Izabrali smo da ih prikažemo, jedan deo kroz specijalnu brigadu „vrapca“, da li oni sad lete iznad kolone ili su bili na kamionima, ali je to ono što smo mi uspeli da proizvedemo, što je naša domaća pamet uspela da proizvede. Svaka čast Vojnotehničkom institutu, upravo kao što je malopre poslanik Đukanović rekao. Ti ljudi rade, rade dobro. Ove godine su imali 70 miliona sopstvenih prihoda iz aerotunela samo, a radili su za strane zemlje ispitivanja, Turska i da ne nabrajam sve ostale.
Takođe, jako bitna stvar, iako smo imali pokušaje da neke strane kompanije uđu i u kontrolu igara na sreću i svega, naš Vojnotehnički institut je dobio i tu mogućnost da može zajedno sa Lutrijom Srbije da ima sve sertifikate i da svoju domaću pamet i povežemo naša preduzeća, a ne da nam novac ide van zemlje.
Što se kasetne municije tiče, ja očekujem, obzirom da se ne radi samo o našoj volji i samo o našoj želji da to uradimo, naravno, svesni smo toga i koliko su nedaća i nesreća pretrpeli građani Niša od te kasetne municije, čekamo i na ostale naše partnere sa kojima to trebamo. Nemamo mi problem, jer mi je nemamo u naoružanju da bi prihvatili taj sporazum o uništenju kasetne municije. Hvala.

Hvala vam gospodine narodni poslaniče, što se sekirate iskreno za namensku industriju, za Ministarstvo odbrane. Moram par stvari samo da vas demantujem, naravno, hvala vam na podršci da se bavim vizijom i hoću da se bavim vizijom, ali onog trenutka kad počnu više da ne izlaze laži i rekla-kazala priče iz Ministarstva odbrane i da se to pred građanima Srbije na taj način priča.
Prvo, rekli ste da su smenjena dva direktora, Stevan Nikčević je postao državni sekretar u Ministarstvu trgovine, nije smenjen, otišao je čovek na veću funkciju u odnosu na onu gde je bio.
Drago mi je da ste sada rekli građanima Srbije da ste bili u SDPR, prošli put ste negirali bilo kakvu vezu sa SDPR i da ste zamrznuli vaš status u SDPR. Vas kad završite poslanički mandat čeka mesto u SDPR. Da li je tako? I nije čudno što imate neke informacije koje nažalost nisu baš tačne.
Prvo, zato što kažete da sam otvorio pogon, ne bio je planiran da se otvori sada, ali nisam želeo da ga otvorimo sada zato što Bezbednosno-informativna agencija proverava kako i na koji način je došlo do probijanja investicione cene u „Prvom partizanu“ Užice. Nećemo nigde gde god ima bilo kakvih radnji, da ih tako nazovem, da odemo da otvaramo nove pogone.
Znači, trebalo je, meni je drago da ste vi stavili kamen temeljac, stavljen je kamen temeljac i na ovu fabriku van grada, međutim, pristupni putevi mnogo koštaju da bi se uradili da bi mogli taj deo pogona isto da završimo. Ali, onog trenutka kada sve ovo bude jasno šta je ko radio i kolika je bila prvobitna cena te investicije i koliko se na kraju uradilo, otići ću vrlo rado da zbog građana Užica, da zbog radnika „Prvog partizana“ Užice, da otvorim taj pogon tamo i evo pozivam i vas, da kao bivši ministar zajedno, a vi ste položili kamen temeljac otvorimo taj deo.
To što pričate o kasatnoj municiji i o tome, ne bih danas komentarisao to. Vas možda ne drži obaveza čuvanja tajne, a ja moram da se brinem o sistemu u kome sam u ovom trenutku prvi čovek i ne mogu da takve informacije kao što ste vi rekli da iznosim danas, pre svega, što ste vi u neko vreme vašeg ministrovanja potpisali određene ugovore koji su nas obavezivali na neke stvari. Hvala.

Hvala uvaženi profesore Pavićeviću na ovim pitanjima.
Prvo, treba po ko zna koji put da ponovim ovde i pred vama i pred građanima Srbije da je RS i Vojska Srbije vojno neutralna i da to što sarađujemo sa zemljama, kako ste pročitali, članicama EU i NATO nije ništa što već nije imalo praksu u svetu. Švajcarska je takođe vojno neutralna i sarađuje i sa jednima i sa drugima, Austrija i niz drugih, Irska, Švedska. To sam već jednom prilikom pričao.
Znači, podizanjem operativnih sposobnosti Vojske Srbije imamo i to ponavljamo partnere i na istoku i na zapadu. Želimo sa svima da sarađujemo i da imamo dobre odnose. Ne vidim to što ste pročitali šta vam tu nije jasno.
Što se tiče letenja, ulazite u neke stvari i za razliku od nekih drugih bivših ministara potpisao sam i određene i obavezao se na čuvanje nekih tajni. Neki drugi nisu na žalost. Postoje tu i bezbednosne procene koje su bile prisutne prilikom Vojne parade, prilikom prisustva predsednika Putina i naravno da smo morali tome da odgovorimo. Ali, nikako nije tačno, jer ukoliko hvalite sa jedne strane Vojno tehnički institut, onda kažete da nije mogao da leti zato što nije spreman, tu ste kontradiktorni poprilično.
Znači, apsolutno sve što je VTI iznedrio ispravno je. Završavaju se procesi u Tehničko opitnom centru i mi ta sredstva imamo na upravljanje. Sada, da li je bilo baš … Nisam video neku vojnu paradu u svetu da su letele bespilotne letelice iznad tenkova, mašina. Ništa ne znači ni to što su bile na samim kamionima, ali mi smo tu u proizvodnji.
Da ste bili zajedno sa mnom na Aeromitingu u Vršcu, mogli ste da vidite kako „Pegaz“ leti. Pozvaću vas sledeći put. Nije mi teško. Hvala vam puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako puno istine ima u ovome što bivši ministar priča, ali treba da se seti nečega da je tek u januaru mesecu 2014. godine direktor koji je tamo sedam godina od vas ostao da bude generalni direktor, promenjen. Te podatke koje imate, oni su javni i to nije problem. Ništa mi novo niste rekli.
Međutim, morate da znate da je plata 2008. godine u „Krušiku“ bila 26.545 dinara, 2009. godine 30.145 dinara, 2010. godine 31.694 dinara, 2011. godine 31.592, a danas je 38.304 dinara.
Pri tome, 554 miliona je izvoz. Ja sam ćutao, slušao vas, nisam dobacivao ništa. Blizu 600 miliona za prvih osam meseci ove godine je izvoz direktan, bez prometa koji imaju sa Vojskom Srbije.
Molim vas, ne postoji problem da sednemo sa svim sindikalcima, jer oni su uključeni u svaki moj odlazak, u svaku od ovih fabrika koje ovde imamo, a mogu i za Utvu da vam kažem isto podatke, pošto vidim da se i oko Utve sekirate, samo nemojte vi da mi zovete sindikate i samo nemojte vi da razgovarate sa njima, ja vas molim.
Situacija je dobra, država misli o preduzećima namenske industrije. Preduzeća namenske industrije mogu da budu značajan pokretač reindustrijalizacije Srbije i mi i ova Vlada i ovaj premijer koga optužujete da je obećao, da nije izvršio, a znate da to nije tačno, i razumem vas što vi morate politički da pričate i šta morate da kažete sve, ali nemojte tako, jer bitno i značajno bolje rezultate imamo nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu.
Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, potvrđivanjem međunarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti zabrane širenja konvencionalnog naoružanja, streljačkog i lakog oružja, kao i oružja za masovno uništenje Republika Srbija je kao članica UN prihvatila i u potpunosti realizuje svoje međunarodne obaveze na ovom planu, pre svega u oblasti poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN, preporuka OEBS-a i odluka EU.
Izvozna kontrola je preventivna mera kojom se obezbeđuje da izvezena roba ne bude iskorišćena u svrhu nelegalnih ili nepoželjnih aktivnosti u drugim zemljama i regionima.
Efikasna primena zakona kojima je propisana izvozna kontrola i primena sankcija u slučaju njenog kršenja zahteva poštovanje pravila izvoza propisanih zakonom, kao i angažovanje širokog kruga nacionalnih aktera, uključujući carinu, policiju, obaveštajne i sudske službe.
Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je deo seta zakona u oblasti izvozne kontrole, čijim usvajanjem će Republika Srbija u potpunosti usaglasiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU.
Prvi takav zakon stupio je na snagu novembra 2013. godine i to je Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 95 od 2013. godine. Materija izvozne kontrole do tada je bila regulisana jednim zakonom, Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, „Službeni glasnik Srbije i Crne Gore“ broj 705 i 805. Donet je 2005. godine u vreme postojanja bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji je u značajnoj meri prevaziđen.
Imajući u vidu da u zakonodavstvu EU oblast kontrole izvoza robe dvostruke namene pripada delu zajedničke trgovinske politike, ova oblast je definisana obavezujućim propisima za države članice, među kojima je najznačajnija regulativa 428 iz 2009. godine.
Oblast kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme spada u takozvani drugi stub evropskog zakonodavstva. Spoljna politika, odbrana i bezbednost i njeno regulisanje prepušteno je državama članicama, s time što postoje obavezujuće smernice i kriterijumi koji moraju biti primenjeni u nacionalnom zakonodavstvu država članica.
Ovo se pre svega odnosi na kriterijume za izdavanje dozvola koje su propisane takozvanom zajedničkom pozicijom EU.
U tekst Predloga zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme uneti su navedeni kriterijumi zajedničke pozicije, tako da će se njegovim stupanjem na snagu steći uslovi da oni budu primenjeni u zakonodavstvu Republike Srbije.
Predlog navedenog zakona u potpunosti usklađen je sa Ugovorom o trgovini naoružanjem kao prvim dokumentom u ovoj oblasti usvojenim na nivou UN. Ugovor je Republika Srbija potpisala avgusta meseca 2013. godine, a njegova ratifikacija je u toku. Rešenje i standardi predviđeni navedenim ugovorom u potpunosti su ugrađeni u tekst predloženog zakona.
Konačno, ništa manje značajna za donošenje Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme nije i činjenica da se njegovim usvajanjem i stupanjem na snagu stiču uslovi za prijem Republike Srbije u Vasenarski, aranžman koji predstavlja značajni kredibilan međunarodni kontrolni režim. Naime, Republika Srbija je zahtev za članstvo u režimu podnela je još 2009. godine, ali ni do danas nije primljena. Jedan od najvažnijih uslova za prijem bilo je upravo usvajanje novog zakonodavstva usklađenog sa međunarodnim standardima u oblasti izvozne kontrole.
Predlogom ovog zakona stvaraju se normativne pretpostavke za ispunjavanje osnovnog cilja - uspostavljanje jačeg sistema kontrole i nadzorom u oblasti izvoza, uvoza, transporta i tranzita naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa tom robom, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljno-političkih interesa Republike Srbije i nijednog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja njenih međunarodnih obaveza.
Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizma zaštite u izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transporta i tranzita, te ograničiti mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika da dođu do nezakonito izvezenih roba, tehnologija i unapredi sistem unutrašnje sigurnosti privrednih subjekata koji obavljaju navedene poslove u oblasti naoružanja i vojne opreme.
