Hvala vama.
Ovo nije povreda Poslovnika nego replika ministru. Mogli ste to i na drugi način, ali imate vreme grupe tako da je sve u redu.
Gospodin Marko Atlagić, po amandmanu, pretpostavljam.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i vi koji mislite da ste narodni poslanici a niste, jer niste polagali zakletvu pred državnim simbolima ove republike već u holu između dva toaleta, svom gospodaru, ovaj amandman je izuzetno bitan jer se radi o članu zakona, dakle članu 84, a o i ovaj 85, i ne samo ovaj amandman nego i prethodni na ovaj član zakona 4. je izuzetno bitan. Zato kažem da ovaj amandman neću prihvatiti jer on nema nikakvog smisla jer piše samo briše se, a i prethodni su ponavljali samo ono što je u Predloga zakona već rečeno.

Ono što je veoma važno to je da je Evropska komisija u svom Mišljenju koje je dato nakon usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima, poštovane dame i gospodo, ukazala da u zakonu nedostaju određene pravno obavezujuće zaštitne mere i rešavanje potencijalnih uticaja na uređivačku nezavisnost kod izdavača medija čiji je osnivač društvo kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija.

Isto tako i ovim članom zakona ukazano je da je potrebno izmeniti njega, dakle ne samo 84. već i 85. ovog zakona, kako bi se uskladio sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima o zaštiti slobode izražavanja novinara, ovo podvlačim, i pravo javnosti na informisanje.

Evropski standardi predviđaju da novinari treba da budu slobodni u izveštavanju o krivičnim predmetima, što je vrlo bitno, koji su u toku, ali, ovo podvlačim, uz ograničenje samo u pogledu principa pretpostavke nevinosti, tačnosti informisanja i prava na pravično suđenje.

To je ono što je bitno i što je Evropska komisija, na neki način, naglasila da trebamo izmeniti. Naravno da ovaj Predlog zakona zaista to i rešava.

Ono što bi trebali da znamo, pogotovo vi, dame i gospodo, iz opozicionih poslaničkih klupa treba da znate ili se pravite da ne znate, je da Srbija garantuje slobodu izražavanja inače, pa i novinarima, i da je kritika vlasti i te kako potrebna, međutim između kritike i kritizerstva postoji ogromna razlika.

Kad kažemo da je potrebna kritika vlasti, ovo posebno podvlačim, ali u obostranom smislu, šta to znači? Znači da Vlada Republike Srbije kada je u pitanju i predsednik Republike Srbije imaju pravo da argumentovano demantuju laž, a to vi ne dozvoljavate. E, tu niste u pravu, gospodo iz opozicionih poslanika.

Dakle, pravo poslanika jeste da ukazuju i da izriču određene kritiku, ali ono važi u obostranom smeru, tj. da Vlada Republike Srbije, predsednik Republike i predsednik Narodne skupštine imaju pravo da argumentovano demantuju laži, ono što često se i čini.

Danas ste vi prigovorili da se predsednik države često javlja na medijima, ajmo da to skinemo sa dnevnog reda. Znate, dame i gospodo, zašto? Zato što su mu dnevne aktivnosti u toku jednog dana jače i više nego predsednika bivših za godinu dana. Nećete valjda kod otvaranja određenih fabrika ili autoputeva reći da ne treba da se pojavi izveštaj o tome ili da kaže pojedinu reč?

Dakle, to je problem. Dakle, vi imate problem sa aktivnostima predsednika Republike a ne sa pojavljivanjem u medijima.

Srbija je demokratska zemlja, podvlačim još jedanput, u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali, gospodo, između kritike, ovo podvlačim, vlasti i medijskih napada, one koje vi svakodnevno vršite, je ogromna razlika.

Ajmo da i to rešimo. Medijska kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Zato je korisna za naše društvo i da ne kažem zato je lekovita. Međutim, određene ličnosti zaposlene u određenim tabloidima, bolje da kažem trovačnicima, poput „N1“, tv „Nova S“, list „Danas“, „Radar“, „Vreme“ i drugi, ali i pojedini politički prvaci nekih opozicionih stranaka, kao i pojedini dežurni analitičari, zatim stručno-naučni šarlatani, poput Bobana Stojanovića, Jove Bakića, Gruhonjića, Milana Jovanovića, Bjelogrlića, zatim Teodorovića, akademika, i Petričića i drugih svojim totalnim neistinama o predsedniku Republike i njegovoj porodici truju građene Republike Srbije svakog dana.

Pored mnogih, verovali ili ne, njima se pridružio i BIRN koji svakodnevno seje neistine o predsedniku Republike.

