezultati su daleko iznad sume izdvojenih sredstava. Primer Ministarstva za brigu o selu potvrđuje tezu da je veoma bitno za šta se novac izdvaja i kako je potrošen. Cela Srbija je, kao što znate, sistematski zapostavljena čitavih 40 godina, od završetka Drugog svetskog rata. Preporod sela je započeo 2020. godine, osnivanjem Ministarstva za brigu o selu, koje svoje programe realizuje u saradnji sa akademijskim Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti. Na čelu nacionalnog tima za preporod sela Srbije su akademik Dragan Škorić i ministar Krkobabić.

Akademik Škorić je naučnik svetskog renomea, autor 150 hibrida suncokreta koji se gaje na svim meridijanima planete zemlje, napustio nas je prošle nedelje. Ostavio je neizbrisiv trag u stvaranju nacionalnog programa za preporod sela Srbije koji je naučni putokaz za praktično delovanje.

Jedan od najuspešnijih programa Ministarstva za brigu o selu, koji je i najpopularniji u svim krajevima Srbije, jeste dodela sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.

Danas je uvaženi kolega, mr Akoš Ujhelji, u ime Saveza vojvođanskih Mađara, pomenuo da se u saradnji sa Vladom Mađarske dodeljuju seoske kuće. To je dobra saradnja. Ja bih dodao i da je Ministarstvo za brigu o selu u ime Vlade Srbije dodelilo mnogo kuća Mađarima na teritoriji AP Vojvodine. Ne znam tačno koliko, jer takvu evidenciju prema nacionalnoj pripadnosti u Ministarstvu za brigu ne vode, ali to je neki broj od oko 500 kuća.

Seoske kuće sa okućnicom dobijaju i Mađari, ali i Slovaci, Romi, Bugari, Rumuni, Makedonci, Hrvati i naravno Srbi, pripadnici svih nacionalnosti. Nastavak tog programa planiran je i budžetom za 2026. godinu, a kakvi su efekti do sada postignuti najbolje ilustruje komentar predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 22. oktobra ove, 2025. godine, u Palati Srbija prisustvovao dodeli jubilarne 4.000 kuće. Citiram: "Malo je ideja koje se realizuju i pokažu rezultate na način kao što je ideja davanja kuća, imanja i okućnica ljudima koji žele da žive na selu. Kada mi je prvi put predočio svoju ideju Milan Krkobabić, bio sam skeptik, naravno. Nekako sam i danas, ali kada pogledam rezultat i da je upola manje od 17.000 ljudi, veliki je rezultat. Nakon četiri godine, imamo 4.000 kuća, 4.000 novih domova, 4.000 porodica koje su pronašle svoje mesto u ukupno 891 selu Srbije.

Program pokazuje koliko je sve ovo na dobar način raspoređeno po celoj Srbiji, od Sombora do Pirota, od Blaca do Dimitrovgrada i u svim opštinama, od Ade, Palanke, Bečeja, Bogatića, Bujanovca, Vranja, Gornjeg Milanovca, Despotovca, Žitišta, Zrenjanina, Kladova, Kovina, Koceljeve, Kule, Malog Iđoša, Niša, Prokuplja, Titela, Čačka. Jedna trećina ljudi preselila se iz gradova u selo i kada bismo mogli da taj trend nastavimo ili da ga uvećamo ili da ga multiplikujemo na bilo koji način. To bi za nas bukvalno bio spas. Prosek godina govori da će ti ljudi dugo da ostanu na selu, da tek stvaraju ili su stvorili svoje porodice, da će ta deca posle toga imati budućnost na tom selu, na svojim imanjima da se bave poljoprivredom, ali i svim drugim poslovima.

Ja sam mnogo srećan", rekao je predsednik Vučić, "što ste ovo pokrenuli, mnogo srećan što ste tvrdoglavo insistirali na tome da tu politiku sprovodite bez obzira i na moj pesimizam i, rekao bih, skeptičnost po svakom tom pitanju. Valjda sam suviše mator u politici pa znam kako to obično ide, a ovo je za nas velika, velika stvar. Srbija se time vraća svojim korenima, teško ćemo obnoviti zaseoke u kojima života odavno nema, ali što je moguće više sela da sačuvamo. To je za nas bukvalno spasonosno. Time slavimo i ljubav prema zemlji koja nas hvali, prema zajedništvu koje nas čuva i prema tradiciji koja nas povezuje.

Ono što jeste važnije od svega onoga što smo uradili, od svih naučno-tehnoloških parkova, svih puteva i pruga, svega jeste toplina doma koju nekome ponudite i to je nešto što ne može ni na koji način da se meri sa svim ostalim, rekao bih, dobrim stvarima koje jesmo napravili. Treba nastavimo da ulažemo u ovaj projekat, kamen po kamen, kuća po kuća, selo po selo i nadam se da ćemo uspeti da se vratimo našim tradicionalnim vrednostima, da ćemo time uspeti da koliko-toliko očuvamo demografski potencijal Srbije, jer bez toga ne znam ni zašto bismo ovo radili", rekao je predsednik Vučić, završen citat.

