Gospodine Đurišiću, zahvaljujem na ovim pitanjima. Jako sam ponosan danas da sam mogao mojih toliko kolega da zamenim zajedno sa njihovim pomoćnicima, državnim sekretarima, koji su ovde zajedno sa mnom da mi pomognu da vam odgovorim na sva ova vaša pitanja. Ovo pokazuje samo jedno veliko jedinstvo Vlade, da Vlada Srbije funkcioniše kao veliki tim.
Moje kolege su danas imale bitnija, važnija posla. Naravno, jedan broj njih je otišao i sa premijerom Vučićem na jedno važno, jako važno putovanje u zemlju koja je jedna od vodećih svetskih sila. Sa ponosom sam njihove zakone danas branio ovde i probaću da vam odgovorim na sva pitanja i nadam se da će ceo tim koji je danas ovde pred vama uspeti da odgonetne sve probleme i sve ono što vam nije jasno.
Prvo, pričate da sam pročitao u milionima. Da, tačno je, ali morate da znate da knjigovodstvena evidencija u bilansima se vodi u hiljadama dinara. Znači, one tri nule se uvek skinu, pa je zato i pročitano tako. Ništa tu greška nije bila.
Što se tiče zajma, kasnije ću, verujem da će i drugi šefovi poslaničkih grupa da postave ta pitanja i vrlo rado ću da odgovorim oko ovih 200 miliona dolara koje imamo. Nemojte da zaboravite samo da smo imali jednu Razvojnu banku Vojvodine i sve ono što se dešavalo u njoj, da smo imali novu Agrobanku, gde su uz pomoć nekih prethodnih vlada mnogi tajkuni se jako obogatili i ostavili na cedilu na hiljade građana Srbije, na hiljade malih i srednjih preduzeća Republike Srbije. Ovo je samo pomoć da isplatimo ono što je u nekim prethodnim godinama potpisano od nekih vlada, kada je i napravljena ta Agencija za osiguranje depozita, da bi mogli te ljude da obeštetimo. Jasno je predviđeno, imamo ovde, ako budete želeli, mogu posle svima vama da pročitam, i od NBS za šta su tačno ta sredstva namenjena i na koji način će biti potrošena.
Što se tiče ugovora sa SR Nemačkom, Predlog zakona i zašto tek sada dolazi. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju je poslat u skupštinsku proceduru u oktobru 2013. godine, znači odmah nakon potvrđivanja od strane Vlade SR Nemačke, neposredno posle toga, nakon prikupljanja mišljenja relevantnih i svih ostalih institucija. Nakon raspuštanja prethodnog saziva Skupštine svi predlozi zakona su povučeni iz procedure i bilo je neophodno ponovo ponoviti proceduru nakon formiranja ove nove Vlade.
Toliko, pa ću ponovo posle, vezano za mirovne operacije i za sve ostalo o čemu pričamo. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću, iako mi se činilo da me ne slušate dok sam čitao, jer mi se činilo da se stalno pričali. Imao sam utisak da ništa niste čuli, ali vi ste dosta stvari zapamtili.
Prvo, moram da kažem da nije korektno da prozivate na ovaj način i da povezujete Nacionalnu službu za zapošljavanje i da kažete – za razliku od nekog prethodnog perioda od 2012. godine, kada se samo u jednu stranku išlo da bi se zaposlilo, sada pogledajte broj konkursa koji imate na portalima svih ministarstava i svih javnih preduzeća i svih ustanova širom Srbije. Ti konkursi, za razliku od perioda 2000-2012. godine nisu namešteni.
Što se tiče helikoptera, da, ja odem helikopterom do Majdanpeka da bih obišao Vojsku Srbije koja radi na sanaciji poplava u opštini Donji Milanovac, gde u ovom trenutku a poslednjih 10-ak dana imamo jako puno mašina Vojske Srbije, za razliku od odlaska nekih prethodnih ministara u periodu od 2000-2012. na letovanje u Grčku vojnim helikopterom ili na žurke po pojedinim gradovima Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću na toj brizi kako ću ja da se snađem danas ovde, i zamislite da bih bilo šta izneo da upravo ne stoji papir gde se vidi kad, ko, koliko i kako je leteo u periodu 2000. do 2012. godine. To nikakav problem nije i ta pitanja koja vi želite da postavite, jer to nije bila tema, upotreba helikoptera i letelica Vojske Srbije nije bila tema, ali ste vi vešto propnuli kroz vaše izlaganje i ja ću danas da se potrudim da vi dobijete zajedno sa ovim divnim ljudima koji su ovde iz drugih ministarstava odgovor na svako pitanje koje ste postavili, niste ne brinite, samo pre ili kasnije.