Predloženim zakonom se utvrđuje da se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, utvrđen Nacionalnim kontrolom listom naoružanja i vojne opreme, vrši na osnovu dozvole. Nacionalni kontrolni list naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine. Važeća Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene usvojene odlukom Vlade jula meseca ove godine, objavljeno u „Službenom glasniku“ 76 iz 2014. godine i u potpunosti je usklađena sa važećom listom ove robe u EU za 2014. godinu, koja je usvojena aprila meseca ove godine.
Najznačajnije novine koje su obuhvaćene predloženim zakonom su sledeće – precizno se uređuje oblast registracija, odnosno uslova i načina za sticanje prava, pravnih lica i preduzetnika za obavljanje poslova, izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Utvrđuje se nadležnost Ministarstva i trgovine i turizma i telekomunikacija za vođenje registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme. Njime se daje ovlašćenje Ministarstvu za donošenje podzakonskog akta kojim se propisuje način vođenja registra, kao i obrasci zahteva za upisa u registar. Posebni uslovi koje lice koje podnosi zahtev za upis u registar mora da ispuni, a koji su od značaja za zaštitu bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i uvodi posebna pisana saglasnost podnosioca zahteva za upis u registar, kako bi bio podvrgnut takvoj vrsti provere.
Daje se mogućnost produženja važenja izdate dozvole, do sada je važila godinu dana od dana izdavanja, na rok do okončanja ugovora, a najduže do tri godine. Na taj način se u praksi olakšava privrednim subjektima koji zaključuju dugoročne ugovore za izvoz naoružanja i vojne opreme ili pružaju usluge u inostranstvu.
Propisuje se rok za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola i to deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvole Ministarstva odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i BIA.
Na ovaj način je izbegnuta mogućnost da se fiksiranjem rokova za izdavanje dozvole podnosilac zahteva eventualno obrati sa zahtevom za naknadu štete, a sa druge strane, ostavlja mogućnost organima u postupku odlučivanja da sve potrebne provere izvrše neopterećeni kratkim rokovima.
Propisuje se obaveza izvoznika, uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći da pre započinjanja posla izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći utvrdi da li predmet roba ili usluga spada u vojno naoružanje. U skladu sa odredbama ovog zakona predviđa se posebna saglasnost za izvoz tehnologije, odnosno izdavanja dozvole za otpočinjanje pregovora koji uključuju izvoz tehnologije. Naime, u praksi se dešavalo da privredni subjekti ugovore posao kojim se predviđa izvoz tehnologije u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme, za koji ne dobiju saglasnost pa dolazi do raskida takvih ugovora, zahteva za nadoknadu štete i drugo.
Precizno se definišu i kriterijumi za odlučivanje po zahtevu za izdavanje dozvola, a predviđena je mogućnost automatskog odbijanja zahteva za izdavanje dozvola po osnovu prva četiri kriterijuma, a na osnovu mišljenja Ministarstva spoljnih poslova, kako i u zakonodavnoj praksi država članica EU.
Predviđa se mogućnost izdavanja dozvola po tzv. posebnoj, skraćenoj proceduri, kada je u pitanju roba koja pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama zemlje, a radi učešća predstavnika te zemlje u multinacionalnim operacijama, na međunarodnim vežbama ili po osnovu obaveze koje proističu iz članstva zemlje u međunarodnim organizacijama ili po osnovu međunarodnih ugovora.
Na isti način se po skraćenoj proceduri predviđa izdavanje dozvola za tzv. nekomercijalni izvoz i uvoz ove robe, na primer, u svrhe učešća na međunarodnim sajmovima, izložbama, kao i robe stečene po osnovu poklona ili nasleđa. Preciznije je uređena situacija kada dozvola prestane da važi, kao i kada se dozvola menja. U zavisnosti od vrste izmene, odnosno da li je u pitanju formalna ili materijalna izmena, dozvola se izdaje po novoj, sprovedenoj redovnoj proceduri ili se dozvola samo menja rešenjem nadležnog ministarstva, bez pribavljanja prethodne saglasnosti organa koji učestvuje u postupku izdavanja dozvola.
Reguliše se slučaj, čest u praksi, kada je dozvola izdata u tzv. izvoznom ograničenju u smislu zabrane ponovnog izvoza robe bez prethodne saglasnosti države porekla ili prodavca robe, kada se radi o robi uvezenoj u Republiku Srbiju, odnosno kada krajnji korisnik robe izvezen iz Republike Srbije zatraži saglasnost za njen ponovni izvoz ili dalju prodaju. U takvim slučajevima predviđeno je da se radi dobijanja saglasnosti sprovede kompletna procedura propisana Zakonom za izdavanje dozvole.
Konačno, novim zakonom se daje mogućnost da privredni subjekat, u većinskom stranom vlasništvu, može da obavlja poslove izvoza, odnosno uvoza naoružanja i vojne opreme. Naime, važećim Zakonom o stranim ulaganjima „Službeni list SRJ“ broj 3 iz 2002. godine i broj 5 iz 2003. godine, propisano je da firma koja je u većinskom stranom vlasništvu ne može obavljati poslove proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme. Ovakva odredba je u velikoj meri prevaziđena i limitirajuća u smislu privlačenja stranih ulagača koji bi investirali u ovu oblast, pa je predloženo njeno ukidanje.
Predviđena je mogućnost izricanja, pored novčanih kazni, i kazni izricanja određenih zaštitnih mera, shodno odredbama novog Zakona o prekršajima, „Službeni glasnik“ Republike Srbije broj 65 iz 2013. godine.
Tekst nacrta zakona je podeljen u sedam delova. Prvi deo sadrži uvodne odredbe. Drugi deo sadrži odredbe o uslovima za vršenje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći. Treći deo sadrži odredbe o dozvoli. Četvrti deo sadrži odredbe o transportu i tranzitu naoružanja i vojne opreme. Peti deo sadrži odredbe o nadzoru. Šesti deo sadrži kaznene odredbe. Sedmi deo sadrži prelazne i završne odredbe.
Namenska industrija Srbije ima značajan potencijal za razvoj. Srbija je najveći izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. Ovo je utoliko značajnije ako se ima u vidu da su kapaciteti fabrika tzv. namenske industrije gotovo potpuno uništeni tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Ponovo su uspostavljene veze sa tradicionalnim partnerima, pre svega sa Irakom, izvozne snage SAD, koje su do nedavno bile u toj zemlji. S tim u vezi, potrebno je više ulaganja u kapacitete namenske industrije, prevashodno radi poštovanja preuzetih obaveza i ugovorenih rokova isporuke, povećati stepen realizacije sklopljenih poslova. Sadašnji nivo realizacije kreće se od 25 do 30% ugovorenih poslova. Značaj namenske industrije je utoliko veći što ta industrija ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni sa inostranstvom.
Od prihoda ostvarenih izvozom je moguće vršiti modernizaciju vojnih snaga Srbije i ulagati u revitalizaciju postojećih kapaciteta namenske industrije i konačno usmeriti veća sredstva u istraživanje i razvoj naoružanja i vojne opreme.
Od 2005. godine prati se i analizira broj ukupno izdatih dozvola za izvoz, odnosno uvoz kontrolisane robe u ministarstvu nadležnom za poslove spoljne trgovine. Ako posmatramo statistički, konstantno je rastao broj izdatih dozvola za izvoz i uvoz, kao i njihove vrednosti.
Izvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdate su 274 dozvole u vrednosti od oko 76 miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 300 dozvola u vrednosti od 346 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdate su 372 dozvole u vrednosti od 300 miliona američkih dolara, u 2008. godini izdate su 343 dozvole u vrednosti od 571 miliona dolara, u 2009. godini izdato je 360 dozvola u vrednosti od 467 miliona dolara, u 2010. godini izdato je 348 dozvola u vrednosti od 757 miliona dolara, u 2011. godini izdate su 324 dozvole u vrednosti 369 miliona dolara, u 2012. godini izdato je 366 dozvola u vrednosti od 460 miliona dolara, u 2013. godini izdate su 444 dozvole u vrednosti od 775 miliona dolara, a u 2014. godini za prvih šest meseci izdato je 190 dozvola i nemamo još uvek vrednost u dolarima.
Uvoz naoružanja i vojne opreme: u 2005. godini izdato je 59 dozvola u vrednosti od pet miliona američkih dolara, u 2006. godini izdato je 100 dozvola u vrednosti od 12 miliona američkih dolara, u 2007. godini izdato je 135 dozvola u vrednosti od 57 miliona dolara, u 2008. godini izdato je 176 dozvola u vrednosti od 129 miliona dolara, u 2009. godini izdate su 182 dozvole u vrednosti od 111 miliona dolara, u 2010. godini izdate su 152 dozvole u vrednosti od 79 miliona dolara, u 2011. godini izdato je 148 dozvola u vrednosti od 55 miliona dolara, u 2012. godini izdate su 134 dozvole u vrednosti od 30 miliona američkih dolara, u 2013. godini izdate su 193 dozvole u vrednosti od 54 miliona dolara i u prvih šest meseci 2014. godine izdate su 103 dozvole.
Ako uporedimo podatke o uvozu i izvozu naoružanja, vidi se da je, na primer, 2013. godine izvoz naoružanja i vojne opreme bio gotovo 15 puta veći od uvoza, što znači da je po ovom osnovu ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Napominjem da su sve vrednosti izražene u američkim dolarima proračunato po kursu Narodne banke na dan 31. decembra za godinu za koju se podnose.
Vlada Republike Srbije jednom godišnje usvaja izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom, a u skladu sa obavezom iz člana 28. Zakona. Poslednji pripremljeni izveštaj za 2012. godinu objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 75/14 i dostavljen Narodnoj skupštini Republike Srbije radi informisanja.
Do sada su već predstavljeni izveštaji za 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godinu. Treba napomenuti da se izveštaji naizgled pripremaju i objavljuju sa jednom godinom zakašnjenja, ali je to zbog činjenice što sadrže podatke o realizaciji po izdatim dozvolama, a da se dozvole shodno zakonom izdaju sa rokom važenja od jedne godine.
Prilikom izrade izveštaja poštovane su preporuke EU po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima EU i upotrebljivu svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Otišao sam čak i korak dalje, pa naš izveštaj sadrži podatke o realizaciji koje ne sadrže izveštaji zemalja članica EU. Izveštaj sadrži informacije o nacionalnom zakonodavstvu u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, sistemu izvozno-uvozne kontrole, međunarodnoj saradnji i statističkom pregledu podataka o izvozu i uvozu kontrolisane robe.
U aneksima su prikazani podaci o licima koja su upisana u registar lica, a koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, o izdatim dozvolama i realizaciji izvoza, odnosno uvoza, njihovoj finansijskoj vrednosti, količini i opisu kontrolisane robe prema destinacijama i zemljama krajnjim korisnicima, kao i podacima odbijenih zahteva za izdavanja dozvola. Ukupan broj lica upisanih u registar za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom na dan 28. juli 2014. godine je 176.
Ministarstvo vodi sopstvenu bazu podataka o izdatim, oduzetim i realizovanim dozvolama. Baza je zahvaljujući međunarodnim donacijama inovirana, kao i oprema koju zaposleni koriste. Ovo je doprinelo, pored ostalog, i bržem izdavanju dozvola, čemu su sva relevantna ministarstva dala svoj doprinos, pa taj proces sada traje oko 25 dana, a zakonom je propisano 30 dana. Sa daljim unapređenjem baze treba nastaviti u tom smislu, jer imamo konstantni problem sa nedostatkom sredstava.