Budžetom za 2026. godinu predviđeno je da se nastavi sa renoviranjem seoskih domova kulture. Reč je o multifunkcionalnim domovima u kojima će se mladi i stariji družiti i obogaćivati kulturno-umetnički život na selu. Nije najbitnije da selo ima džez orkestar, ali srećan seoski dom kulture i te kako. Prostori koji su godinama bili zapušteni danas su oživljeni, vraćeni su svojoj pravoj nameni i čuvaju duh zajedništva i kulturnog života na selu, a u prošloj i ovoj godini renovirano je i u toku je njihovo renoviranje, čak 42 seoska doma. Seoski domovi kulture u Podgorcu kod Ražnja, Cerovcu kod Kragujevca, Braničevu kod Golupca, Ruskom selu kod Kikinde, Velebitu u Kanjiži, Štubiku u Negotinu u novom ruhu dočekuju goste.

Sledeća informacija je za moje prijatelje u klupi ispred mene, moje drage Mađare, da su u Subotici, Čoki, Crnji i Kanjiži, to su mesta, opštine sa većinskim mađarskim stanovništvom, renovirana četiri seoska doma kulture, a na radost našu i tih meštana.

Ne manje bitno je i rešavanje mobilnosti u selima Srbije. Do sada je dodeljeno 78 mini-buseva, da više đaci ne pešače do škole, a stariji i svi drugi mogu do lekara i opštinskog centra. Sve je to besplatno. Sredstva za to su planirana i u 2026. godini.

Novac je obezbeđen i za Miholjske susrete sela. Reč je o tradicionalnoj manifestaciji koja na najbolji način promoviše zavičajnu tradiciju i koja je do sada okupila milion posetilaca i izvođača. Ministarstvo za brigu o selu, prema stavkama u budžetu za 2026. godinu, nastaviće i sa drugim programima koje je do sada realizovala. Pomoć zadrugarstvu, ruralnom preduzetništvu. O svim tim programima juče su razgovarali premijer Đuro Macut i ministar Milan Krkobabić.

Obratite sada pažnju, molim vas, i novog programa koji će i te kako pomoći ljudima u selima Srbije. Reč je o podršci razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava u seoskim sredinama, a za šta su opredeljena sredstva u budžetu za 2026. godinu. U Srbiji je trenutno aktivno oko 400 dobrovoljnih vatrogasnih društava, a od toga u Vojvodini 211.

Prema podacima MUP-a Srbije samo od januara do 12. novembra 2025. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 28.413 požara. Samo za jedan dan, 7. jula 2025. godine, registrovano je 628 požara na otvorenom prostoru. Ne znam da li su ovi podaci za Ginisa, ali su svakako alarmantni.

Zato ovim novim programom će se podsticati osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih društava i opremanje postojećeg, sa ciljem da se znatno poveća ispomoć profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama i lokalnim štabovima za vanredne situacije, jer seoska naselja su, kao što ste čuli, najugroženija od poplava i požara.

Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda izražava veliko zadovoljstvo što je izmenama Zakona o kreditnoj šemi i subvenciji kupovine stanova za mlade predviđeno da se poveća iznos garantovanih kredita sa 400 na 600 miliona evra. To je najbolji dokaz da je prošlogodišnja inicijativa predsednika Aleksandra Vučića bila opravdana i da je naišla na istinski odziv mladih, koji tako rešavaju svoje životno pitanje, a to je krov nad glavom.

Podržavamo izmene u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se nastavlja program vraćanja dela sredstava za novozaposlena lica i u 2026. godini.

I na kraju kratak komentar o izboru kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ovom prilikom, razgovori o kandidatima, a ne o kandidatu, bili su odraz i primena istinske demokratije. Birali smo između troje, između dva kandidata i jedne kandidatkinje. Ponosni smo što smo u ime PUPS-a imali svog kandidata, mladog gospodina Milana Ćukića, izuzetno kvalifikovanog i iskusnog za taj posao. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo dugo je trajalo odmeravanje snaga. Na kraju većina je odlučila da kandidat o kome ćemo raspravljati u plenumu bude gospodin Milan Antonijević, a mi iz PUPS-a dobro znamo šta znači demokratski centralizam.

Poštujući načela tog centralizma, odlukom većine, PUPS – Solidarnost i pravda podržaće naravno Milana Antonijevića, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice Skupštine Srbije, a pre svega budžet za 2026. godinu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Uvaženi članovi Vlade, kao što moj uvaženi kolega Života Starčević reče malopre, ovo jeste jedan od najvažnijih zakona pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Nažalost, predloženi Zakon o budžetu za 2026. godinu je metodološki sačinjen na način iz prošlog veka. On nije ni razvojni, ni socijalni, kako se obično kvalifikuju ovakvi zakoni, nego čak ne ispunjava minimalne zahteve zakonitosti, ekonomičnosti, efikasnosti, kao ni zahteve fiskalne i budžetske transparentnosti i informativnosti na prihodnoj, a posebno na rashodnoj strani. To u velikoj meri otežava i onemogućava javnu kontrolu i stručnu raspravu o planiranim politikama, ciljevima i učinku Vlade i kao takav bi morao da bude povučen i doveden u red sa imperativnim zakonskim i ustavnim okvirom koji se primenjuje na pripremu i prezentovanje Zakona o budžetu.

