Mi smo predložili da se stavi 1. član, 14. član briše, jer po našem mišljenju potpuno je neprihvatljivo da kako to ova odredba u zakonu definiše da se stavljaju predmeti pokrenuti po ovom zakonu u apsolutni prioritet, odnosno na sve ranije nezavršene zahteve za upis u katastar bez saglasnosti lica koja su ranije podnela te zahteve.

Ovakvo rešenje povređuje prava ranijih podnosilaca zahteva, jer njihovi predmeti su godinama čekali na rešavanja sada bi bili potisnuti novim predmetima što ih dovodi u potpuno neravnopravan položaj. Ovo je suprotno načelima pravičnosti i jednakosti, prava na redosledno rešavanje predmeta i uvažavanje prvenstva po redosledu podnošenja zahteva ne sme biti zanemareno.

Pored toga, ovakvo davanje prioriteta novim zahtevima može stvoriti pravnu nesigurnost i izazvati sporove, jer bi raniji podnosioci mogli tražiti sudsku zaštitu. Zbog navedenih razloga ova odredba je neodrživa i mi smo predložili da se ona briše iz zakona. Hvala.

Naša poslanička grupa je stava da član 16. treba da se briše, jer brisanjem ovog člana sprečava se stvaranje novih katastarskih parcela po osnovu ovog zakona koji nisu usklađeni sa postojećim planskim dokumentima. Na ovaj način štite se autoritet i ažurnost postojećih katastarskih evidencija, čuva se kontinuitet prostornog planiranja i poštuju dosadašnji napori uloženi u uređenje zemljišta.

Uklanjanjem člana 16. izbegava se potencijalno narušavanje principa planske discipline i obezbeđuje pravna sigurnost. Hvala.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 17. umesto tačke stavi zarez i da se dodaju reči - niti na postupke koji se vode pred Agencijom za restituciju Republike Srbije.

Ovom dopunom naša poslanička grupa jasno stavlja do znanja da odredbe tog člana, odnosno odredbe člana 17. nemaju uticaja na postupke koji se vode pred Agencijom za restituciju. Ovo isključenje koje smo predložili je neophodno kako bi se izbegla pravna kolizija sa propisima o vraćanju oduzete imovine. Postupci restitucije imaju svoju posebnu regulativu i ne mogu biti narušeni primenom ovog ili nekog drugog zakona.

Na ovaj način, odnosno usvajanjem amandmana koji smo predložili, obezbeđuje se doslednost pravnog poretka i zaštita prava nekadašnjih vlasnika u postupcima restitucije. Hvala.

Hvala.

Amandmanom koji smo predložili na stav 1. člana 20, naš predlog je tako koncipiran da rok za podnošenje prijave počinje da teče istekom ne roka od 45 dana kako je to dato u Predlogu zakona, već rokom od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona i trajao bi, prema našem predlogu, 120 dana a ne 60 dana, kako je to navedeno u Predlogu zakona.

Generalno, svi rokovi dati u ovom zakonu nisu dobri, uglavnom su prekratki i mi smo amandmanima pokušali da to popravimo. Žao mi je što nema volje da se to prihvati.

Inače, kad je u pitanju samo stupanje na snagu ovog zakona, i tu smo predložili neke druge rokove, ali o tome ćemo posebno, kad taj amandman dođe na red da se o njemu raspravlja. Hvala.

Ukoliko u svom izlaganju prekoračim vreme predviđeno za amandmane, oduzmite nam od vremena grupe, jer usled nekog nesporazuma ili nečeg, nisam obrazložio amandman na član 21. koji smo podneli.

Dakle, amandmanom na član 28. mi smo predložili da Zakon stupi na snagu 8 dana od dana objavljivanja u Sl. Glasniku Republike Srbije, a da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu. Navedenim predlogom menja se odredba da Zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u Sl. Glasniku, što je u suprotnosti sa Ustavom RS, odnosno članom 196. stav 4. kojim je navedeno da zakoni i drugi opšti akti, stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a da mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoji naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.

