Ja sam vam jasno rekao – Ustav kaže da je izborno pravo opšte jednako.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u članu 48. stav 2. i 6. jasno govori da je poseban birački spisak sastavni deo jedinstvenog biračkog spiska.

Kada zakonom uređujete pitanje o jedinstvenom biračkom spisku, ne možete da zanemarite činjenicu da iz tog biračkog spiska proizilazi i neki drugi i ne možete da žmurite pred tim.

Ovo samo govori kakav je vaš odnos prema manjinskom pitanju u Republici Srbiji.

Vi kršite Ustav. Pazite šta kaže Ustav. Ustav kaže: „Izborno pravo je opšte jednako. Izbori su slobodni i neposredni“. Dobro, to dalje neću da čitam, jer je smešno. Odnosno primena Ustava u ovom delu od strane vas je smešna. Isto tako kaže: „ Vladavina prava se ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu“. Vi ovde ne, da se ne povinujete Ustavu i zakonu, vi ga otvoreno kršite i smešnim obrazloženjima pokušavate da obesmislite svaki dobra amandman i sve ono što je dobro što dolazi od nas, ali i ostalih kolega iz opozicije. Hvala.

Kada govorimo o radu Radne grupe, važno je, pošto sam i ja bio njen član, predsednica Skupštine je ili zaboravila, pošto nije učestvovala, možda ne zna ili namerno to hoće da preskoči, Radna grupa je pripremila paket zakona dogovoren sa članovima Radne grupe. Kada je trebalo da se usvoje na Radnoj grupi, predstavnici skupštinske većine nisu došli na sastanak kada je to trebalo da se usvoji, ni na jedan, ni na drugi, ni na treći. Onda ste počeli da zakone pišete van radne grupe i zbog toga smo je napustili. Sve smo usaglasili, na sastancima nisu imali puno primedbi, bar ono što sam imao prilike da čujem, a tu su bile i druge kolege, ali kada je trebalo da se usvoji na Radnoj grupi, da ide ka Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i ka Skupštini, oni se nisu pojavili. Jednom smo ih, mislim, čekali tri sata. Hvala.

Ukoliko ne budem stigao da amandman obrazložim u vremenu koje je predviđeno koristiću vreme grupe, samo da vam kažem.

Dakle, mi smo ovim amandmanom na član 4. predložili da se u članu 22. j) nakon stava 1. i nakon tačke 32. dodaju dva nova stava koji glase: „Komisija je ovlašćenja da poslove utvrđene stavom 1. ovog člana vrši i radi revizije, verifikacije, kontrole tačnosti i ažuriranja posebnog biračkog spiska nacionalne manjine. Poslovi iz stava 2. ovog člana koji se odnose na reviziju, verifikaciju, kontrolu tačnosti i ažuriranje posebnog biračkog spiska Komisija može vršiti samostalno ili na obrazložen predlog Nacionalnog saveta nacionalne manjine.“

Dakle, ponovo podsećamo na odredbu, na član 52. Ustava Republike Srbije, ali pored toga podsećamo na član 4. Ustava koji kaže da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven. Dakle, nešto što je propisano jednim zakonom drugim zakonom se ne može ni izbrisati, niti se praviti da ne postoji.

Dakle, član 14. Ustava Republike Srbije kaže: „Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina, a država jamči posebnu zaštitu nacionalnih manjina radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta“.

Član 19. kaže: „Jemstvo neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava“.

Član 21. kaže: „Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki“.

Na temelju ovih ustavnih odredbi mi smo zatražili, ali i na osnovu onoga što piše u Zakonu u nacionalnim savetima nacionalnih manjina mi smo tražili da se ovlašćenja Komisije prošire i na poseban birački spisak nacionalne manjine.

Drugo, to nije ništa novo. Mi smo i predsednici Skupštini 12. aprila 2024. godine kada je počeo proces dijaloga o reformi, o unapređenju izbornih uslova istakli isti zahtev. Isto smo to radili i kroz Radnu grupu i očekivao sam da uvažite to i da sami to stavite u Predlog zakona.