Značajno je pomenuti da se nacionalne kontrolne liste Republike Srbije usaglašene sa relevantnim listama EU. Nova nacionalna kontrola lista naoružanja i vojne opreme usvojena je u junu 2014. godine, dok je nova nacionalna kontrolna lista dvostruke namene usvojena u februaru 2013. godine i obe su u skladu sa listama koje se nalaze na snazi u EU.
Posebno treba istaći redovne konsultacije sa predstavnicima privrede. Ministarstvo redovno jednom godišnje održava seminar za privredu, koji predstavlja dobru priliku da privrednici razmene iskustva između sebe, kao i sa predstavnicima ministarstva i drugih državnih organa koji učestvuju u postupku izdavanja dozvola i da iznesu svoje probleme i dileme sa kojima se suočavaju prilikom obavljanja poslove spoljne trgovine kontrolisanom robom. Poslednji takav seminar održan je u decembru 2013. godine, i to prilikom je predstavljen nacrt zakona o izvozu – uvozu naoružanja i vojne opreme i razmenjena su mišljenja sa predstavnicima privrede o njegovim predloženim rešenjima.
Izvinjavam se, ja sam pod visokom temperaturom, tako da vas molim za malo razumevanja.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska Narodna Republika Alžir odabrala je Republiku Srbiju za strateškog partnera u obnovi, modernizaciji svoje odbrambene industrije. Dosadašnja saradnja sa Demokratskom Narodnom Republikom Alžir razvijana je prvenstveno kroz vojno-ekonomsku i vojno-obrazovnu saradnju, što će ubuduće biti prioritet uz očekivanje njenog daljeg unapređenje, jer su sveobuhvatnog razvoja.
U skladu sa navedenim, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane, koji je potpisan u Beogradu 12. februara 2014. godine. Sporazum je izrađen u skladu sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora i u potpunosti je saglasan sa Bečkom konvencijom o ugovorenim pravima.
U navedenom sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir opredeljuju se osnovni ciljevi i principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštite tajnih podataka iz oblasti odbrane između vlada Srbije i Alžira, odnosno njihovih nadležnih organa, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države, kao i miru i bezbednosti u svetu.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog sporazuma jeste uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih odbrambenih podataka, kao i osnovne principe pristupa tajnim podacima, obaveze ugovornih strana, načina prenosa podataka i postupak u slučaju neovlašćenog otkrivanja tajnih podataka. Takođe, sporazum sadrži prelazne i završne odredbe koje se odnose na troškove rešavanja sporova, stupanje na snagu, kao i izmene i dopune sporazuma.
Stupanjem na snagu predloženog zakona bili bi ispunjeni prethodni uslovi za realizaciju potencijalnih oblasti saradnje u narednom periodu, i to u vezi zajedničkih projekata u oblasti naoružanja i vojne opreme, zajedničkog opremanja i modernizacije oružanih snaga, transfera tehnologije i razmeni iskustava, školovanje i usavršavanje oficirskog kadra, školovanje i usavršavanje na postdiplomskim studijama na medicinskom fakultetu VMA, kartografija, školovanje civilnih pilota, modernizacija procesa proizvodnje postojećih fabrika, projektovanje i adaptacija specifičnih podzemnih infrastruktura, izgradnja vojnih bolnica, stambenih objekata i rashladnih skladišta.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu navedeno, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.

Hvala gospodine predsedavajući.
Prvo, moje izvinjenje što me niste čuli, ali niste mogli da me čujete zato što ste pričali vi sa te strane. Pa, dobro, molim vas, znam da ste vi uvek inspirativni u vašim govorima i ne možete sad da me nadglasate.
Prvo, ne slažem se sa vama da nije moja materija, jer je Ministarstvo odbrane aktivno učestvovalo u izradi ovog zakona i to je jasno. To što ministar Ljajić nije tu, i zbog obaveza nije mogao da bude, mislim da to što sam pročitao uvodni tekst ne znači da nisam uključen u to i da ne mogu da branim ovaj zakon pred vama. Kako ste vi kao bivši ministar odbrane toliko informisani i ja sam sebe morao da informišem. Doduše, vama to i ide zato što ste i zaposleni u takvoj firmi gde radite sa naoružanjem, pa onda možete i da imate više podataka od ostalih narodnih poslanika.
Prvo pitanje vaše je bilo da li ćemo da pokažemo nešto novo. Sačekajte 16, dođite, izađite na Ušće, prošetajte i videćete šta to Vojska Srbija jeste uradila u proteklih dve godine.
Kažete, sindikati namenske industrije. Ja sa sindikatima svih fabrika namenske industrije razgovaram, obilaze se fabrike i jedino jedna fabrika u sistemu namenske industrije koja u ovom trenutku duguje najviše para državi Srbiji, a nastala su dugovanja u periodu od 2000. do 2012. godine i na prvom je mestu ukupnog duga svih preduzeća srpskih, na prvom mestu po veličini duga jeste „Zastava oružje“. I tamo ćemo sledeće nedelje da razgovaramo. I tamo sindikat vodi fabriku, ne vodi ga poslovodstvo, a ostao je taj sindikat i poslovodstvo još iz nekog perioda od 2000. do 2012. godine.
Nije tačno da je transfer tehnologija nastao, kako ga vi vremenski određujete, samo u periodu od pre dve i nešto više, kako ste rekli, i od pre pet godina. Moja zadnja poseta nekim zemljama je upravo rezultirala dolaskom novih ugovora, velikih, pričali smo o jednom od 60 miliona evra koji smo završili sad u ovom periodu.
Što se zakona samog tiče, sve ovo što ste vi sad izneli, pa vi ste to imali i u prethodnom periodu, što vi niste promenili tada? Sve ono što sada kritikujete, što mi želimo, pazite, kažete, evo u članu 16. – rok izdavanja dozvole je 10 dana. Pa, šta je tu problem sad? Šta je tu sad problem? Sad odjednom ni rok nije dobar od 10 dana, a do sad ste imali rok neograničen da nekoga ne, da mu obustavite. Znači, sve to što ste imali, kažete sada imamo situaciju. Pa, zar je niste imali ranije? Mi želimo to ranije. To što vi pričate sada je bio vaš zakon koji ste mogli da izmenite i da donesete da lakše i da Srbija ima bolje rezultate u izvozu naoružanja jer imamo potencijal. Namenska industrija Srbije može da bude pokretač reindustrijalizacije Srbije.
Što ne kupujemo FAP? Pa, zato što smo imali situaciju takvu kakvu jesmo da je bio između privatizacije, čekanja kupca i obustavljanja štrajka i zaustavljenih pruga u Priboju. Drugo, pa i Vojska je, ako ste zaboravili, dužna da raspisuje javne nabavke. Ne možete samo – dajte pare nekome. Možda je to bilo u nekom prethodnom periodu, sada nije.
Što se „Jumka“ tiče, to što štrajkuje 10% ukupnog broja radnika nije štrajk „Jumka“, jer trebate, pošto vidim da imate dovoljno informacija iz samog sistema, i reći ću vam, kao što ste se vi branili od tog izlaska informacija iz jednog jako ozbiljnog i organizovanog sistema, vidim da vi imate dovoljno informacija koje izlaze iz sistema, i vrlo brzo ću da se potrudim da ti isti više ne budu deo tog sistema koji daju te informacije.
Molim vas samo da završim ovu rečenicu. Znači, što se „Jumka“ tiče, „Jumko“ je dobio 360 miliona od Vojske Srbije ove godine, dobiće i dodatni ugovor onog trenutka kada kvalitet koji treba i standard koji traži Vojska Srbija može da ispoštuje. Tada ćemo da krenemo dalje, ali to nema veze nikakve sa radnicima, nikakve veze sa štrajkovima, nikakve veze nema sa time što ste vi malo pre pričali, a odnosi se na ovaj zakon. Ovaj zakon samo može da pomogne da mi imamo bolje i kvalitetnije rezultate u izvozu vojnog naoružanja i opreme. Naravno, omogućiće i nama da ono što nam je prodato u periodu od 2000. do 2012. godine sva oprema i naoružanje koje smo imali, a po zadatku je bilo da mora da se skloni, da ćemo moći sada u narednom periodu moći i da modernizujemo Vojsku Srbije.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, gospodine Stefanoviću, ja nikad vama neću da ostanem dužan odgovore i da pojasnim te stvari, ali ne razumem zašto na taj način pokušavate da o ovoj temi raspravljamo i da probate da dobijete neke jeftine političke poene?
Prvo, čuli ste da je apsolutno ovaj zakon usaglašen sa svim zakonskim aktima koje imamo i u EU. Drugo, naravno da ćemo određene oblasti i određene članove ovog zakona urediti i podzakonskim aktima.
To što vi pričate o sertifikaciji, u tehničkom smislu nije sertifikacija koju firma dobija kao izvoznik ili uvoznik naoružanja. To su dve različite teme. Naravno da oni moraju da prate sve standarde, ali je to drugim zakonom regulisano, a ne zakonom i ovim sertifikatom koji je predviđen ovde da dobije.
Kažete - rok koje Ministarstvo mora da da. I to je regulisano nekim zakonima i tačno se zna koje službe, na koji način vrše proveru određenih firmi da se ne bi desilo, kako je vaš bivši kolega iz nekada iste stranke rekao malopre, da 2010. godine vam bude uhvaćen brod sa naoružanjem koji je pošao na tržište koje je pod embargom za izvoz naoružanja na taj teren. Zato i ne možemo da definišemo da će službe da urade proveru tih preduzeća koja su aplicirala da dobiju određene dozvole za izvoz naoružanja na način – e, dobićete vi za deset dana. To je nemoguće, ali sa svim spremljenim dokumentima deset dana je rok posle toga kada svi sve ono što treba da dobiju, donesu onako kako je propisano ovim zakona. Deset dana je rok da to dobiju.
Drugo, proteklih 12-14 godina nije se mnogo promenio broj firmi koje su bile zainteresovane za izvoz naoružanja. Sve su one registrovane u periodu od 2000. pa do 2012. godine. Znači, ništa se tu sad bitnije nije desilo. Mi ovim pokušavamo da upravo onima koji žele da investiraju u Srbiju pomognemo time što više ne mora da bude vlasnik, a imali ste, i to možemo da damo radi znanja građanima Srbije, firme gde su fiktivno bili vlasnici pojedini bivši generali, pojedini bivši visoki politički funkcioneri, a da je iza njih stojao neki drugi. Zato smo i imali toliko problema sa nelegalnim izvozom naoružanja u periodu od 2000. do 2012. godine.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji problema?)

Kažete da želite da neko dođe i sad se zadesila, zaboga, neka strana delegacija neke zemlje koja želi da uđe u neku fabriku, jer, eto, odjednom je sinulo da mogu da izvezu municiju, automatske puške, pa žele da obiđu. Zašto to  niste  dozvoljavali kada ste vi bili na vlasti da neko bez odobrenja sme da uđe u fabriku namenske proizvodnje? Ne razumem čemu to sada? I ranije je ta procedura bila poprilično jasno usaglašena. Zna se na koji način se traži dozvola da bi se ušlo i da bi se obišla neka fabrika namenske proizvodnje. Zato i samo ime kaže – namenska proizvodnja.
