Zahvaljujem se gospodinu Đorđiću na ovom pitanju koje je dosta kompleksno, da kažem, i sigurno zahteva ekspertiza i ministra finansija.
Osvrnuću se samo na to da podaci koji se tiču prosečnih ličnih zarada i potrošnje ali i minimalnih dohodaka su naravno dostupni javnosti i javno se objavljuju kontinuirano.
Prema tome, podaci koje ste dobili i koje sad navodite su potpuno javni i postoji potpuno jasan trend da mi imamo i veće plate u odnosu na period od pre 10 ili 15 godina, obzirom da je i ukupni, da kažem, ukupni dohodak države, ako tako mogu da kažem, višestruko uvećan u poslednjih 10 godina. To je potpuno jasno.
O detaljima svakako možete više da razgovarate i da vam da objašnjenje ministar Mali, tako da su sve tvrdnje i sve što kažete zasnovane na jasnim podacima.
Ne možemo govoriti paušalno o nekim stvarima, kad je bilo nešto, kad je bilo, prosto to je tačno i to je tako. To jesu pokazatelji.
Ne možemo stvarno da govorimo da devizne rezerve u zemlji nisu tolike kolike su ili da su rezerve zlata manje nego što jesu. To su fakti koji su vrlo proverljivi jer na međunarodnoj berzi mi trgujemo i nalazimo se zapravo na berzi kao aktivna zemlja i možemo da kupujemo i prodajemo ono što imamo.
Prema tome, podaci su vrlo egzaktni i sigurno su najtačniji u poslednje vreme. Ne treba da sumnjamo u to.
Ja sam čovek koji je došao iz jedne oblasti koja je vrlo socijalno utemeljena i osećao sam sve ovo o čemu vi pričate do šest ili više meseci, ali i danas obzirom da i dalje obavljam posao lekara. Juče sam posle podne posle zasedanja bio u bolnici i gledao sam pacijente koje gledam već godinama.
Prema tome, jako dobro znam kako izgleda prosečna Srbije obzirom da meni prema sistemu zdravstvene zaštite koji funkcioniše u helijantu, to je jedan sistem gde mogu lekari iz primarne zdravstvene zaštite da zakažu nama preglede u Beogradu, dolaze pacijenti širom Srbije.
Prema tome, imam situaciju da, recimo, pacijent iz istočne ili jugoistočne Srbije zakaže pregled kod profesora, redovnog profesora u Beogradu za oblast kojom se ja bavim.
Znači, ne možemo govoriti da ne znamo šta se dešava, mi znamo i unutrašnju strukturu koja je u našem sistemu, ali znamo i kako žive ljudi koji se nama naravno i žale i požale. Sigurno sa njima pričamo i razgovaramo na tu temu.
Tako da, zaista ne bih mogao da se složim sa tim da ne znamo kako žive ljudi u Srbiji. Oni su ipak svaki dan u bolnici i na naša bolnička odeljenja dolaze ljudi iz čitave Srbije.
Nismo ekskluzivno vezano kao privatni sistem zdravstva, o tome možemo razgovarati nekom prilikom i pokrenuti takva pitanja, nismo rezervisani samo za one koji su platežno moćni da mogu da idu u recimo privatne klinike ili privatne zdravstvene sisteme, te moramo i primamo pacijente svih socijalnih grupa i svih kategorija. Ne biramo pacijente i kod mene mogu da dođu pacijenti, bilo koji pacijenti iz oblasti endokrinologije jer sam tako usmeren i tako sam radio u poslednjih preko 30 sad već i pet godina.
Tako da, u stvari su procene kakav je život na osnovu nekakvih podataka, ipak bi se tu na neki način ogradio i zamolio da budemo ipak na negde egzaktniji, da paušalnost u procenama koja provejava kroz brojne diskusije, ne kažem sad za vas konkretno, ali generalno govoreći, i kad slušam diskusije prosto postoji potreba da se diskutuje radi diskusije a bez jasnih, da kažem, predloga, mera ili nekakvih jasnih zaključaka. Opet, ne osvrćem se na vašu diskusiju, govorim sad u globalu.
Prema tome, znamo mi dobro, ja lično poznajem kakva je situacija u Srbiji, imam i rođake i prijatelje koji žive i vrlo teško i u vrlo su lošoj situaciji, ljudi koji dolaze kod mene u bolnicu su pacijenti sa najtežim i najkoplikovanijim oboljenjima u oblasti interne medicine, endokrinologije, njih zbrinjavamo na dnevnom nivou kod mene u bolnici. Prema tome, odlično znamo sa kakvim se mukama, patnjama i raznim drugim nedaćama susreću.
Sad, na konto onoga da li smo bolji ili nismo u poslednjih nekoliko godina, pa obzirom da sam bio i član jedne Komisije za retke bolesti pri Fondu zdravstva odlično znam sa kakvim su se problemima susretali pacijenti koji nisu mogli da dobiju lekove a boluju recimo od malignih bolesti. Tako da je značajno promenjena nekakva slika socijalna Srbije, naravno velikim angažovanjem i Ministarstva zdravlja i republičkog Fonda zdravstva, i da su brojne stvari koje se odnose na zdravstvo mnogo unapređene.
Postoji jedno pitanje koje je provejavalo danas u medijima, a to je pitanje regulative u oblasti zdravstvene zaštite ili lista čekanja, itd. Mogu samo da vam kažem da je u jednoj oblasti koja je najosetljivija, a to je oblast ortopedije dramatično smanjena brojnost, broj pacijenata koji čekaju na operacije. To je višestruko smanjeno u odnosu na potrebe i na ono što se dešava. Neke bolnice su, neke naše vrhunske bolnice u tom smislu jako povećale obim svog rada, četvorostruko više rade nego pre recimo šest ili osam godina, što je stvarno fascinantno, dok je u nekim oblastima to gotovo anulirano. Znači, nemamo liste čekanja, verovatno ministar zdravlja može preciznije da kaže o tome.
Tako da, na konto kako narod živi i kako uopšte živimo u Srbiji možda treba posvetiti jedno zasedanje nezavisno ove Skupštine, ali zamolio bih samo da o ovim detaljima, ako govorimo o brojevima, itd., se osvrnemo na Zavod za statistiku, odnosno Republički zavod koji stvarno izdaje pouzdane i kompetentne podatke na mesečnom nivou pa možemo vrlo jasno da pratimo trendove.
Da stvari nisu, da kažem, kreirane jasno govori i podatak da smo mi pod stalnim monitoringom i MMF-a i Svetske banke, pa su njihovi saradnici u Beogradu, koji takođe to prate. Imamo dvostruko praćenje i ponovo se ne može potkrasti neka kardinalna greška ili kardinalni propust u tom smislu.
Tako da bih zamolio stvarno da se negde referišemo na zvanične podatke koji su javno dostupni.
Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Đorđo Đorđić, tri minuta.
Izvolite.