Mi smo predlažući zakon, zajedno sa kolegama iz Narodnog pokreta Srbije, ubacili ove odredbe u zakon, odnosno iste te odredbe smo predložili i na zakon koji ste vi predložili putem amandmana, ali predlagač kaže da rešenje u zakonu je celishodnije, mada ga ja nisam našao.

Zašto smo to tražili? Pored ovog ustavnog dela, dakle obaveze na koje ukazujemo ne mi, na koje vas Ustav obavezuje stanje u posebnom biračkom spisku je katastrofalno loše. Vi imate situaciju da bi birači u posebnom biračkom spisku nisu upisani prema mestu svog prebivališta. Glasaju na biračkim mestima koja su do 30 kilometara udaljeni od mesta gde imaju prebivalište. Veliki broj lica nisu im tačno upisana imena i prezimena u biračkom spisku. Dakle, imena i prezimena nisu tačno upisana u biračkom spisku.

Sve su to razlozi zbog kojih je neophodno da se kroz ovaj zakon ovlašćenja komisije prošire i na to da se bavi posebnim biračkim spiskom nacionalne manjine, jer podsećam vas, on je sastavni deo jedinstvenog biračkog spiska. Ne samo zakon, nego svi do sada doneti važeći pravilnici o vođenju posebnog biračkog spiska jasno preciziraju uslov za upisivanje u poseban birački spisak jeste prethodno sticanje opšteg biračkog prava, odnosno upisivanje u jedinstveni birački spisak.

Zato mislimo da je jako važno da se kroz ovo što nas čeka, videćemo kako će to da ide, postoje određene bojazni, jer smo videli kako se prema ovim pitanjima odnosite kroz radne grupe, ali pokažite makar interesovanje, ne možete da se pravite da ovaj posebni birački spisak ne postoji. Ne možete da se pravite da problemi koji postoje. Dužni ste da ih rešavate na najbolji mogući način u interesu građana.

Iz tih razloga smo predložili ovaj amandman računajući da će kod vas imati političke volje da se on prihvati. Žao mi je što vidimo da to nema i jednostavno odnos prema većini amandmana malo pre sam rekao, koristi se jedna ista rečenica, čak da su rešenja u zakonu celishodnija, čak i za one amandmane koji predlažu dodavanje novih stavova, dakle, nečega što već nema u zakonu.

Mislim da ova obrazloženja zbog čega su amandmani odbijeni, koja su apsolutno ista za sve, najbolje govori i kakav je vaš odnos prema ovom pitanju. Opet, u danu za glasanje postoji prostor da narodni poslanici podrže oba naša amandmana i da proces revizije i kontrole tačnosti biračkog spiska jednako se sprovede kako za opšti, tako i za poseban birački spisak. Hvala vam.

Ako je ovo odgovor politički vaš, na ono što smo amandmanima tražili bez argumentacije, već na osnovu iznošenja kleveta, neistina, onda imamo veliki problem. Dakle, mi smo amandmanima tražili da se kroz ovaj zakon tretira i poseban birački spisak nacionalne manjine i obrazložili smo zbog čega. Međutim, šta imamo kao odgovor većine. Imamo iznošenje insinuacija i uvreda na račun stranke Demokratske akcije Sandžaka i njenog predsednika i mene to ne čudi, jer izvesni Janko Langura u vašem „ćacilendu“, pre možda dva ili tri dana rekao, citiram ga – dočekujete balije i Suljove balije , jer to odnos prema Bošnjacima vaše skupštinske većine i da, Sulejman Ugljanin jeste bio ministar i više je uradio za nedovoljna razvijena područja i za Bošnjake, nego bilo ko drugi. Rezultati govore sami o tome. Na našem sajtu stranke imate i sporazume zašto smo ušli u Vladu, i zašto više nismo deo nje od 2014. godine. Ali znate, vi ne možete neistinama da pokrijete vaše stvarne razloge zašto nešto nećete da uradite i nije odgovor na to, napad na Sulejmana Ugljanina, SDA Sandžaka, to ne sme da bude odgovor zašto nećete da prihvatite amandmane.

I dok smo mi bili u Vladi, neki od najboljih zakona su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini - Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je kasnije Ustavni sud, kad ste vi došli na vlast, apsolutno obesmislio i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i niz sektorskih zakona gde se na pravi i mogući način tretiraju pitanja položaja i ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Koristiću vreme grupe, izvinite.

