Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Da, pitali smo i sistem. Nismo rekli da je sistem donosio ovaj zakon i da su vojna lica pisala… Jesu pisala vojna lica, ali nije presudno. Pitali smo sve u javnoj raspravi šta misle o zakonu.
Državni službenici nisu profesionalni pripadnici Vojske Srbije, jesu oficiri, podoficiri, vojni službenici i profesionalni vojnici. Malopre sa strane opozicije je rečeno – pa ne mogu samo vojna lica da im bude uskraćeno da budu pripadnici neke političke organizacije, a sada kažete – pa ne valja što se sada to širi i uskraćuju se ta prava, tako da morate da izaberete šta je to.
Drugo, član 2, kada su vanredne situacije u pitanju i taj član se odnosi pre svega na saradnju sa zemljama u okruženju kada su vanredne situacije u pitanju. Vi znate da je komandant Štaba za vanredne situacije predsednik Vlade, tako da eto odgovora i na to pitanje koje ste mi postavili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li možemo, gospodine Šutanovac, da u ovoj Skupštini pričate sa mnogim, a da ne bude rekla - kazala? Da li možemo da pričamo o nečemu a da nisu – rekao mi ovaj ili rekao mi onaj, kao što se dešava oko Zaštitnika građana? Da li je moguće uopšte, kao što sam vas pitao malopre, da VBA bilo koga samostalno prisluškuje? Ne može. Da li ima opremu za to, gospodine Šutanovac? Nema. Da li ima uslova da Ministarstvo odbrane pređe u stari Generalštab? Nema. Rekla – kazala.
Gospodine Šutanovac, kao što se vaš predsednik stranke, vajni, pre neki dan oglasio o Zakonu o radu, tako vi danas napadate zakon koji mi ne menjamo, koji ste vi doneli. Član 2. stav 4. je nešto što je u starom zakonu i što mi ne menjamo. Vi sada tražite da vam objasnim nešto što ste vi napisali i vi ga napadate.
Ne razumem, ne znam šta da vam odgovorim? Šta ste vi planirali kada ste doneli član 2. stav 4, gde kažete - odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno, a može se sprovoditi i u saradnji sa drugim državama u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Hajde, prosvetlite nas, kažite nam šta ste mislili, ko će da komanduje, a meni nije problem da vam odgovorim kako se i šta se mislilo u ovom članu, šta ste vi tada mislili, pošto sad napadate član koji ste vi doneli, a koji mi ne menjamo.
Čitav dan na rekla – kazala moram da odgovaram, objašnjavam. Ništa general Lacković ne suflira van onoga što piše u papirima. Zato su moji saradnici, ja im se neizmerno zahvaljujem. Zajedno su sa mnom jedanaesti sat ovde i neizmerno sam zahvalan svima njima na pomoći koju su mi dali danas da zajedno sa vama mogu da razgovaram. Voleo bih da imaju pravo i oni da mogu da vam odgovore na mnoge stvari. Sigurno je da bi mnogo stručnije od mene odgovorili i pukovnik Nikolić i general Lacković i general Zrnić i svi koji su danas ovde sa mnom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste svi da neko više zna o prisluškivanju građana od mene. Drago mi je zbog tog priznanja.
Godine 2009. tajno je nabavljen uređaj o kome gospodin Šutanovac priča, bez znanja VBA, koji je po saznanju, citiram izveštaj koji stoji u ovom trenutku u VBA, dat i po saznanju VBA dopremljen u VBA i zajedno sa operaterima mobilne telefonije, koji rade na teritoriji Srbije, ograničeno prisluškivanje mobilne telefonije, a samo zahvaljujući ljudima iz VBA. Taj uređaj je u podrumu VBA i nikada nije stavljen u upotrebu posle saznanja VBA da je kupljen tajno. Ne znam da li je to krivično delo. Neka o tome raspravljaju tužioci, ali sam spreman, samo da ne ugrozim šta je vojna tajna i šta je tajna, taj uređaj stoji i nije nikada stavljen u upotrebu. To je istina u ovom trenutku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam malo pre pričao o pričama rekla-kazala, pa izađe neko bez i malo odgovornosti i optuži vojsku za ovo i za ono, te nećemo ovo, te nećemo da sarađujemo sa onima, tako isto i vlada iz lada ili vlada iz hlada može da kritikuje i da daje neka svoja rešenja.