O čemu se konkretno radi? Da je ministar finansija ili predsednik Vlade Srbije kojim slučajem moj čuveni kolega dr Lazar Paču, ovaj predlog budžeta bi na prvom mestu imao poglavlje koje bi nosilo naziv - budžetske uštede u rashodima i izdacima.

Ministre Mali, da li vi znate šta su to budžetske uštede u rashodima i izdacima? Da li uopšte znate da štedite ili samo da rasipate? Da bi se budžetske uštede sprovele kao učinak Vlade, potrebno je da se kroz strukturne reforme, bolje planiranje i realizaciju budžeta, digitalizaciju, upravljanje stalnom imovinom i prirodnim resursima Srbije, da, prirodnim resursima Srbije treba upravljati, a ne odricati se, kao što smo čuli od Ministarstva za rudarstvo i energetiku, da u prirodne resurse Srbije ne ulaze resursi sa teritorije Kosova i Metohije. Nažalost, vi ste ih se možda odrekli, za razliku od nas.

I ono što je najbolnije, a najučestalije, smanjenje korupcije u javnim nabavkama, u prodaji imovine, u kapitalnim investicijama, eliminisanje partijskog klijentelizma i prekomernog neproduktivnog zapošljavanja, potrebna je bolja organizacija rada u svim poslovnim procesima i u svim potrošačkim jedinicama, smanjenje sive ekonomije, pranja novca, bolja naplata javnih prihoda itd.

Drago mi je što je ministar Mali ovde, dobro, možda bi mogao i da sluša, da ne gleda u telefon, ali dobro. Da je Ministarstvo finansija pošteni i pravi čuvar državne kase i narodne muke, mogao bi bez problema da ukupne rashode i izdatke za nabavku robe i usluga, za nabavku nematerijalne imovine u predloženom budžetu smanji za najmanje tri milijarde evra ili nekih 350 milijardi dinara, koje sada idu u džepove novih milionera i milijardera.

Primer smo već naveli, ali da ga ponovimo, pošto nije bio tu. Umesto da zaposli domaće IT stručnjake za izgradnju softvera i informacionog sistema Centralni informacioni sistem za obračun primanja zaposlenih u javnom sektoru „Iskra“, ministar finansija je ugovorio poslove sa IT firmama samo u 2026. godini za iznos 2.380.000.000, iliti skoro 20 miliona evra. Da smo uposlili 20 IT stručnjaka sa nekom prosečnom neto platom od 3.000 evra, odnosno 5.000 bruto, na godišnjem nivou bi taj izdatak bio za 18.000.000 manji. Ali dobro, šta je to 18.000.000?

Ministarstvo finansija i Uprava za trezor imaju u Predlogu budžeta oko 20 IT projekata za koje su angažovali, po ugovoru, privatne IT firme i za koje se planira da se utroši preko 100.000.000 evra, za šta je bilo moguće angažovati preko 3.000 IT stručnjaka koji bi ostali u našoj zemlji, a radili za svoju državu i na ovaj način najmanja ušteda bi bila 80.000.000.

Dakle, ministar bi podneo uz ovaj predlog budžeta posebnu informaciju o upravljanju ljudskim resursima u javnom sektoru Srbije, merama za racionalizaciju, efikasnost, efektivnost i inovativnost u obavljanju poslova zaposlenih u javnom sektoru i o ostvarenim rezultatima iz 2025. godine. Treće, podneo bi izveštaj o upravljanju državnom imovinom i prirodnim resursima. Četvrto, podneo bi izveštaj o rezultatima strukturnih reformi i javnih politika iz 2025. i mere u 2026. godini u sektorima obrazovanja, nauke, zdravstva, poljoprivrede, stanovanja, energetike, životne sredine, smanjenja siromaštva, međugeneracijske jednakosti, smanjenja regionalne nejednakosti itd. Svašta bi taj neki ministar podneo, ali ovaj naš ne. Peto, pružio bi procenu rizika za ostvarenje makroekonomskih projekcija iz razloga neizvesnosti i problema u sektoru energetike, poljoprivrede, kapitalnih investicija itd.

Iz nabrojanih metodoloških i suštinskih razloga netransparentnosti i neinformisanosti, ovaj predlog budžeta bi trebalo da bude vraćen na temeljnu pripremu, promenu i dopunu.

U nastavku sledi obrazloženje na konkretnim strateškim primerima.

Vlada Srbije se usudila da već uzastopno godinama primenjivanoj beskrupuloznoj praksi da predloži budžet za 2026. godinu, kroz koji bi trebalo da se odobri zaduživanje za preko šest milijardi evra za kapitalne projekte, koji se predlažu uz kršenje člana 99. Ustava i čl. 5. do 9. Zakona o planskom sistemu, kojima je pripisana imperativna obaveza donošenja akata i dokumenata razvojnog planiranja od najvišeg hijerarhijskog značaja i najšireg obuhvata za državu Srbiju – prvo, plan razvoja, drugo, investicioni plan, treće, prostorni plan Republike Srbije.