Da jednom skinemo sa dnevnog reda, ko je taj BIRN jer me građani stalno pitaju ko je taj BIRN. To je nastavljač medijske organizacije poznate pod nazivom Institut za istraživanje o ratu i miru.

Po čemu je on poznat? Pored svakodnevnih laži o predsedniku Republike, pored ostalog poznat je u Srbiji po tome što je objavio tekst jednog novinara iz Kraljeva u kojem je optužio Vojsku Jugoslavije 1999. godine da je na KiM namerno pobila najmanje 600 šiptarske dece mlađe od pet godina, što je bila notorna laž, i da je tela te dece prodavala roditeljima za 5.000 maraka.

Verovali ili ne, naravno da to nije bila istina i da je Vojska Jugoslavije osudila, odnosno Vojni sud tog novinara na šest godina zatvora. Verovali ili ne, dobio je internetsku nagradu godišnju.

Međutim, tog novinara oslobodio je vojni sud i gle čuda, verovali ili ne, poštovani građani, dočekao ga je na izlazu sa buketom cveća Zoran Živković, kasnije predsednik Vlade Republike Srbije i odveo ga na radno mesto u Vladu Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, ja vas zaista na kraju pozivam na jedinstvo, jer je otadžbina napadnuta, na jedinstvo u iznošenju istina i na jedinstvu u borbi za mir, kao što to radi predsednik države, u borbu za ekonomski napredak naše države i u borbi za ubrzani proces modernizacije koja je u toku, jer je jako bitno da i vi date doprinos toj modernizaciji, a to je taj naš put, koji nije istoka ni zapada, to je naš srpski put, kojeg je tresirao naš predsednik, a Vlada realizuje i mi svi skupa, jer predsednik vrlo dobro zna, da se tuđim putem kući ne dolazi, nego uvek i samo svojim.

Hvala vam lepo.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Gospodin Đorđe Komlenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Saglasan potpuno sa tim da se zakonom reguliše objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima, ali nisam saglasan sa odrednicom da novinari imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu krivične postupke koji su u toku i funkcionisanje krivično-pravnog sistema.

Amandman koji smo uložili govori o tome da novinari treba da imaju slobodu da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično pravnog sistema, a slobodu da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku.

Upotreba termina „komentarišu“ u odnosu na krivične postupke koji su u toku daje mogućnost da se ugrozi sam tok postupka. Toga smo previše videli u praksi, jer sam termin „komentarišu“ nije definisan po svojim krajnjim granicama ni zakonom ni standardima i može biti zloupotrebljen kako na štetu okrivljenog, tako i na zakonitost samog postupka.

Obzirom da mnogi mediji ili to tendenciozno zloupotrebljavaju ili nemaju dovoljno kvalifikovane novinare koji se mogu držati u okviru onoga što podrazumeva pravni sistem, mislim da bi ova odrednica da mogu slobodno da izveštavaju o krivičnim postupcima u našim uslovima bilo vrlo jasno, precizno i dovoljno da ono što mediji treba da izveste o krivičnom postupku bude na pravilan način prezentovano javnosti.

Hvala.

Gospodine Komlenski, najlepše hvala na vrlo preciznom obrazloženju amandmana.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, Šaip Kamberi, dr Ana Oreg, Minela Kalender i Vladimir Pajić.
Da li neko želi od podnosioca amandmana želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Gospođa Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Prvo bih se osvrnula na ovo što poslanik kaže kako smo mi, navodno, poslanici, a opet sebi dozvoljava da ljude koji nisu ovde i koji ni na koji način ne mogu da mu odgovore, targetira ih imenom i prezimenom i naziva šarlatanima.

Druga stvar na koju hoću da se osvrnem je ta što ministar kaže kako javne rasprave nije bilo, to jest bilo je 2023. godine, ali nakon novih izmena i dopuna Zakona nije bilo javne rasprave, jer to nisu neke mnogo velike izmene. S druge strane, ide se kod međunarodnih partnera, ide se u Evropsku komisiju, gde se njima objašnjava kako su ovo ključne promene za otvaranje Klastera 3 i ovo su sada mnogo velike promene. Ne znam, moraćete da se dogovorite da li su velike ili nisu. Ono što je sigurno je da javne rasprave nije bilo.

Što se tiče konkretno ovog amandmana i uopšte ovog zakona, ključna je stvar i obaveza novinarske pažnje koja sve više izostaje kada su suštinske stvari u pitanju na režimskim medijima, pa tako nigde nisam videla ni jedan jedini naslov i ni jedan prilog situacije koja se dogodila u Varvarinu.

Naime, tamo je predsednica opštine odlučila da ukine finansijska sredstva majkama čija deca imaju teškoće u razvoju i da taj novac preusmeri na plaćanje Amadeus benda za proslavu Dana opštine i neki Etno festival.

Zanima me kako je moguće da vi sada ovde pričate kako su sve te medijske kuće nezavisne i nisu pod vašim pokroviteljstvom, a baš nijedna nije prenela ovakvu stvar, a informacija je od javnog značaja i zahteva novinarsku pažnju?

Hvala.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Reč ma gospodin Borislav Novaković.
Izvolite.

Sada smo od ministra čuli zaista jednu nezgrapnu formulaciju ili je ona možda tačna sa njegovog stanovišta, ali ne odgovara činjenicama.

Dakle, on nas je podsetio da je javna rasprava bila 2023. godine, a onda je upotrebio sledeći izraz. Obratite sada pažnju. Kaže – postoje male izmene.

Ministre, u zakonu ne postoje male i velike izmene, postoje bitne i nebitne, a mi tvrdimo iz opozicije da je ovde reč o bitnim izmenama i zato smo uzeli učešće u raspravi i zato vam dajemo sve ove primedbe. Ne znam zaista, ne upuštam se u vaše obrazovanje i odakle vam ta podela na malo i veliko, ali ovde je podela na bitno i nebitno, a bitne su izmene i zbog toga je važno da se otvori javna rasprava koja je izostala i javna rasprava koja je bila 2023. godine je apsolutno nedovoljna, s obzirom na prirodu i karakter izmena koje su usledile kroz ovaj zakon.

Ta javna rasprava iz 2023. godine ne može ni na koji način da pokrije ono što su izmene i dopune ovog zakona i o tome je apsolutno morala da se povede rasprava i u stručnim krugovima.

Podsetiću vas, Fakultet političkih nauka ima katedru za novinarstvo. Podsetiću vas, Filozofski fakultet u Novom Sadu takođe školuje novinare i sada da ne nabrajam sve visokoškolske ustanove gde postoje katedre i gde postoje ozbiljni ljudi koji predaju, kao što imamo i novinarska udruženja, sve cehovske organizacije, sve strukovne organizacije su trebale da reaguju, su morale da budu od strane vašeg ministarstva pitane za mišljenje, kao što i politička javnost, koja je manje stručna, ali ima svoj ugao i ima pravo da učestvuje u tome morala je da bude konsultovana. Sve je to izostalo i zato smo predložili brisanje ovoga i zato vam ukazujemo na važnost javne rasprave.

Hvala.

Hvala vama.
Samo podsećanja javnosti radi, tekst Predloga zakona u članu 7: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a vaš predlog amandmana je bio: „Briše se.“
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI VAZDUHA.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima, saglasno članu 157. stav 3.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, doc. dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Gospodin Robert Kozma, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon, jer, nažalost, ovaj zakon je trebalo da reguliše jednu važnu tematiku, a to je pitanje borbe za čist vazduh u Srbiji, a podsetiću zašto je to važno, jer u Srbiji na godišnjem nivou između 10-15 hiljada građana ranije premine usled zagađenja vazduha.

Različiti su podaci, ali nijedan izveštaj ne spori da je ovaj problem izuzetno ogroman u Srbiji i da moramo da se bavimo njime. Ovaj zakon, nažalost, nije na sistemski način pristupio tome da se reši ovaj gorući problem kada se radi o zagađenju vazduha. Jedna od ključnih stvari koju ovaj zakon omogućava jeste da pravi tzv. rupu u zakonu i izuzeće za preduzeća iz namenske industrije.

Ministarka je govorila o tome i nije imala odgovor zašto to rade. Govorila je da je to tako svugde, iako nije uspela da kaže na koju se tačno direktivu to poziva kada pokušava da obrazloži zašto je uneto trajno izuzeće za preduzeća iz namenske industrije da ne moraju da brinu i da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

O čemu se zapravo ovde radi? Svi znamo za to da je, na primer, u Valjevu, jednom od najazagađenijih gradova u Srbiji, je tokom gotovo cele godine vazduh prekomerno zagađen. Mi imamo situaciju sa „Krušikom“, sa namenskom industrijom, gde „Krušik“ koristi, i to se ne spori od strane ministarke, 70-80 tona sirovog lignita dnevno i koristi tri tone mazuta dnevno za grejanje njihovih kotlarnica. „Krušik“ doprinosi minimum četvrtini zagađenja, aerozagađenja u samom Valjevu i na ovaj način, omogućavanjem ovog izuzeća, vi ste suštinski rekli da se ovaj zakon neće primenjivati u Valjevu i rekli ste Valjevkama i Valjevcima da, što se vas tiče, njihov problem je samo njihov i vi o njima nećete da brinete.

Hvala vam.