Nemoj da shvatite ovo lično ali ja i dalje smatram da većina nas koji sedimo u ovom parlamentu ne shvata kako običan čovek živi. Ali dobro, da se ne vraćamo na to.

Što se tiče statistike, evo, ja sam napisao, statistika je čudo, Željko Obradović je najtrofejniji, a „Partizan“ ne pobeđuje, pa je otišao. Šta statistika znači? Šta brojevi suštinski znače?

Razumem da se vi susrećete sa svakakvim slučajevima. Vi ste lekar i vi viđate više nego što, što se kaže, smrtnici, vide, ali dobro.

Imam pitanje za Zlatibora Lončara. Mene će početi zvati šetajuća magnetna rezonanca, pošto kad god nešto pričam ja pričam o magnetnoj rezonanci. Moja misija je da hoću po cenu svega da se magnetna rezonanca pojavi u Sremskoj Mitrovici, jer mi u Sremskoj Mitrovici u opštoj bolnici koja leči 330 hiljada ljudi nemamo magnetnu rezonancu.

Ministre, zašto nemamo magnetnu rezonancu? Pre dve godine je pompezno najavljivano, pa prošle godine najavljivano da će ljudi već krenuti na obuku. Magnetne rezonance još uvek nema, ali zato 50 metara od bolnice imamo jednu magnetnu rezonancu, 500 metara od bolnice imamo drugu magnetnu rezonancu, što je pričao moj kolega Veselinović, zašto ljudi plaćaju penziono i socijalno. Zbog čega plaćaju? Oni čak nemaju ni šansu da koriste magnetnu, jer nema je.

Ono što sam još hteo da pročitam, ja sam više … tehničar, pa sam se interesovao za još neke stvari. Da bi sistemi velikih bolnica kao što su Klinički centar, Klinički centar Vojvodine, Niš itd. ali sada pričamo o Sremskoj Mitrovici, da bi se oni oslobodili, da bi radili u svom punom kapacitetu, ljudi koji imaju školu koji su specijalizanti, koji su specijalisti, oni su mi poslali neke stvari koje hoću vas da pitam i voleo bih da mi date iskren odgovor, da mi kažete.

Znači njima trebaju elementarne stvari zove se semirigidni ureteroskop za urologiju. Trebaju im dve optike kamere „Karl Storz“, set za postavljanje trans tutarolnih traka.

Znači, ti svi aparati bi omogućili da problemi budu rešavani u Sremskoj Mitrovici, a ne da budu rešavani u Novom Sadu i u Beogradu.

Sada, dok mi nije vreme isteklo, da kažem ministru pravde, gospodine ministre dobio sam upravo poruku da vam kažem da u Sremskoj Mitrovici Viši sud od gospodina porotnika, višem sudu je ugašen telefon, zbog duga. Vrlo brzo će biti ugašena i voda i struja i da su neisplaćene dnevnice porotnicima.

Molio bih da se oglasite i da kažete o čemu se radi. Ako jedna država to sebi dozvoli da Višem sudu budu ugašeni telefoni, šta da očekujemo dalje. Hvala.

Hvala vama.
Moliću samo da sedite, nemojte da gasite mikrofon. Nismo vas čuli za urologiju, jer je reč o aparatima. Samo ponovite o čemu se radi.
ĐORĐO ĐORĐIĆ Semirigidni uretoroskop, druga je „Karl Storz. Dve optike kamere isto „Karl Storz, set za postavljanje transtutoralnih traka. Kaže koloplast, jel tako?

Hvala najlepše.
Reč ima gospodin ministar dr Zlatibor Lončar.