Što se tiče ovoga ja vam kažem, bez ikakvih problema postavite pitanje Ministarstvu odbrane dobićete tačno papir kad je kako ko, gde i kako leteo za vreme svom mandata, pa i to što kažete do Raške, ja se ne sećam da su vojni helikopteri leteli taj let, a odgovoriću vam vrlo rado. Hvala.

Zahvaljujem, generale Stojanoviću, jer sa vama diskutovati o ovome je uvek izazov i za mene i za moje saradnike.
Ujedno odgovor i vama i gospodinu Đurišiću, koji je izašao sada.
Prvo, snage Vojske Srbije se nalaze u zapadnom delu Centralnoafričke Republike i to je najbezbedniji deo, gde nema vojnih dejstava.
Zašto je 78, kako je pitanje bilo, a ne 75? Zato što je u međuvremenu EU tražila još jednog člana medicinskog tima, a UN su tražile još dva vojna posmatrača, tako da pokušavamo ovim zakonom da izađemo.
Ono što je jako bitno da se zna, ogromno je interesovanje među pripadnicima Vojske Srbije za odlazak u mirovne operacije. Prosto pokušavamo da i tim delom omogućimo da mnogi mogu da dođu i njihov koeficijent, zavisno od zemlje gde se nalaze i procenat bezbednosti je uvećan, tako da je u Libanu 3,1% u ovom trenutku, u odnosu na Kipar gde je 0,10.
Što se tiče bezbednosti našeg kontingenta, apsolutno, prvo o čemu vodimo računa jeste bezbednost naših ljudi i pripadnika Vojske Srbije u svim mirovnim misijama, i u ovih sedam u kojima smo sad prisutni, a i u ove dve u kojima ćemo biti prisutni. Pročitaću vam sada ovde sve ostalo.
Naš kontigent u UN u Centralnoafričkoj Republici obezbeđuje marokanski kontigent vojne policije, a u kontigentu EU u Centralnoafričkoj Republici obezbeđuje zajedničke evropske snage. Znači, od početka krize u ovoj zemlji, više međunarodne organizacije: UN, EU, Afrička unija i Republika Francuska pokušavaju pronaći rešenje za mirno rešenje konflikta u ovoj zemlji, zaustavljanje ubijanja, zaštita civilnog stanovništva, kao i da obezbede dotok humanitarne pomoći.
Zbog značajnog pogoršanja bezbednosti situacije, u cilju zaštite civila i osnovnih ljudskih prava, Savet mira i bezbednost Afričke unije je kao regionalna afrička organizacija 19. jula 2013. godine odobrila angažovanje međunarodne misije za podršku Centralnoafričkoj Republici, predvođene snagama Afričke unije, koja je pod svoju komandu stavila Misiju za učvršćivanje mira u Centralnoafričkoj Republici, predvođena Ekonomskom zajednicom centralnoafričkih država. Primopredaja dužnosti obavljena je 19. decembra 2013. godine na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN, Broj 2127.
Zašto mi je bitno da ovo pročitam i da znate i vi, a i građani Srbije? Zato što postoji tu jako puno različitih komentara zašto pripadnici Vojske idu. Vi ste malopre spomenuli, gospodine Stojanoviću, da je jedna od osnovnih misija upravo učešće u mirovnim operacijama Vojske Srbije.
Francuske snage su u sklopu operacije „Sangeris“, takođe poslate u Centralnoafričku Republiku 6. 12. 2013. godine, u okviru mandata Saveta bezbednosti, radi preuzimanja svih potrebnih mera za podršku misiji. Savet EU uspostavio je vojnu operaciju EU u Centralnoafričkoj Republici i angažovao snage EU u ovoj zemlji u trajanju od šest meseci do dostizanja pune operativne sposobnosti 15. jula 2014. godine.