Onda želim da nastavim da koristim vreme grupe.

Prijaviću se ponovo za reč.

Radi istine, pravilo prirodnog praga koje je omogućilo izbornim listama nacionalnih manjina da budu zastupljene u Skupštini i da za njih ne važi cenzus je uvedeno 2004. godine. Niste to vi uradili. Sve izmene izbornog zakonodavstva koje su se desile u vreme vaše vlasti rezultat su pritiska međunarodnih institucija, ne vašom voljom. I ovo danas što govorimo, to je pritisak međunarodnih institucija, ne vaša volja.

Ono što ste vi planirali da uradite i što ste uradili, to smo videli na izborima decembra 2023. godine, a i na svim izborima koji su održani pre toga.

Nije tačna teza koju svi vi forsirate da dok smo bili u Vladi, ništa nismo tražili. Ne, tražili smo. Vaša Vlada je zaustavila projekat koji je usvojen 2011. godine za povratak prognanih Bošnjaka opštine Priboj. Vi ste ga zaustavili.

Sve što Bošnjaci u ovoj…

Ovo je replika.

A jel kolega govorio o amandmanu?

Dopustite mi da koristim vreme grupe.

Bavimo se temom.

Dakle, sve ono što Bošnjaci u ovoj državi imaju, i priznanje nacionalnih simbola i maternji bosanski jezik u obrazovnom sistemu i sve ono što je pozitivno ugrađeno u Ustavu Republike Srbije i zakonima rezultat su rada i delovanja Stranke demokratske akcije Sandžaka i njenog predsednika dr Sulejmana Ugljanina. Tačka.

Mi manjinska prava i sve ono što hoćemo u državi ostvarujemo kroz institucije sistema a vi hoćete to da nam oduzmete. Vi to rušite.

Mi poruku režima shvatamo preko poruke izvesnog Janka Langure u "ćacilendu". Šta se desilo posle toga kad su svi Bošnjaci označeni kao balije ili Suljove balije - jedan student na državnom univerzitetu je izbačen. Ja mislim da je to jedini primer u Republici Srbiji koji se desio.

Mislim da na pogrešan način tražite podršku kod ljudi. Nemojte da u javni prostor puštate mržnju prema bilo kome zbog njegove nacionalne pripadnosti. To nije dobro. Vi to konstantno radite. Imali su neki i pre vas koji su to radili, pa znamo kako su završili. Ja vas molim da to ne radite.

Vi ste više puta prekršili Poslovnik puštajući kolegu pre mene da govori o svemu osim o onome što je na dnevnom redu. A ako vas je toliko zaboleo naš amandman, zašto niste rekli? Trebali ste to samo da kažete i onda bi ova rasprava otišla u potpuno drugom smeru. Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici i članovi Vlade, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji mi nećemo podržati, predstavlja svojevrsno priznanje vlasti da su birački spisak, kao i sam izborni proces kompromitovan i kontaminirani, te da rezultat izbora 17. decembra 2023. godine nisu odraz političkog raspoloženja građana.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku izaziva opravdanu zabrinutost da li će postupak revizije i provere biračkog spiska na način kako je to predviđeno ovim zakonom iznedriti birački spisak koji je pouzdan, očišćen od svih nepravilnosti i zaštićeno od svih potencijalnih zloupotreba.

Izmena Zakonom o biračkom spisku nije jedina obaveza u procesu unapređenja izbornih uslova u Republici Srbiji, kad govorimo o tome pomenuću, primera radi prava izbornih lista na uvid u materijal sa biračkih mesta na primeru izbora u Novom Pazaru, nakon uvida u materijal sa 15 biračkih mesta utvrđene su nepravilnosti na svih 15 izbornih mesta, dok na ostalih 85 izbornih mesta nije bilo moguće izvršiti uvid u izborni materijal, jer zakon to ne dopušta.