No, meni je jako drago da je jedan vrhunski pravni stručnjak potvrdio moje činjenice danas na pravno valjani način i jako sam zadovoljan današnjom raspravom. Zahvaljujem se svim mojim saradnicima i zahvaljujem se svima vama na vremenu koje smo danas proveli ovde i raspravljali o za Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane jako važnim zakonima. Nadam se da ćemo ovako konstruktivnu raspravu da imamo uvek kada je Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u pitanju. Još jednom veliko hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, još jedna neistina danas. Vi barem kao bivši ministar, pravili ste pet budžeta, i sada ste rekli da je Ministarstvu odbrane smanjeno pet milijardi, nekom drugom dato, a niste želeli da kažete da je po prvi put iz budžeta Ministarstva odbrane izbačen Fond SOVO kao posebna stavka i da je dobio ove godine po prvi put osam i po milijardi.
Budžet Ministarstva odbrane je veći nego prošle godine. Saberite cifre, a nećete da računate i ovo što moje kolege neće da vam kažu koliko profesora imamo koji na našoj Vojnoj akademiji isto kroz ova sredstva dobijaju kroz ugovore sa drugih fakulteta i drže nastavu na Vojnoj akademiji, koliko profesora imamo na VMA, koliko troškova imamo i putovanja za Bazu „Jug“, koliko imamo putovanja i u inostranstvu, a pričamo ovde konkretno o jednoj stavci – kabinet predsednika Vlade, koji je 2,5 miliona dinara i kabinet predsednika Vlade pokrajine, koji je 15,5 miliona. Odvojite te dve stavke i nemojte da gledate konsolidovani budžet za sve ono što Vlada i sva ministarstva imaju.
Ja vas razumem, ali, nažalost, a na sreću Vojske Srbije, ove godine je smanjeno samo za onaj deo, za 6,5%, koliko su nam plate smanjene u bruto iznosu. Hvala.

Hvala vam što ste napravili Univerzitet odbrane. Trebali ste da ga ponesete sa vama kad je vaš.
Zašto bi Vojsci Srbije trebao novac za vanredne situacije, sem za možda goriva, kao što piše u tom razdelu, jer je Ministarstvo komplet, MUP, taj deo za vanredne situacije je tamo? Pored toga, imamo posebno ministarstvo koje vodi Velimir Ilić, koje je zaduženo za saniranje posledica elementarnih nepogoda. Znači, mi u tom delu imamo samo za ono što nam je potrebno za gorivo i za pripremu sredstava i onih čamaca koje ste vi prodali, pa ih mi nismo sad imali, za vreme vašeg mandata.
Kao i ove godine, Vlada Republike Srbije je sve troškove koje je Vojska Srbije imala učestvovanjem u saniranju posledica poplava i spašavanju u prvom delu, i rasčišćavanju terena u drugom delu i pomoći na svim terenima gde smo bili, refundirala troškove Vojsci Srbije u kompletnom iznosu onako kako smo mi prijavili sve troškove koje smo u svim tim našim akcijama imali. Ne vidim ništa tu čudno. Zašto bi ja bio ljubomoran na to što je otišlo većim delom kod ministra unutrašnjih poslova ili kod ministra za vanredne situacije? Ne vidim šta tu vidite loše, pa prekoravate da bi ja trebao možda da se borim za više. Ja sam sa budžetom koji je Vojska Srbije dobila za 2015. godinu prezadovoljan, jer je on veći od budžeta koji je ona imala 2014. godine.
Pogledajte gde vam je Fond SOVO i koliko je Fond SOVO veći ove godine kao odvojena stavka, posebna stavka u odnosu na budžet za 2014. godinu, a imate taj kompjuter ispred vas. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Spomenuti su Alžir i Angola. Danas je premijer Vučić više puta rekao, mi nemamo problem uopšte da na mostu, koji je pokrenuo gospodin Đilas, pozovemo i gospodina Đilasa i gospodina Cvetkovića i gospodina Tadića i Balšu Božovića, naravno, u čije vreme je i potpisan taj ugovor, ali smo ga mi isplatili i mi smo sproveli tu celu priču. Isto pitam i za Alžir i za Angolu, što niste sproveli te poslove tamo, nego ih sada mi potpisujemo i završavamo?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nismo za Alžir?)

