Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade, ministru pravde i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, prvostepenom presudom u ponovljenom postupku tri lica oglasilo je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zbog otmice, zlostavljanja, mučenja i ubijanja 20 civila, odnosno 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog civila neutvrđenog identiteta, iz voza na stanici Štrpci 27. februara 1993. godine.

Očito dobro planiran i organizovan, uz aktivno učešće snaga bezbednosti tadašnje SRJ. Međutim, nalogodavci ovog zločina ni posle više od 32 godine nisu otkriveni i kažnjeni. Optuženi Gojko Lukić osuđen je na 10 godina zatvora, Duško Vasiljević takođe na 10 godina zatvora i Dragana Đekić na pet godina zatvora. Izrečene kazne više su satisfakcija za izvršioce zločina nego za žrtve i njihove porodice.

Iako nije pravično u pogledu izrečenih kazni, ova presuda u slučaju Štrpci ponovo potvrđuje činjenicu da je nad Bošnjacima u Sandžaku u periodu od 1991. do 1990. godine izvršen organizovan teror. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri žrtve otmice u Štrpcima, dok grobnice i posmrtni ostaci za ostalih 16 žrtava još uvek nisu pronađeni.

Otmica u Štrpcima nije jedini ratni zločin izvršen nad bošnjačkim narodom u Sandžaku. Podsetiću vas na slučaje Sjeverin, granatiranje sela Kukuroviće, pojedinačne otmice i ubistva Bošnjaka, kao i masovnu policijsku represiju i torturu.

Shodno tome, pitam predsednika Vlade - da li Vlada ima neki plan, politiku i da li će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se rasvetlili svi zločini počinjeni nad Bošnjacima, a odgovorni priveli pravdi?

Takođe, pitam i ministra pravde - da li je u planu da se izmenama Krivičnog zakonika pooštre zatvorske kazne za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, kako bi se postigla proporcionalnost težine kazne sa težinom krivičnog dela i krivicom učinioca, zadovoljene pravde i opšta prevencija, što je prvostepenom presudom u slučaju Štrpci propušteno da se uradi?

Ovo je važno iz razloga, jer mnogi od zločina još uvek nisu procesuirani kao što je granatiranje sela Kukurovići u opštini Priboj 1993. godine, ali i mnogi drugi čije procesuiranje očekujemo u budućnosti.

Postavljam pitanje ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li će se kroz izmene važećeg zakonskog okvira ili donošenjem novog zakona osigurati i žrtvama ratnih zločina iz otmica slučaj Sjeverin i Štrpci, ali i drugim žrtvama iz Sandžaka, prizna status civilnih žrtava rata uvođenjem pravnih normi po kojima se status civilne žrtve rata priznaje i žrtvama koje nisu stradale na teritoriji Republike Srbije, a čije stradanje je posledica dejstva ili delovanja državnih oružanih snaga ili drugih oružanih formacija, koje nisu preduzimale vojne operacije protiv redovnih snaga sigurnosti ili su bile kao takve pod njihovom operativnom ili drugom vrstom kontrole?

Bošnjake Sandžaka nisu otimale, tukle i ubijale oružane snage druge države i zakoni treba da imaju adekvatan odgovor na tu činjenicu.

Država ima obavezu da na jedan sveobuhvatan način osigura žrtvama i njihovim porodicama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć, kao i da im pruži satisfakciju kroz priznavanje njihovih patnji.

Predsednika Vlade i ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja takođe pitam – kada će Republika Srbija ispuniti svoju obavezu u pogledu donošenja zakona o nestalima?

Prema mojim saznanjima, Srbija je jedina država u regionu koja nema ovaj zakon, a u obavezi je da ga donese.

Već sam pomenuo da su u slučaju otmice u Štrpcima pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri osobe od ukupno 20, koliko ih je oteto. Pitanje nestalih lica je jedno od ključnih pitanja koje danas opterećuje odnos između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i jedna od ključnih prepreka u uspostavljanju trajnog i stabilnog mira i vraćanju poverenja među narodima.

Na kraju želim da posebno naglasim da se SDA Sandžaka zalaže za demokratsku i pravednu Republiku Srbiju, državu ravnopravnih građana i naroda i državu jednaku prema svim svojim građanima.

Stava smo da Republika Srbija ne sme više biti sigurna kuća za ratne zločince i one koji promovišu mržnju, nasilje i netrpeljivost.

Ako prekoračim vreme predviđeno po amandmanu, oduzmite nam vreme od poslaničke grupe.

