Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, nadovezala bih se na neke činjenice i amandmane koji se tiču Zakona o budžetu.
Pre svega, još malopre sam se prijavila sa željom da govorim o delu budžeta koji se odnosi na poljoprivredu. Dakle, ovde govorimo o oblasti koja ne određuje samo ekonomske pokazatelje, već i način života u našim selima, sigurnost hrane i budućnost mladih ljudi koji žele da ostanu na svojoj zemlji.
Za njih ovaj budžet nije statistika, to je pitanje opstanka. Mi ovde možemo da se volimo ili ne volimo, ali činjenice su neumoljive. Sama činjenica da više od polovine svih subvencija u Republici Srbiji je usmereno upravo u agrar dovoljno govori. Dakle, od 214,4 milijardi dinara, koliko iznose ukupne subvencije, za agrar ide čak 54%. Dakle, od 116,5 milijardi, koliko je opredeljeno Ministarstvu poljoprivrede, čak 110,8 milijardi je namenjeno podsticajima.
Zato, prosto, ne stoje oni navodi koje smo čuli malopre, a to je da se za poljoprivredu ne izdvaja dovoljno. Ukupan budžet iznosi 147,5 milijardi dinara ili 7,1% od ukupnog budžeta. Znamo da je preporučena cifra 5%. Dakle, imamo ovde i refakciju za gorivo, što do skoro nije bio slučaj.
Od ovih ukupnih subvencija čak 76% ili 89,1 milijarda dinara odlazi na direktne podsticaje. Zašto to govorim? Zato što su one najvažnije našim poljoprivrednicima, zato što se one tiču davanja koja oni zovu direktna davanja, to su davanja po hektaru koja sada iznose 18 hiljada dinara po hektaru, davanja za seme 17 hiljada dinara, premije za mleko, podrška za grla u tovu, podrška za pčelare, za košnice pčela.
Ono što poljoprivrednici, kada razgovarate sa njima, najviše traže, a to je predvidljivost. Dakle, pozdravljam najavu ministarstva i najavu ministra da se uvodi kalendar podsticaja, jer je našim poljoprivrednicima to izuzetno važno da bi mogli da planiraju svoje prihode i da imaju stabilnost gazdinstva.
Ne treba zanemariti i veoma je značajno da su uvećana sredstva koja idu za ruralni razvoj, a ta se sredstva, pre svega, opredeljuju za nove zasade, za sisteme za navodnjavanje, za novu mehanizaciju, za infrastrukturu u selima. To su ulaganja koja smanjuju posledice suše, oluja i poplava i to je ulaganje za opstanak sela.
Na kraju, napomenula bih da se određen iznos sredstava, a to je preko 11 milijardi, izdvaja za uređenje vodotokova i zaštitu od poplava. To je zaštita naših kuća, naših njiva i sela.
Vidimo ovde da se razvoj poljoprivrede zasniva na strateškom usmeravanju pomoći onima kojima je ona najpotrebnija. Dakle, vidimo da se podrška opredeljuje malim i srednjim gazdinstvima i da oni ostaju u fokusu. To su ljudi koji čuvaju naša sela, to su ljudi i porodice koje ne traže privilegije, već traže šansu da pošteno žive od svog rada.
Kao neko ko dolazi iz Zaječara, želim da podsetim da agrarni budžet se ne realizuje samo na republičkom nivo, da agrarni budžet se i te kako ostvaruje na nivou lokalnih samouprava.
Dakle, osim ovih sredstava o kojima sam govorila, svaka lokalna samouprava, sprovodeći svoj budžet, programski budžet, sprovodi i program podrške razvoju poljoprivrede. Svaka lokalna samouprava, u zavisnosti od svojih mogućnosti, dakle, od svojih budžeta, ulaže u razvoj poljoprivrede, u razne mere, u saglasnosti sa Ministarstvom poljoprivrede.
U slučaju Zaječara, mi smo u poslednjih nekoliko godina uložili čak preko 77 miliona dinara i preko 1200 domaćinstava dobilo je podršku za mehanizaciju, za nove sadnice, sisteme za navodnjavanje, za nabavku kvalitetnih grla, protivgradne mreže, osiguranje useva, programe za mlade i žene na selu.
To su konkretni rezultati, opipljivi i vidljivi u selima u okolini Zaječara, a sigurna sam da isto tako imamo situaciju i u selima u okolini drugih gradova. Kada se takvi programi uklope sa merama ministarstva, dobijamo ono što želimo, bolje opremljena gazdinstva, veće prinose, modernije farme i veće poverenje ljudi u državu.
Želim da istaknem ono o čemu ovde niko nije govorio, a to je nefinansijska podrška Ministarstva poljoprivrede kroz rad poljoprivrednih, stručnih, savetodavnih službi. One su veoma važne, jer su često prva adresa kojoj se proizvođači obraćaju. Kada lokalna samouprava, stručne poljoprivredne službe i ministarstvo rade zajedno, poljoprivrednik dobija bržu i pouzdaniju podršku i to na kraju znači da imamo uspešne projekte, da imamo tačne prijave sa manje grešaka, a sve to vodi sigurnijoj i produktivnijoj proizvodnji.
Želim da napomenem jednu od najvećih reformi u agraru poslednjih godina, a to je sistem e-agrar, koji je implementiran u poslednje dve godine. Taj sistem promenio je način na koji se radi u poljoprivredi. Poljoprivrednici danas mogu da vide svoj status, svoje prijave i rešenja u realnom vremenu. To je ogroman iskorak u transparentnosti i efikasnosti.
Dakle, ovo jeste budžet koji predstavlja i stavlja poljoprivrednika u centar i koji poručuje da podrška koju dajemo je stabilna, razvojna i održiva. Uverena sam da politika Ministarstva poljoprivrede ide pravim putem, jer Srbija danas ima agrarnu politiku koja nije zasnovana na populizmu, već na realnim merama i jasnim ciljevima.
Kao narodni poslanik iz Zaječara mogu da kažem da budućnost našeg sela zavisi od zajedničkog rada ministarstva, lokalnih samouprava, stručnih službi i samih proizvođača, uz punu primenu savremenih alata, kao što je e-agrar. Samo tako ćemo obezbediti da srpsko selo ostane snažno, konkurentno, dostojanstveno mesto za život i rad.
Ovaj budžet daje sigurnost ljudima koji žive na selu tamo gde je najteže i najskuplje živeti. Zato verujem da je važno da ga podržimo. Ja ću u danu za glasanje podržati i ovu meru i sve ostale koje su na dnevnom redu.
Hvala vam. Živela Srbija.