Nemojte, gospodine Šutanovac, da dobacujete. Nemojte na svaki, kako je rekao predsedavajući, vojni poziv da skačete. Imali ste vi mnogo takvih ugovora. Imali ste sa Gadafijem ugovor, pa ste išli na vojnu paradu i vodili jedinicu na vojnu paradu tamo. Znači, imalo je puno takvih ugovora, a mnoge od tih mi sprovodimo sada. Šta je tu problem? Hvala.

Razumem vašu žal za foteljom ministra i mnogo mi je drago da ste toliko zavoleli tu fotelju, ali ona nije nasledna i nikada više neki neće da se vrate u te fotelje.
Morate da pogledate prvo da je hala, za koju ste vi postavili kamen temeljac, otvorena u Užicu pre godinu i po dana. To je hala od 3.600 kvadrata, u kojoj se radi zrno. Danas smo otvorili halu za koju je kamen temeljac položio načelnik Generalštaba, Ljubiša Diković i državni sekretar Zoran Đorđević, pre godinu dana, u kojoj se radi čaura, 10.000 kvadrata, koju smo završili u zadnjih šest meseci.
Što se tiče ugovora, mi se trudimo da ih sprovedemo, jer su nam to značajna sredstva koja dolaze u našu namensku industriju. Znam samo da su pare odlaskom kod Gadafija tada trošene, jer je vođena jedinica od sto i nešto ljudi da paradira pred Gadafijem, a da nikakv posao vratili niste otud, a imali ste zato jake napade na paradu koja je sprovedena ovde u Beogradu posle 29 godina. Što niste ta sredstva potrošili ovde u Beogradu, pa da to pokažete građanima Srbije? Hvala.

Zahvaljujem. Obećao sam da neću da imam repliku na ovo. Zahvaljujem se za sve uvrede koje iznosite prema meni i prema Vojsci Srbije. Kada budemo na kraju ovog mandata ove Vlade za tri godine, onda ćemo da vidimo gde se Vojska Srbije nalazi tada, a gde se nalazila 2012. godine kad je na njeno čelo došao Aleksandar Vučić. Imamo jasne pokazatelje. Matematika je tu pa ćemo da vidimo šta su to sredstva koja su kupljena u periodu od 2000. do 2012. godine, koliko je tenkova prodato, istopljeno, uništeno, koliko materijalnih sredstava je Vojsci otišlo. Napravićemo analizu. Mi nemamo nikakav problem. Kao što nemamo problem da pokažemo i troškove ove naše parade, ne one vaše parade, nego ove naše parade koja je bila. Znači nikakav problem nemamo sa time da građani Srbije tačno znaju koliki i kakvi su troškovi bili za paradu. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi narodni poslanici, predlog zakona koji je pred vama potvrđuje se ugovor o trgovini naoružanjem koji je usvojila Generalna skupština UN od 2. aprila 2013. godine.
Kao prvi međunarodni dokument koji na sveobuhvatan način reguliše pitanje izvoza uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno transfera konvencionalnog naoružanja.
Pripreme i sami pregovori za usvajanje ovog ugovora su trajali sedam godina i on ujedno predstavlja prvi multilateralni sporazum, koji između ostalog definiše principe i kriterijume za izvoz naoružanja, koji su u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim međunarodnim obavezama u toj oblasti.
Ugovor o trgovini naoružanjem je usvojen u skladu sa članom 26. Povelja Ujedinjenih nacija, uspostavljanje, očuvanje mira i bezbednosti u svetu dok je njegov sadržaj razrađen u skladu sa smernicama Komisije za razoružanje u vezi sa međunarodnim transferima oružja koju je usvojila Generalna skupština Rezolucijom od 6. decembra 1991. godine.
Ugovor o trgovini naoružanja, rezultat je angažovanja velikog broja država članica UN, da se donese pravno obavezujući međunarodni dokument, koji na sveobuhvatan način reguliše principe, kriterijume i zabrane kojim će se države rukovoditi, prilikom odobravanja izvoza, uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno sva relevantna pitanja u vezi sa transferom naoružanja, kao i tipovima naoružanja, na koje se dogovoreni principi i kriterijumi, odnose.