Takođe, u Zakonu o budžetu, kapitalni projekti i troškovi za njihovo finansiranje se predlažu uz kršenje člana 6. Uredbe o kapitalnim investicijama, kojom je propisano da Komisija za kapitalne investicije, kao radno telo Vlade, mora da pre uključivanja troškova kapitalnih projekata u budžet sagleda republičke kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj, tako što mora da pruži potvrdu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentom, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem, mora da vrši rangiranje kapitalnih projekata, na osnovu usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentom, u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem.

A mi imamo predlagane i odobravane kapitalne projekte u vrednosti preko 30 milijardi evra, bez plana razvoja, nema prostorni plan Srbije, nema investicioni plan Srbije donet na propisan način i u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i sa Uredbom o upravljanju kapitalnim projektima.

Kada se tome dodaju koruptivno suspendovanje zakonske regulative u oblasti nastavka planiranja i izgradnje i eksproprijacije otvara se brisan prostor za pogrešnu, alokaciju investicija, neefikasnosti investicija i za ogromnu korupciju.

Vlada nije predložila procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine, u odnosu na plan potrošnje u budžetu za 2025. godinu, čime se onemogućava realno poređenje i bolje razumevanje planiranih javnih politika i njihovo ostvarenje i onemogućava praćenje odstupanja od ravnomernog izvršenja planova pojedinih korisnika budžeta i izvršenja budžetskih pozicija, planiranih budžeta i izvršenja budžetskih pozicija, planiranih budžetom za 2025. godinu. Ovo potvrđuje i nalaz Fiskalnog saveta, koji pokazuje da čak ni u završnom računu budžeta se ne obrazlažu odstupanja od plana čime se ovaj dokument lišava njegove suštinske, kontrolne i analitičke vrednosti.

Podsećamo da svaki, pa i najmanji korisnik budžetskih sredstava i javnih sredstava da bi mu bio odobren finansijski plan ili budžet mora da pruži procenu izvršenja rashoda do kraja 2025. godine i da istu podrobno obrazloži najmanji korisnici, koji su vrtići, škole, domovi zdravlja, opštine, oni moraju, ali Vlada ne mora.

Predlagači ovog zakona od Skupštine i građana Srbije zahtevaju odobrenje za 6,3 milijarde evra što čini 6,7% BDP za kapitalne investicije države Srbije, bez minimuma potrebnih informacija i obrazloženja za odabire kapitalnih projekta i za ogromna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države po Fruškogorskog koridora, puta Ruma – Šabac – Loznica, projekta linijske infrastrukture i izgradnja nacionalnog stadiona itd. Kao što sam već rekao danas Ruma – Šabac – Loznica, poskupeo za 90%.

Ovakvo postupanje Ministarstva finansija i Vlade predstavlja kršenje člana 4. i 276. i Zakona o budžetskom sistemu, kojim je propisano da prilikom pripreme izvršenja budžeta moraju se poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti i efektivnosti i javnosti i potpunosti i tačnosti i transparentnosti i javne dostupnosti. Moraju se obezbediti ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija, da oni koji su odgovorni za obavljanje takvih informacija, te informacije ne uskraćuju.

Izdaci za nefinansijsku imovinu planirani su u Predlogu zakona o budžetu u iznosu 603 milijarde dinara što predstavlja 21,92% od ukupnih rashoda i izdataka. Najznačajnija sredstva utrošiće se za izgradnju Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima, EHPO 2027, tunel Karađorđeva do Dunavske padine, Vojsku Srbije, brzu saobraćajnicu Ib reda Novi Sad – Ruma, projekat Mađarsko-srpske železnice, rekonstrukcija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad, izgradnja auto-puta E761 deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin, izgradnja Beogradskog metroa itd. Beogradski metro.

Državna revizorska institucija je u izveštaju revizije završnog računa budžeta Srbije za 2024. godinu, kao i za sve prethodne godine izražavajući mišljenje sa rezervom na pravilnost završnog računa utvrdila, problem nepostojanja pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, jer u okviru računovodstvenog sistema Republike Srbije nije uspostavljena pomoćna knjiga nefinansijske imovine Republike Srbije. Nepostojanje pomoćne knjige, nefinansijske, prouzrokovalo je da nefinansijska imovina Republike Srbije, koja je izgrađena po osnovu investicionih ulaganja za izgradnju puteva, železnica i ostalih nekretnina u svojini Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi što ukazuje na potrebu uređenja uspostavljanje pomoćne knjige, nefinansijske imovine Republike Srbije. Uprkos ovome svemu DRI nije iskazala negativno mišljenje.

Takođe je utvrdila vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije da je netačna, jer je evidentirana i iskazana na osnovu podataka iz izveštaja Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, koji nisu niti tačni niti potpuni, odnosno koji ne obuhvataju podatke o imovini svih korisnika budžeta Republike Srbije.