Naročito opravdani razlozi za stupanje na snagu propisa koji omogućavaju ranije stupanje na snagu od uobičajenog roka, uključuju sprečavanje štete, hitnu potrebu za zaštitom života ili zdravlja, elementarne nepogode i usklađivanje sa međunarodnim propisima i obavezama.

Ovi razlozi moraju biti striktno definisani u samom propisu i predstavljaju izuzetak od pravila o naknadnom stupanju na snagu, i kao takvi nisu utvrđeni u samom aktu i samo obrazloženje koje je dato u razlozima za donošenje Zakona po hitnom postupku, odstupaju od onoga što Ustav propisuje. Odložena primena zakona, odnosno odstupanje na snagu posle isteka roka od 3 meseca se predlaže, jer se tako daje mogućnost građanima i drugim pravnim subjektima da se upoznaju sa njegovim sadržajem i pripreme za njegovu primenu, čime se izbegavaju prigovori, nepoznavanje zakona.

Ovaj period je od suštinskog značaja, jer novi propisi ne obavezuju građane da odmah po objavljivanju, već kako mi to tražimo, po isteku roka od tri meseca, posebno imajući u vidu značaj složenost propisa, odnosno njegov karakter, leks specijalisa, u odnosu na druge zakona.

Kada je u pitanju član 21. mi smo predložili njegovo brisanje, jer onako kako je predložen, odredbe stava člana 21. nalažu izmenu ili preispitivanje planskih dokumenata pod uslovima koji nisu u skladu sa Ustavom, Zakona o planiranju i izgradnji, posebno u delu koji se tiče poštovanja i hijerarhije planskih dokumenata.

Primena ove odredbe dovela bi do konflikta sa važećim prostornim i urbanističkim planovima, što nije pravno dozvoljeno. Kako smo mi tražili brisanje ovog stava, a nadam se da će poslanici većine to prihvatiti, obezbedila bi se usklađenost sa postojećim zakonodavnim okvirom u oblasti planiranja i izgradnje, čime se sprečava narušavanje pravnog poretka i obezbeđuje pravna sigurnost u upravljanju prostorom. Takođe, ono što je po nama sporno, jeste i što se u st.2, 3. i 4. člana 21. predlaže formiranje nekog ad hok tela Saveta za urbanizam i arhitekturu RS, i prema onome što vidimo u Zakonu, to ad hok telo bi obavljalo slične ili iste poslove koji su u nadležnosti postojećih republičkih, pokrajinskih, lokalnih komisija za planove, a ovim spornim odredbama propisuje se odlučivanje tih komisija, mimo procedure propisane zakonom o planiranju i izgradnji i pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata, prostornog i urbanističkog planiranja.

Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja jasno je propisano da su komisije za planove isključivo nadležne da daju mišljenje na predloge odluka o izradi planskih akata, da obavljaju stručne poslove kontrole izlaganja planskih akata na javni uvid i slično.

Ovim članom Predloga zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, uvodi se ovo telo čije postojanje nije predviđeno nijednim zakonom ili podzakonskim aktom, a čijim postojanjem se narušava zakonom utvrđen način rada Komisija za planove i postupak izmene i usvajanja urbanističkih planskih akata.

Pored toga, predlagač zakona nije uredio, odnosno nije propisao precizan delokrug poslova i nadležnosti ovog Saveta za urbanizam i arhitekturu, način i postupak njegovog izbora, te druga pitanja koja su od značaja.

Imajući u vidu da je predlagač zakona propustio da u tekstu zakona razradi bitna pitanja koja se odnose na nama nepoznat Savet za urbanizam i arhitekturu, osim u onom delu kojim se narušava uspostavljeni sistem u oblasti urbanizma i prostornog planiranja i uvodi se ovo pravno i stručno nedefinisano telo, stava smo da je potrebno da se kompletan član 21. ovog Predloga zakona briše.