Ovim našim amandmanom tražili smo da se u članu 23. st. 2, 3. i 4. brišu, jer ovim predlogom dozvoljava se, odnosno onako kako je zakon koncipiran od strane Vlade, dozvoljava se puštanje u probni rad državnih puteva, a bez izvršenih neophodnih bezbednosni provera i testiranja čime se potencijalno građani dovode u neposrednu opasnost.

Ako se po završetku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta državnog puta moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti državnog puta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, ne može se takav put pustiti u saobraćaj bez obavljenih testiranja.

Ono što nas takođe brine kada je ovaj zakon u pitanju, što smo amandmanom na jedan drugi član zakona predvideli, jeste da je predlogom Vlade brisanje dela važećeg člana 140. stav 4. zakona, a kojim je propisan rok od pet godina za pribavljanje upotrebne dozvole za određene objekte koji su obuhvaćeni članom 133. Ukidanjem ove obaveze omogućilo bi se da takvi objekti budu na neodređeno vreme u upotrebi bez izdate upotrebne dozvole. To je veoma rizično, jer je upotrebna dozvola ključna potvrda da je objekat izgrađen u skladu sa projektom i tehničkim normativima. Bez upotrebne dozvole objekat može biti korišćen, a da njegova bezbednost i ispravnost nisu garantovani.

Brisanje roka uklanja i jedini i jasan mehanizam koji obezbeđuje završetak procesa gradnje i kontrolu kvaliteta i stvara pravni vakum u kome investitori mogu neopravdano dugo odlagati pribavljanje dozvole, pa čak i neformalno koristiti objekte, što otvara prostor za zloupotrebe i manipulacije.

Pored toga, odredbe člana 17. kojim se ukida obaveza investitora za pribavljanje upotrebne dozvole za određene objekte iz člana 133. zakona potpuno su obesmišljene članom 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju iizgradnji, a kojim je predviđeno da za sve objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a protekao je rok za njeno pribavljanje nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu u dodatnom roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U Predlogu zakona napravljena je i greška u smislu da je navedena u stavu 5. člana 17. da se brišu određeni stavovi u članu 8, iako je predmet izmene član 140. Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 31. Predloga zakona u potpunosti briše. Uvođenje mogućnosti da objekat ili čak zemljište ispod njega automatski postane javna svojina Republike Srbije bez adekvatnog sudskog postupka predstavljaju ozbiljno narušavanje ustavnog prava na imovinu. Ovakvo rešenje ne obezbeđuje pravnu zaštitu vlasniku, nema ni mogućnost za žalbu pre prenosa svojine, a i njime se krši član 58. Ustava Republike Srbije kojim se garantuje pravo svojine i propisuje da se oduzimanje može vršiti samo uz naknadu i u javnom interesu na osnovu odluke suda.

Član otvara prostor za arbitrarno postupanje inspekcijskih organa jer nije definisano šta znači kontinuirano praćenje promena u prostoru. Ni tehnički, ni pravno nije precizirano koji kriterijumi se koriste da bi se neki objekat označio kao nezakonit, niti da li strana u postupku ima priliku da iznese dokaze ili mišljenje pre nego što se izrekne obaveza uklanjanja i prenosa svojine.

Ovakva odredba može dovesti do nesrazmerne represije i kršenja prava građana, posebno u slučajevima kada se radi o objektima izgrađenim usled pravne zablude, propusta javne uprave ili spornog pravnog statusa zemljišta.

Hvala.

Amandmanom koji smo podneli na član 3. mi tražimo da se posle tačke 6. doda nova tačka 7) koja glasi da načelo zaštite podataka o ličnosti, odnosno mere zaštite informaciono-komunikacionih sistema moraju se planirati i sprovoditi na način kojim se sprečava neopravdano mešanje u privatnost i obezbeđuje da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u nužno potrebnom obimu za ostvarenje ciljeva ovog zakona.

Dakle, ovim amandmanom se unosi načelo zaštite podataka o ličnosti radi jasnog isticanja obaveze da primenom mera informacione bezbednosti ne dođe do neopravdanog narušavanja privatnosti građana.

Ova dopuna osigurava da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u neophodnom i srazmernom obimu, čime se Predlog zakona usaglašava sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima.

Uvođenjem načela zaštite privatnosti jača se pravna sigurnost da mere informacione bezbednosti neće prerasti u prekomerno mešanje u prava građana. Hvala.

I ovim amandmanom predlažemo da se u članu 4. posle stava 1. doda novi stav 2. koji glasi: "Obrada podataka o ličnosti u svrhe primene ovog zakona može se vršiti samo kada je to neophodno i srazmerno, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti".

