Hvala.
Idemo dalje.
Nema osnova za repliku. Dakle, opet debata je, nije direktno pomenula vas.
Ovim zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 58. dnevnog reda.
Nastavljamo sada raspravu po amandmanima.
Tačka 1. dnevnog reda – Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu sa svim pratećim odlukama.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđo Đorđić.
Da li želite reč, poslaniče?
Izvolite.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, vi ste ovim budžetom predvideli za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata 640 miliona dinara. Četvrti put slušam o budžetu, vezano za budžet, i malo mi je neverovatno da svaki put sve više novca dajemo za vađenje potonule nemačke flote.

Dolazim iz Sremske Mitrovice kroz koju protiče reka Sava, znate? Mi smo grad od nekih 70.000 stanovnika, a grad koji deli srednju Mačvu, Srbiju i Vojvodinu, mislim deli je geografski, još uvek nisu podeljeni i nećemo nikada biti podeljeni drugačije. Meni nije jasno da država nema osećaj i da ne smatra da je Sremskoj Mitrovici potrebnija marina jedna, gde prolaze desetine hiljada turista, gde bi ti turisti imali neke aktivnosti. Znači, reka Sava je plovna reka. To nije reka Drina, koja je plovna od nekih 10 i 20 kilometara, nego svim svojim tokom je plovna. Tako da bih ja vas zamolio da saslušate ovaj moj predlog, pa u nekom sledećem budžetu da ne vadite potonule nemačke brodove, nego da uložite u Sremsku Mitrovicu i da napravite jednu reprezentativnu marinu na reci Savi, koja će koristiti i gradu Sremskoj Mitrovici, a koristiće sigurno i državi Srbiji. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i rekao u svojoj prvoj raspravi o budžetu, predvideo sam u kom će smeru da ide rasprava i koje će to da budu kritike budžeta za 2026. godinu. Čini mi se da nikako, da li nedostatka znanja, da li iz ljudske gluposti, neke moje kolege ne mogu da izađu iz jednog kruga u kome se uporno vrte.

Znači, priča se svodi na to svi javni radovi koje imamo su iz kredita i da se ta sredstva uglavnom zloupotrebljavaju i kradu. Onaj ko zna da pročita budžet videće da su sredstva za javne investicije u iznosu od preko 600 milijardi dinara, a da su sredstva koja su iz kredita, odnosno iz deficita negde oko 300 milijardi dinara, što znači da više od polovine javnih radova i investicija finansira Republika Srbija iz svojih prihoda. Prestanite više da pričate gluposti, jer vrlo je lako te gluposti proveriti i demantovati.

Ja bih samo, kada je reč o tome kako se raspolaže novcem, nešto da kažem za 2025. godinu, pa od 1. januara plate u javnom sektoru su povećane za 8%, dok su u prosveti povećane za 11%. Zatim su 1. marta u prosveti povećane za još 5%, a od oktobra još 5%, što ukupno čini 22,4% povećanja zarada u prosveti i mogu da postavim jedno pitanje – a kako ste to onda kritikovali naše stanje i brigu države o zaposlenima u prosveti?

Kažete još sledeće – sve je to od kredita. Ne, nije. Onaj ko čita budžet zna da su ovo prihodi Republike Srbije, a sad mi objasnite odakle ti prihodi - iz poreza, doprinosa i privrede. Kako ti prihodi odoše narodu, a vi tvrdite da mi sve pokradosmo? Vi pokušavate da prodate jedan paradoks, a to je da država nikada nije imala više para, da građani nikada više nisu imali para, da se više nikada nije gradilo i radilo po Srbiji u granicama da neko nešto krade, pa bi valjda trebali da stojimo, da se ništa ne radi, da se ništa ne gradi iz straha od vas da nam ne kažete da smo nešto ukrali. Kako predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić reče – svako se kreće u granicama svoje pokvarenosti. Tako kako ste vi vladali, ne vladamo mi i zato ste već 13 godina opozicija, a kako izgleda ostaćete tu dokle god je demokratskog sistema u Srbiji.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je raspravljati sa onima koji ne znaju kako se novac stvara, već samo kako se troši. Tu mislim na kolege preko koje uglavnom gledaju kako se novac troši, a ne kako se stvara, jer ga izgleda nikada nisu ni stvarali.

