Hvala vama.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, a naročito moji sunarodnici iz zapadne Srbije, u predloženom budžetu nema ni jednog jedinog dinara koji treba da posluži rešavanju problema otpada u zapadnoj Srbiji. Baš lepo što je ministarka Pavkov tu, jer sada bi mogli da čujemo sa prave adrese da li će i zašto neće ništa biti preduzeto. Zašto ulagati u zaštitu životne sredine kada ovde nema kopanja, nema asfaltiranja, nema izgradnje? Kada nema izgradnje, nema vaše ugradnje i ovo za vas više nije problem.

Regionalna deponija „Duboko“ koja se nalazi u Užicu opsluživala je devet opština i gradova: Bajina Bašta, grad Užice, Čajetina sa čitavim Zlatiborom, Požega, Kosjerić, Ivanjica, Lučani i grad Čačak. Sada ta deponija više ne funkcioniše, ona je zatvorena. Bila je osmišljena kao svetao primer, a pod upravom naprednjaka postala je slučaj koji će se izučavati kako nestručnost i bahatost mogu da imaju strašne posledice.

U februaru 2024. godine inspekcija donosi rešenje da deponija mora biti zatvorena, jer pazite – ne poseduje upotrebnu dozvolu, ne može da vrši prihvat otpada. To naravno vama ništa ne znači. Vama je normalno da deponija u centru grada radi bez dozvole, bez upotrebne dozvole jednako kao što ste Železničku stanicu u Novom Sadu pustili da radi bez upotrebne dozvole.

Vi ste protivpravno i opasno po život Užičana nastavili da radite na ovoj deponiji. Prvi požar je izbio u maju 2024. godine, nakon što ste se oglušili o rešenju o zatvaranju, 20 dana je besneo taj požar i evo da građani Srbije vide kako je to izgledalo. Dvadeset dana je požar trovao Užice i okolinu, 20 dana deca Užica nisu disala, ministarka, ona su doslovce udisala duboko, rak pluća je lebdeo u vazduhu, vidite kako to izgleda.

Deponija na brdu iznad grada gori 20 dana, grad je u kotlini, vi radite, šta? Ništa. Prepuštate sve slučaju. Ponašali ste se prema deci Užica kao da su u gasnoj komori, prema našoj deci, nastavili ste da radite najnormalnije, kao da se ovo vas uopšte i ne tiče. U republičkom budžetu 2025. godine ni dinara za sanaciju ovog problema, sve su platili osnivači, preko dva miliona evra.

Građani Užica znaju gde stanove i vikendice imaju ljudi koji su vodili regionalnu deponiju Duboko u ovom momentu. Građani Užica sada smeće teraju u jednu malu deponiju kraj Lapova. Građani Bajine Bašte imaju pretovarnu stanicu u centru grada koja smrdi i širi zarazu i teraju smeće u Obrenovac. Čitav Zlatibor, turistički biser, smeće tera na malu i neuslovnu deponiju u Čajetini.

I vi ponovo 2026. godine predviđate ravnu nulu za ovo pitanje, jer to je negde i normalno. Sve ovo vreme ste radili, 10 godina, bez dozvole. Doveli ste do katastrofe, gde ćemo razmere videti tek kada budemo videli razmere bolesne dece u Užicu i tek ćemo tada znati razmere ovoga što ste učinili, jer vi se svetite Užičanima, jer su Užičani na prošlim izborima rekli šta misle o Naprednoj stranci.

Tamo ste vlast formirali kriveći volju građana. Četiri odbornika Zdrave Srbije Stamatovića su vam dala većinu, sednice vam traju po tri dana, ne možete u toalet da odete da ne izgubite kvorum. E, gospodo, kada dođe vreme da se svode dugovi, Užičani uvek naplaćuju sa kamatom, a odbornici Narodnog pokreta Srbije biće tu da izdaju priznanice. Hvala vam.