Hvala.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 1. stav 6. briše, odnosno ukidanje obaveze izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra za projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju predstavlja ozbiljno ugrožavanje kulturnog nasleđa i suprotno je važećem zakonskom sistemu zaštite.

O tome smo posebno govorili kada je u pitanju rasprava o ovom zakonu u načelu.

Ova studija je ključni instrument kojim se obezbeđuje stručna procena adekvatne zaštite kulturnih dobara pre planiranja i gradnje.

Predloženo rešenje stavlja investitorski interes iznad zaštite kulturnog nasleđa i otvara prostor za nepovratna oštećenja dobara od izuzetnog značaja.

Hvala vam.

Tvrdim da je način koji se srpski ministar Zukorlić obratio juče u ovom domu, rušenje dostojanstva Narodne skupštine. Bahatost, ton obraćanja, dizanje prsta, verovatno kao znak neke pretnje i sve ostalo što smo mogli da vidimo, ne može biti prihvatljiv način komunikacije u Narodnoj skupštini.

Ministar Zukorlić je izjavio da me je juče čekao celi dan. Moram kazati da kada neko dan provodi čekajući, to više govori o njegovoj besposlenosti nego o nečijoj hrabrosti.

Kada je u pitanju rezolucija o genocidu u Srebrenici, podsećam da je stranka kojoj pripada Zukorlić, od 2016. godine parlamentarna stranka. Dakle, skoro deset godina, a za svo to vreme nikada nisu u Narodnoj skupštini uputili na usvajanje rezoluciju ili neki drugi dokument kojim se traži priznavanje genocida u Srebrenici. Dakle, Usame Zukorlić je poslednja osoba koja po ovom osnovu može bilo kome šta prigovoriti. Stranka SDA Sandžak od 2015. godine svake godine Narodnoj skupštini podnosi predlog rezolucije za priznavanje genocida u Srebrenici i mi smo time jasno iskazali svoj stav o tom pitanju.

Kada je u pitanju predsednik SDA Sandžak, pomenuću samo neke od rezultata koje je ostvario delujući kroz Vladu Republike Srbije ili u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Godine 2006. Vlada Republike Srbije na inicijativu doktora Ugljanina osnovala je državni univerzitet u Novom Pazaru, Bošnjacima su priznati nacionalni grb, zastava, himna i nacionalni praznici, nastava na bosanskom jeziku uvedena je u državni obrazovni sistem i donet je niz zakona od značaja za nacionalne manjine. Vlada Srbije 2011. godine na njegovu inicijativu usvojila je program za povratak prognanih Bošnjaka iz Priboja, deo programa je realizovan dok je bio ministar, a nakon izlaska iz Vlade 2014. godine taj program je stopiran i tako dalje.

Doktor Ugljanin je više puta bio u Srebrenici, ali od toga nije pravio politički marketing niti je taj odlazak koristio za pranje političke biografije. Stranka SDA Sandžaka je u Tutinu na vlasti od 1996. godine i u toj opštini do danas nije izgubila poverenje naroda. Ta činjenica najbolje govori do jučerašnje….

Završavam.

Zukorlićeve insinuacije nisu proizvod istine, već frustracija jer narod u Tutinu jasno razlikuje čuvare Bošnjaka od demagoga i privatnih režimskih Bošnjaka.

Moram konstatovati da nisam…

Završavam.

Moram konstatovati da nisam dobio odgovor ni na jedno od postavljenih pitanja. Nije mi jasna ljutnja i nervoza ministra, jer mu je ovo najbolji način da dokaže… (Isključen mikrofon.)

Član 107. stav 2. Nije dopušteno, kako ovde piše, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom, odnosno učesnika u raspravi.

Ministar nije odgovorio ni na jedno pitanje koje mu je postavljeno. Pričao je o svemu, osim o pitanju koje mu je postavljeno, a poslaničko pitanje koje mu je postavljeno je najbolja prilika da dokaže šta je radio, kako je radio, ako je išta radio. Neka nam dostavi službena dokumenta, predloge, projekte, inicijative koje je uputio, ako ih je uputio.