Dame i gospodo narodni poslanici, najviše prigovora je na dug. Navodno je Srbija prezadužena iako je dug spram BDP 44%.

Ja kao poljoprivrednik pitam ih - postoje poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom i koja povlače kredite i ja ih pitam da li bi povukli 20.000 evra kredita na 10 godina da bi svake godine proizvodili više od 50.000 evra? Znači, jednom dignu kredit na 10 godina, 20.000 evra, nadam se da me pažljivo slušaju i svake godine zarađuju 50.000 više. Da li je to isplativo?

Srbija upravo vodi takvu ekonomsku politiku. Zadužili smo se od 2012. godine dvadesetak milijardi, ali svake godine BDP isporuči više novca, nego 2012. godine za 50 milijardi. Znači, zadužili smo 20 milijardi na 10 godina, recimo desetak godina, a svake godine BDP nam isporuči 50 milijardi više nego 2012. godine.

Zato i kažem da je teško raspravljati sa onima kojima su nestali bulevari, kojima je nestao ogroman novac, pa pitam 2012. godine je kurs evra bio negde 117 do 120 dinara i danas je isti. Pitam, kako su to oni sa 500 hiljada stanovnika u budžet skupili svega 829 milijardi, a sada je skupljeno tri puta više? Pa, ih čisto pitam gde se delo 1.500 milijardi, gde je taj novac, kad je u to vreme bilo 500 hiljada potrošača više, mogućnost više poreza, itd, gde su onda te pare kad se oni stalno žale na neku korupciju?

Dame i gospodo da ne prekoračim vreme, bila je jedna uvreda za keramičarem. Rečeno je, a ovde nije časnik tu, rečeno je da keramičari nemaju časti. Keramičari i te kako imaju čast i za razliku od izdajnika koji su bez časti im uništili Vojsku Srbije u potpunosti razoružali i prema tome ja sam očekivao da se hrvatski časnik izvini zbog takvih izjava želeći da uvredi nekoga samo zato što on misli da keramičari nemaju čast. Izdajnici, oni koji su uništili Vojsku Srbije nemaju čast. Živela Srbija.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma.
Da li želite reč? (Da)
Reč ima Robert Kozma. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Kaže jedan od prethodnih govornika - kako možete, misleći na nas opoziciju, da kritikujete našu brigu o prosveti? Kakva briga? Pa, nisam znao da je represija, otkazi i proganjanje nastavnika briga o prosveti. Ali, u vašem sistemu to očigledno jeste, jer vama je laž, uvek je poturate kao istinu, te represija u vašem slučaju, očigledno jeste briga o nekome.

Mi smo amandmanom tražili da se nastavnicima u srednjim školama poveća iznos plate, da bi početna plata nastavnika sa kojima VII stepen obrazovanja stručne spreme bila 130% od prosečne plate u Srbiji i to je negde oko 137 hiljada dinara.

Nastavnici obavljaju jedan od najvažnijih poslova u našem društvu, oni obrazuju buduće generacije, te moraju biti uvaženi na odgovarajući način. Sva vaša prethodna povećanja plate nastavnicima niti su zapravo rešila materijalni problem i materijalni status nastavnika, suštinski se radilo o sustizanju inflacije, pogotovo kada se pogledaju rast troškova hrane i drugih potrepština povećanja plate, ovde je zapravo bilo samo sustizanje inflacije.