Kada je izvoz tehnologije u pitnju, naravno da je nekim drugim zakonima, pitali ste, pa me saslušajte da vam odgovorim, nekim drugim zakonima regulisana intelektualna svojina. Imali ste ovde kod vas, radio sam više puta zakone o intelektualnoj svojini, koji smo potpisali sa više zemalja sveta, upravo radi zaštite, jer time mi naš naučni potencijal, ljude koje ova država stvara godinama unazad, koji rade na novim pronalascima, možemo da izgubimo zato što tamo neka druga zemlja ima više para nego što država Srbija ima.
Naravno da mora da bude regulisano i to. Ne možete nešto što smo mi u vojsci u našem VTI-u osvojili, da vi sada, zato što ste ljuti na vašeg neposrednog starešinu ili na politiku ili na nekog trećeg, da odete i prodate nekoj stranoj zemlji. To i bivši ministar, a i vi odlično znate, da je to jasno definisano zakonima i u Srbiji i u Evropi i u svetu. Ovaj zakon ništa ne smanjuje mogućnost izvoza tehnologije, ali na zakonit i na legalan način.
Što se tiče „Krušika“, nemam takav osećaj kakav vi imate. Verovatno se vi susrećete sa nekim drugima, ne sa onima. Zaboravljate da ste „Krušik“ akumulatore prodali negde 2008. godine i da je ta fabrika samo šest meseci posle prodaje bila aktivna. Prodali su svo srebro koje su imali na lageru, pet puta više zaradili nego što su platili državi kupoprodajnu cenu i stala je kompletna proizvodnja. Samo ta fabrika „Krušik“ akumulatora u Valjevu može da proizvodi naredne dve godine samo za Vojsku Srbije. Videćete, vrlo brzo će početi da radi i vrlo brzo će ponovo sve resurse Vojske Srbije, kada su potrebe za akumulatorima, da li u sistemu veze, da li u nekim drugim borbenim sistemima…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Privatna?)
Nema veze privatna, neprivatna, pala je privatizacija…

Mi ćemo u narednom periodu da gledamo kako da „Krušik“ akumulatori tim ljudima tamo pomognemo da počnu da primaju platu i da počnu da proizvode, jer su nekada bili jako značajni na tržištu.
Što se samog „Krušika“ namenske tiče, takođe, bilansi pokazuju nešto drugo u odnosu na ono što ste vi sada izrekli. To da li neko od radnika igra karte, pa verovatno da da. To što ste vi malopre pričali, to je pisanje anonimnih pisama, koja sam i ja dobio, to što ste vi malopre rekli, to su te priče.
Oni kojima nikada ne odgovara direktor, kojima nikada ne odgovara poslovodstvo, koji bi uvek nešto hteli, 15. možete da budete zajedno samnom u Valjevu, tri sata posle mene ili tri sata pre mene, primaju ono što im je obećano, ne više minimalac, nego plate onako kako su u kolektivnom ugovoru potpisali i dogovorili se sa poslovodstvom. Imaju dovoljno posla da primaju platu za platom.
Ne zaboravite samo jednu stvar, da je to ista ona fabrika u Valjevu, gde je prethodni direktor kupio najsavremeniji „Audi“ sa televizorima na svim mogućim sedištima, da je to ista ona fabrika koja je imala ogroman gubitak do 2012. godine. To su bilansi koje možete da uzmete, javna dokumenta da vidite šta se tamo dešavalo u prethodnom periodu. Sada imaju dobit. To ne može da bude fiktivna dobit. Sada imaju uredne plate iz meseca u mesec i sada imaju polako proces proizvodnje koji se vraća.
Što se tiče SDPR-u odakle vi uzimate te podatke, ali ne zaboravite i uzmite broj zaposlenih radnika u protekle dve godine SDPR-u i uzmite broj zaposlenih radnika u prethodnih 12 godina. Nemojte da zaboravite samo da ćete tu na vaše neke kolege i stranačke prijatelje, partijske kolege da naiđete, koji tamo primaju velike plate, kao savetnici, koji su nekada bili na visokim političkim mestima, neki bili ministri, neki bili i u generalskim strukturama, koji rade puno godina. Ali, bez obzira na to, ne zaboravite da je SDPR ponudio kao pomoć Vladi Republike Srbije da sada pomogne sa 30 miliona budžet Vlade Republike Srbije za 2014. godinu. Kakav je to onda gubitak ako imaju višak sredstava koja mogu da izdvoje?
Otklonili bi sve sumnje, kažete - ostavljena mesta za sumnju. Ova Vlada radi apsolutno shodno važećim zakonskim propisima i zato mi nemamo trgovaca oružjem, prvo, ne može ni jedan trgovac oružjem da razgovara sa nama o tome. Zna se kako to po zakonu ide. Zna se koje dozvole moraju da nabave prvo iz inostranstva da bi mogli da dođu da traže od Ministarstva spoljnih poslova. Isključujem apsolutno mogućnost jer i sada te iste firme koje su oformljene 2005, 2002, 2003, 2007. godine nisu imale problem i niko nije ni do sada gledao da li su one žute, crvene, bele, narandžaste ili bilo kakve. Gledalo se samo da ne krše embargo izvoza naoružanja u zemlje gde je to zabranjeno, da imaju uredne dozvole UN i tu nije bilo nikakvih gledanja čije su firme i kakve su firme, ali se zakon gledao i gledaće se zakon i kad se ovaj zakon usvoji, gledaće se, takođe, zakon.
Morate da razgraničite šta to Ministarstvo spoljnih poslova daje kao saglasnost, da li ono raspravlja o samom oružju koje se izvozi ili o političkom aspektu. Vi to znate i znate da je regulisano zakonom. I prethodni put je bilo regulisano zakonima. Ministarstvo odbrane daje svoju saglasnost na neki drugi aspekt. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim, zarad javnosti Srbije, da kažem par stvari. Čini mi se da u toj političkoj borbi građani Srbije dobijaju neke informacije koje apsolutno ne stoje. Kad kažemo – akumulatori, vi se trudite da to prikažete kao da je to nevažna stvar, uzeli smo iz nekog auta neki akumulator koji smo stavili tamo na neki avion, pa to tako lako ide, kao što je bila priča i oko piropatrona za sedišta za G-4 itd. Vaš kolega upravo zna odlično da kad su složeni borbeni sistemi, a MIG-29 je jedan složeni borbeni sistem, to nije baš tako. Krenula je ta priča, akumulatori, a oni se čak i ne zovu akumulatori. Nije to akumulator kojim ćemo da upalimo neki MIG, nego ima jedan složeni borbeni sistem koji košta 89.000 evra komad.
Videćete na paradi koliko Vojska Srbije ima aviona i da li je to bila priča oko jednog ili dva. Morate da znate, građani Srbije moraju da znaju, ovaj zakon delom to reguliše, da bez saglasnosti proizvođača tako složenog borbenog sistema vi ne možete da kupite jedan deo, ma ko da ga proizvodi u svetu. Znači, jako je kompleksna tema kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Znam da vi to odlično poznajete, ali da u političkoj borbi pokušavate da izvrnete, da probamo da se nadgovornjavamo, to nije suština. Odlično znate kako se trguje naoružanjem. Znate da smo imali tender koji je propao zato što nam je Indija ponudila za MIG-ove tzv. „akumulatore“, kako ih nazivate. Ne možemo da ih kupimo zato što ne možemo da dobijemo od ruske strane papir, odobrenje da možemo da ih stavimo u naš avion.
Što se gospodina Tešića tiče, ne poznajem gospodina, jer za razliku od ranijeg perioda, kada su se pojedini ministri sastajali sa trgovcima naoružanja, Ministarstvo odbrane od 2012. godine trgovcima oružja ne razgovara. Imaju stručne službe koje mogu da im daju dozvole ili da im ne daju. Ako sve po zakonu imaju, nema problema, pomoći ćemo, a pre svega pomoći ćemo našoj namenskoj industriji da izveze to naoružanje, ali po zakonu i tamo gde nema embarga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, morate da znate a to ne može da stoji u zakonu Vlade Republike Srbije. Da bi se trgovalo sa robom ovakvom, taj ko želi da izveze na treće tržište mora da ima i uvoznu dozvolu te države.
To ne možemo da napišemo. Kako mi možemo da garantujemo da će ta država da izda u roku od 10 dana toj zainteresovanoj firmi uvoznu dozvolu? Kako možemo da garantujemo ako tamo, recimo, nemamo, na nekoj nerezidentalnoj osnovi pokrivamo sa vojnim izaslanicima? Kako možemo mi da dobijemo sve to što nam je potrebno od podataka da bi mi, kao ministarstvo, mogli da kažemo – daćemo vam za 10 dana? Zato ne možemo da se obavežemo u tom delu, ali zato kada donese sve potrebne papire i tu uvoznu dozvolu iz zemlje u koju želi da izveze naoružanje, dobiće u roku od 10 dana dozvolu. To do sada nije bilo.
Drugo, stajalo je u prethodnom zakonu, evo ja imam i prethodni zakon, stajalo je otprilike šta su nadležnosti kog ministarstva, ali to takođe nije bilo jasno definisano šta, koje ministarstvo treba da izda, ali u Zakonu o ministarstvima se zna šta su nadležnosti kog ministarstva i šta proverava Ministarstvo spoljnih poslova, šta Ministarstvo odbrane, šta drugi, da bi mogli da izdaju jedan papir, jednu saglasnost pre dobijanja dozvole. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mene u vašem obraćanju više puta uvredili. Ne treba mi vaše izvinjenje. Razumem vaš bol, želju da još uvek u Ministarstvu po hodnicima svira Bah i da niko živ ne sme da bude u hodnicima. Što niste bili na nekim mestima gde sam se ja našao jer bi mogli sa nekim vašim prijateljima iz prošlosti da razgovarate i prenesete kakva su to nova iskustva. Ja vas tu razumem. Ja vas da uvredim neću. Vi svoj teret nosite, ali politički ne pričam ovde.
Uvek ću mog kolegu iz Vlade, i to je upravo odnos koji se gradi u Vladi, da zamenim, pogotovo za ovakve zakone gde je Ministarstvo, koje vodim, u ovom trenutku bilo aktivno uključeno i tu ne vidim ništa loše što ću da dođem umesto kolege Ljajića i da danas budem ovde pred vama i da vam odgovorim na sve. Naravno, i saradnici koje šalju moje kolege da budu zajedno sa mnom, pa kao i moji su ljudi koji su stručni i u čije odgovore ne treba uopšte da sumnjate, jer su dugo godina na tim mestima, što ništa ne vidim loše. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da ću da stignem danas i na Vladu, ali očigledno da ne. Hoću da vam odgovorim, gospodine Šutanovac. Znam samo jednu stvar, da sam kuću zatekao praznu, da u njoj niko nije živeo dve godine od kada ste vi otišli. Ne znam, niti istražujem ni ko je šta uzeo, ni ko je šta doneo. Znam da sam nameštaj, televizore i sve ostalo što je bilo potrebno, a bili ste da vidite to, pošto su izašle te priče, doneo i istog trenutka sve to što sam platio svojim ličnim parama poklonio Vojsci Srbije da sutra neko ko dođe posle mene može da nastavi da živi u toj kući a da ništa ne mora da menja. Ne radi se o vili. Radi se o normalnoj kući. Ta polemika što se mene tiče ne treba da ide dalje.
Želim da odgovorim na ova dva pitanja. Ne mogu da vam odgovorim na pitanja koje je postavio vaš šef, gospodin Živković, gospodine Pavićeviću, jer prosto se ne radi o zakonu i ne želim da polemišem o tim pitanjima.