Gospođa ministar Sara Pavkov.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, hvala što sam dobila priliku da odgovorim. Nažalost, jedini koji se svete Užičanima su upravo ljudi koji imaju narativ koji ste vi trenutno izrekli. Ne znam da li me slušate, ako vas ne zanima možemo i posle napismeno da vam dostavimo.
Retrospektive radi i razumevanja kompletne situacije u Zlatiborskom okrugu, u zapadnoj Srbiji, želim samo da istaknem nekoliko važnih činjenica iz prošlosti.
Deponija Duboko, koja je 70-ih i početkom 80-ih godina napravljena tako što je isečena šuma i na kosini koja apsolutno nije bila pogodna da bude bilo kakva deponija, a ne regionalni centar, tako je započela svoj rad. Nakon serije nepravilnosti koja je kulminirala požarom, devastirajućim požarom, koji je bio fatalan i po životnu sredinu i po zdravlje građana, ne samo lokaliteta Duboko, već i Lunovog sela, gde sam lično učestvovala u što hitnijem postavljanju mobilne automatske merne stanice za monitoring kvaliteta vazduha, kako bismo mogli da pratimo stanje tokom požara i nakon požara, iako, podvući ću, to nije u skladu sa zakonom i regulativom, već je to bio jedan odraz odgovornosti i komuniciranja o informacijama po pitanju osnovnih zagađujućih materija, a podvlačim, to se ne radi kada gore deponije.
Rešenja koja ste vi pomenuli su bila jedini formalnopravni normalan sled događaja da vi isti lokalitet zatvorite, a uz razlog nemanja upotrebne dozvole, koji je, između ostalog, zbog nedovoljno dobrog funkcionisanja, i doveo do ovog akcidenta. Nakon toga niste vi, nego smo mi, prvi put od kad postoji Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko, uspeli da pomirimo sve zainteresovane strane i da izdvoje devet lokalnih samouprava, finansijska sredstva za prvu i jedinu ikada meru sprovedenu na Regionalnom centru Duboko, a to je postavljanje letos postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kako više ne bi nakon akcidenta imali bilo kakvo negativno dejstvo otpadnih i ocednih voda u Turski potok, ali i na okolna poljoprivredna zemljišta.
Tako da građani Srbije neophodno je da razumeju, stvari kao što su požari i akcidenti su, nažalost, uzrok i promene u klimatskom medijumu, odnosno povećanje temperatura koje su zadesile čitav evropski kontinent u prethodnih nekoliko godina i što će biti naša sadašnjost i budućnost, ali takođe je i nemar od strane, sigurna sam, fizičkih lica, tako da tu postoji antropogeni faktor.
Vrlo je značajno da smo mi pokazali u Zlatiborskom okrugu zajedništvo i da nikakvim našim delovanjem nismo pokazali da se nekome svetimo, čak naprotiv, pokazali smo da devet lokalnih samouprava, bez obzira na tešku situaciju, mogu da rade zajedno, mogu da obezbede sredstva, mogu da zajednički sudeluju kako bi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda bilo postavljeno i za isto ima godinu dana da se ishoduje građevinska dozvola, to moram da podvučem. Druga mera koju pripremamo je projekat sanacije same kosine koja je bila predmet akcidenta.
Tako da, ovo što ste izrekli je apsolutna neistina da država ne planira sredstva. Sredstva za deponiju Duboko se nalaze u kreditnoj liniji EBRD-a i IFAD-a, ja se nadam da ćemo mi to sledeće godine da realizujemo, a takođe moram da istaknem da smo mi u budžetu za 2026. godinu izdvojili preko milijardu dinara za sisteme za upravljanje otpadom. U okviru iste smo za prethodne četiri i po godine sanirali i rekultivisali 15 nesanitarnih deponija. Tako da, bilo bi racionalno, odgovorno i svrsishodno da kada iznosite ovakve informacije po pitanju zapadne Srbije, a posebno po pitanju Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, više se informišete i imate konkretne i prave detalje. Šta god da nemate, ja vam stojim na raspolaganju.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Ivanović.
Da li se Aleksandar Ivanović javlja za reč?
(Uroš Đokić: Replika.)
Po kom osnovu hoćete repliku? Vi ste izneli nešto, odgovorila vam je ministarka i to je to. Imaćete vi prilike, imate vremena, pa možete da iskoristite.
Gospodine Aleksandre Ivanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Na ovoj poziciji budžeta je, kada govorimo o subvencijama u oblasti nauke, opredeljeno nešto malo više od četiri milijarde dinara. Ovim amandmanom predlažem da se opredeli novih pet milijardi dinara. Mi smo, nažalost, na začelju kolone kada pričamo o državama u Evropi koje izdvajaju sredstva za nauku, svega nekih 0,3% BDP-a, standard je između 1% i 2%, neke države izdvajaju i 3%. Smatram da je neophodno da povećamo ove subvencije, zato što je investicija u obrazovanje, u nauku, u nove tehnologije zapravo investicija u budućnost ove zemlje, jer je to način kako ćemo hvatati korak sa razvijenim svetom.