Mandat operacije će najverovatnije biti periodično produžavan. Snage EU trenutno obezbeđuju aerodrom Mpoko i pružaju privremenu podršku za uspostavljanje bezbednosnog okruženja u prestonici.
Savet bezbednosti UN na osnovu Rezolucije 2149 od 10. aprila 2014. godine uspostavlja multidimenzionalnu integrisanu misiju UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici sa mandatom od 30. aprila 2015. godine. Mandat mirovne operacije će najverovatnije biti periodično produžavan.
Postupajući u skladu sa Poglavljem VII Povelje UN, Savet bezbednosti je ovlastio novoformiranu multidimenzionalnu integrisanu mirovnu operaciju da preduzme sve neophodne mere u obavljanju svog mandata u okviru svojih mogućnosti i u dodeljenoj zoni angažovanja.
Zona angažovanja obuhvata zonu operaciju i zonu interesovanja. Zona operacija je definisana teritorijalnim granicama Centralnoafričke Republike, a zona interesovanja obuhvata teritoriju susednih zemalja i zemlje članice Ekonomske zajednice centralnoafričkih država.
Planirano je za bezbednost 11.820 uniformisanih lica, od čega 10.000 vojnika i 1.820 policijskog personala. Od ukupnog broja vojnog personala, planirano je raspoređivanje 200 štabnih oficira i 240 vojnih posmatrača.
Nakon pozitivnog stava Ministarstva odbrane Republike Srbije na neformalnu ponudu UN za angažovanje medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u Stalnoj misiji Republike Srbije pri UN 7. jula 2014. godine dostavljen dopis Sekretarijatu UN kojim obaveštavaju našu stranu da je prihvaćeno angažovanje vojno-medicinskog osoblja Vojske Srbije.
Koje su obaveze i ograničenja, a koja su nam dostavljena od UN? Razmeštanje vojno-medicinskog osoblja do decembra meseca 2014. godine kako bi potpuna operativna sposobnost u Misiji bili dostignuta 1. januara 2015. godine, obezbediti brojno stanje i specijalnosti vojno-medicinskog osoblja u skladu sa zahtevanim minimumom, u nacionalnoj nadležnosti obezbeđenje ličnog naoružanja i municije, poznavanje engleskog jezika od strane angažovanog ljudstva radi zvanične, operativne i radio komunikacije. Poželjno je da medicinsko osoblje poznaje i francuski jezik na radnom nivou kako bi se izbegle poteškoće u komunikaciji sa pacijentima prilikom medicinskog tretmana pripadnika koji govore samo francuski jezik.
Nadležnosti ove misije – obezbeđenje i sigurnost vojno-medicinskog osoblja Vojske Srbije i dve kompletne bolnice, nivo 2 u Bangaju.
Eventualna spremnost kontingenta Vojske Srbije od strane nadležnih institucija očekuje se u novembru mesecu 2014. godine, pred upućivanje u misiju.
Ujedinjene nacije nadoknađuju troškove izviđanja zone za do pet dana boravka u zoni operacije, maksimalno do dva člana delegacije Srbije.
Ovo su vam neke od karakteristika ove dve misije koje mislim da, pored svih ostalih sedam misija koje mi u ovom trenutku imamo, pokazuju i poštovanje koje međunarodne institucije imaju prema Vojsci Srbije, a pre svega prema našoj VMA, gde imamo veliki broj pripadnika stranih država, veliki broj polaznika i u ovoj godini stranih država jer to je upravo ono što Vojska Srbije pokazuje na terenu i zašto dobija toliko poštovanje, jer se pokazuje da u Vojsku Srbije svi naši partneri mogu da imaju apsolutno poverenje. Zahvaljujem.