Ovo četvrto pitanje vaše, poznajući gospodina Aleksandra Vučića znam da se ne plaši nijedne televizijske emisije, da se ne plaši nijedne izrečene javne reči i moj lični stav je da on, siguran sam u to milion posto, sa tim nema nikakve veze. Tako da vam je to više politička priča da podižete vatru.
Što se tiče člana 22, rekli ste da može da se desi da sutradan firma kojoj se oduzme dozvola može da registruje na neko treće lice ponovo firmu i da se ponovo bavi time. Mi smo ipak postali i postajemo ozbiljna država, u kojoj se mnoge stvari znaju, o čemu se staraju i određene naše službe, tako da je nemoguće prosto da sutradan taj isti trgovac dođe i registruje to na svoju tetku iz Kraljeva ili bilo gde.
Drugo, vi danas vrlo vešto koristite jednu situaciju gde se radi o jako poverljivom zakonu i jako poverljivim stvarima i znate da ne možemo mnoge stvari javno da iznesemo, pa onda sada treba da vam objašnjavam kako to služba kontroliše dalje, da li će neko da zloupotrebi to i da preregistruje firmu na svoju tetku.
Što se tiče člana 6, takođe ste vrlo vešto napravili vezu sa Zakonom o robi dvostruke namene. U članu 6. se radi o zabranama i o tehničkoj pomoći, piše vam, čime želimo da sprečimo trgovinu oružja za masovno uništenje. Znači, te dve stvari jedna sa drugom apsolutno nemaju vezu sa listom robe dvostruke namene, jer kako možete da dođete do zabrane ako pružate tehničku pomoć onome ko prodaje robu, naoružanje i vojnu opremu između ostalog i za masovno uništenje?
Tako da, ovaj zakon je za namensku industriju Srbije dobar i sigurno da će da joj da podstreka u tome. Ovaj zakon će da reguliše mnoge stvari koje smo u prošlosti imali kada je trgovina vojnim naoružanjem zloupotreba, politička pozicija pojedinih i njihove veze koje su imali u nekom političkom okruženju u tom trenutku da izbaci i prvi put ćemo da budemo usaglašeni apsolutno sa zakonima EU i poštovaćemo sve ostale konvencije kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o zabrani dve godine, i u prethodnom zakonu i u ovom se jasno definiše kada se izriče zabrana za uvoz ili izvoz naoružanja - u slučaju kršenja embarga na izvoz naoružanja u određene zemlje koje izađu na listu. Iako čitavog dana pojedinci pokušavaju da prikažu da bi to bila zloupotreba nekom drugom, zna se kada se izriče takva zabrana. Prosto, da stavimo jednu tačku, zabrana je od dve godine onim preduzećima, a imali smo ih u nizu u prethodnom periodu, koja su pokušavala da preko trećih zemalja izvezu na područja koja su zahvaćena ratnim dejstvima i ono se apsolutno u tom delu odnosi na to. Zna se kada i kako se ta zabrana izriče.
Što se tiče pitanja o „Krušiku“ i „Zastavi“, ne, ja nisam ni danas rekao da je tamo sjajna situacija. Tamo je i danas teška situacija, ali posle ogromnih gubitaka koji su u „Krušiku“ ređani 10 godina napokon smo došli na jednu pozitivnu liniju i iz godine u godinu mislim da će tamo ta dobit da raste i da će ljudi i radnici da budu sve zadovoljniji.
Da vam dam informaciju, a i radnicima u „Krušiku“, mi smo upravo dobili odobrenje prošle nedelje od Komisije Vlade za novo zapošljavanje u Valjevu, u samom „Krušiku“ namenskoj industriji, od 150 novih radnika. To je dobar rezultat.
Što se „Zastave“ tiče, i danas sam bio jako oštar prema tome, to je najveći dužnik poreza u Srbiji u ovom trenutku. Neko im je u prethodnom periodu dozvolio da ne plaćaju poreze i doprinose, a to traje, ne jednu godinu, ne dve, nego 12 godina. To je ista ona fabrika gde su nam sindikalci ulazili u magacine i zaključavali se kada su hteli štrajk da naprave. I nije mi čudo što se slušate sa njima.
Mi želimo u Kragujevcu da imamo stabilnu fabriku, koja ima dobar proizvodni program, da nema probleme sa „Kovačicom“, koja sada ide u stečaj, koja je takođe bila privatizovana, a nije se vodilo u prethodnom periodu da li te dve fabrike jedna drugoj trebaju. Naravno da nije dobro, ali svih sedam firmi, sem „Zastave“, nam imaju pozitivno poslovanje. To ne može niko da ospori.
Naravno, možemo da utičemo, a i vi znate odlično da možemo da utičemo. Mi jesmo u nadzornim odborima. Kada kažem mi, ne mislim na političare, ne mislim na članove SNS, mislim na oficire Vojske Srbije koji po funkciji imaju obavezu da budu u nadzornim odborima da bi kontrolisali funkcionisanje i zakonitost rada tih preduzeća. Niko ni iz jednog opštinskog odbora SNS, nego iz Ministarstva odbrane oficiri koji su zaduženi za taj deo. Ne pričam o periodu do 2012. godine, pričam od 2012. godine.
Mi ne pričamo i ne možemo da utičemo na one poslovne rezultate. Možemo da pomažemo da oni budu deo mojih delegacija kada idem u bilateralne posete u nekim zemljama, u neke zvanične posete, kada možemo, kao kada biste me pitali šta je to što sam dogovorio, pa, u Azerbejdžanu postoji ministarstvo za odbrambene tehnologije, koje isto razgovara sa ministrom odbrane o tim nekim novim ugovorima.
Mislim da smo i ovaj deo jasno razgraničili, šta je to zabrana i kada se izričita zabrana, da svima vama bude jasno. Još jednom se puno zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, međunarodnu saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka naša zemlja je započela zaključivanjem sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, „Službeni glasnik“ Republike Srbije i međunarodni ugovori broj 6 iz 2011. godine i zaključivanje Sporazuma između Republike Srbije i EU o bezbednosti procedura za razmenu i zaštitu tajnih podataka, „Službeni glasnik“ Republike Srbije i međunarodni ugovori br. 1. iz 2012. godine.
Za potrebe primene ovog sporazuma formiran je centralni registar za strane tajne podatke u kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kao i predregistar u Ministarstvu spoljnih poslova, Misije Republike Srbije pri NATO-u u Briselu i Misije Republike Srbije pri EU, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i BIA. Razmena tajnih podataka sa NATO-om i EU, bez obzira na to što su sporazumi potvrđeni, otpočela je tek kada su centralni registar i podregistri u unapred navedenim misijama, ministarstvima i drugim organima, formirani i prošli sertifikacionu posetu ekspertskog tima NATO, a zatim i EU.
S obzirom na to da u našoj zemlji već sada postoje kapaciteti u okviru predstojećih registara, za razmenu tajnih podataka ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO i EU biće primenjena i sa drugim državama, što znači da je za proširivanje postojećih registarskih kapaciteta, ukoliko postojeći nisu dovoljni, poseban dogovor srpske i druge ugovorne strane, zatim da se realizuje sertifikaciona poseta ekspertskih timova obe zemlje koji će se uveriti da su ispunjeni svi bezbednosni uslovi za čuvanje tajnih podataka u centralnom registru i podregistrima u drugim državama.
U vezi sa tim, Republika Srbija je do sada potpisala ukupno devet sporazuma ovog tipa, a sa većim brojem država je inicirano potpisivanje sporazuma koji se nalaze u različitim fazama usaglašavanja tekstova i pribavljanja mišljenja relevantnih državnih organa u cilju okončanja propisane zakonske procedure za zaključivanje.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, inicijativa za saradnju potekla je od slovenačke strane. Prva poseta delegacije Ureda Vlade Republike Slovenije za zaštitu tajnih podataka, na čelu sa direktorom Milanom Tarmanom, upriličena je 22. 11. 2010. godine. Prvi pregovori za zaključivanje sporazuma održani su u Ljubljani u periodu od 20. do 23. 02. 2012. godine, na osnovu teksta sporazuma koji je predložila slovenačka strana. Sporazum sa Republikom Slovenijom potpisan je 2. oktobra 2013. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Bezbednosnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, saradnja sa BiH otpočela je odmah po osnivanju Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. U 2010. godini su upriličene dve posete koje su imale za cilj upoznavanje sa načinom funkcionisanja registra za strane tajne podatke u BiH, kao i iskustvima sa razmenom tajnih podataka sa EU i NATO. Nakon intenziviranja saradnje u 2011. godini i dva održana sastanka, prepoznata je potreba za zaključivaanje međunarodnog međudržavnog sporazuma . U 2012. godini bosanska strana je dostavila tekst Bezbednosnog sporazuma, 6. juna 2012. godine realizovana je poseta Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kada je postignuta saglasnost o tekstu sporazuma. Sporazum sa BiH potpisan je 7. novembra 2013. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, na inicijativu Ministarstva odbrane i MUP-a Republike Srbije direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka je uspostavio kontakt sa direktorom Direkcije za zaštitu tajnih podataka Republike Makedonije, Lidijom Kostovskom. Dogovor o saradnji i potrebi zaključivanja sporazuma postignut je u Varšavi u novembru 2011. godine na marginama konferencije u organizaciji Višegradske grupe o sistemu zaštite tajnih podataka. Takođe, dogovorena je poseta Skoplju, a u okviru priprema za posetu makedonska strana je dostavila nacrt sporazuma. Sporazum sa Republikom Makedonijom potpisan je 28. februara 2014. godine u Beogradu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Češke Republike o razmeni i uzajamnoj zaštiti podataka, na inicijativu Ministarstva odbrane Republike Srbije i iskazanih potreba za zaključivanje sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštite tajnih podataka, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka uspostavila je kontakt i saradnju sa Kancelarijom za nacionalnu bezbednost Češke Republike. U periodu od 18. do 20. juna 2012. godine organizovana je poseta direktora Kancelarije, dr Gorana Matića, u Pragu, kada je dogovoreno da se radi na zaključivanju sporazuma. Češka strane je preuzela inicijativu i dostavila nacrt sporazuma. Sporazum sa Češkom Republikom potpisan je 13. maja 2013. godine u Beogradu.
Tačka 12 – pred nama se danas nalazi Predlog odluke o upotrebi i učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralno-afričkoj Republici i vojnoj operacije EU u Centralno-afričkoj Republici u 2014. godini i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, to je tačka 24, u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih podataka; tačka 12.
Nedavno je Narodna skupština Republike Srbije donela dve značajne odluke kojima se definiše učešće pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, Odluku o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini. Predmet odluke i učešće u dve navene multinacionalne operacije razmatra se naknadno iz razloga što je poziv UN i EU za učešće u navedenim multinacionalnim operacijama dostavljen naknadno, nakon što je kompletna procedura koja prethodi usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini od strane Narodne skupštine bila sprovedena.
Poziv UN i EU odnosi se na angažovanje uglavnom medicinskih kapaciteta i to 68 pripadnika lake poljske bolnice nivoa dva u mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici i šest pripadnika bolnice nivoa jedan vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici, pri čemu za angažovanje ljudstva UN i EU obezbeđuju kompletnu medicinsku opremu na terenu. Pored medicinskog osoblja, predlog odluke obuhvata i angažovanje dva štabna oficira i dva vojna posmatrača.
Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici i vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici. Ceneći kvalitet i stručnost našeg medicinskog osoblja, pokazanog tokom dugogodišnjeg angažovanja medicinskih kapaciteta u multinacionalnim operacijama u Kongu, Čadu, Somaliji, UN i EU su donele odluku da Republici Srbiji daju prioritet prilikom dostavljanja ponude za angažovanje. U skladu sa najnovijim informacijama, dobijenim od nadležnih struktura UN i EU, početak angažovanja vojne operacije EU u Centralnoafričkoj Republici i mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici očekuje se u septembru ove godine.
Za realizaciju ove odluke potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 74.320.000 dinara, koja su obezbeđena zakonom u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu u okviru Razdela Ministarstva odbrane i od uplata koje će biti izvršene od strane UN na ime nadoknade za učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u Centralnoafričkoj Republici u 2014. godini.
Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih podataka, moram da istaknem da bilateralna vojna saradnja i dalje predstavlja najbolji deo ukupne bilateralne saradnje Republike Srbije i SAD. Po svojoj sadržini, broju programa saradnji, zajedničkih aktivnosti, ova saradnja prednjači u odnosu na ostale zemlje sveta. Najznačajniji programi saradnje su u oblasti Programa državnog partnerstva sa Narodnom gardom Ohaja, Programa školovanja i usavršavanja, Programa pomoći stranih armija u nabavci vojne opreme, sa Nacionalnom gardom Ohaja na razvoju baze Jug i sa Centrom za civilno-vojne odnose pomorsko diplomatske škole SAD u Montereju.
Takođe, formirana je mešovita komisija za pitanje reforma sistema odbrane. S tim u vezi, realno se očekuje razvijanje i jačanje bilateralne vojne saradnje , posebno kroz obimnije učešće na zajedničkim obukama i vežbama. Zaključivanjem međunarodnog ugovora u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka, odnosno donošenjem predloženog zakona, prvenstveno se stvara mogućnost ozbiljnijeg učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na zajedničkim obukama i vežbama, ali i u radu u multinacionalnim štabovima i multinacionalnim misijama.
Kao rezultat navedenog, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države u Vašingtonu je 27. januara 2014. godine potpisan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu tajnih vojnih podataka. Navedenim Sporazumom se između Vlade Republike Srbije i SAD opredeljuju osnovni ciljevi koji se žele postići i ujedno principi na kojima će se zasnivati saradnja u domenu razmene i zaštitite tajnih vojnih podataka.
Prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključivanje Sporazuma je uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio saradnju ugovornih strana, ali i njihovih nadležnih organa, odnosno Ministarstva odbrane u oblasti razmene i zaštite tajnih vojnih podataka.
Potpisani Sporazum sadrži definiciju tajnih podataka kao i opredeljenje ekvivalentnih stepena tajnosti, opredeljenje Ministarstva odbrane kao nadležnih organa za implementaciju Sporazuma, obaveze ugovornih strana i njihovih nadležnih organa tokom postupka razmene i zaštite tajnih vojnih podataka, odlučivanje i postupak tokom izdavanja bezbednosnih dozvola, industrijsku bezbednost, kao i prelazne i završne odredbe.
Takođe, a imajući u vidu da američka strana ne poznaje ekvivalent za stepen tajnosti „interno“. Sastavni deo Sporazuma čini dodatak koji se odnosi upravo na procedure za postupanje sa podacima sa oznakom „interno“ u SAD. Sporazum je izrađen saglasno Zakonu o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu.
Tačka 13. U oblasti socijalnog osiguranja između Republike Srbije i Mađarske primenjuje se konvencija između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Mađarske o uređenje pitanja socijalnog osiguranja i njihovih državljana, potpisano 7. oktobra 1957. godine.
Imajući u vidu promene nastale u obe države ugovornice kao i potrebu daljeg razvijanja i učvršćivanja prijateljskih odnosa i saradnje u svim oblastima, pa i u oblasti socijalne sigurnosti ocenjeno je kao svrsishodno i obostrano korisno da se pristupi pregovorima radi zaključivanja novog sporazuma o socijalnoj sigurnosti, kao i novog administrativnog sporazuma za primenu sporazuma.
Sporazum predstavlja sveobuhvatne međunarodni sporazum kojim se reguliši oblasti penzionog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, povrede na radu i profesionalne bolesti, materinstva i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Usaglašen sporazum sadrži rešenja koja su usklađena sa promenama u nacionalnim zakonodavstvima dve države kao i najnovije evropski standarde u ovoj oblasti koje će omogućiti osiguranicima i korisnicima prava najvišu zaštitu. Sporazum je zasnovan na opšte prihvatljivim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa uredba EU broj 883/04 koja reguliše socijalnu sigurnost radnika emigranata.
Standardno rešenje i principi koji su zastupljene kroz odredbe Sporazuma su sledeće: jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Ovo načelo znači da se prema državljanima druge države uvodnice postupa na isti način kao i prema sopstvenim državljanima, odnosno da pod istim uslovima imaju i prava i obaveze iz obaveznog socijalnog osiguranja.
Neposredna isplata stečajnih davanja korisniku koji je ostvario prava na davanje u mestu njegovog prebivališta, penzije i druga prava. Smisao ovog načela je da korišćenje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja ne ostane ograničena na
teritoriji u kojoj su ta prava ostvarena. Ovo načelo obezbeđuje isplatu davanja na teritoriji druge države ugovornice.
Sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju ili novčanu naknadu ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava u određenom slučaju, ta država uzeće u obzir i staž navršen u drugoj državi ugovornici.
Ovim se omogućava koncept jedinstvenog veka bez obzira na njegov rad i ostvarenost osiguranja u dve države. Sama visina prava zavisiće samo od zarada i osnovica navršenih prava prema zakonodavstvu kojem se ostvaruj prava. Tu je opšte prihvaćeno pravilo da se penzije određuju srazmerno dužini staža osiguranja u određenoj državi. Korišćenje zdravstvene zaštite za lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice, turisti, penzioneri, detaširani radnici. Princip osiguranja koji omogućava da teret davanja iz socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
Sporazum između Republike Srbije i Mađarske o socijalno sigurnosti su 29. novembara 2013. godine u Budimpešti potpisali za Republiku Srbiju Rade Drobac, ambasador Republike Srbije, za Mađarsku Andraš Dončev, državni sekretar za parlamentarna pitanja u Ministarstvu ljudskih resursa. Sporazum između dve države od izuzetnog je značaja u oblasti socijalne sigurnosti pre svega zbog građana Srbije koji žive i rade u Mađarskoj i građana koji žive i rade u Srbiji i kojima se zaključivanje sporazuma omogućava da ostvare svoja prava iz ove oblasti. Stupanjem ovog sporazuma na snagu prestaje da važi Konvencija između Vlade FNRJ i Vlade Narodne republike Mađarske o uređenjima pitanja socijalnog osiguranja njihovih državljana, „Službeni list“ FNRJ dodatak broj 08, iz 1958. godine i pet iz 1959. godine, „Službeni list“ SFRJ međunarodni ugovori i drugi sporazumi broj 3/60, 9/64 i 33/75.
Tačka 14. Sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Tunis, potpisali su 5. marta 2014. godine u Tunisu ministri spoljnih poslova dveju zemalja Ivan Mrkić i Moždej Hamdi. Razlozi za potvrđivanje navedenog sporazuma sadržani su u želji potpisnica sporazuma da se institucionalizuje na novim osnovama i dalje razvija oblast trgovine i ekonomske saradnje između dve zemlje u skladu sa promenama uslova poslovanja njihovih privreda. Na bazi osnovnih tržišnih principa koji se primenjuju u međunarodnoj trgovini koje je u skladu sa domaćim zakonodavstvom koji je na snazi u obema državama. Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi postojeći sporazum o trgovini i dugoročna prirodna saradnja između SFRJ i Republike Tunis koji je potpisan u Beogradu 28. novembra 1964. godine.
Sporazum je klasičnog, standardnog tipa za ovu vrstu sporazuma, po sadržini aktuelan sa svim potrebnim elementima koji treba da budu obuhvaćeni jednim ovakvim sporazumom. Sporazumom je predviđeno da se predlažu i preuzimaju mere i aktivnosti u pravcu unapređenja ukupne ekonomske saradnje i otklanjaju problemi koji se eventualno mogu pojaviti u odvijanju te saradnje.
Treba istaći da ovim sporazumom dve zemlje, jedna drugoj dodeljuju tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na izvoz i uvoz roba porekla sa teritorije njihovih zemalja u skladu sa principima opšteg sporazuma o carini i trgovini. Predviđene su i određena izuzeća od primene ovog tretmana. Ovo nam je posebno značajno jer Republika Srbija još nije postala članica 100.
Ovim sporazumom je predviđeno i formiranje mešovite međudržavne komisije za ekonomsku saradnju kao efikasnog oblika komunikacije na državnom i privrednom nivou između dveju zemalja. Bilateralni i ekonomski odnosi Republike Srbije sa Tunisom imaju dugu tradiciju i nisu prekidani čak ni u vreme sankcija prema SRJ.
Republika Srbija je zainteresovana da sa Republikom Tunis razvija ekonomsku saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa posebno u oblasti investicione gradnje, preduzeće Hidrotehnika-Hidroenergetika iz Beograda je prisutna na ovom tržištu od 1966. godine gde uspešno izvodi radove u oblasti izgradnje hidroenergetskih objekata. Do sada su izgradili deset velikih brana, a trenutno imaju dva aktivna ugovora.
Poljoprivreda, veterinarstvo, farmaceutska industrija, vojno-ekonomska saradnja i turizmu, imajući u vidu komplementarnost privrede, geografsku blizinu i pripadnost obe zemlje regiona evromediterana. Iz ovih razloga navedeni sporazum predstavlja važan element buduće saradnje sa Tunisom koji će stvoriti mogućnost za veće angažovanje naših privrednika u saradnji sa ovom zemljom. Investiranje tuniskog kapitala u privredu u Republici Srbiji, a time i za unapređenje i proširenje ukupne ekonomske trgovinske saradnje.
Tačka 15. Na 25. kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 24. septembra do 15. oktobra 2012. godine u Dohi, učestvovala je delegacija Republike Srbije u čijem sastavu su bili predstavnici ministarstva nadležnog za oblast poštanskog saobraćaja, regulatornog tela u oblasti poštanskih usluga kao i predstavnici javnog poštanskog operatera tadašnjeg Ministarstva spoljne i unutrašnje i telekomunikacija, Republička direkcija za poštanske usluge i javno preduzeće PTT Srbije.
Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovani agenciju UN sa sedištem u Bernu, Švajcarska, osnovane 1874. godine sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na multinacionalnoj osnovi, obezbeđenje uspešnog funkcionisanja poštanskog saobraćaja, a Kneževina Srbija je bila jedna od 22 države osnivača saveza.
Kongres kao vrhunski organ Svetskog poštanskog saveza, sastavljen od opunomoćenih predstavnika vlada država članica zaseda svake četvrte godine. Kongres vrši zakonodavnu i regulatornu funkciju i predstavlja forum za određivanje opšte politike i strategije Svetskog poštanskog saveza za period između dva Kongresa.
Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza koja proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata Svetskog poštanskog saveza kojima je naša država pristupila. Ratifikovanje akata Svetskog poštanskog saveza donetih na kongresima održanih u Bukureštu 2004. godine i četiri godine kasnije u Ženevi, sprovedeno je donošenje zakona o potvrđivanju istih.
