Hvala.

Moje pitanje je danas upućeno mom kolegi prof. dr Đuri Macutu, inače premijeru, koji je takođe lekar, a inicirano je poslaničko pitanje koje glasi – kada imaju nameru da sprovedu reformu sistema zdravstvenog osiguranja, a jednom izjavom pacijentkinje koja je pre neki dan lepo rekla – znate kako kažu da državnog lekara ne možeš da ubediš da si bolestan, privatnog da si zdrav, da sam hipohondar ne znam kako bih mirno izašla iz ordinacije? Zašto je to tako?

Ovo vam govorim sa aspekta nekoga ko je vodio veliku državnu bolnicu, a takođe i privatnu bolnicu i mi u Republici Srbiji imamo, da kažemo, zdravstveno osiguranje koje je besplatno, ali je nedostupno. Zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji predstavlja sistem obaveznog socijalnog solidarnog osiguranja koji obezbeđuje pravo na lečenje i zdravstvenu zaštitu svim građanima i određenim kategorijama stranih državljana i njima upravlja Fond zdravstvenog osiguranja. Doprinosi se plaćaju mesečno i izdvaja se negde oko 10,3% bruto zarade. Znači, to svaki poslodavac mora da izdvoji i on uključuje pregled kod lekara opšte prakse, specijalističke preglede, bolničko lečenje, hitnu pomoć, operacije i jedno stacionarno zdravstveno lečenje.

Drugi vid osiguranja je dobrovoljno, odnosno privatno zdravstveno osiguranje. Ono je opciono i nudi dodatnu zaštitu, poput brže dijagnostike, bolničkog lečenja u privatnim klinikama ili pokriće troškova u inostranstvu. Nude ga kompanije kao što su DDOR, „Unika“ i imate sada jednu neverovatnu situaciju.

Ovo državno osiguranje u stvari je na neki način dobrovoljno, besplatno, ali nedostupno, a u privatnom osiguranju, kada odete u privatnu bolnicu, imate mogućnost, u stvari dešava se da vas leče preko mere. Imate jedan over treatment, tako da jedan ogroman broj pacijenata dobija višak usluga koje nisu potrebne, a upravo na račun privatnog zdravstvenog osiguranja. Šta nam to govori? Govori nam da je za normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema neophodna reforma zdravstvenog osiguranja.

Ministarstvo zdravlja je propisalo da postoje preventivni pregledi. Preventivni pregledi bi trebali da budu obavezni, ali to je ono što se ne dešava, pa onda sa vremena na vreme, pošto pacijenti to ne poštuju, Ministarstvo zdravlja je prinuđeno da organizuje razne sistematske preglede kroz sekundarne, tercijalne usluge i da time uposli lekare i da pokuša da pregleda što veći broj ljudi.

Osnova svakog dobrog zdravstvenog sistema, a to smo imali prilike da čujemo i od kolega na Odboru za zdravlje, jesu upravo ti preventivni, odnosno sistematski pregledi.

U privatnim zdravstvenim ustanovama odete na sistematski pregled i onda, umesto jednog paketa racionalno propisanih usluga, vas počinju da šalju na određene preglede drugih specijalnosti i time zapravo bolnica zarađuje, ostvaruje višak prihoda, odnosno ostvaruje se profit koji kasnije dele zaposleni te bolnice i nema kontrole.

Šta je poenta ove priče? Poenta je da država mora da uvede jedinstvenu kontrolu sistema zdravstvenog osiguranja, da RFZO izgubi svoj monopolski položaj i da iskoristi sve ono što privatne klinike mogu da pruže kako ne bi danas imali liste čekanja na kojima negde oko 66 hiljada pacijenata čeka razne usluge.

Rešenje bi bilo da zapravo mora da se napravi reforma ovog sistema zdravstvenog osiguranja, mora da se, nažalost to bi bila nepopularna mera, ali onaj ko radi u državnoj bolnici mora da ostane u državnoj bolnici, za odgovarajuću platu.

Znači, mora doktorima u državnim bolnicama da se podignu plate, da se spreči odliv doktora, ne može se raditi na dva mesta istovremeno. Znači, možete da budete ili doktor u privatnoj ili u državnoj bolnici.

Naravno, mora da se sprovede stroga kontrola radnih sati zaposlenih doktora, znači, uz reformu ovog osiguranja, jer ne možete vi danas da budete dežurni 24 sata, pa sutradan da odete da radite u neku privatnu praksu pa da to nema kraja, jer takav vid rada nije dobar ni za zdravstveni sistem, a ne za pacijenta. Hvala vam.