Dakle, ovaj naš amandman precizira da se obrada podataka o ličnosti na osnovu ovog zakona mora ograničiti na ono što je zaista neophodno za ostvarenje svrhe, čime se štiti privatnost građana i sprečava prekomerna obrada podataka.

Dopuna jasno stavlja do znanja da svaka obrada ličnih podataka mora biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i načelima evropskih standarda o minimizaciji i srazmernosti obrade.

Na ovaj način otklanja se mogućnost da odredbe Predloga zakona budu tumačene kao osnov za širu obradu podataka nego što je to dopustivo, čime se obezbeđuje veći stepen zaštite privatnosti građana.

Amandman je u duhu evropskih standarda i prakse koji zahtevaju da svaka obrada podataka ima jasan pravni osnov i nužnost. Hvala.

Hvala.

U članu 31. stav 3. ovlašćuje se Kancelarija za informacionu bezbednost da obrađuje određene lične podatke lica koje prijavljuje incident. Ovim amandmanom, odnosno dodavanjem novog stava koji smo mi predložili, uvodi se ograničenje perioda u čuvanju ovih podataka, tako što se propisuje da se prikupljeni podaci čuvaju najduže u okvirima rokova koji su utvrđeni propisima o kancelarijskom poslovanju.

Na ovaj način obezbeđuje se da lični podaci građana ne budu zadržavani duže nego što je nužno za ispunjavanje svrhe zbog koje su prikupljeni, čime se sprovodi načelo ograničenja perioda čuvanja iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Hvala.

Da vas zamolim, ako u okviru dva minuta ne uspem da obrazložim amandman, da nam oduzmete od vremena grupe.

Dakle, mi smo amandmanom na član 32. predložili da se doda novi stav 2. koji bi glasio: „Prilikom sprovođenja proaktivnog skeniranja iz stava 1. tačka 4. ovog člana, Kancelarija je dužna da ove aktivnosti sprovodi u saradnji i koordinaciji sa predmetnim operatorom, uz obezbeđenje da skeniranje ima minimalan uticaj na njegovo poslovanje. Kancelarija obezbeđuje da se tokom skeniranja ne pristupa sadržaju komunikacija ili podacima o ličnosti u obimu većem od neophodnog za otkrivanje ranjivosti, kao i da se svi podaci koji bi se eventualno tom prilikom slučajno prikupili odmah izbrišu ili zaštite u skladu sa zakonom“.

Dakle, ovim amandmanom tražimo da se u ovaj zakon unesu jasne garancije, kako bi se sprečila prekomerna ili nekontrolisana ovlašćenja državnog organa prilikom proaktivnog skeniranja IKT sistema.

Prva rečenica u ovom amandmanu obezbeđuje da Kancelarija za informacionu bezbednost ne sprovodi proaktivno skeniranje samostalno i bez znanja subjekta, već isključivo u saradnji i koordinaciji sa samim operaterom sistema, uz obavezu da se izbegne bilo kakav nepotreban poremećaj u njegovom radu.

Dalje, ovim amandmanom ograničava se delokrug skeniranja, tako da ono ne preraste u pristupanje sadržaju privatnih komunikacija ili ličnih podataka korisnika, osim u meri koja je apsolutno neophodna radi otkrivanja bezbednosnih ranjivosti.

Ujedno se nalaže da svaki podatak koji bi slučajno mogao biti prikupljen tokom skeniranja mora biti odmah izbrisan ili adekvatno zaštićen. Ovakvim merama se sprečava mogućnost da proaktivno skeniranje preraste u prekriveni nadzor građana, bez kontrole ili u narušavanje prava na privatnost koja je garantovana Ustavom.

Ovaj amandman obezbeđuje proporcionalnost i kontrolu nad ovlašćenjima kancelarije, što je u skladu sa standardima EU u oblasti ljudskih prava i zaštite podataka. Na ovaj način Predlog zakona se dodatno usklađuje sa zahtevima opšte uredbe o zaštiti podataka EU i direktivom EU iz 2022. godine o bezbednosti mrežnih informacionih sistema. Hvala.

Dakle, mi smo predložili ovim amandmanom da se u članu 37. posle stava 8. dodaju novi stavovi 9. i 10. kojim bi se propisalo da organizacije koje su ovlašćene za upravljanje registrom domena najvišeg nivoa, odnosno da su dužne da prilikom registracije naziva domenom informišu registranta koji je fizičko lice, obradi njegovih podataka, o ličnosti uključujući i otkrivanja tih podataka, nadležnim organima na osnovu ovog zakona, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i takođe stav 10. koji predlažemo da bude sastavni deo zakona glasi – organizacji iz stava 1. ovog člana, takođe su dužni da vode evidenciju o svim zahtevima za otkrivanje podataka o registraciji domena i izvršenim otkrivanjima i da tu evidenciju čine dostupnom, nadležnom, nadzornom organu za zaštitu podataka o ličnosti na njegov zahtev.