Što se tiče Srebrenice, ona nije tema za kafane, skupštinske bifee i restorane, bar ne za nas. Za to smo predlog vaših stranačkih kolega odbili.

Što se tiče ponude, da vas podsetim u kabinetu. Mogu da vam obećam da ću doći samo onda kada vas sve skupa sa koalicionim partnerima budemo iseljavali iz njih. Hvala.

Hvala. Ja sam vam rekao još malopre, vi ste poslednji na svetu koji u vezi Srebrenice imate pravo bilo kome šta da kažete.

Drugo, nije predmet mog poslaničkog pitanja Sulejman Ugljanin, dr Sulejman Ugljanin predsednik je SDA Sandžaka, nego vi. Vi ste ministar, vi ste od Bošnjaka tražili glasove, uzeli i bezuslovno ih predali režimu. Recite ljudima šta ste sa vaše pozicije uradili konkretno da se neki od gorućih problema reše. Nemojte da vršite zamenu teza, da spinujete. Dajte konkretan odgovor, na to vas obavezuje ovaj Poslovnik. Ovo nisu pravila koja sam ja izmislio, a trebalo bi da jednako važe i za poslanike pozicije i za poslanike opozicije.

Jako sam vodio računa kako sam vam se obratio, a svi su juče imali priliku da vide ton i način vašeg obraćanja i ophođenja prema meni. Ne vidim razlog, ako ste nešto uradili, dostavite nam dokumenta i ja ću prvi da izađem i da kažem – evo ga, ministar je uradio. A i vi i ja znamo da niste uradili ništa. Mi nikad ovde nismo hteli, poštujući neke naše tradicionalne vrednosti, da otvorimo temu kom ste vi iz vašeg ministarstva, iz vašeg budžeta delili novac na konkursima. Mediji su pisali, mi nismo hteli, zato što želimo i vama da sačuvamo dostojanstvo, bez obzira što niti podržavam vašu politiku, niti politiku ove Vlade.

Pominjete izdaju. A kud ćete veću izdaju, nego učešće u ovoj Vladi? Pa vaš ministar pravde, vaš kolega je pre neki dan dao izjavu da ova država treba da stane iza Ratka Mladića, Radovana Karadžića i svih presuđenih ratnih zločina. Jel to pravda i pomirenje za koje se zalažete?

Ova Skupština je usvojila Deklaraciju o svesrpskom jedinstvu. Reč niste izgovorili. A time se atakuje na suverenitet i integritet Bosne i Hercegovine. Mi smo ovde kao poslanici predlagali amandmane… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka, uostalom kao i naša poslanička grupa neće glasati za donošenje zakona koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja. Stava smo da zakoni koji su na dnevnom redu, bilo da se radi o izmenama i dopunama važećih zakona ili donošenju novih zakona, sadrže odredbe koje su suprotstavljene Ustavu i drugim zakonima i može se konstatovati da će njihova primena više doprineti anarhiji i ugrožavanju interesa i potreba građana, nego što će na pravičan način urediti oblasti koje regulišu.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je predložila Vlada, iako se pokušava predstaviti kao Zakon o legalizaciji, on to nije. Kolokvijalno označen kao Zakon o legalizaciji, ovim zakonom se ne propisuje naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, niti se ozakonjuje postojeće stanje, već se samo vrši evidentiranje objekata bez odgovarajućih dozvola.

Predloženim zakonom se ne ulazi ni u urbanističko-tehnički aspekt objekata. Vlast ovim zakonom želi da sa sebe skine odgovornost za bezbednosti i sigurnost korišćenja objekata koje će ovim zakonom uvesti u evidenciju nepokretnosti.