Gospodine Ćiriću, posle vašeg inspirativnog izlaganja, a znam da ste bili dugo godina generalni direktor Pošte Srbije i sada ste tamo zaposleni, u stručnom delu sigurno da ne mogu da vam odgovorim danas. Niko od nas, a verujem da niko od mojih kolega iz SNS, nije rekao da ništa nije valjalo u zemlji Srbiji u nekom prethodnom periodu. Pokušavamo da popravimo nešto što se pokvarilo u tom periodu.
Kada kažete – zašto po hitnom postupku? Ova akta su u skladu sa Odlukom Svetskog poštanskog saveza i primenjuje se od 1. januara 2014. godine. Ovaj zakon je već bio u proceduri, ali zbog institucionalnih promena vraćen je ponovo, kao i onaj zakon o kome smo malopre pričali i koji mora ponovo da prođe kompletnu proceduru. Da li se slažem? Stručne službe, vidite sami, Pošta Srbije već sada sprovodi akta usvojena na ovom Kongresu iz 2012. godine, a imajući u vidu da se odnose na međunarodni poštanski saobraćaj. Pošta Srbije je spremna da sve te donete odluke sprovede.
Pratimo sve pozitivne trendove u Pošti Srbije. Te usluge trodimenzionalne mreže se duboko implementiraju u Pošti Srbije. Ne znam šta bih vam više odgovorio.
Ono što je moj predlog, a što je bio početak vašeg izlaganja bio, vi ste apriori već odbili da prihvatite Zakon o davanju za Nacionalnu službu za zapošljavanje zato što je to neko vama rekao. Mislim da je to u interesu građana Srbije, pre svega. Zašto?
Prvo, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje samo je prilagođavanje onoga što se već nalazi u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, a koji je ova Narodna skupština već usvojila. Tada je u Finansijskom planu bilo predviđeno 1.667.000.000 dinara. Ovim rebalansom mi povećavamo to, što je dobra stvar, čini mi se, na 2.423.250.000. Zašto? Zato što sada kada smo sagledali sva preduzeća u restrukturiranju, kada smo sagledali sve ljude i građane Srbije koji su zainteresovani da dođu u Nacionalnu službu u narednih pet godina, primaju nadoknadu za to, primaju platu, vodi im se radni staž i da kroz pet godina odu u penziju. Mislim da time građanima Srbije bitno pomažemo. Ne razumem zašto nećete da glasate za nešto što je dobro i korisno za građane Srbije.
Samo u 90 preduzeća u restrukturiranja, a koja su dužna da završe proces restrukturiranja do kraja ove godine, 2.689 korisnika se prijavilo. Ta sredstva idu upravo njima, da u narednih pet godina primaju lične dohotke, primaju penziono i socijalno i da kroz pet godina odu u penziju.
Kažete troškovi, da, na kontu 425 su troškovi tekuće popravke i održavanja za preko 180 građevinskih objekata koje Nacionalna služba ima. Naravno, imaju veliki broj računarske opreme. Na kontu 426 su materijali. Trebamo da nabavimo obrasce za nezaposlena lica, stručne materijale, literaturu i sve što je potrebno. Ne vidim tu ništa, kako ste malopre rekli, zašto se predlaže 18 zakona, a jedan ministar ih brani, zato što nešto stoji ispod toga. Lako je to reći, ali ne vidim ovde ništa.
Žao mi je vas je malo, pa i oni koji postave pitanje brzo izađu i ne mogu da vam odgovorim na sve što dobijam. Malopre je gospodin Đurić je postavio, pod tačkom 20. član 2b stalni partner sa kojim postoji veza slična braku prema zvaničnoj evidenciji u jednoj od ugovornih strana. O čemu se tu radi? To pitanje je malopre bilo, populacija itd. radi se o odredbi radno pravnog karaktera, a ne o pitanju iz oblasti porodičnog prava. Evo, vidite kako državni sekretari rade i dobijate sve odgovore, ne trebate vi ništa pismeno gospodine Stefanoviću da tražite. Sve dobijate istog trenutka kod nas, samo malo vremena vam treba. Hvala vam puno.

Da sam znao profesore Pavićeviću da ćete da čitate, ne bih ja ovo sve čitao nego bih skratio za toliko.