Dakle, ovaj amandman ima za cilj da unapredi zaštitu privatnosti građana u postupku registracije nacionalnih internet domena i naknadno rukovanju podacima o registrantima, pre svega uvodi se obaveza za registre i druge ovlašćene organizacije da svaki registrant bude jasno obavešten o tome koji njegovi lični podaci se prikupljaju i obrađuju prilikom registracije, domena, kao i o tome da ti podaci mogu na osnovu zakona biti dostavljeni nadležnim državnim organima.

Ovakvo obaveštavanje registranata osigurava transparentnost i usklađeno je sa obavezama iz DžDPR o informisanju lica čiji se podaci obrađuju. Pored toga ovaj amandman propisuje vođenje evidencije o svakim pojedinačnim zahtevima, državnih organa za pristup podacima o registrantima, kao i o tome kome su i kada takvi podaci otkriveni. Obaveza vođenja i čuvanja te evidencije uz dostupnost iste nadzornom organu za zaštitu podataka, odnosno povereniku na zahtev, uspostavlja se dodatni mehanizam kontrole i prevencije zloupotreba i na taj način se obezbeđuje da državni organi ne mogu nekontrolisano pristupati podacima o vlasnicima domena, bez traga i nadzora, što znatno jača privatnost građana, utvrđeno Ustavom. Ove mere su u duhu evropskih standarda i preporuka poput onih iz EES 2, Direktive koji zahtevaju tačnost podataka o registrantima, njihovu dostupnost nadležnim organima uz jasne procedure o zaštiti tih podataka od potencijalnih zloupotreba. Hvala.

Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 18. stav 2. posle reči: „pouku posledicama neplaćanja takse u roku“ dodaju reči: „kao i pouku o pravu na oslobađanje umanjenja ili plaćanje u ratama sa uputstvom na dokaze koje treba dostaviti“.

Obavezna pouka o oslobađanju, umanjenju ili plaćanju u ratama obezbeđuje informisan pristup pravdi i sprečava da stranke iz neznanja uđu u prinudnu naplatu. Takođe smo ovim amandmanom predložili da se stav 3. u članu 18. menja i da glasif: „ako stranka u postupku ima punomoćnika, nalog za plaćanje se, pored punomoćnika, dostavlja i stranci lično. Rok za plaćanje ne može biti kraći od 15 dana za fizička lica.“

Paralelna dostava i produženi minimalni rok za fizička lica umanjuju rizik da se izvršenje sprovede pre nego što stranka realno sazna za obavezu koja je nastala. Takođe, predložili smo ovim amandmanom da se u članu 18. posle stava 3. doda i stav 4. koji glasi: „Opomena pred izvršenje dostavlja se obavezno i bez naknade, sa dodatnim rokom od najmanje osam dana za dobrovoljno plaćanje“. Dakle, besplatna opomena i dodatni rok štite dobronamerne dužnike, smanjuju nepotrebne izvršne troškove i administrativna opterećenja. Hvala.

Mi smo amandmanom na član 21. predložili da se reči: "kaznenu taksu od 50% od visine takse" zamene rečima: "kaznenu taksu od 10% od visine takse a najviše 5.000 dinara".

Dakle, ovim predlogom tražimo da se snizi prekomerna kaznena komponenta koja je predviđena ovim zakonom od 50%, koja nesrazmerno pogađa građane, a novi limit koji smo mi predložili zadržava disciplinu plaćanja bez prekomernog kažnjavanja.

Dakle, mi smo predložili ovim amandmanom da se član 23. menja i da glasi - sud neće pokretati postupak prinudne naplate takse, ako iznos neplaćene takse u jednom predmetu ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku.

Smatramo da zadržavanje minimalnog praga sprečava nesrazmeru kako se čitav izvršni aparat ne bi pokretao za zanemarljive iznose uz nepotrebne troškove i opterećenja.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade.

Dakle, mi smo amandmanom na član 9. predložili potpunu drugu raspodelu sredstava od prihoda koji propisuje ovaj zakon u odnosu na ono kako je to predlagač uradio.

Dakle, prema našem predlogu, mi smatramo da 50% ukupnog prihoda treba da pripadne jedinicama lokalne samouprave 40% u budžetu Republike Srbije i 10% Agenciji.