Usvajanje ugovora o trgovini naoružanja su aktivno podržale države članice EU. Ugovor je do sada potpisala 121 država, a ratifikovale su ga 54, uz napomenu da je za stupanje na snagu potrebno da ga ratifikuje 50 država.
Skoro sve države iz našeg susedstva, osim BiH, nisu ratifikovale ugovor o trgovini naoružanja. Republika Srbija je potpisala ovaj ugovor 12. avgusta 2013. godine.
Ovaj ugovor reguliše kategorije naoružanja, na koje se odnosi zabrane, kriterijumi, o čemu svaka država vodi računa prilikom donošenja odluka o izvozu, kao i druga pitanja u vezi sa transferom naoružanja.
Jedan od ciljeva donošenja ugovora trgovine naoružanjem je da se smanji, što je moguće više, nelegalna trgovina naoružanja. S toga ovaj ugovor reguliše i pitanje u vezi sa tranzitom, posredovanjem i preusmeravanjem, a sve sa ciljem da se spreči ilegalna trgovina naoružanja koja poprima zabrinjavajuće razmere u svetu.
Potpisivanje, odnosno ratifikacija ugovora o trgovini naoružanja za Republiku Srbiju ne otvara novu obavezu u odnosu na postojeće zakonodavne regulative, jer je u svemu naše zakonodavstvo dovelo u sklad sa modernim standardima i politikom koja se primenjuje u oblasti izvozne kontrole naoružanja, odnosno sa standardima EU.
Ugovor o trgovini naoružanja, u osnovi kodifikuje principe i kriterijume o izvozu naoružanja, koji su definisani u kodeksu ponašanja EU, kojim je Republika Srbija pristupila 3. decembra 2008. godine i međunarodnu kontrolu izvoznih aranžmana za čije članstvo je podnela zahtev ili ima nameru da to učini.
Podsećam da je u tom smislu usvojen Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, novembra meseca 2013. godine i nedavno Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, koje su u celosti usaglašene sa principima i standardima EU, kao i relevantnim obavezama, koje nastaju na osnovu ovog ugovora.
Osnovni principi na kojima se zasniva ovaj ugovor su sledeći – prirodno pravo svih država na individualnu i kolektivnu samoodbranu, kako je predviđeno u članu 51. Povelje Un, odnosno poštovanje legitimnog interesa država da nabavljaju konvencionalno oružje, radi realizacije prava na samoodbranu i za mirovne operacije, kao i da proizvode, izvoze, uvoze i vrše transfer konvencionalnog oružja.
Rešavanjem međunarodnih sporova mirnim putem, ne ugrožavajući time međunarodni mir, bezbednost i pravdu, shodno članu 2. Povelje UN, uzdržavanja od pretnje silom, odnosno upotreba sile u međunarodnim odnosima protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti, bilo koje države i na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima UN, shodno članu 2. Povelje UN.
Nemešanje pitanja koja suštinski podležu unutrašnjoj jurisdikciji, bilo koje države, shodno članu 2. Povelje UN, poštovanje i obezbeđivanje poštovanja međunarodnog humanitarnog prava u skladu, između ostalog, sa Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, kao i poštovanje i obezbeđivanje ljudskih prava u skladu, između ostalog, sa Poveljom UN i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima.
Odgovornost svih država, da u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, efikasno regulišu međunarodnu trgovinu konvencionalnim oružjem, sprečavaju njegovu zloupotrebu, kao i da je primarna odgovornost svih država, da uspostavljaju i primenjuju svoj sistem unutrašnje kontrole i primena ovog ugovora na dosledan i objektivan način, bez diskriminacije.
Republika Srbije je jedan od značajnih proizvođača izvoznika proizvoda namenske industrije, a potpisivanje i ratifikacijom ugovora o trgovini naoružanja Republika Srbija će dalje ojačati svoje ukupne administrativne i druge kapacitete u ovoj oblasti.
Na taj način će se uključiti u grupu onih država koje izvršavaju svoje međunarodne obaveze, kada se radi o transferu konvencionalnog naoružanja, čime će potvrditi da u svemu sledi politiku, ciljeve i standarde EU u ovoj oblasti.
Republika Srbija je u fazi regulisanja svog statusa u međunarodnim izvoznim kontrolnim aranžmanima. Naime, 30. aprila 2013. godine, okončana je procedura i regulisan status u prestižnom međunarodnom izvoznom kontrolnom aranžmanu, grupi nuklearnog snabdevača, čija je postala 49 članica.