Državna delegacija je na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza zastupala interese koje je usvojila Vlada Zaključkom 05 Broj 037-5371 iz 2012. godine od 30. avgusta 2012. godine kojim se prihvata Platforma za učešće delegacija Republike Srbije na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza. Opunomoćeni predstavnici vlada, država članica Svetskog poštanskog saveza na 25. Kongresu Svetskog poštanskog saveza usvojili su sledeća akta: Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni protokol Svetske poštanske konvencije i aranžman o poštansko-finansijskim uslugama.
Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza sadrži odredbe kojima se uređuje operativni rad Svetskog poštanskog saveza i njegovih organa. Svetska poštanska konvencija i Završni protokol Svetske poštanske konvencije sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodni poštanski saobraćaj, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete. Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama reguliše obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država članica Svetskog poštanskog saveza koje su potpisnice ovog aranžmana i obavezujuće je za ove države.
Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza je ispunjavanje međunarodno preuzetih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije o Svetskom poštanskom savezu.
Donošenjem zakona će se preciznije definisati uslovi pod kojima će javni poštanski operater obavljati međunarodne poštanske usluge i obezbeđivati razmenu poštanskih pošiljaka poštujući načelo slobodnog tranzita i ravnopravne prerade poštanskih pošiljaka koje dolaze iz drugih država, kao i obezbediti pravo na univerzalnu poštansku uslugu svih fizičkih i pravnih lica u Republici Srbiji pod jednakim uslovima za sve i po pristupačnim cenama.
Tačka 16. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom regulisanju međunarodnog drumskog prevoza, putnika i stvari potpisan je u Ankoni 15. oktobra 2013. godine. Sporazum je potpisao u ime Vlade Republike Srbije gospodin Ivan Mrkić, tadašnji ministar spoljnih poslova, a u ime Vlade Republike Italije, gospođa Ema Bonino, ministar spoljnih poslova.
U skladu sa evropskom regulativom iz oblasti drumskog saobraćaja i regulativom međunarodnog transportnog foruma sporazumom su uređeni drumski prevoz putnika i stvari u okviru četiri glave, prevoz putnika, linijski i vanlinijski, povremeni i ostale vrste prevoza putnika, prevoz stvari na osnovu dozvola i bez dozvola, odredbe opšteg karaktera, obaveza pridržavanja propisa u drumskom saobraćaju, deviznim propisima, propisa u vezi sa naknadama i carinskim propisima, odredba o privremenom uvozu i oslobađanju od carinskih dažbina, mere u slučaju povreda odredba sporazuma, nadležni organi za izvršavanje sporazuma, obrazovanje i zadaci mešovite komisije, primena nacionalnog zakonodavstva na pitanja koja nisu uređena ovim sporazumom i završne odredbe stupanja na snagu i važenja sporazuma i njegovo otkazivanje.
Zaključivanjem ovog sporazuma stvoren je pravni okvir za unapređenje bilateralnih, trgovinskih i ekonomskih odnosa. Posebno imajući u vidu činjenicu da je 2013. godini Republika Italija bila prvi spoljno-trgovinski partner Republici Srbiji.
Trenutno se u oblasti drumskog prevoza putnika sve vrste autobuskog prevoza putnika sa Italijom odvijaju u režimu dozvole i u vanlinijskom prevozu putnika srpski prevoznici imaju problem nedovoljnog broja italijanskih dozvola posebno u periodu godišnjih odmora. Pored toga, razmena dozvola sa nadležnim organima Republike Italije je otežano zbog zahteva italijanske strane da se uvek prethodno razduže iskorišćene dozvole.
Iz pomenutih razloga, veoma je važno da sporazum sa Italijom što pre stupi na snagu, s obzirom na to da je odredbama ovog sporazuma dogovoren veoma liberalan režim odvijanja vanlinijskog prevoza putnika kojim bi povremeni prevoz putnika u najvećoj meri bio oslobođen od režima dozvola. U oblasti drumskog prevoza stvari sa Republikom Italijom posebno se ističe novo kvalitativno rešenje sporazuma, u skladu sa evropskom regulativom, da mešovita komisija ima mogućnost odlučivanja o vrstama prevoza stvari koje mogu biti izuzete od režima dozvola.
Novo rešenje je i da mešovita komisija ima mogućnost da dogovori razmenu pojedinačnih dozvola za obavljanje prevoza za i iz treće zemlje, što do sada nije bilo predviđeno i nije se razmenjivala takva vrsta dozvola. Ova vrsta prevoza obavlja se isključivo multilateralnim CEMT dozvolama čiji broj nije dovoljan za srpske prevoznike.
Tačka 17. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju potpisan je na zasedanju međunarodnog transportnog foruma u Lajpcigu 23. maja 2013. godine. U ime Vlade Republike Srbije sporazum je potpisao Ivo Visković, tadašnji izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj, a sa nemačke strane savezni ministar saobraćaja Petar Ramzaore i ambasador pri MIP Savezne Republike Nemačke Jerk Ranau.
U skladu sa evropskom regulativom iz oblasti drumskog saobraćaja i regulativnom međunarodnom transportnom forumu, sporazumom su uređeni i drumski prevoz putnika i stvari u okviru pet glava: Uvodna odredba, Prevoz putnika, Prevoz stvari, Posebne odredbe i Završne odredbe. U odnosu na važeće ugovorno stanje, neka od ovih rešenja na koje se odnosi ovaj sporazum su linijski i naizmenični i povremeni prevoz putnika detaljnije su uređeni. Stupanjem na snagu sporazuma o određenoj vrsti povremenog prevoza, koje se sad obavljaju u režimu dozvola biće liberalnije u skladu sa evropskom regulativom.
Ovakva rešenja potpuno su u skladu sa našim interesima, sadrže režim odvijanja, povremenog prevoza putnika koji je definisan i u inter-bus sporazumu očekujemo da olakša odvajanje ovog vida prevoza putnika. Dozvola je potrebna za svako teretno i za svako vučno vozilo, a ona istovremeno važi i za prikolicu ili poluprikolicu nezavisno od države, registracije prikolice ili poluprikolice.
Nova rešenja su i carinske odredbe o oslobađanjima od plaćanja uvoznih dažbina i posedovanja dozvola za uvoz goriva, maziva i rezervnih delova. Odredbe o prevozu vozila čije dimenzije ili osovinsko opterećenje prelaze dozvoljene propisane vrednosti, odredba o podsticanju korišćenja vozila koje odgovaraju savremenim standardima bezbednosti i zaštita životne sredine, odredba o zaštiti podataka o ličnosti. Zaključivanjem ovog sporazuma stvoren je pravni okvir za unapređenje bilateralnih trgovinskih i ekonomskih odnosa, imajući u vidu da je SR Nemačka jedna od naših najznačajnijih privrednih partnera, kao i da je ovo prvi bilateralni sporazum koji je zaključen sa SR Nemačkom posle dužeg niza godina.
Napominjem da nas je Ambasada Republike Srbije u Berlinu otvorenim telegramom od 9. septembra 2013. godine obavestila da je nemačka strana 29. avgusta 2013. godine završila propisani postupak potvrđivanja i uvođenja u pravni sistem sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Tačka 18. Republika Srbija je na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, u obavezi da u roku od dve godine potpiše bilateralne sporazume sa državama koje su već potpisale SSP. Shodno tome, sporazum sa Crnom Gorom predstavlja korak dalje u ispunjavanju naših obaveza koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Po oblastima koje obuhvata, ovaj sporazum u potpunosti odgovara našim obavezama koje proističu iz SPP-a. Navedeni sporazum je u duhu opredeljenja Republike Srbije da ostvaruje produbljenu saradnju sa državama članicama EU i državama koje se nalaze u procesu pridruživanja EU, što će doprineti razmeni iskustava u evropskim integracijama, sa ciljem ubrzavanja EU integracije Srbije. S obzirom da je Crna Gora već otvorila niz pregovaračkih poglavlja, a da Srbija očekuje skoro otvaranje novih poglavlja, saradnja u kontekstu evrointegracija i razmena iskustava mogu biti od značaja za obe strane a pre svega za nas.
Sporazum predviđa jačanje dijaloga i saradnju između državnih organa nadležnih za poslove evropskih integracija, odnosno između dva ministarstva spoljnih poslova, organizacija seminara, ekspertskih sastanaka, stručno usavršavanje, razmenu iskustava u pregovorima po poglavljima. Sporazum dodatno podstiče implementacionu saradnju u regionu, što je od velikog značaja u procesu evropskih integracija. Priprema zajedničkih projekata od regionalnog značaja, unapređenje regionalnih političkih dijaloga.
Tačka 19. Na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije, 05 broj 337-1241/2013-2, od 22. februara 2013. godine, profesor dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, potpisao je 24. aprila 2013. godine u ime Vlade kao zastupnik Republike Srbije, ugovor između Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija, UNESKO, u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije dva pod pokroviteljstvom UNESKO-a. Predlagač Ministarstvo spoljnih poslova, realizacija Zaključkom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
UNESKO je na 190. sednici Izvršnog saveta doneo Odluku broj 190. EKS/SR.7 kojom ovlašćuje generalnu direktorku UNESKO Irinu Bokovu da sa Vladom Srbije potpiše ugovor u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ kao centra kategorije dva pod pokroviteljstvom UNESKO.
Centri druge kategorije organizacije UNESKO su modalitet bez presedana u sistemu UN. Osnivaju ih države članice kako bi doprinele ostvarivanju UNESKO ciljeva, planova i programa na međunarodnom nivou. U ovom trenutku postoji 40 centara druge kategorije u svetu.
Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, kao i centar kategorije dva je najbolji način da se putem mreže UNESKO promoviše nauka i vrši razmena stručnog, naučnog i međunarodnog iskustva u kontekstu predstavljanja Srbije u svetu.
Stalno pokroviteljstvo UNESKO na svim aktivnostima centra omogućava državi članici da na bolji način uspostavlja kontakte na međunarodnom i regionalnom planu, vrši obuku stručnog kadra, obavlja istraživanja, ugovara razmenu studenata i znanja u okviru svog delokruga i promoviše ekspertizu.
Znak i pokroviteljstvo UNESKO su garancija za investiciju u Srbiji i dobijanje stručne i naučne pomoći prilikom promovisanja programa i ciljeva organizacije na lokalnom i regionalnom nivou.
Za vodoprivredu Republike Srbije od velikog je značaja osnivanje ovog centra, imajući u vidu delovanje i ciljeve navedene u članu 6. ugovora, a posebno one koje se odnose na procenu uticaja, globalnih promena, razvoj strategije prilagođavanja, kao i preuzimanje efikasnih aktivnosti za osposobljavanje na institucionalnom, profesionalnom nivou, radi jačanja kapaciteta za procenu uticaja globalnih promena, na upravljanje vodnim resursima, kao i organizacija programa za informisanje koji je namenjen različitim grupama, kao što su donosioci odluka i opšta javnost na nacionalnom i regionalnom nivou strategijama prilagođavanja klimatskim promenama i uticaj na održivo upravljanje vodnim resursima.
Tačka 20. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta o bavljenju plaćenih delatnostima pratilaca, članova diplomatskih misija, konzularnih predstavništva i specijalnih misija pri međunarodnim i organizacijama, potpisan je u Beogradu 24. aprila 2014. godine u originalu na srpskom, francuskom i engleskom jeziku.
Svrha zaključivanja ugovora. Sporazum se na recipročnoj osnovi između dve države reguliše zapošljavanje uz naknadu članova porodice, diplomatskog i drugog osoblja i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traže zaposlenja.