Dakle, iako su utvrđene nepravilnosti apsolutno se ništa nije desilo, a izborne mahinacije na ostalih 85 mesta do danas nisu obelodanjene i nije bilo nikakvih sankcija za one koji su kršili zakon. Bilo je prepravljanja zapisnika nakon zatvaranja biračkih mesta, kao i slučajeva da su glasovi izborne liste SDA Sandžaka naknadno prebacivanjem u saldo glasova drugih izbornih lista, kao i mnoge druge nepravilnosti koje su dokumentovane, a o kojima Ustavni sud i danas ćuti.

Dakle, zatvaranje biračkih mesta apsolutno nije garancija da se izborni proces pored niza drugih nepravilnosti neće dalje kompromitovati i obesmišljavati. Što se tiče slabosti predloženog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, neprihvatljivo je da se u članu 22a, kojim se reguliše šta podrazumeva revizija biračkog spiska nije do kraja razrađeno, niti objašnjeno šta obuhvata verifikacija biračkog spiska, odnosno provera dostojnosti i veći unetih podataka, iako komisija u svom nazivu ima i to da se između ostalog bavi i verifikacijom biračkog spiska.

Dalje, ono što je sporno jeste pravni status komisije. Nije jasno zašto komisija nije definisana kao stalno nezavisno i samostalno telo koje vrši javna ovlašćenja u cilju provođenja revizije i utvrđivanja činjeničnog stanja o upravljanju, vođenju i tačnosti biračkog spiska, kontrolisanja tačnosti i postupka ažuriranja biračkog spiska.

U ovlašćenjima komisije nije propisano pravo komisiji da inicira ili preduzme radnje na otklanjanju utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku. Pored toga, komisija ništa ne može uraditi samostalno, već je delovanje ove komisije uslovljeno voljom drugih organa da sprovedu određene radnje i postupke koje komisija označi kao bitne. Kako možemo očekivati da oni koji su organizovali, izvršili kompromitaciju biračkog spiska i obesmislili izbore, otkrivaju, ispravljaju i sankcionišu sopstvene mahinacije?

Postavlja se i pitanje da li se rok od pet meseci iz člana 12. Predloga zakona odnosi na obavezu resornog ministra da propiše način izlaganja biračkog spiska? Neshvatljivo je, osim u slučaju želje, da se postupak objavljivanja biračkog spiska uspori ili blokira propisivanje obaveznog donošenja podzakonskog akta u vezi sa…

Dopustite mi da završim, još 10 sekundi.

… jer je već jasno propisana obaveza objavljivanja sa svim elementima koji se odnose na to koji se podaci o biraču mogu objaviti i na koji način i gde se mogu objaviti. O ostalim detaljima ćemo govoriti prilikom obrazlaganja amandman.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, u ovom delu rasprave koji se odnosi na potvrđivanje međunarodnih ugovora pažnju ću posvetiti Predlogu zakona o dopuni Zakona o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.

U kontekstu ovog zakona važno je istaći da je Vlada Republike Srbije 9. jula 2021. godine usvojila Program za reformu sistema lokalne samouprave za period od 2021. do 2025. godine.

Programom za reformu lokalne samouprave kao opšti cilj reforme sistema lokalne samouprave navedeno je, citiram: „Uspostavljanje sistema lokalne samouprave koji omogućava efikasno i održivo ostvarivanje prava građana na lokalnu samoupravu. Vizija ove reforme jeste moderna, profesionalna, efikasna i odgovorna lokalna samouprava. Lokalna samouprava u budućnosti treba da bude u potpunosti sposobna da pruža kvalitetne javne usluge građanima i privredi, da primenjuje načela dobrog upravljanja u svom radu i da svojim delovanjem unapređuje kvalitet života građana i doprinosi ravnomernom razvoju Republike Srbije.“ Kraj citata.

Načela decentralizacije i dekoncentracije definisana su kao vodilje reforme sistema lokalne samouprave.

Dalje se programom navodi da domaće zakonodavstvo nije u potpunosti usaglašeno sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, kao i to da se u praksi ne sprovode potpuno i suštinski pojedina načela Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Pa se postavlja pitanje – šta je vlast sprečavalo da to uradi?

Zakonom o lokalnoj samoupravi, lokalna samouprava je definisana kao pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo.