U toku je proces regulisanja statusa u prestižnom basenarskom aranžmanu, za koji je podnet zahtev još 2009. godine. Republika Srbija namerava da uskoro podnese zahtev i za regulisanje članstva i u drugim kontrolnim aranžmanima, kao što je australijska grupa, ZIGER Komitet i kontrolni režim za raketnu tehnologiju. Regulisanje statusa u ovim međunarodnim izvoznim aranžmanima je od posebnog značaja, jer se radi o jednoj od obaveza, u procesu pregovora sa EU.
Nakon usvajanja ugovora o trgovini naoružanjem, otpočele su intenzivne diplomatske aktivnosti, u cilju priprema za njegovu primenu, nakon stupanja na snagu.
Nekoliko država je već podnelo zvanične kandidature za sedišta budućeg sekretarijata ovog ugovora, a neke su kandidovale svoje predstavnike za buduće funkcije, šefa sekretarijata, takođe se paralelno odvijaju aktivnosti na osposobljavanju strana za njegovu primenu.
Republika Srbija želi da bude deo tih značajnih međunarodnih aktivnosti zašta će se otvoriti uslovi da u njima učestvuje u punom kapacitetu nakon što Narodna skupština usvoji Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije koji je potpisan u Madridu 13. marta 2014. godine.
Radi se o opštem sporazumu koji je Republika Srbija zaključila u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i ostvarenim dobrim bilateralnim odnosima sa Kraljevinom Španijom, saglasno sporazumu sa organizacijom Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksu o postupanju od 1. oktobra 2008. godine, i Sporazuma sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i upravljanje krizama od 26. maja 2011. godine, koji je potvrdila Narodna skupština.
Prema dokumentima NATO i EU koji uređuju ovu oblast, osnovni preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podatka su: da druga država ima institucionalne kapacitete, odnosno jedan organ nadležan za sprovođenje nacionalne politike za koju se koristi termin „nacionalni bezbednosni organ“, i da je nacionalna politika zaštita tajnih podataka definisana kroz nacionalno zakonodavstvo koji će urediti sve oblasti u zaštiti tajnih podataka, i da će uspostavljanje registarskog sistema za čuvanje i rukovanje tajnim podacima. Donošenje zakona o tajnosti podataka i uspostavljanje Kancelarije za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka u Republici Srbiji, ispunjeni su preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka.
Sporazumi ove vrste zaključeni su do sada sa Slovačkom Republikom, Republikom Bugarskom, BiH, Češkom Republikom, Slovenijom i Makedonijom.
Bilateralni odnosi sa Kraljevinom Španijom sa kojom su diplomatski odnosi uspostavljeni 1916. godine, veoma su dobri i karakterišu ih intenzivan politički dijalog. Glavni segmenti ukupne saradnje dve zemlje su visok stepen policijske saradnje, dobra vojna saradnja i ekonomska saradnja koja je ispod privrednih potencijala dve zemlje.
Kraljevina Španija aktivno podržava Republiku Srbiju u procesu evropskih integracija. Zastupa stav da je Republika Srbija zaslužila da dobije početak pregovora za članstvo jer je dokazala privrženost dijalogu, poštovala postignute dogovore, sprovela reforme i dala doprinos uspostavljanju dobrosusedskih odnosa u regionu. Zastupa principijelnu poziciju nepriznavanja tzv. „države Kosovo“, kao članica EU i NATO izražava zabrinutost zbog podrške institucija EU i evro-atlantskih struktura institucijama tzv. Republike Kosovo.
U okviru saradnje u oblasti odbrane i vojne saradnje potvrđen memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Madridu 9. marta 2009. godine. Najznačajnija saradnja ostvarena je u okviru multi-nacionalne operacije UN u Republici Liban, koje je Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u ovom trenutku učestvuje sa 141 pripadnikom u okviru španskog kontingenta.
Policijska saradnja bazira se na sporazumu o policijskoj saradnji u oblasti borbe protiv kriminala. Španska strana je zainteresovana za unapređenje saradnje u ovoj oblasti kroz realizaciju niza aktivnosti kao što su rad mešovite komisije, naučno-policijsku saradnju, tvining-projekte, nadzor granice i bolje korišćenje fondova EU.