Takođe, ta povećanja plate nisu bila iskrena, radilo se samo o tome da pored povećanja plata, koje su mizerna kada se pogleda iz ugla nastavnika i posla koji oni obavljaju, vi ste njima davali ne poboljšanje uslova rada, nego dodatne pretnje, mobing, zastrašivanje nastavnika, ali i roditelje učenika i samih učenika, jer su složno, vidite drznuli da protestvuju za bolje društvo u Srbiji, za odgovornost, za pravdu i zato što su zajedno iskazivali solidarnost.

Vi ste nastavili sa ćacizacijom prosvete i sa postavljanjem direktora koji dolazi van kolektiva kako bi se svetili nastavnicima i kako bi im davali otkaze.

Peta gimnazija u Beogradu, jedan tipičan primer vašeg ophođenja prema nastavnicima. Postavili ste direktorku koja ni u jednoj drugoj državi ne bi mogla da bude direktorka škole, koja je u rekordnom roku brzinski otpustila preko 20 nastavnika i takođe te tzv. povećane plate niste im isplatili ni u septembru, ni u oktobru. Toliko o vašoj brizi o prosvetnim radnicima. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik docent dr Biljana Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvek podnosim ovaj amandman i nastaviću to da činim, tiče se pitanja oporezivanja kockarnica i kladionica. Pre dva dana predložila sam takođe da se na dnevni red dodaju izmene Zakona o oglašavanju vezano za zabranu reklamiranja kladionica i kockarnica, to ste odbili, ali dakle, mi imamo još mera u borbi protiv bolesti zavisnosti, u ovom slučaju patološke zavisnosti od kocke, s obzirom da ova vlast, vlast SNS i te kako promoviše igre na sreću, kao dobar način života. Često se to obrazlaže time da Srbija takođe prihoduje značajna sredstva od priređivača igara na sreću, ali mi ovim amandmanom, dakle čitav Zeleni front stoji iza ovoga, smatramo da to može da bude i više i da se time šalje poruka, ne ona koju vi šaljete, da je to dobar način života, nego da se šalje poruka da to treba da se sankcioniše.

Naravno, ne može da se zabrani, ljudi imaju prava da, nažalost nanosi štetu sebi i svojim porodicama, ali makar da se sankcioniše, da se pošalje poruka da to nije dobar način života.

Dakle, predlažemo da se poveća porez na dobit pravnih lica kada se radi o priređivačima igara na sreću. Dakle, sada 15% za sve na 50%. Inače to je bio čak jedan element našeg predloga o vanrednom kriznom porezu koji smo predlagali još pre, sada već tri godine, tada sa glavnim fokusom na ratne profitere poput NIS-a, dakle koji su se obogatili na energetskoj krizi, ali tada smo spomenuli u tom predlogu, isto tako kladionice i kockarnice.

Ovom temom se bavimo više godina i ovde je naš glavni argument da prihodi i ova značajna sredstva koja bi se onda prihodovala kada bi se uvećao porez na dobit priređivača igara na sreću, da bi to trebalo da zapravo se omogući da se stavi u funkciju lečenja bolesti zavisnosti. Trenutno se lečenje od bolesti zavisnosti na neki način u stvari privatizuje. Dakle, država nešto prihoduje, govori da je to, šalje poruku građanima Srbije da je to dobar način života, porodice propadaju, mladi siromašni, posebno jer u tome vide nekakav srpski san, da se možda brzo obogate i da možda brzo reše probleme u svom životu. Onda se porodice ostavljaju same da to rešavaju.

Dakle, te izuzetno štetne posledice bolesti zavisnosti trpe građani, a onda i čitavo društvo jer se razaraju naše porodice. Tako da ovo vidimo i kao jedno pitanje zdravlja, jer je patološko kockanje jedno od najzastupljenijih nehemijskih zavisnosti. Dakle, hemijske zavisnosti su one od alkohola i narkotika, ali ljudi često potcenjuje nehemijske zavisnosti kao što je patološko kockanje i zbog toga predlažem ovaj amandman. Hvala vam.