Pitanje za ministra finansija, kako ste uopšte mogli, ministre da planirate Predlog zakona o budžetu i da zahtevate sredstva za nabavku nefinansijske imovine od 603 milijarde ili 22% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta kada nemate pomoćnu knjigu nefinansijske imovine Republike Srbije? Nadam se da znate šta je to, pomoćna knjiga nefinansijske imovine Republike Srbije? I, time ne znate sa čime Republika Srbija uopšte raspolaže. Znate li koliko ste zakona, uredbi, pravilnika prekršili nečinjenjem i nesavesnim poslovanjem u oblati budžetskog poslovanja? Svaki mali preduzetnik bez ove evidencije o stalnoj imovini, bez bilansa bi bio zatvoren od strane poreske uprave i od banke ili Fonda za razvoj i ne bi mogao da dobije ni dinar kredita. A vi bahato tražite pet milijardi evra da vam odobri Skupština i građani Srbije.

Mi snaga naroda je podnela i amandman da se u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije u članu 8. deo 2. poseban deo, u razdelu 16 Ministarstvo finansija briše program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju 0702 funkcija 110, planirana su sredstva od 115 milijardi 412 miliona evra. Kršeći flagrantno Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu se Ministarstvu finansija dodeljuju sredstva od blizu milijardu evra za realizaciju kapitalnih projekata od nacionalnog značaja, eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata, izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona, EKSPO, tunel od Karađorđeve do Dunavske, izgradnja akvarijuma sa pratećim sadržajem i tako dalje.

Dodeljivanje Ministarstvu finansija sredstava od 115 milijardi 413 miliona za realizaciju infrastrukturnih projekata je u suprotnosti sa kriterijumima iz tačke 4. obrazloženja rashoda izdataka budžeta gde sam predlagač Zakona o budžetu definiše da se prilikom planiranja rashoda i izdataka za svaku budžetskog korisnika pošlo od nadležnosti korisnika prema Zakonu u ministarstvima. Poštujući Zakon o ministarstvima ta sredstva vi ne možete da imate.

Takođe je u suprotnosti sa odredbama člana 3. Zakona o ministarstvima prema kome Ministarstvo finansija nema nadležnost i delokrug za obavljanje poslova realizacije i izgradnje infrastrukturnih projekata od značaja za Republiku Srbiju, odnosno nema nadležnost da obavlja poslove investitora za infrastrukturne projekte od značaja za Republiku Srbiju. Zakon o ministarstvima nadležnost i delokrug ministarstva ograničena su isključivo na ocenu praćenje kapitalnih projekata i uređivanje postupaka pripreme i registrovanja kapitalnih projekata po nadležnostima ministarstva i njihovo objedinjavanje.

U obrazloženju projekcije poreskih prihoda budžeta kao osnovne vrste planiranja javnih prihoda pominje se svašta, rast BDP, same poreske mere i tako dalje, ali se izostavljaju, verovatno namerno, bitni podaci o stvarnom stanju poreskog duga na dan 31.12.2024. godine. Znači, zastarelost poreskih obaveza, reprogrami, otpisi poreskih obaveza, ne naplaćene poreske obaveze i kamate. U ovome se pokazuje ogromna neprofesionalnost i kršenje brojnih zakona, podzakonskih propisa Ministarstva finansija i Vlada koje građanima i privredi koji uredno plaćaju svoje obaveze ne pruža informaciju od javnog interesa o naplati javnih prihoda, odnosno o visini javnih prihoda koji se duguju.

U izveštaju DRI o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije utvrđene su nepravilnosti koje glase u bilansu stanja na dan 31.12.2024. godine nisu iskazana potraživanja Republike Srbije na osnovu nenaplaćenih poreskih i neporeskih prihoda i potraživanja po osnovu nenaplaćenih primanja od prodaje imovine. Ove nalazi su poraz profesionalni za svakog računovođu, a kamoli za ministra finansija i vodeće službenike Ministarstva finansija koji bi morali nakon svih ovih nalaza da se iz moralnih razloga i profesionalnog integriteta povuku sa svih ovih položaja.

Pitanje za ministra, da li poreska uprava je izradila poreski račun sa stanjem 31.12.2024. godine ili nije? Zahtev ministru finansija tražimo da poslanicima dostavi celovitu informaciju o stanju poreskog duga i utaji poreskih i drugih javnih prihoda sa stanjem 31.12. sa procenom na dan 31.12.2025. godine.

Takođe smo tražili da se povuče iz skupštinske procedure i predlog Završnog računa, jer je DRI kroz Izveštaj izrekla mišljenje sa rezervom zbog više utvrđenih značajnih nepravilnosti, neusklađenosti poslovnih aktivnosti, Ministarstva finansija i drugih budžetskih korisnika.

Ovo je četvrto uzastopno davanje mišljenje sa rezervom na završne račune budžeta za 2021, 2022, 2023. i evo, sada za 2024. godinu, sa istim razlozima za isti osnov, znači, sistemski defekti nepravilnosti koje Ministarstvo finansija ne otklanja.