Ovim zakonom predlagač želi da evidentira objekte, ali ne i da garantuje da je njihovo korišćenje sigurno po građane. Možda je upravo to razlog zbog čega se van snage stavlja Zakon o ozakonjenju objekata iz 2015. godine. Time se uvodi anarhija u oblast građevinarstva, planiranja i izgradnje. Stavljanje van snage Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine obustavljaju se svi postupci koji su započeti po ovom zakonu, a do danas nisu rešeni bez obzira o kojoj se fazi nalaze.

Činjenica da postupci o ozakonjenja objekata gotovo 10 godina nisu okončani nije krivica građana, odgovornost je na onima koji te postupke nisu okončali, kao i odgovornosti onih koji nisu adekvatno vršili nadzor nad primenom tog zakona. Ko će da preuzme odgovornost za to što sada po vašim rečima imamo skoro pet miliona nelegalnih objekata? Ovim zakonom se samo evidentira opšti haos i ide se dalje kao da se ništa nije desilo.

Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava nad nepokretnostima ne rešava status građana koji su shodno Zakonu o ozakonjenju platili izradu geodetskog elaborata, projekat izvedenog stanja, a do danas nisu ishodovali pravnosnažno rešenje. Sprovođenje ovog zakona imaće niz problema, a jedan od prvih jeste taj da službe za katastar u tehničkom i kadrovskom smislu nisu spremne za sprovođenje ovog zakona. Upitna je i njegova usaglašenost sa Zakonom o državnom premeru i katastru.

Ono što je sporno jeste i to što se ovim zakonom ukida pravo na delotvoran pravni lek i sudsku zaštitu. Postoji niz drugih i lošijih rešenja i manjkavosti koja sadrži ovaj zakon. Amandmanima koje smo podneli pokušali smo da zaštitimo ustavna prava građana, da izađemo u susret njihovim potrebama, ali i da ih zaštitimo spornih odredbi za koje smo sigurni da neće proizvesti pozitivne efekte.

Takođe bi se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmene koje se odnose na zaštitu od izvršenja jedine nepokretnosti u svojini dužnika, odnosno odredbe koje su restriktivne i kumulativno date neće u praksi zaštititi većinu vlasnika nepokretnosti kojima je to jedina nepokretnost i izazvaće velike teškoće u primeni.

Zakon kao takav u celosti je manjkav i u praksi može dovesti do zloupotreba. Uvode se suviše velika ovlašćenja javnih izvršitelja, zakon ne pruža adekvatnu zaštitu građanima i treba razmisliti o usvajanju potpuno novog zakona sa fundamentalno drugačiji pristup. Zakon o informacionoj bezbednosti ne pruža čvrste garancije građanima da neće doći do zloupotrebe i narušavanja privatnosti građana usled primene ovog zakona.

Ovaj zakon nije usaglašen sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima i njima se takođe stavljaju van snage garancije i zaštita koju Ustav pruža građanima.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao što ste imali priliku da čujete od koleginice Kalender, njime se stavljaju van snage prava bošnjačkog, ali i drugih manje brojnih naroda. Član 1. i član 4. predloženog zakona ostavlja potpuno bez zaštite kulturna dobra od posebnog značaja za nacionalne manjine. Ako uzmemo u obzir da Vlada Srbije, bar kada su u pitanju kulturna dobra od posebnog značaja za bošnjački narod, nije pokazala interes za njihovom zaštitom i adekvatnom konstrukcijom, sa pravom izražavamo zabrinutost kako će se Vlada, ako se donese ovaj zakon u ovoj formi, odnositi prema našim kulturnim dobrima.

Svoju zabrinutost temeljimo i na činjenici i da u drugim oblastima aktuelna Vlada Srbije ne dopušta Bošnjacima da ostvare svoja garantovana prava. Podsetiću vas da je Bošnjacima onemogućeno da ostvare pravo na informisanje, jer nema redakcije na bosanskom jeziku na RTS-u, pravo na visoko obrazovanje je onemogućeno, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru nema katedre, na bosanskom jeziku, a da ne govorimo o zastupljenosti Bošnjaka u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama.