Slušao sam svaku vašu reč kada sam bio vani, da znate da nisam propustio ništa, a naravno moje saradnici su mi spremili sve ovo što vas interesuje. Kada je uspostavljanje i šta su benefinti potpisivanja sporazuma sa SAD, pročitaću vam pet stvari koje su jako bitne, a u tom kontekstu možete da gledate i ove sporazume koje imamo sa Slovenijom i sa Mađarskom. Nije to bukvalno, kako ste predstavili razmena tajnih podataka samo, uspostavlja se pravni okvir koji omogućava saradnju ugovornih strana dveju vlada i za implementaciju toga su odgovorna dva ministra odbrane.
Prvo, stiče se odlična referenca i sve ostale partnere u svetu, kod svih ostalih partnera u svetu za saradnju u ovoj oblasti, kada je u pitanju razmena poverljivih podataka. Unapređenje saradnje vojnih i obaveštajnih službi. Unapređenje saradnje u oblasti istraživanja i razvoja. Vojska Srbije će moći da učestvuje u mnogim vežbama međunarodnim i aktivnostima koje su do sada zato što nismo imali potpisan ovaj sporazum bile restriktivne, zbog poverljivih sadržaja obuke.
Naravno, šesto, nije obavezujuće u smislu neophodnosti razmene poverljivih podataka nego samo stvara preduslov i garancije da će u slučaju razmene podataka poštovati se standardi i određene procedure. Znači, mi ovim Vojsku Srbije, Republiku Srbiju, Vladu Republike Srbije stavljamo u jedna viši kontekst odnosa sa mnogim zemljama sveta. Znate, time kad potpišete sa SAD, otvara vam se širok spektar zemalja koje nisu mogle sa nama pre tog sporazuma da potpišu slične sporazume. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Drecun.
Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem jeste opredeljena ka evropskom putu, ali to što je doneto 2010. godine od strane bivše vlasti nije više aktuelno i mi vojnike Vojske Srbije ne želimo da šaljemo u nikakve takve borbene grupe. Mi želimo da učestvujemo u mirovnim operacijama i da naši vojnici budu maksimalno zaštićeni.
Tačno je da mi zajedno na putu ka EU pratimo i zajedničku bezbednost, jer je to jedan od uslova, ali to nije obaveza da se uđe u borbene grupe EU koje ona formira, tako da u tom delu da razjasnim. Znači, obaveza nije da se uđe u borbene grupe i to uopšte nije u ovom trenutku aktuelno u Vojsci Srbije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih kao zaključak i završnu reč prvo da se obratim gospodinu Đurišiću.
Saglasan sam sa vašim predlogom da treba izmeniti Zakon o tajnim podacima tako što bi se usaglasilo sa Direktivom 488. EU i znatno olakšao položaj organa koji se bave radom sa tajnim podacima. Naravno, to je i to što ste vi rekli u skladu sa preporukama poverenika Šabića i mislim da Ministarstvo pravde već formira radnu grupu za izmenu Zakona o tajnim podacima, koja će posle skrininga EU u oktobru početi sa radom.
Niste čuli, kažete niste čuli par odgovora. Niste čuli zato što niste bili ni vi ni gospodin Stefanović u sali. Niste ni mogli da čujete vani. Pričali smo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o tome da se pojavila potreba i veći broj zainteresovanih i ne vidim šta je tu sporno. Da, u ovom trenutku je veći broj građana Srbije zainteresovan da na taj način stekne penziju i da na taj način obezbedi određena sredstva za život. Malopre sam objašnjavao i to kada je nacionalna služba za zapošljavanje u pitanju. Nema tu odgovornosti za planiranje budžeta. Vi ne znate kada donosimo zakon o završetku restrukturiranja mnogih preduzeća u Srbiji koliko će ljudi sa se pojavi da uzme socijalni program i koliko će njih na taj način da stekne pravo da može da bude na birou određeno vreme.
Kada je u pitanju takođe Nacionalna služba za zapošljavanje, ja ću samo da vas podsetim da je i prethodna Vlada, a pogotovo ova Vlada, ogromne uštede načinila upravo Zakonom o javnim nabavkama, pa i Nacionalna služba za zapošljavanje je na taj način raspisala popravku rashladnih uređaja i klima, pa ništa čudno nije što je jedna firma to dobila.
