Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pajić. (Nije tu.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Petrović. (Nije tu.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Milošević.
Izvolite.

Drage Nišlije, znate li zašto posle svake kiše plivamo u vodi? Zato što nemamo atmosfersku kanalizaciju. A jel znate zašto nemamo atmosfersku kanalizaciju? Zato što je Siniša Mali jači od zakona.

Umesto da se gradovima i opštinama prebaci 1,7% od BDP, kako zakon kaže, Mali proceni da je to mnogo i da je sasvim u redu da taj iznos umanji pet puta i tako umesto 165,7 milijarde lokalnim samoupravama ide jedva preko 33. I tako poslednjih deset godina. Da objasnim da narod razume.

Umesto da Niš, recimo, dobija tri milijarde, mi dobijemo negde oko 600 miliona. E, onda oni procene šta je nama prioritet, šta je bitno u našem gradu, odnosno šta brzinski donosi glasove i povećava odnosno pojačava propali rejting, e onda kažu da su nam oni dali. Nisu oni nama ništa dali. Kožu s leđa su nam skinuli. Jer, da su davali onoliko koliko u zakonu piše, Niš bi imao atmosfersku kanalizaciju i ne bismo posle svake kiše plivali u vodi. I to fekalnoj vodi, jer se atmosferska kišnica meša sa kanalizacijom pa nam se fekalije izlivaju na ulice.

Pola države nam nema kanalizaciju. Deo Niša, trećeg grada u Srbiji, i dalje ima septičke jame. Ali, vi ćete da gradite EKSPO i da uvodite leteće automobile. Zato predlažem da se novac od EKSPO-a skine i da se preusmeri na izgradnju kanalizacije. Davimo se u fekalijama. Tokom leta, blizu septičkih jama ne može da se diše.

Mogu da vas povedem u naselje Ledena stena, ulica Jovana Sterije Popovića, tri kilometara od centra grada, pa da vidite kako ljudi tamo žive i da njima objasnite da je EKSPO super i da njima u stvari ne treba kanalizacija, treba im EKSPO.

Ne može se, gospodo, u budućnost bez egzistencijalnih uslova. Prvo kanalizacija a onda digitalizacija. Obrnuto ne biva. Hvala.

Hvala.
Gospođa ministar, Sara Pavkov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća Narodnom skupštinom, uvaženi narodni poslanici, uvažene kolege, dragi građani Srbije, želela bih da istaknem informacije odnosno rezultat koji je ostvaren a definisan planom još 2024. godine "Skok u budućnost", koji se konkretno odnosi na izgradnju kanalizacione mreže. Tada je ispred Republike Srbije predviđeno da se do 2026. godine započne ili realizuje preko 1.108 kilometara kanalizacione mreže. Mogu da kažem - na veliku radost, pre svega građana Srbije, pošto je ovo direktna mera za unapređenje kvaliteta građana kroz meru zaštite životne sredine koja se odnosi, između ostalog, na unapređenje infrastrukture u komunalnoj delatnosti, ali i na sprečavanje zagađenja svih medijuma koje su obuhvaćene istim, kao što su, pre svega, vodotokovi.
Mi trenutno imamo ugovorenih ili realizovanih 1.108,95 kilometara kanalizacione mreže. To znači da smo dobro predvideli, strateški delovali, realizovali, ugovorili i ispunili obećanje pre svega koje smo dali građanima Srbije.
Što se tiče grada Niša, jedan od najvažnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine a direktno se odnosi na izgradnju kanalizacione mreže je ujedno i najveći projekat finansiran od strane EU uz sufinansiranje sredstava iz budžeta Republike Srbije kroz IPA projekat, to je izgradnja 46,6 kilometara kanalizacione mreže upravo u gradu Nišu, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i unapređenje kapaciteta postojećeg sistema za pijaću vodu na način da sve što je do sada išlo a nije bilo u skladu sa standardima i graničnim vrednostima iz postrojenja za pijaću vodu od sada će ići onako kako treba i mogu građani Niša da budu mirni i zadovoljni da će u narednom periodu biti sigurno na ponos i čast svih ostalih i da mogu da budu i podstrek svima ostalima, jer će imati najviši standard po pitanju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i izgrađenost kanalizacione mreže iznad 80%, što je evropski standard i preduslov da bi grad imao postrojenje. Hvala vam.