Postoje problemi o ostvarivanju prava i u drugim oblastima o kojima smo ranije govorili u ovoj Skupštini. Primera radi, Vlada Srbije u svakom trenutku i bez ikakvih kriterijumima može nesmetano ugroziti Kulu motrilje ili Bedem u Novom Pazaru, te svaki drugi naš sandžački i bošnjački kulturno istorijski spomenik. Po ovom zakonu Vlada može da radi šta hoće sa bilo kojim kulturnim dobrom, a to nije dobro.

Ono što kao zaključak možemo izvući iz predloženih zakona, oni o kojima smo kao poslanici iz Sandžaka nešto rekli, ali i o drugim zakonima o kojima se raspravlja, pored činjenica da su vladajuće stranke, vlast i sistem suprotno Ustavu podredili svojim interesima i potrebama, a analizom onoga što je od početka ovog saziva Skupštine, usvojeno, izrečeno ili odbijeno da se usvoji i realizuje, sagledavajući celokupnu politiku i kadrovska rešenja ove vlasti, možemo konstatovati kao kontinuitet politike koja po svemu sudeći nije raspoložena dobro prema Bošnjacima. Jedino što su uspeli kada su Bošnjaci u pitanju jeste da su sebi pribavili privatne Bošnjake za jednokratnu upotrebu i koriste ih za realizaciju svojih ciljeva. Na kraju, ponavljam da SDA Sandžaka neće podržati predložene zakone. Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, dakle, mi smo ovim amandmanom koji smo predložili, dakle, predložena odredba stava 2. tačke 1. člana 1. omogućava retroaktivnu legalizaciju objekata izgrađenih protivno zakonu čime se narušava načelo jednakosti pred zakonom i pravne sigurnosti.

Ovakva odredba podstiče nepoštovanje propisa i može ozbiljno narušiti urbanističko planiranje i javni interes. Zbog toga se predlaže brisanje sporne odredbe dodavanjem odrednice – građevinskom, poljoprivrednom i šumskom precizira se pojam zemljišta i otklanjaju se moguće nedoumice u tumačenju. Budući da sam član 1. Predloga zakona već predviđa evidentiranje objekata na sve tri vrste zemljišta.

Takođe, propisivanje obaveze pribavljanja mišljenja Agencije za restituciju u skladu sa važećim propisima o javnoj svojini i restituciji, neophodno je radi zaštite prava bivših vlasnika čija imovina može biti predmet vraćanja.

Ovim dopunama obezbeđuje se usaglašenost predloženog leks specijalista sa sistemskim zakonima i jača pravna sigurnost u postupku upisa prava svojine. Preciziranjem da se izuzeci odnose i na zemljište ispod objekta, a ne samo na same objekte otklanja se pravna nejasnoća u primeni ovih odredbi. Dalje proširenje izuzetka na objekte i zemljište koje su u postupku restitucije usklađuje primenu zakona sa tekućim procesima vraćanja oduzete imovine.

Ovim amandmanom uvode se nova ograničenja niti se krše važeći propisi već se precizira obuhvat izuzetaka radi postizanja veće pravne sigurnosti.

Tačka 5. koja se odnosi na stambene objekte, a i b kategorije i privredne objekte za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli, a članom 41. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da za sve objekte za koje nije izdata upotrebna dozvola, a protekao je rok za njeno pribavljanje nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu u dodatnom roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tako da navedeni objekti mogu ishodovati upotrebnu dozvolu što je u pravnom i urbanističkom smislu povoljnije za njih. Tako da ne bi morali ponovo da plaćaju naknadu iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koju su već platili u redovnom postupku, time ova odredba gubi smisao normiranja.