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Vlade, predsedavajuća, izuzetno mi je drago da ste pitali za magnetnu rezonancu. Reći ću vam i odgovor, magnetna rezonanca za Mitrovicu je potpisana još petprošle godine i trebali ste da je imate ove godine. Imali bi ste magnetnu rezonancu da nije bilo blokadera, tako da njima možete da zahvalite što vi nemate magnetnu rezonancu, a ugovor stoji i dalje potopisan sa Svetskom bankom, ali zbog blokada, i nedovoljno ulaska u budžet, nismo mogli da aktiviramo taj ugovor. Znači, to je razlog zašto vi i zašto još devet bolničkih centara nema u ovom momentu nema magnetnu rezonancu koja bi radila.
I, ne samo magnetnu rezonancu, iz istog razloga blokada koje su bile ovde godinu dana, nemamo skrenere, nemamo kola hitne pomoći, nemamo pokretne ambulante, pokretne apoteke, koji su svi u tom paketu i u tim ugovorima, što je lako proverljivo. To građani Srbije treba da znaju, treba da znaju građani Sremske Mitrovice zašto nemaju magnetnu rezonancu. To je jedini razlog, ne postoji nijedan drugi razlog. Dogovoreno. Napravljen projekat za prostor, krenulo se sa obukom kadra, sve pripremljeno. Nedovoljno novca ušlo zbog blokadera u budžet, nije mogao da se aktivira ugovor sa Svetskom bankom. Gospodo to vam je istina.
Što se tiče opreme koju ste rekli ja nisam zadužen. Pokrajinska vlada, pokrajinski sekretar daje novac. Ja nemam pravo kao republički ministar da dam novac opštinama u Vojvodini za opremu. Siguran sam da ta oprema treba. Ja ću ga pozvati koliko danas da učini sve da nabavi, samo ne možete da kažete ime firme koja hoće da ide, jer tako se ne funkcioniše.
To je sve u redu. Zbog vas vam kažem jer će biti da je to namešteno. Da vi hoćete, konkretno što ste, dakle, ja neću sada da ponavljam, pa da reklamiram te proizvođače. To nemojte nikad, molim vas da radim. Vi se ne razumete. To su vam dali, ali to nije korektno jer ispada da vi hoćete konkretno od tog proizvođača da uzmete gde ćete imati pobunu svih drugih proizvođača.
Ne kažem da su to loši proizvođači, ne kažem bilo šta, ali postoji jedna procedura koja mora da se ispoštuje i koja će se sigurno ispoštovati. Tako da sam siguran da posle razgovora sa pokrajinskim sekretarom da će to biti odobreno bolnici da dobije i da pomaže.
To je ono za šta se zaležem, da se što više stvari odradi u bolnicama, kao što je Mitrovica i druge bolnice, da ne moraju da idu u Novi Sad, Beograd ili neke druge veće centre, da ne prave ovamo problem.
Razumem ja vas. Vi imate svoj ugao gledanja i to je sasvim u redu da kažete da se pre deset, petnaest godina živelo bolje nego danas. Možda, eventualno politička agenda, ali ja još nisam sreo te ljude koji mogu iskreno da kažu da je tada bilo bolje nego sada.
Da krenemo od zdravstva. Tada su bile zabranjene specijalizacije, a mi sada pričamo o specijalistima i o tome šta treba da se uradi. Pričamo o skenerima. Tada niste imali ni jedna vrata da su mogla da se zatvore na toaletima. Niste mogli prozor da zatvorite, stavljali su se ćebići da se zatvori prozor. Eto, to je samo jedna od razlika koja postoji.
Niste imali ni jednu nabavku saniteta u to vreme. Ne znam kako ćemo da objasnimo da je to bilo bolje bez saniteta, bez prozora koji mogu da se zatvore, bez vrata na toaletima. Zar smo već zaboravili ono kada je išao predsednik Vučić i obilazio toalete i rekli su – „evo ga premijer za toalete“ da bi se obnovili. Da li je moguće da smo to već zaboravili? Okej, verovatno jesmo. Popravili se. Nisu više kao što su bili. Da ne pričamo o lekovima. Da ne pričamo o budžetskom fondu, o lečenju u inostranstvu, o dolasku stranih stručnjaka ovde da pomažu našoj deci.