Imajući navedeno u vidu Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje saradnje sa organom nadležnim za zaštitu tajnih podataka u Kraljevini Španiji, radi zaključivanja sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštita tajnih podataka. Zvanična inicijativa za saradnju sa španskom stranom pokrenuta je u junu 2012. godine, a konačan dogovor o počinjanju saradnje postignut je početkom 2013. godine, kada je španska strna ponudila nacrt sporazuma.
U toku pregovora uzajamno je predstavljeno nacionalno zakonodavstvo u oblasti razmene i zaštita tajnih podataka, organizacija, nadležnost organa u oblasti zaštite tajnih podataka u svim njegovim segmentima.
Predmetnim sporazumom koji je tipskog karaktera definišu se tajni podaci koji su predmet razmene, nadležni organi, oznake tajnosti, bezbednosni sertifikati, način korišćenja, umnožavanja, uništavanja i prenosa tajnih podataka kao i druga opšta pitanja.
Zaključivanje ovog sporazuma doprineće unapređenju bilateralne saradnje sa Kraljevinom Španijom u sektoru bezbednosti, zajedničkom delovanju protiv izazova, rizika i pretnji, saradnje državnih organa u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti.
Takođe, stvoriće se uslovi za saradnju svih državnih organa sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblast namenske industrije, proizvodnju roba i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da ćete ova dva zakona da izglasate u danu za glasanje. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, to što ste pričali gospodine bivši ministre, ne znam kakve ima veze sa temom dnevnog reda, ali nije mi teško da vam odgovorim na to.
Prvo ste rekli da trebamo da učinimo napor da „Prvi partizan“ izađe iz podruma ili rupe, kako ste nazvali. Očigledno da sve manje imate dobrih informacija koje dolaze kod vas iz Ministarstva odbrane, što sam naravno. Rekao sam i prošli put da će biti bitnije smanjeno, a 30. oktobra je bilo zakazano otvaranje nove fabrike „Prvog partizana“ i „Prvi partizan“ posle, eto koliko godina, a i vaš kolega to zna, napokon završava taj investicioni ciklus i mi više ništa nećemo imati od proizvodnje pod zemljom, kako je to ranije bilo.
Što se tiče direktora, meni je drago, dali ste odgovor građanima Srbije kad ste rekli - naša firma SDPR, odgovor košta kako i gde radi i po kojim firmama namenske industrije, tako da mi je drago da ste to rekli.
Kažete - direktori, menjamo direktore. Koji od direktora je zamenjen, a da nije nasleđen iz vremena 2007, 2008. godine? Da li je možda gospodin Gromović u „Zastava oružju“? Da li je gospodin Andrić u „Prvom partizanu“ iz Užica? Ja ne vidim, ako smo sada usaglasili statute svih preduzeća namenske industrije i želimo da raspišemo konkurse, kakav je to problem? Da li je nekome zabranjeno da konkuriše? Da li je onome ko je 11 godina direktor fabrike zabranjeno da konkuriše? Naprotiv.
Radi vaše informacije, 250 miliona je bio nivo izvoza koji smo imali u namenskoj industriji i malopre ste pokazali papir i vidite da taj trend stoji stabilno. To je i na vašem papiru, koji ste pokazivali medijima, vidite da to nije palo za ove dve godine, kako vi to kažete, i dalje držimo taj pozitivan i dobar trend. Naravno, slažem se sa vama, 1999. godine 90% kapaciteta namenske industrije je bilo uništeno. Uspeli smo da 2014. godine vratimo 95% kapaciteta. Polako vraćamo i neke fabrike koje su 2005, 2004, 2006. godine izgubile tretman, pravo da budu deo namenske industrije, kao što je „Trajal“ Kruševac, kao što je „14. oktobar“, kao što su „Krušik akumulatori“, i vraćamo im dozvole.
Zarad javnosti, mogu da vam pokažem, molim kamere da prikažu ovde kako je i koliko je dozvola izdato u periodu od 2008. do 2012. godine za proizvodnju i trgovinu vojnom opremom i naoružanjem i koliko je to urađeno u 2013. i 2014. godini. Godine 2008. smo imali izdatih 16 dozvola. To su egzaktni podaci. To su podaci koje možete da nađete gde god. Godine 2009. – 30, 2010. godine – 42, 2011. godine – 48, 2012. godine – 51, 2013. godine – 59 i za ovih 10 meseci u 2014. godini – 57. To je podatak koji i vi možete da proverite.