Realnost je potpuno drugačija, jer lokalne samouprave u Republici Srbiji nemaju pravo i mogućnost da upravljaju značajnim delom javnih poslova koje možemo svrstati u kategoriju, kako to Zakon o lokalnoj samoupravi kaže – poslova od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo.

Republička vlast, koja inače raspolaže gotovo neograničenim pravnim, političkim, finansijskim i drugim resursima, često posegne za kažnjavanjem lokalne vlasti, a posledice trpe obični građani.

Republika Srbija, kao duboko centralizovana država, lišena je sposobnosti da pravedno i jednako vodi računa o svim područjima i građanima i trenutno ne može da dosegne ideal države jednake prema svim svojim građanima i države ravnopravnih građana i naroda.

Jedan od uzroka za takvo stanje jeste i činjenica da Republika Srbija nije ratifikovala neke od ključnih članova Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Taj problem je prepoznat i u Programu za reformu lokalne samouprave, pa se postavlja pitanje – zbog čega Vlada Srbije nije ovim zakonom obuhvatila i ratifikaciju člana 4. stavovi 3. i 5. i član 8. stav 3, već je samo ovim predlogom zakona propisana ratifikacija člana 6. stavovi 1. i 2. i člana 7. stav 2?

Član 4. stav 3. Evropske povelje o lokalnoj samoupravi propisuje da će javne poslove prvenstveno obavljati oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ovo načelo je u samim temeljima evropskog koncepta lokalne samouprave, a zauzima i značajno mesto u uređenju Evropske unije.

Srbija nije ratifikovala ni stav 5. istog člana, koji glasi – tamo gde su im ovlašćenja dodeljena od strane centralne ili regionalne vlasti, lokalnim organima vlasti će, u meri u kojoj je to moguće, biti tada puna sloboda odlučivanja u prilagođavanju svojih aktivnosti lokalnim uslovima.

U programu se dalje kaže da ustavna rešenja za sistem lokalne samouprave daju mogućnost da se on dalje značajno razvija i unapređuje, dok deo reformi ipak iziskuje izmene Ustava, o kojima se treba otvoriti širi dijalog. Pa se, na primer, navodi uvođenje dvostepene lokalne samouprave, regionalnog nivoa samouprave, jačanje finansijske autonomije lokalne samouprave itd.

Ovaj strateški dokument predviđa da se do budućeg modela sistema lokalne samouprave treba doći uzimajući u obzir ekonomski, demografski, obrazovni, nacionalni, kulturološki i politički kontekst.

Kada govorimo o tome kojim nadležnostima treba ojačati status opština i gradova, stava smo da je u prvom redu potrebno sve poverene poslove koje opštine i gradovi sada obavljaju i predvideti kao izvorne poslove, odnosno izvorne nadležnosti jedinica lokalnih samouprava.

Pomenuću samo neke od nadležnosti i prava kojima je potrebno ojačati ulogu lokalne samouprave. Potrebno je, na temelju prakse koja postoji u modernim i demokratskim državama, upravne poslove koji se odnose na izdavanje ličnih dokumenata i dodeljivanje matičnih brojeva građanima, koje vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, poveriti lokalnim samoupravama, kao i samo upravljanje određenim segmentima policije.

Lokalnu samoupravu treba ovlastiti da daje saglasnost i na godišnje planove i programe rada i druge vrste akata kojima se reguliše aktivnost, rad i delovanje organizacionih jedinica javnih preduzeća, ustanova, službi i fondova i drugih pravnih lica osnovanih od strane Republike Srbije, a uspostavljenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Budžetima lokalnih samouprava treba pripasti i veći procenat od naplate PDV-a, ali i drugi prihodi koji se u stvari prikupljaju na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a na koje lokalne samouprave nemaju trenutno pravo, shodno odredbama važećeg Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

Lokalnim samoupravama treba dati u nadležnost vlasništvo i gazdovanje šumama, upravljanje vodama, te bezuslovno korišćenje drugih prirodnih resursa koji se nalaze na teritoriji lokalne samouprave. Takođe je neophodno da se ukine obaveza da lokalne samouprave u Republici Srbiji plaćaju naknadu za korišćenje vodnog dobra koji građani koriste za piće i druge namene. Kada govorim o tome, podsetiću vas da član 1. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima kaže da svi narodi mogu slobodno da raspolažu svojim prirodnim bogatstvima i prirodnim izvorima, te da jedan ne može ni u kom slučaju da bude lišen sopstvenih sredstava za život.