Hvala vama.
Gospođo Milošević, po kom osnovu?
(Jelena Milošević: Po amandmanu.)
Po amandmanu, ovom istom ili sledećem? Mi smo na ovom amandmanu koji ste vi podneli, koji ste obrazložili već malopre.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospođo Pavkov, kad izgradite tih 46,6 na postojećih 70 kilometara, grad Niš će da ima 116,6 kilometara atmosferske kanalizacije. Čisto da imate predstavu. Ovih 70 koji postoje su, prema proceni stručnjaka, nekih 12% do 13% grada. Znači, ovih vaših 46,6 je polovina od toga. Možda dođemo do nekih 15% atmosferske kanalizacije u gradu Nišu. To je prvo.

Drugo, projekat „Čista Srbija“, od kad sam postala poslanik, slala sam poslanička pitanja, budući da je deponija u Nišu ekološka bomba. Obećavate tu deponiju od 2018, 2019, 2020. godine. Godine 2022. sam dobila prvi odgovor, koji je isto bio da se radi na tome. Do danas nije se uradilo ništa.

Tako da, Nišlije ne mogu mirno da spavaju, zato što im je deponija nesređena, a obećali ste, zato što plivaju u vodi, a vi obećavate da neće i zato što je prosto Niš grad. Niš nije kasaba, kakvim hoćete da ga napravite, Niš je grad.

Hvala.
Mislim da je odlična prilika da gospođa ministar odgovori na vaša pitanja koja ste joj postavljali.
Gospođo ministar, izvolite reč.

Hvala na prilici da odgovorim. Mi ne dajemo pusta i lažna obećanja i zbog toga ja ne mogu da vam odgovorim u ovom momentu o ovome o čemu vi pričate da je lažno obećanje. Ovo što sam rekla malopre, po pitanju kanalizacije, radovi su u toku skoro već dve godine. Tako da verujem da svako ko živi u Nišu može da vidi da se gradi kanalizacija i može da vidi da se gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
Što se tiče ovih informacija oko postojeće izgrađene kanalizacione mreže i ove koje sam ja pominjala da to nije 80%, ja ću proveriti detalje i dostaviću vam danas iste.
Što se tiče deponije u Nišu, intenzivno radimo sa upravom grada Niša po pitanju pripreme planske dokumentacije, s obzirom da je to preduslov da bi bilo kakav regionalni centar u Nišu mogao da postoji. Radimo na tome da mora prvo da se donese plan, ne znam da li ste znali. Ako želimo da uradimo dobro za građane ne možemo da radimo ad hok, i da obećavamo nešto što ne možemo da uradimo. Tako da je neophodno prvo da uradimo plansku dokumentaciju, a posle toga da radimo i regionalnu deponiju. Čim budem imala detaljne informacije, kao i do sada, obavestiću građane transparentno i otvoreno. Hvala vam.

Gospođo Ilić Stošić, vi ste hteli, pretpostavljam, po ovom amandmanu?
Reč ima Biljana Ilić Stošić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, uvažene kolege, dragi građani, da malo vratimo loptu i da se smirimo, danas je na dnevnom redu jedan od najvažnijih zakona - Zakon o budžetu. Ukratko, državni budžet je u stvari novčanik države koji prikazuje koliko novca u državi ima, odakle dolazi taj novac i na šta će se trošiti uz zakonsku obavezu da se taj novac troši po zakonu, namenski i efikasno i zato se u stvari i donosi Zakon o budžetu.

U trenutku kada ceo svet trese kriza za krizom, korona, rat u Ukrajini, rat na Bliskom istoku, energetska kriza, naša država i ekonomija naše države pokazuju izuzetnu otpornost i vitalnost, tako da će budžet za narednu godinu biti veći za 2,9% od ovogodišnjeg budžeta, što će reći potrošićemo više nego što smo ove godine, što će reći zaradili smo više nego što smo ove godine.