Mi ne smemo da dozvolimo da nas mapiraju kao državu jeftine radne snage, državu u kojoj zbog očiglednog koruptivnog sistema je moguće razvijati prljavu industriju, jer cena toga je previsoka, plaća se zdravljem građana, a u budžetu je očigledno da ima novca. Tokom jučerašnjeg dana smo konstatovali da ste za delfinarijum i delfine opredelili dve milijarde dinara, da ne govorim o uslugama po ugovoru, 130 milijardi je opredeljeno u ovom ugovoru, dakle, diskreciono pravo vas da taj novac raspoređujete onako kako vi hoćete. Dakle, novca ima, samo je važno napraviti preraspodelu sa korupcionaških projekata na realne i stvarne potrebe građana Republike Srbije. Hvala vam.

Gospodin Dragan Nikolić.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo iz Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio bih se da komentarišem ovaj budžet, da komentarišem reakciju na budžet kroz amandmane opozicionih poslanika i moj utisak jeste da se zapravo radi o tome da opozicioni poslanici samo iznose ogoljene kritike, ko će to lepše da zavije u neki celofan, da to izgleda prijemčivo i prihvatljivo za građane Srbije, da pokažu koliko su oni elokventni i sposobni da ukažu na nepravilnosti, a nijednom rečju nismo čuli o tome šta, kako i šta bi bilo preduzeto s njihove strane, kada bi oni došli na vlast, što naravno, kako je krenulo, neće da se desi nikada.

Gospođice Pavkov, vi ste malopre imali jedan duel sa narodnim poslanikom iz opozicije koji pokazuje sve te njihove manire. Apsolutno prikazivanje crnim ono što tako nije, iznošenjem neistina i obmanjivanje javnosti, na taj način podjarujete javnost u svojoj sredini, podižete odijoznost prema vlasti, stvarate zlu krv među ljudima. Probali ste da objasnite, ja samo hoću da vam podsetim kako je to bilo u neko ranije vreme, u vreme ovih ljudi koji su tada bili u nekoj stranci koja je bila na vlasti i koji su za Aleksandrovačko jezero pored Vranja, za vreme ministrovanja nekakvog Olivera Dulića spiskali preko milioni evra u revitalizaciju, kako su je oni nazvali, i kako je to jedan od najvećih projekata, zelena agenda i tome slično. Sve su to uradili po principu „pola pijem, pola šarcu dajem“.

Šta su tačno uložili? To niko živ ne zna, da bi se nakon te revitalizacije pojavile neke zeleno-modre alge i uništile su i floru i faunu Aleksandrovačkog jezera. Tako da kad smo mi 2012. godine ušli u lokalnu vlast, formirali smo komisiju koja je utvrdila da su te zeleno-modre alge veoma opasne i zabranjeno je čak i napajanje stoke i to Aleksandrovačko jezero je jednostavno konzervirano.

