Evo, ja ću se kao prvo zahvaliti predsedniku Vlade, gospodinu Macutu, doktoru Macutu koji je kada je izabran posle nekoliko dana došao do naše opštine, do Svrljiga, obišao, imali smo veliki problem sa vodosnabdevanjem, gde ste vi zajedno sa vašim autoritetom, sa ministrom Dačićem, gde smo se sa vama tada dogovorili, na sastanku kod nas, dogovorili smo da se obezbede sredstva. To je odrađeno, ministarka za životnu sredinu je zajedno sa nama, a to smo i realizovali. Sada to treba konačno da se završi i ja očekujem da ćemo kopanjem tih bunara i tog bunara, imati rešenje za sam Svrljig, rešenje vodosnabdevanja.
Mogu još jednom da vas pozovem da obiđete te naše male opštine na jugoistoku Srbije, jer suština svega jeste, tamo se mnogo teže živi. Tamo veliki broj ljudi iz tih naših opština ide u veće gradove, ali verujte priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati svi zajedno, ali podrška Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva, da neko ne shvati nešto pogrešno, moramo imati mnogo više sredstava, direktna davanja za te naše male sredine, da se tamo direktno ulaže, da li je to zdravstvena zaštita, da li je to socijalna zaštita, da li je to prosveta, da li je to bezbednost, privreda. Sve su to stvari a svaki dinar koji tamo uložimo to ljudi osete. Ko je bogat, ko ima mnogo, ja sad ne kažem da je Beograd mnogo bogat i te stvari, ali verujte mi, kada tamo kod nas uložite 500 hiljada dinara za neku aktivnost, za nešto, to se tamo vidi i oseti. Ovde u Beogradu uložite pet milijarde, to će mali broj ljudi da vidi.
Zato vam kažem još jednom, da vi kao predsednik Vlade, zajedno sa vašim ministrima, da što više budete prisutni u našim opštinama i da zajedno sa vama, jer ima veliki broj opština koje nemaju svoje poslanike, da mogu da predstave svoj problem. Ja ovo što govorim, ja to osećam sa mojim ljudima.

Molim vas završavajte.

Završavam.
Nisam spomenuo poljoprivredu…(Isključen mikrofon.)

Sledeći na listi je gospodin Đorđo Đorđić.

Svaka čast ministrima, svaka vam čast, ja sam slušao kolegu Miletića, ništa ga nisam razumeo, vi ste odgovarali, ne znam da li ste vi razumeli šta je on vas pitao, ali dobro.

Imam više pitanja za više ministara, ali na moju žalost nije mi tu najbitniji ministar Siniša Mali, pošto se on juče krstio, ja sam isto hteo da se danas krstim, ali ću pitanje postaviti premijeru Đuri Macutu, pošto sam slušao njegove ekspozee i on vrlo zastupa stavove koje ovde iznosi i o čemu priča Siniša Mali. Pa, bih ja vas premijeru pitao, najprostije stvari.

Znači, ministar Mali pričao kao s ploče, kao da mu je neko to narezao u glavu i kaže – 2012. godine plata je bila 313 evra. Dobro. Ove godine, 2025. godine je plata 913 evra. Gde? Da mi kažete gde je prosečna plata 913 evra?

Kaže da danas ljudi rade, da nema nezaposlenosti, da cveće cveta, samo nema crvene boje. Znači, sve je isto, tj. mnogo je bolje. Gde je bo lje? Recite mi gde se to toliko živi bolje u Srbiji da se ja iz Sremske Mitrovici, koji je lepši grad od Milijinog mesta preselim da i ja tamo živim? Da ne idemo baš svi u Beograd.

Znači, ljudi, ja sam vadio malo ove podatke. Ja sam sa brojevima slab, bolje baratam loptama, a zna ministar Gajić mi koji baratamo sa loptom baš sa brojkama nismo najbolji. Mene interesuje da mi objasnite – ako je 2012. godine cena goriva bila 123 dinara a danas je 210 dinara jel to inflacija ili nije inflacija?

Imamo ulje 120 dinara je bilo 2012. godine, sad je 199 dinara. Cigare su bile 160 dinara, iste cigare sad su 480 dinara.

Vidite kako se smeje ministar Tončev, on se razume u brojeve 100%.

Imamo šećer koji je bio 95 dinara, to je neznatno ne mora narod da jede šećer, sad je 115 dinara. Cena struje 2012. godine kao i danas je nepoznata, cena struje, komunalija, telekomunikacionih usluga ona je nepoznata. Znači, mi ne znamo da izračunamo, to niko ne zna živ, čak ni Siniša Mali. On se prekrsti, iznese ove njegove flajere i kaže – evo, ovoliko je ovaj ukrao, ovoliko je onaj ukrao a mi ne znamo šta je to toliko bolje u Srbiji u odnosu na 2012. godinu.

Ministar kaže – mi to sve merimo međunarodnom metodologijom. U Austriji možda, možda u Nemačkoj, možda u Švedskoj, koja metodologija ovde funkcioniše?

Molim vas, premijeru, da mi kažete kojom metodologijom se ovde računa?

Da li vi znate uopšte kako ljudi u Srbiji žive? Ne verujem. Iz vaših stolica 100% ne znate i iz ovih stolica, simptomatično je možda ko ne živi u Beogradu… (Isključen mikrofon.)

Ističe vreme.
Đorđo, imaćete još tri, pa još dva minuta.
Hvala.

Još tri, pa još dva, a Miliji ste dali 47 sekundi više, ali dobro ajde.

Evo, vama je 10 sekundi.

Hvala vam.

Da li neko od ministara želi da odgovori na pitanje gospodina Đorđića?

Reč ima gospodin predsednik Vlade, prof. dr Đuro Macut.