Poslednju deceniju zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora postala je uobičajena međunarodno pravna praksa. Naime, mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici članova osoblja DKP odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, što je navelo Ministarstvo spoljnih poslova tih država da se pozabave problemom svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora.
Osnovni cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko konzularnih predstavnika i celovitost njihovih porodica time što će biti zadovoljene profesionalne i ekonomske potrebe članova tih porodica.
Efekti rada diplomatsko konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su nesumnjivo manje od onih koji funkcionišu u okruženju sređenih porodičnih prilika, kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Druga svrha ovog sporazuma je da se na pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imuniteti u obimu u kojem su vezane za obavljanje plaćenih delatnosti, a kojoj bi se inače pripadala prema odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine i odredbama Bečke konvencije konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine.
Naime, ova lica neće uživati imunitet o građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koji proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa kako bri prema ovim konvencijama uživali.
Ovim sporazumom reguliše se zapošljavanje lica koja žive u zajedničkim domaćinstvima sa članovima diplomatsko konzularnih predstavništva dve zemlje, u skladu sa propisima zemlje prijema.
U sporazumu su navedena lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu i koja mogu ostvariti ova prava. Da bi se ostvarilo ovo pravo, neophodno je da na zahtev diplomatsko konzularnog predstavništva zemlje imenovanja Ministarstvo spoljnih poslova države prijemom utvrdi da li je lice u čije se ime traži odobrenje član porodice u skladu sa definicijom iz ovog sporazuma. Nakon toga, po okončanju važeće procedure, u skladu sa zakonodavstvom zemlje prijema, zvanično obaveštava DKP o odluci koja je doneta po zahtevu za davanje odobrenja za bavljenje plaćenom delatnošću.
Takođe, rešeno je i pitanje imuniteta lica koja na osnovu ovog sporazuma zasnivaju radni odnos. Naime, lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu, a koja zasnuju radni odnos u skladu sa ovim sporazumom i koja uživaju imunitet jurisdikcije države prijema, prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima ili Bečkoj konvenciji o konzularnim odnosima, neće uživati imunitet od građanskog i upravnog sudstva u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa. Na ovaj način stvara se izuzeće u odnosu na odredbe navedenih konvencija.
U pogledu imuniteta od krivičnog sudstva predviđeno je da će se država imenovanja odreći imuniteta od krivičnog sudstva u ime člana porodice pratioca u slučaju postojanja optužbe da je dotično lice izvršilo krivično delo tokom bavljenja plaćenom delatnošću, osim u slučajevima kada smatra da takvo odricanje može biti suprotno njenim interesima.
Ako ne dođe do odricanja od krivičnog imuniteta kada država prijema smatra da se radio ozbiljnoj stvari, ona može zatražiti od zemlje iz koje potiče taj član porodice pratilac da se od navedenog imuniteta odrekne.
Lica koja bi na osnovu ovog sporazuma zasnovala radni odnos potpadala bi pod režim socijalnog osiguranja zemlje prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njegovog zaposlenja u toj državi.
On bi takođe bio u obavezi da u državi prijema plaća sve poreze na prihod ostvaren na osnovu posla koji obavlja u skladu sa ovim sporazumom.
Do sada zaključeni ugovori. Republika Srbija je do sada potpisala ovaj sporazum sa osam drugih država i to sa Kanadom 2004. godine, Amerikom 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom 2010. godine, Belgijom 2010. godine, Argentinom 2012. godine, Slovenijom 2012. godine, Izraelom 2012. godine, Turskom 2013. godine, Izraelom ponovo 2013. godine i Makedonijom 2013. godine. Sa Albanijom, Portugalom, Nemačkom, Rumunijom, Brazilom, Finskom, Italijom i Australijom pregovori radi zaključivanja ovog sporazuma su u toku.
Tačka 21. Evropski centar za srednjoročne prognoze vremena i Evropska međuvladina stručna organizacija uspostavljena na osnovu Konvencije potpisane 10. oktobra 1973. godine. Sačinjavaju je 20 država Evrope, punopravnih članica, 14 država pridruženih članica i sedam međunarodnih organizacija. Prilikom osnivanja Centra, pored zemalja članica EU, učestvovala je i SFRJ.
Zakon o ratifikaciji Konvencije o osnivanju usvojena je decembra 1974. godine. Međutim, u vreme sankcija članstvo naše države je suspendovano, pa je od 2002. godine pokrenuta procedura za ponovno pristupanje naše zemlje ovoj međunarodnoj organizaciji.
Sporazum o saradnji između Vlade SRJ i Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena SR Jugoslavije je potpisan 13. decembra 2002. godine u Beogradu. Narodna skupština Republike Srbije 5. maja 2010. godine je ratifikovala ovaj sporazum.
Osnovni zadatak Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena je da za potrebe operativnih funkcija nacionalnih hidrometeoroloških službi država članica obezbeđuje operativne, računarsko-komunikacione veze i pristup svim hemisverskim i globalnim meteorološkim podacima i analitičko prognostičkim produktima neophodnim za izradu vremenskih i klimatskih prognoza i upozorenje o atmosferskim nepogodama i katastrofama.
Numeričke prognoze vremena Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena su osnova za razvoj sistema operativne izrade prognoze vremena, hidrometeoroloških službi, za potrebe brojnih korisnika iz sektora poljoprivrede, elektroprivrede, saobraćaja, vodoprivrede, vojske i najšire javnosti.
Zahvaljujući operativnom korišćenju produkata numeričke prognoze vremena i satelitskih meteoroloških podataka RHMZ je razvio elektronski sistem rane najave i upozorenja na opasne meteorološke pojave, tzv. meteoalarm za jedinstvenu teritoriju Republike Srbije i obezbedio punopravno članstvo Republike Srbije u sistemu meteoalarma EU.
S obzirom na značaj Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena, RHMZ je u januaru 2013. godine inicirao pristupanje punopravnog članstva, čime Srbija stiče pravo odlučivanja o strateški važnim pitanjima razvoja centra, koji direktno koincidira sa strateškim planovima razvoja meteorološke struke u Republici Srbiji.
Osim pomenutog, punopravnim članstvom stičemo pravo pristupa i korišćenja kompjuterskih resursa centra, što će značajno poboljšati izrade različitih vremenskih prognoza i upozorenja za Republiku Srbiju i omogućiti značajniji i obimniji kvalitet istraživanja iz područja meteorologije.
Upravo ove godine je potvrđeno efikasno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema, rane najave i upozorenja, koji je blagovremeno izdao upozorenje o pojavi ekstremnih količina padavina sa posledicama pojave poplava katastrofalnih razmera koje su u maju ove godine zahvatile teritoriju naše zemlje i okolnih zemalja.
Imajući u vidu napred izneto, predlažem da se u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije Zakon o potvrđivanju originalne Konvencije iz 1975. godine o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, originalnog Protokola o priviletijama i imunitetima Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Protokola o izmenama Konvencije o osnivanju Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena i Protokol o privilegijama i imunitetu Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena donesu po hitnom postupku.
Tačka 22. sporazum o saradnji veterinarske medicine sa drugim državama omogućavaju i regulišu zvaničnu saradnju državnog organa nadležnog za poslove veterinarstva u Republici Srbiji i nadležnih državnih organa za veterinarstvo drugih država. Zvanična saradnja sa drugim nadležnim organima omogućava saradnju, razmenu informacija, usaglašavanje standarda u proizvodnji i kontroli, kao i uspostavljanje procedura veterinarske dokumentacije potrebne za pristup proizvoda životinjskog porekla na tržište država potpisnica.
Sporazum sa Azerbejdžanom je veoma važan, posebno imajući u vidu velike potencijale tržišta za robu poreklom iz Srbije. Važno je imati u vidu činjenicu da je pre parafiranja sporazuma bilateralno usaglašen na tehničkom nivou, pa izmene ne bi trebalo da menjaju takve usaglašene tehničke detalje u sporazumu.
Tačka 23. Donošenje ovog zakona neophodno je radi podrške jačanju kapaciteta Agencije za osiguranje depozita, kako bi se omogućilo da izvršava svoje obaveze u pogledu osiguranja depozita i rešavanja problematičnih banaka, kako bi se služila kao centralni deo sigurnosne mreže finansijskog sektora.
Članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu „Službeni glasnik RS“ br.110/13 predviđeno je da Republika Srbija može da se zaduži kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 200 miliona američkih dolara, radi podrške Agenciji za osiguranje depozita.
Prema Zakonu o osiguranju depozita „Službeni glasnik RS“ br.61/05, 116/08 i 91/010 Agencija radi zaštite depozita i očuvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji osigurava depozite do visine osiguranog iznosa do 50 hiljada evra po deponentu i radi obezbeđenja tih sredstava osnovan je poseban fond – Fond za osiguranje depozita.
Sistem osiguranja depozita je efikasan ukoliko je Fond za osiguranje
depozita sposoban da raspoloživim finansijskim resursima zaštiti depozit u pomenutom opsegu i lako reši problem u bankama koje su troškovno neefikasne.
U skladu sa tim, stepen poverenja u bankarski sistem održava sistem efikasnog osiguranja depozita. S obzirom da su sredstva Fonda za osiguranje depozita nakon rešavanja problema sa kojima su se suočili u svom poslovanju Nova Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine potrošena, sistem osiguranja depozita zahteva podršku.
Uslovi ovog zajma za projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita su sledeći. Republika Srbija uzima zajam pod uslovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 145.300.000 evra. Originalan iznos zajma od 200 miliona američkih dolara konvertovan je u evre, a iznos zajma u evrima je određen na osnovu kursnog odnosa između američkog dolara i evra na dan 31. decembar 2013. godine, poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kome se održavaju pregovori.
Predloženi uslovi zajma su: period trajanja zajma 18 godina, grejs period pet godina, kamatna stopa je šestomesečni euribor, plus promenljiva kamatna marža, koja trenutno iznosi 0,27%. Pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma. Republika Srbija će vratiti kredit u 26 uzastopnih polugodišnjih rata svakog 15. aprila i 15. oktobra svake godine, počevši od 15. aprila 2019. godine.
Tačka 25. Ovu odluku je potrebno doneti po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, „Službeni glasnik RS“ br.20/12 prečišćeni tekst, s obzirom da se ovim izmenama vrši usaglašavanje finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, „Službeni glasnik RS“ br.110/13.
U ovom delu, kao i program raspodele i korišćenja sredstava dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije, koji je usvojen zaključkom Vlade 05 broj 401-1698/14 od 22. februara 2014. godine.
Finansijskim planom Nacionalne službe za 2014. godinu, na koji je Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnost 13. decembra 2013. godine za isplatu posebne novčane naknade zaposlenima kojima nedostaje do pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, predviđena su sredstva u iznosu od 1.667.900 dinara.
Međutim, s obzirom da su naknadne analize pokazale da se sve veći broj zaposlenih prijavljuje za ovu vrstu posebne novčane naknade, amandmanom na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu iznos sredstava za te namene se povećava, tako da je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu i u programu rasporeda i korišćenja sredstava dotacija i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije od 22. februara 2014. godine utvrđena sredstva u visini od 2.423.250 dinara.
S obzirom da je za mesečnu isplatu potrebno oko 200 hiljada dinara i kako bi se izbegla kašnjenja u isplati i eventualni drugi problemi koji bi mogli nastati usled zastoja u isplati, predložene su navedene izmene finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Zahvaljujem.