Kada smo uzeli i bili dominantni u vlasti, a to je bilo od 2016. godine nova odgovorna vlast na čelu sa gradonačelnikom doktorom Slobodanom Milenkovićem je angažovao Institut Vinču, ukoliko se ne varam, i na jedan vrlo ozbiljan i studiozan način smo došli do toga da bude urađena jedna kompletna studija i jedan kompletan program kako će se izvršiti resanacija toga Aleksandrovačkog jezera.

Vi ste gospođice ministarka bili kod nas pre desetak ili 15 dana i pokazali svu brigu ministra za zaštitu životne sredine. Opredeljeno je za resanaciju tog Aleksandrovačkog jezera za prvu fazu, ono što ja znam dva miliona i 700 evra, što je vrlo ozbiljna cifra koja će obuhvatiti kompletnu resanaciju toga jezera do toga da se do dna apsolutno očisti ono što je prljavo, da se postavi više novih slojeva koji će zaštititi to jezero. Odvoženje tog materijala, kao i mislim negde oko 19, 12 ili 20 reni bunara iz kojih će se povlačiti voda da bi mogao da bude protok u toku leta.

Ovo ističem zato što to pokazuje svu brigu Vlade Republike Srbije za pojedine delove, odnosno čitave Srbije, ali ja pošto dolazim iz tog okruga, odnosno iz tog grada, to hoću posebno da pocrtam.

Prošle godine sam dao jedan amandman na budžet za 2025. godinu koji se ticao rekonstrukcije Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Vranju. Tražio sam negde oko 2,5 miliona evra za prvu fazu. Međutim, zbog nasilja i onoga što smo tad doživeli i nemogućnosti da obrazložim taj svoj amandman ja sam ga povukao, ali je ostala ta inicijativa koju je Vlada Republike Srbije, koju je Ministarstvo finansija i koju je predsednik Republike Srbije prihvatio, razumeo da je to vrlo ozbiljna stvar i odobreno je pet miliona evra za rekonstrukciju te škole i ta rekonstrukcija teče nesmanjenim tempom, odnosno onim tempom koji je predviđen. To je nezahvalnost svih građana Vranja, jer će ta škola biti jedna od najlepših, najopremljenijih na Balkanu.

Takođe smo od Ministarstva kulture, odnosno od gospodina Selakovića dobili određena sredstva za revitalizaciju i sređivanje kulturno-istorijskog spomenika „Markovo kale“ kraj Vranja, koji jeste kulturno-istorijski spomenik, a ne ovaj kamenolom koji je 2005. godine proglašen kulturnim dobrom, a 1999. godine je srušen u NATO bombardovanju za kojim ovi koji su predavali generale sada kukaju što će biti uklonjen Generalštab. Očigledno jedno licemerje kakvo nema i kako odavno nismo videli.

Istakao bih samo još jedno, a to je da je Vranje zaista ostalo bez nekoliko fabrika. Tu je „Geoks“ otišao na jedan stvarno neprimeren način, otišao je „Kentaur“ i još nekoliko manjih firmi, ostalo je mnogo ljudi bez posla.

Molim ministarku Mesarović, očekujem, ona se odmah pojavila u Vranju nakon dva dana, oni su otišli 27. a već 29….

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Molim vas samo ako može da se ovi što liju krokodilske suze uzdrže od svega toga, nisu interesantni narodu, pa nisu ni meni, ovo što dobacuju.