Da li znate da je vrhunac bila kombinacija da se ode na gama nož u Tursku? Da li znate da je to bio vrhunac svega? Mi danas ne da imamo gama nož, nego imamo iks nož, imamo mnogo bolje aparate, a tada ste na taj aparat morali da odete u Tursku.
Ako me uverite da je to bilo bolje nego ovo danas, nemam nikakav problem. Ja vam iznosim neke činjenice. Ako ove činjenice nisu tačne, vi recite da su tad bile bolje bolnice, da su tad bile bolje opremljene, da su mogli ljudi da specijaliziraju, da su mogli lekari da se zaposle, da je bilo konkursa da se zaposli lekar, da je naš tad zdravstveni sistem mogao da dođe na ocenjivanje. Znači, mi tad nismo mogli ni da dođemo na tu listu da nas ocene, jer nismo imali one faktore koje morate da popunite, kakvi su, nisu mogli da ih nađu ovde. U međuvremenu smo pretekli šest ili sedam zemalja EU.
Nemojte da se pravimo naivni. Ovo što imamo u Srbiji vezano za zdravstveni sistem, retko gde postoji u svetu. Znate i sami, kad odete bilo gde u inostranstvo, prvo vas pitaju koje osiguranje imate, da li možete da pokrijete to, jel možete da uplatite 20-30 hiljada evra kao neku garanciju da bi vas neko primio u bolnicu. Svi se brže-bolje vraćaju u Srbiju i traže ovde da se leče.
Kako izgledaju klinički centar Beograd, Niš, bolnice u Leskovcu, Vranju? Bolje nego hotel "Hajat". To su činjenice. Da li se one nekom sviđaju ili se ne sviđaju, to je druga stvar.
Prema tome, ono što je bitno za građane Srbije, hteli da priznate ili ne, mi nismo imali taj budžetski fond za lečenje u inostranstvu, nismo imali lekove za retke bolesti. Danas dajemo milijarde za to. Koliko se pomaže deci i ostalima? To su činjenice. Ako nisu tačne, vi recite.
Magnetna rezonanca, ne samo za Sremsku Mitrovicu, za sve ostale, biće, prognoziramo, ako bude mirna situacija u Srbiji, ako budemo normalno radili, krajem januara, u februaru, da ćemo moći da aktiviramo taj ugovor sa Svetskom bankom i stižu magnetne rezonance ne samo za Mitrovicu nego i za ostale bolnice, kao i skeneri i kola hitne pomoći i aparati za zračenje.
Da li znate da u tom kontekstu sa Svetskom bankom čekaju aparati za zračenje, gde radimo u dve, tri smene, da nema liste čekanja. Ljudi, samo shvatite to. Radi se o ljudskim životima.
Potrebna nam je stabilnost, potrebna nam je privreda, potrebno je da radimo, da bi mogli da aktiviramo te kredite, da dobijemo nove aparate za zračenje. Naravno, treba nam nova bolnica, treba nam nova onkologija. Kao što gradimo Tiršovu, gradićemo i novu onkologiju. Sve smo stariji i bolesniji, sve će nam više trebati.
Treba da edukujemo kadar, treba da ostavimo nešto iza nas, da ljudi budu sigurni. To je ono za šta se mi zalažemo, ono što mi radimo i ono što se vidi. To ćemo nastaviti. Nemojte nam odmagati. Ne morate da pomažete, ali nemojte odmagati. Ne odmažete samo nama, odmažete svima, odmažete pacijentima, odmažete ljudima kojima je potrebna pomoć. Ona zavisi od toga, zavisi od mira ovde.
Pacijenti nemaju ništa od blokada, od nasilja, od svega onoga. Staje sve. Nema privrede, nema trgovine, nema turizma, nema ničega. E, onda nema para ni za magnetnu rezonancu, ni za akceleratore, aparate za zračenje, ni za kola hitne pomoći, ni za ostalo. Sve je to povezano i to moraju svi da znaju. To ne može jedno bez drugog. Ne može ništa da se ne radi, niko da nam ne dolazi, da nema investicija, a mi ćemo da ulažemo sve više. Odakle? To nije realno.
Da ne pričam o problemima sankcija, o nafti, o NIS-u, o hiljadu drugih stvari. Sve je povezano. Samo moramo da se opredelimo šta hoćemo. Da li nam je stvarno stalo da pomognemo, da uradimo da ostane nešto iza nas ili nije? Svi da stavimo prst na čelo, pa da donesemo odluku.

