Pitanja za ministarku energetike i rudarstva, Dubravku Đedović Handanović, koji su konkretni izvori gasa planirani od 1. januara 2026. godine? Da li Vlada danas može da kaže odakle će gas dolaziti, u kojim količinama, po kojoj ceni i na osnovu kog ugovora? Ako ne može, zašto se onda gradi infrastruktura za gas koji ne postoji?

Šta se dešava sa obećanim desetogodišnjim ugovorom, gde je nestao? Ko trenutno pregovara? Sa kim i sa kakvim mandatom? Da li taj ugovor postoji bar u nacrtu ili je samo politička najava bez ikakvog pokrića?

Direktor „Srbija gasa“ javno je izjavio da cena gasa za građane neće rasti, jer će oni snositi razliku. Pitam – ko su oni? „Srbijagas“, budžet Republike Srbije ili građani Srbije kroz poreze i dugove?

Iz kojih sredstava će ta razlika biti plaćena kada se „Srbijagasu“ godinama otpisuju dugovi, kada posluje sa gubicima i kada se redovno sanira iz budžeta? Da li to znači da svi građani, uključujući i one koji ne koriste gas, subvencionišu cenu gasa onima koji ga koriste? Zašto država daje subvencije za prelazak na grejanje na gas ako nema sigurno snabdevanje, ako cena gasa nije održiva bez budžetske pomoći?

Koliko je novca do sada dato za subvencije za gasne peći i iz kog budžeta? Koliki je ukupan iznos dugova „Srbijagasa“ koji su do sada otpisani ili sanirani iz budžeta? Koliko su građani Srbije već platili cenu lošeg upravljanja gasnim sektorom kroz poreze i javni dug? Koliko je vremena potrebno da se Srbija realno prebaci na tečni gas? Kolika je cena tog prelaska, infrastrukture, skladišta, transporta? Koliko traje takav jedan proces, godinu dana, tri godine ili više? Koliko je do danas tačno uvezeno gasa iz Azerbejdžana?

Koliki procenat ukupne potrošnje Srbije to realno pokriva? Da li je to stabilan izvor ili samo dopunska priča za javnost? Šta će se desiti od 1. januara 2026. godine ako Srbija nema dugoročni ugovor, nema dovoljne količine gasa, a nema alternativu?

Da li je tačno da je NIS u dugovima većim od 540 miliona evra? Naftnoj industriji Srbije preti stečaj kad banke aktiviraju naplatu dugovanja. Da li je tačno da samo jednoj domaćoj banci duguje oko 120 miliona evra? Ko će platiti pomenuta dugovanja NIS-a? Šta se dešava sa 13.750 zaposlenih u NIS-u ukoliko kompanija stane? Da li postoji državni plan za taj scenario? Zašto Srbija ima jedne od najskupljih derivata u Evropi i definitivno u regionu na ovu kupovnu moć, a država prikupi oko 1,9 milijardi evra godišnje kroz razne namete poput akciza, taksi i PDV-a?

Imamo svoju Rafineriju, zar nije normalno da se cene derivata formiraju na bazi cene nafte, plus troškovi istovara, transporta, prerade i nameta poput akciza i PDV-a? Ko to uzima pare na teret građana, privrede i poljoprivrede Srbije, da biste vi mogli da se ugrađujete u druge poslove i preko derivata punite budžet? Hvala.