Potrebna je radikalna promena političkog sistema Zakona o Vladi, Zakona o Narodnoj skupštini, Poslovnika o radu Skupštine, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o DRI, Krivičnog zakona, Zakona o borbi protiv korupcije i mnogih drugih propisa i načina rada Skupštine, ali i svih drugih institucija nadzora, kontrole, slobodnih medija u javnosti, a u zaštitu cilja zaštite fiskalnog i budžetskog sistema i zaštite nacionalnog bogatstva od nezakonitog, nesavesnog postupanja predstavnika vlasti koji zloupotrebljavajući položaj bez potrebne dokumentacije i bez poštovanja propisa i procedura utvrđuju nerealno visoka sredstva za oblast javnih investicija, subvencija drugih budžetskih rashoda i izdataka, što dovodeći u zabludu građane pokrivaju Zakonom o budžetu kojim se ta sredstva bez javne rasprave i bez skupštinske kontrole i nadležnosti i bez efikasne revizije DRI odobravaju i potom troše, takođe bez kontrole i bez odgovornosti.

Na ovaj način napada se imovina građana Srbije koji od svoje imovine odvajaju deo za finansiranje potrošnje kao akt Zakona o budžetu i ona se preliva u džepove milijardera i milionera bliskih vrhu SNS-a i vlasti, a građane siromaše raslojavaju i iseljavaju iz Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Budžet koji je pred nama vrlo lako može da postane istorijski, jer imajući u vidu šta se sve dešava i sa kakvim izazovima se suočavamo, vrlo je moguće da ćemo raditi rebalans ovog budžeta pre nekog što počne da se primenjuj ili da će ovaj biti usvojen, a da ćemo raditi rebalans budžeta za 2025. godinu. Ali, dobro, s obzirom da nije ništa normalno što bi i ovo bilo, a i ruku na srce ruku na srce teško je predvideti i kvantifikovati.

Nije samo pitanje da li je ovaj budže dobar ili nije, da li je prihvatljiv ili nije, već da li je relevantan ili ne? Da li on predstavlja realan plan prihoda i rashoda ili predstavlja samo spisak nekih lepih želja.

Nisam siguran da je relevantan, jer ovaj budžet ne predviđa recimo troškove za rešavanje problema u kom se nalazi NIS. Koje god rešenje da bude, da li je to otkup, da li je to nacionalizacija, da li je to dalje trpljenje ovih sankcija to iziskuje ozbiljne troškove. Tih troškova u ovom budžetu nema.

Nema ni budžeta, nema ni troškova za održavanje izbora, a dobili smo vrlo jasne naznake od predsednika Republike da će do kraja 2026. godine biti održani i parlamentarni i predsednički izbori.

Nema ni troškova za novi gasni aranžman imajući u vidu da nam postojeći ističe krajem godine, a malo je očekivati, tj. nije realno očekivati da će novi biti povoljniji u odnosu na ovaj postojeći.

Međutim, ono što jeste relevantno jeste to što možemo da vidimo kakve su političke namere predsednika vlasti koje se kvantifikuju kroz ove brojeve. Dakle, možemo da vidimo šta je ideja njihove vladavine u budućnosti.

Ono što ovaj budžet predviđa jeste najniži rast plata u javnom sektoru u poslednjih šest godina. To dovodi naravno do daljeg degradiranja, pogotovo visokoobrazovanih kadrova i to omogućava osnovu za kontinuitet katastrofalne kadrovske politike u javnom sektoru.

Pokret slobodnih građana se zalaže za manji javni sektor ali je efikasniji, ali ne za njegovo ruiniranje. Mi se zalažemo za to da oni u javnom sektoru koji su tu ne zbog svojih znanja, iskustava i sposobnosti nego zbog partijske knjižice da bez tih mesta ostanu. Svaka država u koliko želi da se razvija mora da ima jak javni sektor.

Ne znam kako mislite da privučete kvalitetne, obrazovane i poštene kadrove da rade težak posao, da rade odgovoran posao pod konstantnim pritiskom znajući da im je stalno nad glavom neki ćaci direktor čije brljotine oni moraju da ispravljaju a nudite im zauzvrat materijalni status koji se graniči sa materijalnim statusom socijalnih slučajeva. To je prosto ne održivo i to je problem koji ćemo vući duži niz godina.

Takođe, ovaj budžet predviđa i rast prihoda od PDV-a za 8,2%, što moram da priznam da je ekstremno optimistično imajući u vidu da smo ove godine imali pad od 5,1%, odnosno 460 miliona.

Što je logično, zemlja se nalazi u krizi, Evropa se nalazi u krizi. Imamo usporene privredne aktivnosti. U takvim situacijama građani se ne opredeljuju za potrošnju. Potrošnja logično pada.

Bez obzira na najavljeni rast plata i penzija, bez obzira na projektovanu inflaciju u narednoj godini zaista mislim da je ovaj rast od 8,2% apsolutno nemoguć jer energetska kriza će se nastaviti, politička kriza i u Srbiji i u Evropi će se nastaviti. Neće doći do tako dramatičnog ubrzanja privredne aktivnosti, ali ostaje da vidimo ko će tu biti u pravu.

Takođe se nastavlja sa vrlo visokim nivoom javnih investicija, što nije problem. Problem je što su te investicije bazirane na enormno visokim troškovima kojim se graniče, a nekada čak i prelaze liniju, odnosno granicu korupcije.

Nije problem u tome što se investira, i treba da se investira, problem je što dobar deo tih investicija odlazi na projekte koje ni u kraćem, ni u srednjem roku, a neke od njih nikada neće povratiti tu investiciju.