Dakle, sve što je predviđeno Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, odnosno članom 4. stavovima 3. i 5. i članom 8. stavom 3, koji još uvek nisu ratifikovani, ključna je prepreka da bi jedna opština mogla u punom kapacitetu da upravlja javnim poslovima od opšteg, zajedničkog i neposrednog interesa za lokalno stanovništvo, kako to kaže Zakon o lokalnoj samoupravi.

Poslanica SDA Sandžaka, koleginica Minela Kalender danas je iznela suštinske probleme obespravljenih građana Sjenice, sa tačno navedenim činjenicama da građani u ovoj opštini svoja osnovna prava ostvaruju u susednim opštinama i gradovima, odnosno u tri okruga, a ne u svojoj opštini. Odgovore na probleme koje je koleginica Kalender istakla jedino može dati premijer, jer obuhvataju više oblasti i odnose se na više ministarstava, a predsednik Vlade je po zakonu ovlašćen da vodi i usmerava Vladu, usklađuje rad članova Vlade i jedini ima pravo ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja.

Međutim, ministarka zaštite životne sredine Pavkov je zloupotrebila svoje prisustvo i sve istaknute probleme građana Sjenice omalovažila i svela ih na pitanje upravljanja i organizacije rezervatom Uvac, od kojeg građani Sjenice u trenutnoj situaciji nemaju apsolutno nikakvu korist. Kao jedan od primera navešću problem realizacije razvojnih turističkih projekata i otvaranja adekvatnih turističkih objekata.

Kada se govori o pravilima i načelima kojima se uređuju uslovi za osnivanje opština, dužan sam da istaknem da je Republici Srbiji, bar prema našem mišljenju, tu potreban liberalniji i ujednačen pristup i da teritorijalni raspored opština i gradova u Srbiji, uobličen 60-ih godina 20. veka, samo je u manjoj meri menjan.

Upravo je u tom procesu, negde 1960. godine u Brodarevu, jednoj sandžačkoj varoši na granici Srbije i Crne Gore, nepravedno oduzet status opštine i uključeno je u sastav opštine Prijepolje. Brodarevo je udaljeno oko 25 kilometara od administrativnog centra opštine Prijepolje, a građani Brodareva često moraju putovati u Prijepolje za osnovne administrativne usluge. Građani Brodareva često su suočeni sa činjenicom da se zanemaruju njihove potrebe u izgradnji infrastrukture, ali i u drugim oblastima od značaja za zadovoljenje njihovih osnovnih potreba. Kao što sam rekao, Brodarevo je pogranično mesto, sa svojim specifičnim identitetom, tradicijom i posebnošću koje ga razlikuju od drugih delova opštine Prijepolje, kojoj trenutno pripada.

Zakon o lokalnoj samoupravi, u članu 18. stav 1, propisuje da se opština osniva za teritoriju koja ima najmanje 10.000 stanovnika. Međutim, trenutno stanje u ovoj oblasti pokazuje da u Republici Srbiji ima 28 opština sa brojem stanovnika manjim od 10.000. Dakle, ne bi smele da postoje smetnje da se ovoj sandžačkoj varoši vrati status opštine, koji joj je nepravedno oduzet. Važna činjenica jeste i to da Brodarevu Bošnjaci čine većinsko stanovništvo, te im je status opštine potreban i radi lakšeg ostvarivanja prava garantovanih Ustavom.

Lokalna samouprava ujedno je i važan faktor i mehanizam za položaj i ostvarivanje prava manje brojnih naroda, jer je staranje o ostvarivanju prava, zaštiti i unapređenju položaja nacionalnih manjina jedna od izvornih nadležnosti lokalne samouprave.

Možemo konstatovati da opravdanost ove inicijative je potkrepljena čvrstim argumentima i da bi se njenom implementacijom izašlo u susret potrebama građana Brodareva, što bi proizvelo višestruke pozitivne efekte u svim oblastima društvenog života. Hvala.