To znači da je prosečna plata, koja je u ovom trenutku 1.022 evra, ovim budžetom projektovana da bude 1.174 evra. Poređenja radi prosečna plata 2010. godine je bila 331 evro. Budžet predviđa i garantuje da će minimalna zarada već u januaru naredne godine biti 64.554 dinara. U vezi sa tim možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da smo nekada govorili o cifri od 350 hiljada ljudi koji primaju minimalnu zaradu, a sada i danas ta cifra glasi 91 hiljada ljudi. Penzije konstantno i lepo rastu, tako da imamo projektovan cilj da prosečna penzija u decembru 2027. godine iznosi 650 evra.

Ovo su sve lako proverljive cifre, a sada bih se posebno osvrnula na budžete dva ministarstva. Zašto baš ta dva ministarstva, jer su to ministarstva koja se bave najranjivijim pripadnicima našeg društva, a to je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici.

Što se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja njegov budžet će u 2026. godini biti veći za 11 milijardi. Najveći deo ovog novca će otići na prava korisnika, tj. onih najugroženijih članova naše zajednice. To su korisnici raznih prava socijalne pomoći, nosioci prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite, hraniteljske porodice, naši veterani, porodice palih boraca.

Posebno je značajno što će ovo ministarstvo iz svog budžeta nastaviti da neguje ono što se zove kultura sećanja, onaj manir u društvu koji je prosto ova vlast ustanovila. Setimo se da nismo smeli da pomenemo ni „Oluju“ ni NATO agresiju, da je nazovemo agresijom, prosto nazvali smo stvari svojim pravim imenom.

Takođe, ovo ministarstvo iz budžeta održava sve ratne i vojne memorijale, kako u zemlji, tako i van zemlje, kao što su Kajmakčalan, Zejtinlik, Vido. Svedočili smo ovih dana i otvaranju spomenika Čučuk Stani. Razmatra se o projektu podizanja spomenika Milošu Obiliću. Sve su to neke vrlo važne stvari za našu zajednicu i da ne nabrajam dalje. Valjda je svima jasno da je svaki dinar uložen u kulturu sećanja, u stvari uložen dinar u našu budućnost.

Uopšte nije bez značaja, ako ćemo pravo da govorimo, što se u poslednjem periodu na čelu ovakvog ministarstva uglavnom nalaze osvedočene baš, baš patriote, kao što je gospodin Selaković, kao što je trenutno gospođa Milica Đurđević Stamenkovski.

Što se tiče Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, njegov budžet je uvećan za rekordnih 33%. To je ministarstvo koje je u ovoj podeli najviše dobilo i skoro polovina ovog budžeta će otići na subvencije mladim majkama za kupovinu svoje prve nekretnine. Priznaćete, velika je stvar za nekoga ko nema svoj krov nad glavom da ga država pomogne sa poklonom od 20 hiljada evra.

Takođe, ne manje značajno je to što je ovo ministarstvo zaduženo za tzv. Alimentacioni fond, a znajući narav gospodin Siniše Malog, ministra finansija, verujem da će čak iz budžetske rezerve hteti da nadomesti sredstva za isplatu alimentacija, ukoliko bude veći broj zahteva od onih koje je ministarstvo predvidelo.

Dalje, ministarstvo u okviru svog budžeta je opredelilo i dosta novca za saradnju sa udruženjima i, ono što je takođe značajno, opredelilo je i deo novca za saradnju sa lokalnim samoupravama. Tako da će već u martu mesecu biti raspisan javni poziv lokalnim samoupravama gde će Ministarstvo za brigu o porodici učestvovati u, na primer, obnovi, renoviranju ili čak izgradnji predškolskih ustanova. Cilj nam je da svako dete ima svoje mesto u vrtiću i da se te famozne liste čekanja konačno ukinu.

Dakle, oba ova ministarstva sa mnogo sluha, sa mnogo razumevanja i sa mnogo dobre volje i dobrih namera prema najugroženijim kategorijama našeg stanovništva namenili su novac iz svog budžeta.

Da zaključim, plate rastu, penzije rastu, grade se pruge, putevi, infrastruktura uopšte. Naša zemlja je prošle godine bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Imamo 55 tona zlata, 29 milijardi deviznih rezervi, već više od decenije stabilan devizni kurs, stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu. Dakle, država je stabilna, vitalna, otporna na krize. Živela naša država, živela Srbija. Zahvaljujem.