Hvala vama.
Gospodin ministar, Nenad Vujić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.
Što se tiče isključenja telefona sudiji porotniku, vrlo je čudno, jer po pravilniku o upotrebi mobilnih telefona u sudovima to pravo samo imaju sudije, i to zbog određenog posla koji obavljaju, da bi se plaćao. Možda su mu isključili njegov privatni mobilni telefon. Pravilnik je vrlo jasan i on je u svakom sudu, kada o tome govorimo.
Ministarstvo pravde strogo vodi računa o troškovima i o utrošku sredstava. Deo sredstava ide direktno iz Ministarstva pravde, drugi deo sredstava plaćaju sudovi.
Kada govorimo o blokadama računa sudova, oni vrlo često dolaze usled prinudne naplate koju sprovode izvršitelji, a to je zbog besplatne odbrane, odnosno odbrane po službenoj dužnosti i tu odbranu plaća Republika Srbija. Naravno, predsednici sudova moraju da vode računa i o tom delu troškova i na vreme i blagovremeno da naprave i kalkulaciju, jer znamo i koliko koštaju odbrane po službenoj dužnosti. Tako da Ministarstvo pravde uvek reaguje i na adekvatan način prenosi sredstva sudovima za potrebe njihovog rada i nikad se nije desilo da je struja isključena zbog dugova.
Kažem, blokade se javljaju najviše zbog službenih odbrana, jer to je pravo građana da imaju svog zastupnika pred sudom, pogotovo kad govorimo o postupcima prema maloletnicima.
Ministarstvo pravde ima u planu i to su dogovori o kojima sam razgovarao i sa ministrom finansija, a to je da poboljšamo i taj materijalni položaj, ali i da uvedemo i dodatnu i finansijsku disciplinu kako nam se te stvari ne bi dešavale, ali i da na vreme znamo u budućnosti koji su to troškovi, jer kada govorim, recimo, o službenim odbranama, vrlo dobro znamo koji su to predmeti i koji je to broj ljudi i koji je to broj lica, ali i aktivno radimo na poboljšanju i uslova u sudovima i uz određene uštede, jer ono što sam i pre neki dan rekao, a to je da je nedopustivo da potrošimo 15 miliona evra na kazne zbog suđenja u razumnom roku, odnosno suđenja u nerazumnom roku, odnosno kršenja prava na suđenje u razumnom roku i zbog neujednačene sudske prakse. To je nešto što moramo i sami mi u sistemu da vodimo računa.
Kažem, blokade opet s druge strane pokazuju i sledeće, da izvršitelji ne rade samo prema građanima, nego da nema ni pošteđenih institucija. Ako ćemo tako, i tu ipak govorimo i o nekakvom redu koji se poštuje i koji mora da se poštuje u jednoj ozbiljnoj pravnoj državi.
Ponavljam, Ministarstvo pravde i u saradnji sa Ministarstvom finansija ozbiljno planira i za sledeću godinu i poboljšanja i materijalnog položaja i sudija i tužilaca i poboljšanje i uopšte uslova rada, ali isto tako i tražimo od predsednika sudova i od glavnih tužilaca ili predsednika sudova, pogotovo, jer su oni i menadžeri, s jedne strane, da budžetske projekcije, budžetski zahtevi budu jasno i precizno planirano da bismo mi na odgovarajući način onda mogli da znamo i koja su to sredstva potrebna za redovan rad pravosuđa.
Ponavljam, da porotnik ima mobilni telefon službeni, ne verujem zato što Pravilnik o upotrebi mobilnih telefona u sudovima je vrlo jasan po tom pitanju.
Hvala.