Primer toga jeste Nacionalni stadion. Čini mi se da je ova deveta godina kako pričamo o Nacionalnom stadionu, deveta godina kako nas ubeđujete da će to biti projekat koji će privredno preporoditi Beograd, koji će otvoriti potpuno nove horizonte u našoj ekonomiji, itd. dozvolite da naše iskustvo ovih devet godina nam daje za pravo da u takve bajke dalje ne verujemo.

Međutim, ne znam što bi to vama bio problem. Vi ste nas pre osam godina ubeđivali u Beogradu da će izgradnja Jarbola od 50 ili 150 metara sa džinovskom zastavom da će da dovede do povećanja turizma u Beogradu i Srbiji jer će ljudi širom Evrope da dolaze u Beograd da bi gledali u zastavu, visoku i veliku zastavu, jer to baš nigde u Evropi ne može da se vidi. Tako da možete da nastavite i sa tim.

Naravno, postoje projekti protiv kojih niko normalan nema ništa protiv i koje će svako podržati. Jedan od takvih projekata jeste projekat „Tiršove 2“. Naravno da će svako da podrži izgradnju dečije bolnice.

Postoji jedno pitanje, ja bih voleo da mi objasnite pošto ja ne mogu to sam sebi da objasnim.

Dakle, 2018. godine, kada je Zoran Radojičić biran za gradonačelnika Beograda, čovek je na toj sednici rekao kako njegov motiv ulaska u politiku i kako njegova ambicija u tom mandatu da Beograd dobije „Tiršovu 2“. Ja sam na toj sednici tog dana dobio jednu lepu poruku da sam u tom trenutku postao stric i da se rodila moja bratanica. Moja bratanica je pre tri meseca krenula u školu ja i dalje sa vama pričam o tome da će naredne godine ili narednih godina da se izgradi „Tiršova 2“.

Recite mi samo da li je ovde prestalo da teče vreme? Da li ovde vreme više ne ide linearno, ne ide pravo. Ona ide u krug. Ovde kao da živimo, ono, ponavljajuća sudbina i sto godina samoće. Dakle, da li se ikada taj proces završava i kada ćemo mi zaista videti taj projekat? Kada ćemo moći da dotaknemo tu zgradu? Evo mi ćemo svaki put da ga podržimo samo da se okonča jednom ako je to ikako moguće.

Dakle, zaključak kada je reč o ovom budžetu jeste da on nije ni razvojni, nije ni socijalno odgovoran, nije čak ni predizborni. Ovaj budžet je oproštajni. Ovo je budžet kojim vi planirate završetak svoje vladavine, da dovršite neke koruptivne projekte, da dovršite neke poslove, da vratite neke dugove koje prosto morate jer ste se zaduživali, da se nekako dogegate do realizacije projekta EXPO, uzmete najveću otpremninu u istoriji Srbije, u istoriji Evrope, a posle kako bude.

O tome govore i to što ste predvideli milijardu evra za budžetske rezerve, da možete bez kontrole, bez transparentnosti da prebacujete sa jednog na drugo mesto, krpite rupe, prebacujete svojim kompanijama, svojim udruženjima, svojim ortacima, pravite svoje dilove ne biste li nekako se dogegali do tog EXPO projekta.

U prilog tome idu i izmene nekih drugih zakona, Zakona o vojsci, kojim se predsedniku države čiji mandat uskoro ističe, Aleksandru Vučiću daje ovlašćenje da operativno upravlja Generalštabom. To je apsolutno jasno da je reč o političkom motivu da se vojska instrumentalizuje u mirnodopskim uslovima u cilju sprečavanja, odnosno suzbijanja protesta građana i njihovog nezadovoljstva.

Da li vi time šaljete suptilno poruku vašim koalicionim partnerima koji kontrolišu resor policije da to nisu radili dovoljno oštro i krvavo do sada, pa ste zato morali tu da im ubacujete neke druge kadrove? Ja to ne znam, samo da socijalisti ne shvate pogrešno, da ih ne daj Bože zbog ovoga branim, ne branim vas, jednako ste krivi i odgovorni, ali je vrlo jasno šta je politički motiv tih izmena.

Međutim, ne možemo ni da završimo ovu sednicu, ni da počnemo, ni da ona teče bez da pričamo o nečemu što je ključna politička tema danas. Radi se naravno o NIS-u, o aktuelnoj krizi već višemesečnoj, čak i višegodišnjoj krizi u kojoj se nalazimo koja mora da dobije svoj epilog.

Poruke koje mi dobijamo kao građani, kao politički akteri su više nego poražavajuće. Dakle, vi se godinama hvalite kako svojom samostalnošću, svojom nezavisnošću, vi ste našu zemlju doveli u poziciju da ona danas nije ni samostalna, ni nezavisna. Ona je usamljena. Ona je jednako daleka, jednako nepouzdana svima.

Kada je reč o najvećoj krizi sa kojom se mi suočavamo, mi nismo subjekat u toj krizi. Rusi pregovaraju sa nekim trećima, pa ako Amerikanci to dozvole, pa će nešto doći i do nas. Mi se tu ne pitamo ništa i doveli ste nas u situaciju, znajući pre godinu dana da možemo doći u situaciju, znajući pre tri godine da možemo doći u ovu situaciju, da se danas apsolutno ne pitamo ništa.