Da ova firma iz Kine, a vi ste bili tamo, radi se o "Guan Nan" dođe u Vranje. Ja zaista lobiram i mislim da tri hiljade radnih mesta koju bi ta firma otvorila u Vranju, a ne smete smetnuti sa uma da je tamo ogroman broj radnika koji su iz tekstilne industrije, koji su veoma stručna radan snaga i koji su veoma zainteresovani za posao u toj firmi, da učinite sve da tih tri hiljade radnih mesta bude otvoreno u Vranju. Verujem da ćete to i učiniti.

Sa druge strane pošto je tu ministar finansija, gospodin Mali, želim da se zahvalim u ime svih penzionera za povećanje penzija od 1. decembra od 12,2% jer sam ja jedan od najmlađih penzionera u Srbiji, tako da evo i lično vam se zahvaljujem i očekujem da penzije rastu onim tempom koji zaslužuju penzioneri jer smo 2014. godine u fazi fiskalne konsolidacije Srbije uskratili državne službenike, ali smo naročito penzionerima uskratili ogroman deo, odnosno procenat njihovih penzija. Očekujem da ovim tempom kako budete radili da ćemo 2027. godine ostvariti ono što ste predvideli, a to je 650 eura prosečne penzije, odnosno minimalnog dohotka i 1400 eura prosečne plate u Srbiji.

U to ime znam da će moja poslanička grupa glasati za usvajanje ovog budžeta za 2026. godinu i u tom smislu svima nama želim puno sreće, a pogotovo građanima Srbije. Živela Srbija.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Nenad Milojičić.
Izvolite, Nenade Milojičić.

Poštovani građani Republike Srbije jeste tek pola dva ali ja moram da poželim dobro jutro gospodinu ministru prosvete. Nadam se da ćete da se rasanite i da ćete da nam date odgovore na pitanja koja su vam postavljena u ovom domu.

S obzirom da sedim ovde od deset i dobro slušam šta pričate, čujemo Aleksandra Vučića kako na svakih pet minuta lupa u doboš i priča kako imamo problema sa NIS-om. Da li ga imamo ili nemamo, to je objasnio malo pre gospodin Bajatović u svom govoru i rekao da može da bude problem tek 2028. godine u januaru mesecu, sada nemamo problema. Zaključio sam da vi ne znate šta pričate.

Ono što je bitno, gospodin Bajatović se ispravio i ostao u svom maniru i lupio jednu strašnu glupost, da je milijarda koju opredeljujemo za poljoprivredu u ovom trenutku prevelika jer kako kaže - sve je to neizvesno. Pa, gospodo da bi izbegli neizvesnost mi moramo da uložimo u tu poljoprivredu i zato mi podnosimo ovaj amandman gde predviđamo povećanja za deset milijardi. Deset milijardi bi uzeli od Ministarstva energetike, odnosno po pet milijardi, pet milijardi bi uzeli sa pozicije za železnice i železnički saobraćaj i to ne bi bio dodatni trošak, samo bolja preraspodela budžeta, jer moramo da brinemo o malim poljoprivrednicima.

Često ovde poredite period od 2000. godine do 2012. godine i pričate o cenama, minimalcima i ostalo, moram da vam kažem da jedino u poljoprivredi nemamo inflaciju i da jedino u poljoprivredi poljoprivredni proizvodi su zadnjih 25 godina ista cena. Cena žita je 20 dinara, cena ječma 20 dinara i sve ostalo je isto.

Šta hoćete da mi kažete, da oni nemaju povećane troškove. Pa cena goriva im je tri puta veća, pa cena đubriva im je tri puta veća. Gospodo, ako mislite da nam ljudi ostanu da žive na selu, da deca ostanu da žive na selu, da bude nešto izvesno, moramo da uložimo u tu poljoprivredu. Moramo da uložimo u sisteme za navodnjavanje, u protivgradnu odbranu, moramo da ulažemo u poljoprivredu. Ta deca su čuvari vatre na selu.

Onog trenutka kada ne bude njih možemo da pozatvaramo škole u selima. Posle škola zatvaraju se vrata crkve. Kada budemo to završili gud baj. Hvala vam.