Hvala vama.
Gospodine Đorđo Đorđić, imate još dva minuta na to, ministri nemaju prava komentara. Izvolite.

Biću i kraći.
Ministre, kakav mobilni telefon porotnički? Isključen je fiksni telefon, fiksni telefoni MTS Srbije su isključeni u Višem sudu, a porotnici nisu dobili svoje apanaže. Ja nisam rekao da je isključen mobilni telefon od porotnika. To su različite stvari. Dobro.
Bože, Bože, mislim neverovatno kako vi to izokrenete situaciju da sam ja rekao nešto što nema veze sa životom. Zašto bi govorio da je porotnički telefon isključen, to je potpuno suludo? Znači, telefoni fiksni su isključeni u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici. Porotnici nisu dobili svoje apanaže šest meseci. Biće ugašena struja i voda, ako se ne budu platili dugovi.
Ministre Lončar, hvala na odgovoru. Bili ste precizni, mislim da vas je razumela cela Srbija. Meni je bitan, kao i za građane Sremske Mitrovice. Vi ste dolazili više puta u Sremsku Mitrovicu. Sremska Mitrovica se u smislu medijskog centra podigla na viši nivo. Tamo… direktor i za njega ima samo sve pohvale, čovek koji je pristupačan apsolutno svakome i ja želim, i imam želju za vreme mog mandata da najmanje što mogu da učinim da pričam o tome da u mom gradu dođe bar ta magnetna rezonanca.
Što se tiče ostalih stvari koje su stručne i koje ste vi ovde navodili i koje sam vam ja čitao, ja sam pokušao danas sve od sebe, ja zaista nisam stručan u ovim stvarima i želim da ljudi se adekvatno leče u mom gradu.
Hvala vam na svemu i smirite Milimira.