Ako imate određena saznanja, gospodine Stefanoviću, imate i organe policije, istražne organe koji mogu da se pozabave time ako sumnjate u bilo šta, ali prosto i tu ne postoji osim jeftinih političkih poena, priča o tome ne postoji i ne stoji.
Pitate me uporno ko je i kada i kako leteo helikopterima Vojske Srbije, ja ću da vas podsetim na Porto Karas u Grčkoj, i kada je veći broj članova Vlade, prethodne Vlade, vaše Vlade, helikopterima Vojske Srbije išao za Grčki u to nije sporno da dobijate, to postoji zapisano. Setite se, vi bolje znate, ja nisam bio u politici tada u to vreme, tako da mi je teško da o tome pričam, isti ti koji su branili ovde i ovih 27. tačaka kada su bile spojene.
No, elem, molim vas da podržite set od ovih 18. zakona. Smatram da oni pokazuju posvećenost Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića ka putu ka EU, ka ubrzavanju procesa i pristupanja EU.
Svi zakoni su u korist i isključivo za korist građana Srbije, pa čak i pozivam i poslanike SNS koji su malo pre rekli da neće da pokrivaju dugove bivšeg nekog režima, bivših nekih vlasti u Vojvodini i onih koji su upropastili i „Agro banku“ i Razvojnu banku Vojvodine, ova sredstava su namenjena da bi se zaštitili građani Srbije i da bi oni mogli da se obeštete, a ostavite organima policije, istražnim organima neka nađu ko je i na koji način omogućio pojedincima u Srbiji da se obogate. Zato vam kažem i ovaj zakon kada je Agencija za osiguranje depozita isključivo u korist građana Srbije, da oni budu obeštećeni.
Na kraju, zahvaljujem se svim državnim sekretarima i mojim saradnicima danas na ogromnom trudu koji su zajedno sa mnom uložili, da možemo da vam objasnimo sve ove zakone i njihova je zasluga zato što smo uspeli da danas iz svih ovih grana možemo da vam približimo i da vam damo odgovore na vaša sva pitanja.
Obećavam da ćemo moji saradnici i ja obići našu misiju u Centralnoafričkoj Republici koja traje pod pokroviteljstvom EU do Nove godine, a do 30. juna 2015. godine traje pod pokroviteljstvom UN. Otići ćemo i bićemo sa našim vojnicima upravo da pokažemo da stojimo zajedno sa njima rame uz rame i da ćemo uvek da budemo pored njih. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodo narodni poslanici.
Gospodine Stefanoviću, zaboravili ste malopre kada ste nabrajali preduzeća koja trebaju da dođu i da podnesu svoj izveštaj. Svakako, mislim da se svi mi slažemo sa time, „Vojvodina vode“ njih ste zaboravili ali njihove teritorije je najviše problema bilo prilikom ovih nepogoda koje su nas zadesile.
Takođe, pomenuli ste da gradonačelnik Beograda krije nešto sa svog sajta, ali zaboravljate da kažete građanima Srbije da je gospodin Siniša Mali pozvao građane onog trenutka kada je voda već došla, da tog trenutka u noćnim satima ne izlaze iz svojih kuća jer tima svoje živote dovode u opasnost. To je bitna razlika od toga što kažete da on nije učinio kako treba i od toga da je njihova bezbednost bila ugrožena tada u tim trenucima.
Vezano za Kancelariju, moja koleginica vam je već objasnila ko će da bude plaćen i da nema plaćenih, a svakako da nismo želeli da uzmemo one stručnjake, pošto nemamo mogućnosti od silno zaposlenih u javnom sektoru, da one stručnjake koji su kod vas vodili Jašu Tomić i Kraljevo da uključimo u ovaj deo, da nam pomažu oko tih donacija.