Što sle tiče prijema novih radnika, takođe, nemate dovoljno dobrih informacija. „Prvi partizan“ Užice je dobio saglasnost da primi novih 150 radnika zbog otvaranja novih pogona i proces prijema tih radnika je u toku. „Krušik“ je dobio saglasnost za prijem novih 100 radnika, ali, iskreno, mi ne možemo da se borimo kada ste nam ostavili 29 sekretarica i kada ste nam ostavili administrativnog osoblja, a 10 ili 20% su bili proizvodni radnici. Ne može više po kancelarijama da se sedi. Izvolite dobili ste mogućnost prekvalifikacije. Izvolite u pogone. Izvolite da proizvedemo ono što treba da bi mogli da izvozimo.
Meni je stvarno žao što smo tu možda udarili na nečiju svastiku, tetku, strinu, itd, ali imaju da rade. Pokazao sam vam prošli put podatke kolika je plata bila za vreme vašeg mandata i kako ona raste i da je u 2014. godini znatno veća, nego što je bila 2008. godine. Pročitao sam vam, gospodine Šutanovac.
Vaša priča oko nasleđenih direktora, ne znam ko je smenjen i ko je promenjen. Kažete – najveći poreski dužnici. Ko je dozvolio „Zastavi oružje“ da u periodu od 2000. do 2012. godine ne plaća doprinose, poreze i sve ostalo? Morate da znate da je ova Vlada, tj. Vlada prethodna, 2013. godine, donela zaključak kojim se vrši konverzija duga u preduzećima namenske industrije. Znate li da smo došli do problema. Došli smo do vašeg koalicionog partnera Verka Stefanovića ili Stevanovića, kako mu je već ime, u Kragujevcu, koji ne želi da izvrši konverziju duga u „Zastavi oružje“ i mi tu stojimo. Taj problem nemamo u Užicu. Taj problem nemamo ni u jednoj drugoj fabrici, nemamo u Trsteniku, nemamo nigde. Taj zaključak, o kome pričate da neko ne želi da ga donese, već donet 2013. godine. Čekamo lokalne samouprave kako bi ga sproveli.
Naravno, svi direktori, pa i ti koji su nasleđeni, idu na konkurs. Ministarstvo odbrane ima nadzorni karakter nad njima i traži da to bude po zakonu i po konkursu. Onaj ko bude mogao da garantuje da će svojim znanjem, svojim kapitalom da obezbedi stabilnu i pozitivno poslovanje tih fabrika biće izabran. Kako je njegovo ime? Nas to ne interesuje. Budite ubeđeni, za razliku od nekog prethodnog perioda, SNS neće da bira direktora po stranačkoj pripadnosti, nego po kvalitetu da tih 2.100 radnika, koliko imamo u „Zastavi“ u Kragujevcu, mogu da primaju urednu platu svakog petog ili 20-og. Ova Vlada je maksimalno posvećena da im pomogne u svim njihovim poslovima.
Što se tiče izgubljenih prihoda Ministarstva odbrane, pa i tu nemate dovoljno dobru informaciju, jer je u budžetu za 2014. godinu dodatih pet milijardi bilo namenjeno upravo za pokrivanje tih sopstvenih prihoda, koji su prešli direktno na budžet. To se odnosi na Karađorđevo, na VMA, kako bi uredili to stanje i da ne mogu da raspolažu sopstvenim prihodima i da čekaju od države da im budu dodata dodatna sredstva.
Što se VTI tiče, i tu nemate dobru informaciju, jedan deo za korišćenje aero-tunela, 70 miliona sopstvenih prihoda su ostvarili i ostalo im je za razvoj ta sredstva. Znači, nisu svima oduzeti sopstvenih prihodi. To mogu zvanično da vam dostavim. VTI ima sopstvene prihode koji im ostaju za dalji razvoj.
Što nismo „vrapca“ i „pegaza“ prikazali da lete na paradi? Zato što smo imali uključene ometivače koje je proizveo VTI, pa je onda bio problem sa televizorima gde niste mogli da gledate paradu non-stop, zato što smo imali najave da su pojedine grupe želele na tu vojnu paradu da bace ljagu, senku ili kako god. To je ono što je uključeno bilo prilikom utakmice između Partizana i Bešiktaša, da ne može da se desi incident kakav smo imali pre nekih 20 dana. To je takođe zasluga VTI-a.