Predložena raspodela odgovora stvarnom teretu posla i jedinice lokalne samouprave su tzv. prva linija sprovođenja ovog zakona, odnosno one izrađuju i održavaju digitalne zoning planove, ustupaju i proveravaju podatke, vode komunikacije sa strankama, sprovode javna izlaganja, sarađuju sa inspekcijama i komunalnim službama, operativno, omogućavaju evidentiranje i upis na terenu, troškove ljudskih resursa GIS, IT infrastrukture i lokalnih procedura padaju upravo na teret jedinica lokalne samouprave. Pa, je veći prihodni udeo nužan radi finansijske održivosti, bržeg postupanja i kvaliteta usluge građanima. Ovakvo rešenje usklađuje principe decentralizacije i subsidijarnosti sa javnim interesom. Država zadržava značajan deo prihoda i sistemsku ulogu, Agencija sredstva za tehničku podršku dok se jedinice lokalne samouprave stimulišu da efikasno, pravovremeno i pravno sigurno sprovedu postupke koji su propisani ovim zakonom. Hvala.

Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 11. stav 1. briše iz razloga, jer kako je to definisano Predlogom zakona, agenciji se faktički poverava meritorno utvrđivanje postojanja i obima stvarnih prava, što je po prirodi sudska nadležnost.

Dakle, sudovi odlučuju o građanskim pravima i obavezama, kako je to definisano načelom podele vlasti u članu 4. Ustava i pravu na pravično suđenje u članu 32. Ustava i Zakona o parničnom postupku.

Administrativni organ može obavljati evidencione radnje i proveru formalnih uslova, ali ne sme presecati sporove o vlasništvu, službenostima, koliziji prava ili prioritetu upisa. To vodi u koliziju nadležnosti, rizik prejudiciranja i suprotstavljenih odluka između agencije, sudova, te narušava pravu sigurnost.

Iz tih razloga smo predložili da se stav 1. u članu 11. briše, a da eventualne sporne situacije da se upućuju na sudsku zaštitu uz zadržavanje evidencione uloge agencije.

Takođe, ovim amandmanom smo predložili i da se stav 4. u članu 11. promeni, jer ovim rešenjem, koje smo mi ponudili u našem amandmanu, sprečava se da predmeti godinama stoje u pravnom vakumu zbog nerešenog prethodnog pitanja. Čuva se pouzdanost registra i pravna sigurnost učesnika u prometu. Ako u roku od pet godina nema pravosnažnosti ishoda, postupak se obustavlja. Istovremeno, kako smo to predložili, jednokratno produženje do 12 meseci štiti stranku u slučajevima objektivnih kašnjenja pred sudom ili organom.

Mera koju smo predložili ovim amandmanom je proporcionalna, procesno ekonomična i u funkciji je zaštite trećih lica javnog interesa.

Ovim amandmanom predložili smo da se član 12. stav 11. izmeni i da glasi: „Na potvrdu Agencije može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva u roku od 15 dana od dana prijema potvrde Agencije, u skladu sa zakonom“.

Takođe, predložili smo da se nakon stava 11. doda novi stav 12, koji glasi: „Na rešenje ministarstva doneto po žalbi može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja“.

Amandmanom koji smo predložili, odnosno rešenjima koja smo dali omogućava se građanima delotvoran pravni lek protiv rešenja Agencije, u skladu sa ustavnim pravom na žalbu i sudsku zaštitu.

Ovim amandmanom mi u Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima vraćamo jedinstvo pravnog poretka i naš amandman ovaj zakon usklađuje sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o opštem upravnom postupku, jer garantuje pravo na žalbu u upravnom postupku, čime se jača pravna sigurnost i poverenje građana, a otklanja očigledne nedostatke koje ovaj zakon u ovom segmentu ima. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se kompletan član 13. briše jer fiksni rokovi koji su dati u stavu 1. člana 13. odnosno rok od pet godina za okončanje složenih imovinsko-pravnih odnosa, restitucije, ostavinski i parnični postupci, eksproprijacije, ispravke u katastru, višestruka veštačenja i pravni lekovi u praksi su nerealni zbog opterećenosti sudova i zavisnosti od više organa.

Prekluzivni presek vodi obustavi bez krivice stranaka i de fakto uskraćuje delotvornu sudsku zaštitu, čime se podriva pravna sigurnost i javna vera u registar. Celishodnije je da se postupci upisa nastavljaju po pravosnažnom okončanju prethodnih pitanja uz garancije transparentnosti nego da se materijalna prava strankama gase protekom roka koji stranke ne mogu da kontrolišu niti na njih mogu da utiču. Hvala.