Što se tiče Krupnja, pomenuli ste Krupanj, biću posle podne tamo, ali pojedini mediji prikazuju ugrožene, oštećene kuće pojedinaca sa namerom da prikažu da svi ministri treba da dođu do svake oštećene kuće i u Krupnju i u Bajinoj Bašti. Inače, građani Srbije moraju da znaju da tamo već mesec i po dana preko 20 buldožera i mašina Vojske Srbije rade na raščišćavanju i pravljenju prohodnosti puteva i klizišta i svega ostalog. Tako da nije tačno da nismo na tom području prisutni i u Bajinoj Bašti, i u Ljuboviji i svuda se već dva meseca radi.
Pozivate da dođu i da vam podnesu izveštaj o tome šta su radili, ali mislim da vi prvi treba da budete tu, da se manete organizacije sindikalnih protesta zajedno sa sindikalnim vođama, pa će onda imati kome da se to objasni i da se podnese Izveštaj.
Daću vam sada i pravni osnov za angažovanje načelnika Generalštaba i Vojske Srbije u Šapcu. U strategiji odbrane Republike Srbije predviđeno je da je Vojska Srbije jedan od elemenata strukture sistema odbrane i da je jedna od njenih misija podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti. Podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti realizuje se kroz pomoć civilnim vlastima u suprotstavljanju unutrašnjem ugrožavanju bezbednosti, terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu, kroz pomoć civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i tehničkih, tehnoloških i drugih nesreća. Generalštab Vojske Srbije kao najviši stručni, štabni, organizacioni deo Ministarstva odbrane za pripremu i upotrebu Vojske Srbije sprovodi pripreme, upotrebu, komandovanje i kontrolu komandi jedinica Vojske Srbije, u skladu sa zakonom, odlukama, planovima i naređenjima nadležnih državnih organa kontinuirano izgrađuje operativne i funkcionalne sposobnosti komandi jedinica Vojske Srbije radi što uspešnijeg izvršavanja utvrđenih misija i zadataka.
U Zakonu o odbrani predviđeno je u članu 41. da u slučaju prirodnih i drugih nesreća većih razmera u kojima su na određenoj teritoriji ugroženi životi, zdravlje ljudi i životinja i materijalna dobra, jedinice Vojske Srbije na zahtev organa nadležnih za zaštitu i spašavanje ljudi i materijalnih dobara mogu se angažovati na pružanju pomoći stanovništvu u skladu sa posebnim zakonom.
Posebni zakon koji uređuje ovu oblast je Zakon o vanrednim situacijama koji u članu 12. predviđa da u uslovima kada druge snage i sredstva sistema zaštite i spašavanja nisu dovoljne za zaštitu i spašavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od katastrofe izazvane uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesreća, na zahtev nadležnog ministarstva, organizacione jedinice nadležne za vanredne situacije Ministarstva odbrane obezbeđuju učešće organizacionih delova Ministarstva odbrane, komandi, jedinica Vojske Srbije za pružanje pomoći u zaštiti i spašavanju, u skladu sa zakonom.
Kada u zaštiti i spašavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije njima komanduju njihove nadležne starešine u skladu sa odlukama Štaba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zaštitom i spašavanjem. Zakon o Vojsci Srbije predviđa u članu 2. stav 2. da predsednik republike ili ministar odbrane po rešenju predsednika republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu AP i organu jedinice lokalne samouprave, na njihov zahtev pruži pomoć radi zaštite života i bezbednost ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom, a u članu 19. stav 1. da načelnik Generalštaba i starešina Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih.
Imajući u vidu navedene propise i procene ugroženosti koja je dao Republički štab za vanredne situacije obrazovan od strane Vlade, na osnovu sednice koja je održana 15. maja 2014. godine Vlada proglasila vanrednu situaciju na teritoriji cele zemlje, može se izvesti zaključak da se u konkretnom slučaju radilo o prirodnoj nesreći većih razmera u kojoj su bili ugroženi životi i zdravlje ljudi i životinja, materijalna dobra i da bez većeg angažovanja Vojske Srbije nije bilo moguće sprečiti katastrofalne posledice.
Zbog težine situacije i procene da je potrebno veće angažovanje Vojske Srbije na pružanju pomoći stanovništvu, na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije kao predstavnik Vojske Srbije prisustvovao je i načelnik Generalštaba Vojske Srbije koji je na zahtev nadležnih organa, