Hvala vama.
Gospodin Nenad Filipović, izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo iz ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata koje će ova Skupština verovatno već danas usvojiti. Čist vazduh je temelj zdravog života, a ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja svojih građana.

Kada govorimo o zaštiti vazduha, pre svega mislimo na sprečavanje zagađenja u urbanim sredinama, a razlozi za ovakvo stanje brojni su i proizilaze iz savremenog načina života.

Najpre, tu je intenzivna urbanizacija koja dovodi do sve veće gustine gradnje. Kao što znamo, postoje migracije stanovništva iz sela u gradove i građevinski objekti koji se izgrađuju doprinose toj gustini, zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradovima.

Druga stvar, takođe jedna gustina, mnogo bitnija gustina, to je gustina saobraćaja. Dok je u prethodnom periodu, pre tridesetak godina a možda i manje, svako domaćinstvo imalo po jedan automobil, danas svako domaćinstvo ima bar dva ili više automobila i to povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila a to sve dodatno pojačava zagađenje.

U pojedinim delovima gradova, posebno u socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, u zimskom periodu se za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpadi, što dramatično utiče na kvalitet vazduha.

Što se tiče klimatskih promena, one su još jedan faktor i one više nisu stvar spora i ne treba mnogo komentarisati, jer svi se sećamo da je pre dvadesetak i više godina bila jedna klima a danas sasvim drugačija i pojava globalnog zagrevanja i rast temperature dodatno utiču na dinamiku i kvalitet vazduha.

Na kraju, mora se naglasiti da je za najveći deo zagađenja odgovoran upravo pojedinac, tj. čovek, koji svojim ponašanjem, nemirom ili navikama doprinosi narušavanju kvaliteta vazduha. Upravo zbog toga su potrebni ovakvi zakoni i oni predviđaju sistemske mere na nivou države, na nivou lokalnih samouprava, ali tu su potrebne i mere koje podrazumevaju odgovornost samog pojedinca. Dakle, i pojedinac da se ograniči, da ne bi dolazilo do prevelikog zagađenja.

Neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama ali i do individualnih ložišta, energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha, itd, itd.

Posebno bih istakao pozitivan primer grada Beograda koji je najavio da će početkom septembra planirati da u svakom odeljenju predškolske ustanove kao i u odeljenjima osnovnih i srednjih škola uvesti prečišćivače vazduha, čak njih 11.500 i mislim da je to dobar primer i za ostale lokalne samouprave.

Postoje i mere koje nemaju odmah vidljiv efekat za prečišćavanje vazduha ili za zdraviji vazduh, ali dugoročno doprinose boljem kvalitetu vazduha. Jedna od njih je i besplatni javni prevoz, koji je među prvima ako ne i prva uvela lokalna samouprava grada Jagodine, na čelu sa tada predsednikom Jedinstvene Srbije Draganom Markovićem Palmom, a sada se primenjuje i u drugim gradovima, Beogradu, Nišu, itd. Ovde su viđeni ti ekonomski efekti na građane, a manje su viđeni da ova mera vodi ka smanjenju broja automobila, a smanjenje broja automobila dovodi do ubrzanja saobraćaja i mnogo manjeg zagađenja.

Ovde bih posebno istakao što se tiče ovog zakona deo zakona koji se odnosi na informisanje građana o trenutnom stanju kvaliteta vazduha. Građani se danas informišu putem raznoraznih mobilnih aplikacija, takvih aplikacija postoji sve više, koje pružaju podatke, ali pouzdanost tih podataka varira. Zato je važno da država razvije, odnosno ministarstvo, jednu zvaničnu aplikaciju sa proverenim i tačnim podacima, kako bi građani bili adekvatno i blagovremeno obavešteni, jer kad su obavešteni, to vam je kao kad imate sad obaveštenja o indeksu UV zračenja, a mi pre dvadesetak godina nismo ni morali o tome da mislimo, ali danas se o tome misli. Znači, kada građani imaju adekvatne informacije, onda svoju decu ili starije neće slati napolje, jer to su najugroženije kategorije.

Nadam se da se u bliskoj budućnosti očekuje čak i vizuelno informisanje građana, jer svaki dinar koji se uloži u zdrav vazduh jeste dinar uložen u zdravlje i život, a vazduh, kao što je više puta rečeno i za šta se svi slažemo, jeste tihi ubica. Hvala.

Hvala, gospodine Filipoviću.
Gospodin Dušan Bajatović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, da bih dao jednu informaciju koja je korisna za građane u Valjevu.

Završen je deo gasovoda od Beograda do Valjeva, došli smo do "Krušika" i u pravu su kolege koje kažu da su u stvari individualna ložišta ali i "Krušik" i Toplana u stvari najveći zagađivači. Kad to pogledate, to je više od 70%. Znači, proverili smo, protivpožarci su dali mere i možemo vrlo brzo da pustimo gas u taj gasovod. "Krušik" isto investira u "Srbijagas" a gradimo i potpuno novu kotlarnicu, čak ćemo uraditi unutar fabrike i veštačku atmosferu, da bi dolazilo do manje incidenata. Ja očekujem najkasnije do kraja marta sledeće godine "Krušik" će dobiti mogućnost, kao i Toplana, da se priključe na gas. Mi kao "Srbijagas" investiramo u "Krušiku" da se napravi nova kotlarnica, tako da ćemo to uraditi.

Što se tiče gasifikacije grada Valjeva, ugovor je potpisan. Rok za završetak je tri godine jer brže ne može. Nije u pitanju samo Valjevo, nego i sva naseljena mesta i Divčibare i prosto sam hteo da kažem da ne može brže od tri godine da se izgradi i da se to sve završi, tako da građani Valjeva mogu da računaju da će najduže za tri godine, neki i pre, ali najduže za tri godine, moći da se eliminišu veliki broj individualnih ložišta koji su, u stvari, pored "Krušika", najveći zagađivači u Valjevu. Dakle, to je tačno, ali brzinom kojom možemo da to uradimo, to će biti završeno.

Mislim da je ta informacija korisna i za poslanike, ali i za građane u Valjevu. Hvala.

Hvala vama.
Svakako je korisna informacija, pogotovo za ovakvu raspravu. I zaista vam hvala svima na vrlo kvalitetnoj raspravi.
Prelazimo na član 4.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Pernat.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman ima za cilj jačanje zaštite vazduha u urbanim sredinama sa učestalim ili hroničnim prekoračenjem graničnih vrednosti zagađujućih materija.

Poseban režim za gradove sa teškim zagađenjem vazduha, to je svima jasno, je neophodan, jer stanovništvo u tim zonama trpi dugoročne posledice po zdravlje, kao što su respiratorne i kardio-vaskularne bolesti, nažalost, sa primetnim povećanjem stepena obolelih od karcinoma.

Uvođenjem strožijih mera češćih analiza transparentnog javnog izveštavanja osnažuju se preventivne mere i omogućava brža reakcija nadležnih organa, pod uslovom da institucije rade svoj posao.

U gradovima poput Valjeva, Bora, Pančeva, Novog Pazara, mog Zrenjanina, građani svakodnevno udišu otrov. Ovaj amandman obavezuje nadležne da odmah sprovedu strožije mere vazduha, jer svesni smo koliko je značajan kvalitet vazduha. Neusvajanjem ovog amandmana država poručuje samo jedno, a to je da potpuno prihvatljivo da građani dišu otrovan vazduh. Ako je cena tako nekih investicija sa kojima se stvarno već svi hvale, da građani Bora, Zrenjanina, Valjeva, Smedereva, Novog Pazara, dišu otrov, onda to, znate, već nisu investicije, to je tiho trovanje naroda uz političko saučesništvo.

Nadam se da nam to nije cilj i da ćemo ovo uzeti u obzir, jer investicije ako ostavljaju bolest za sebe nisu investicije već neke tihe ubice.