Kaže danas predsednik – daćemo Rusima rok još od 50 dana. Pa, šta to tačno znači? To znači da smo mesecima trpeli zbog njihovih ponašanja, da smo mi trpeli posledice i sankcije, da ćemo trpeti posledice i sankcije još 50 dana, pa ako oni to ne urade, e onda će nama da upropaste i privredni sistem, i zdravstveni sistem, i platni sistem i sve će se upropasti u ovoj zemlji samo da se on ili da se vi nekome ne zamerite.

Na prošloj sednici sam vas pitao kako se zove zemlja, kako se zove obaveštajna služba koja je na našoj teritoriji organizovala paramilitarne kampove? Niko od vas nije smeo da izgovori.

Pitam vas ljudi, čije interese vi ovde zastupate, interese Srbije ili Rusije? Da li ste vi oteti? Da li ste vi ucenjeni nečim? Da li ste ucveljeni zbog nečega? Da li imate neki problem? Možemo li da vam pomognemo nekako?

Mi slušamo sa vaše strane mesecima - imamo još sedam dana, imamo još četiri dana, sprema nam se katastrofa, neće raditi rafinerija, nećemo imati goriva, ukinuće nam platni bilans, imaćemo ovaj problem, imaćemo onaj problem. Aman, bre, ljudi, prestanite više da se prenemažete! Pa, imaju naši građani i svojih problema, ne morate svaki dan da im stojite nad glavom i da kukate i da prolongirate tu muku.

Izađite sa rešenjem. Stanite iza rešenja. Objasnite ga i sprovedite ga. Ako ne možete to da uradite, podnesite ostavku. Samo prekinite da nas maltretirate svakim danom vašim kukanjem.

Ako nemate hrabrosti, ako nemate znanja, ako ne razumete kako to da se reši, to je sve ljudski i sve je u redu. Mi ćemo sve to razumeti, ali onda kažite – ljudi, mi ovo ne možemo, mi ovo ne znamo, mi ovo ne smemo, evo dajemo narodu da odluči kome će dati mandat i ko će taj problem rešavati, ali ne možemo svi da budemo žrtve vaše nesposobnosti i kukavičluka doveka.

Dakle, rešavajte to ili dajte jednostavno da se ova kriza razreši na demokratski način, pa neka rešava onaj ko ima znanje i hrabrosti.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, potpuno je neverovatno da neko apsolutno prenebregava i svesno ovako brutalno i u oči podvaljuje građanima.

Dakle, potpuno se prenebregava činjenica da postoji nešto što se zove privatno vlasništvo. Dakle, vlasništvo nad određenom kompanijom.

To vlasništvo nije ova vlast poklonila, nego je ovaj koji dobacuje. On i tata su to poklonili. On i tata su poklonili većinsko vlasništvo za 400 miliona, ovaj njihov pregovarao o svemu, tukli se ko će da sedne do Putina, a sada smo mi krivi za to šta se dešava.

Dakle, ovo je obračun između SAD sa jedne strane i većinskog vlasništva u toj kompaniji koja je ruska i sa nama nema nikakve veze. Nit luk jeli, niti luk mirisali.

To što vi pokušavate sada nama da nametnete svi zajedno tezu – pa, što to ne otmete i nesposobni ste zato što ne otimate, ja to razumem. Pa, vi ste od sopstvenog naroda otimali i normalno da bio oteli i od Rusa. Od svakoga bi oteli. Takav vam je karakter.

Kaže – Vučiću se sprema komanda nad Vojskom. Ne, predsedniku Republike. Kada je neko opterećen Vučićem, on vidi Vučića i tamo gde ga nema.

Dakle, predsedniku Republike Aleksandru Vučiću mandat ističe za manje od godinu dana, jer će raspisati vanredne parlamentarne izbore. Prema tome, on to ne radi za sebe i niko ovo ne radi za njega i nemojte da pričate gluposti, ali kada ste opterećeni, šta da vam radim.

Najzad, kaže - oproštajni budžet. Jeste, ovo je vaš oproštajni budžet. Sledeći nećete videti, gledaćete ga na televiziji.

Hvala.

(Pavle Grbović: Replika!)

Replika? Po kom osnovu?
(Pavle Grbović: Po svakom osnovu.)
Nije vas pomenuo. Odgovarao je na optužbe koje ste izneli kao šef poslaničke grupe.
Ja ću ponoviti, ako bih vama dala repliku sada, svako bi imao pravo na repliku po tome.
Dakle, neko nekog optuži, šef poslaničke grupe odgovori, ovaj oseća da je njemu odgovoreno i onda treba da dobije repliku.
Nemate osnova.
Idemo dalje.
Reč ima Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.

Ja ću početi citirajući član 283. Poslovnika, gde su navedena prava i dužnosti narodnih poslanika.

U tom članu piše: „Narodni poslanik je dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine. Narodnom poslaniku ne može da se uskrati ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine“.

Gospođo Brnabić, vama se obraćam.

Gospođo Brnabić, da li ste sa nama?

Gospodine Ponoš, ja mogu da čujem i kada pišem.