Što se tiče transfera tehnologija, moram da vam kažem gospodine Šutanovac, da nije nekih bivših, vaših predsednika, koji sada idu i lobiraju za strane firme naoružanja i po Azerbejdžanu i po nekim drugim zemljama i dva dana pre dolaska ministra odbrane Republike Srbije, oni idu da nude proizvodne programe nekih drugih zemalja, sigurno da bi Srbija imala značajnije rezultate u transferu tehnologije i svega ostalog.
Sve ovo što iznosite, ja vas molim, sve manje imate dobrih informacija. Ne znam zašto se to dešava, ali nije tačno, kao što nije tačno ni da je SDPR primio toliki broj novih radnika, ali moram da vam kažem, SDPR je pomogao budžet Republike Srbije sa preko 30 miliona evra, u ovom trenutku kada nam je to najpotrebnije.
Takođe, stalno pričate o smanjenju. Ovim rebalansom, ova Vlada je bitno povela računa o Ministarstvu odbrane. Vidite i sami, kada uzmete rebalans da nama nisu smanjeni, upravo zbog potreba vojske, zbog velikih obaveza koje je vojska imala i prilikom spašavanja unesrećenog naroda u ovim elementarnim poplavama i svega ostalog što smo u 2014. godini imali, tako da Ministarstvo odbrane, iskreno, samo može da bude zadovoljno na sve ono kako je Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije u ovom trenutku opredelila sredstva za našu dalju modernizaciju. Hvala puno.

Hvala vam puno na lepim rečima.
Ostao sam dužan odgovor na pitanje kodifikacije, a i vi ste sada spomenuli taj deo, vojne opreme po NATO standardima, koje je prethodni govornik spomenuo. Tu ne da nije zaustavljena kodifikacija, kako je rečeno da je zaustavljena, već mi sredinom novembra u Luksemburgu bivamo primljeni na drugi nivo članstva, što je najviši nivo kada je u pitanju Partnerstvo za mir sa članicama NATO saveza. Znači, Vojska Srbije intenzivno radi na kodifikaciji i evo, kažem, sredinom novembra bićemo primljeni na drugi nivo, što je, slažete se, jako dobro, upravo zbog izvoza naoružanja u zemlje članice NATO. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, vi znate gospođo Filipovski, da meni nikad nije teško vama da odgovorim, i da uvek to činim sa zadovoljstvom, dobijate vi ove izveštaje samo ne preko ovog odbora, nego preko drugih odbora, tako da taj izveštaj uredno ide onako kako Odbor za odbranu i bezbednost i finansijske poslove. Tako da taj izveštaj ide njima, da ne bi duplirali ovaj postupak, molim vas.

Ja sam malopre bivšem ministru odbrane odgovorio da je 2013. godine doneta Odluka Vlade Republike Srbije o konverziji duga za sva preduzeća namenske industrije. Međutim, lokalne samouprave, pojedine, nisu sprovele svoj deo posla i zato to nije završeno. Jedno od tih koje se uporno bori da to ne uradi jeste upravo bivša, sada već čini mi se, lokalna samouprava grada Kragujevca.
Kada oni budu prihvatili da deo poreskih obaveza tih preduzeća izvrše konverziju duga i da uđu u vlasništvo u tim preduzećima, nikakav problem neće biti da ćemo time da relaksiramo ta preduzeća. Nije samo za vodu, nego i za neke druge stvari i to je veliki dug. „Zastava“ ima najveći dug, tačno je. Ali, moram da se pohvalim danas ovde pred vama i pred građanima Srbije, da je „Zastava oružje“ krenula da plaća sve poreze, sve doprinose, sve prinadležnosti koje je dužna od prošlog meseca i jedan od uslova da imaju maksimalnu podršku i Ministarstva odbrane jeste upravo da sve svoje obaveze uredno izmiruju, jer je to prihod i lokalnih samouprava.
Što se tiče „vrapca“ i „pegaza“, meni je žao što ste to tako shvatili i uplašili ste se, vidim po vama, oni nisu mogli da lete zato što smo uključili ometače i nije bilo dobro da …