Najlepše hvala, gospođo Pernat.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu za reč? (Ne.)
Prelazimo na član 6.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Reč ima gospođa Eraković.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, Narodni pokret Srbije je predložio amandmane na Predlog zakona o zaštiti vazduha, i to na članove 6, 7, 30. i 38, tako što je za ocenjivanje kvaliteta vazduha, pored već navedenih elemenata, potrebno meriti i koncentraciju žive i teških metala.

Republika Srbija je 2024. godine ratifikovala Minamata konvenciju o živi, a cilj ove konvencije jeste zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od zagađenja i posledica nastalih usred emisije ispuštanja žive i njenih jedinjena u životnu sredinu.

Pored žive, potrebno je pratiti i koncentraciju teških metala u vazduhu, pa smo iz tog razloga predložili amandmane na član 30. i 38. zakona koji se odnose na nacionalni program kontrole zagađenja vazduha i mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja vazduha.

Najbolji primer zašto je to potrebno jeste Bor. Ovde smo od predstavnika vlasti čuli kako je u centru Bora postavljen semafor koji pokazuje da je sumpor-dioksid konačno doveden u granice dozvoljenog, ali ono što nismo čuli jeste da se na istom tom semaforu prikazuju i rezultati merenja koncentracije teških metala kao što su arsen i kadmijum. Tu se mogu videti podaci da je ta koncentracija arsena i kadmijuma i drugih teških metala viša od dozvoljenih, što ima katastrofalne posledice na građane Bora.

Studija zdravlja o građanima nije rađena 40 godina i imamo pilot studiju Batuta koja je 2018. godine objavljena i pokazuje da je u Boru značajno veći rizik oboljenja i umiranja od raka pluća, rektuma, pankreasa, bubrega i štitne žlezde. Hvala.

Najlepše hvala vama, gospođo Eraković.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, dr Milica Marušić Jablanović, Dragan Jonić i Goran Petković.
Da li se neko od predlagača javlja za reč?
Da, gospođa Marušić Jablanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Pre nego što počnem sa obrazlaganjem samog amandmana, ja želim da kažem da prosperitetna država nije ona koja ima najviše kilometara izgrađenih auto-puteva, već ona sa najvećim procentom zdravih ljudi, i to treba da budu naši prioriteti kada donosimo odluke o tome u šta ćemo prvo ulagati?

Verujte mi da svaki čovek koji boluje, recimo, od hronične opstruktivne bolesti pluća ili od karcinoma u Kruševcu, da je mogao da bira, radije bi zauvek putovao magistralnim putem umesto auto-putem, nego bio bolestan. Bolest košta, po ekspertskim procenama koje sam ja čitala, negde čak i do trećine BDP-a iznose nevidljivi troškovi nastali zbog zagađenja vazduha. Košta bolovanje koje otvaraju majke kada im se dete razboli, državu košta, ali očigledno je ne brine baš previše, ali zato brine tu majku i majke u Srbiji i očevi moraju da znaju da mnoge bolesti nisu neminovnost i nisu neizbežne, jer da jesu onda bi broj umrlih i obolelih u Srbiji i u Sloveniji bio procentualno jednak. Kada pogledate analize, vidite da ih u Srbiji ima četiri puta više nego u Sloveniji, a nekad smo bili jedna država.

Smanjenje zagađenja se ne postiže samo kvalitetom, ovo smanjenje u stvari obolelih ne postiže se samo kvalitetnim lečenjem nego pre svega prevencijom i pravovremenim ulaganjima. Dobronamerna država se trudi da spreči, a nakon toga da leči. Naša slabo radi i jedno i drugo i od toga korist nema baš niko, osim privatnih apoteka, a nakon što smo državne potpuno ugasili.

Što se tiče prvog amandmana, mi smo zahtevali, zapravo hteli smo da pocrtamo neophodnost merenja suspendovanih čestica koje se javljaju kao najčešći zagađivač u našim sredinama. Amandman je odbijen, međutim pokazalo se da u praksi su vrlo često izveštaji dolazili nepotpuni bez merenja upravo ovih čestica. Smatram da nije bilo zgoreg da prihvatite ovaj amandman da zapravo svaki izveštaj koji ne sadrži podatke o suspendovanim česticama ne može biti prihvaćen. Hvala.