Zahtev da se briše tačka 7. koja se odnosi na objekte za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim propisima, kojima je uređivan postupak ozakonjenja, odnosno legalizacije objekata ishodovano pravosnažno rešenje o ozakonjenju, odnosno legalizaciji objekata a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

S obzirom da se radi o ispravama koje su podobne za upis u katastar, odnosno u evidenciju nepokretnosti predlaže se da ovi objekti ne budu predmet evidentiranja po Predlogu zakona. Hvala vam.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se u članu 3. stav 2. tačka 1. briše reč „isključivo“, a da se na kraju rečenice umesto tačke stavlja zapeta i dodaju reči: „u skladu sa planskom i zakonskom regulativom Republike Srbije“.

Brisanjem reči „isključivo“ sprečava se prekomerno, restriktivno tumačenje koje bi moglo neopravdano da ograniči primenu zakona. Dodavanjem klauzule: „u skladu sa planskom i zakonskom regulativom Republike Srbije“, postiže se pravna usaglašenost i jasno stavlja do znanja da se odredbe ovog zakona moraju primenjivati u kontekstu važećih planskih dokumenata i opšteg pravnog okvira.

Takođe, ovim amandmanom smo intervenisali u članu 3, na način da se reči: „bez odlaganja“ zamenjuju rečima: „u roku od najmanje 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja“. Formulacija: „bez odlaganja“ je previše neodređena i ostavlja prostor za arbitrarnu primenu, što može dovesti do pravne nesigurnosti i različitih tumačenja u praksi. Osim toga, zahtev za momentalnim postupanjem često nije izvodljiv zbog realnih administrativnih i tehničkih okolnosti. Uvođenjem preciznog roka od najmanje pet radnih dana, obezbeđuje se jasnoća i predvidivost postupanja, usklađenost sa načelom pravne sigurnosti, kao i realan vremenski okvir za izvršenje obaveze, bez mogućnosti da organi postupaju proizvoljno.

Ovim amandmanom smo takođe intervenisali da se u članu 3. stav 4. posle reči: „i drugi posebni“ dodaju reči: „i sistemski zakoni Republike Srbije“. Pozivanje isključivo na posebne zakone može stvoriti pravnu prazninu u situacijama kada je određena oblast već uređena sistemskim zakonima, kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o javnoj svojini i drugi. Uključivanjem formulacije: „i sistemski zakoni Republike Srbije“ obezbeđuje se dosledna primena celokupnog pravnog poretka i sprečavaju potencijalne kontradiktornosti. Jasno se ističe da se posebni propisi ne smeju tumačiti izolovano od sistemskih zakona koji uređuju osnovne institute, čime se jača pravna sigurnost. Hvala.

Ovim amandmanom predložili smo uvođenje pravila da se jedna prijava podnosi jedinstveno za sve objekte na istoj katastarskoj parceli kako bi se obezbedila procesna ekonomičnost, odnosno jedan predmet, jedan elaborat, jedan obračun, ujednačenost i potpunost činjeničnog stanja, kao i veća pravna sigurnost kroz izbegavanje kolizionih ili protivurečenih odluka po pojedinačnim predmetima.

Jedinstvena prijava sprečava zloupotrebe cepkanja predmeta radi snižavanja naknade ili zaobilaženja zabeležbi, skraćuje rokove, smanjuje troškove stranaka i organa, odnosno Agencije republičkog geodetskog zavoda i omogućava jasnije i transparentan obračun naknada po zoni za celinu stvarnog stanja na parceli.

Takođe smo ovim amandmanom predložili da se u članu 7. doda novi stav 16. koji glasi – kriterijume pod kojima Agencija može odluku iz stava 15. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva i urbanizma.

Trenutne odredbe ne preciziraju uslove pod kojim Agencija može doneti zaključak o ispunjenosti uslova za upis prava svojine u slučaju da podnosilac prijave ne otkloni nedostatke. Preciziranje kriterijuma za takvo postupanje obezbeđuje veću pravnu sigurnost, smanjuje prostor za proizvoljna tumačenja i omogućava adekvatnu kontrolu nad odlukama Agencije. Uvođenjem obaveze donošenje podzakonskog akta kojim će se svi kriterijumi propisati obezbeđuje se jasnoća i ujednačenost u primeni zakona. Hvala.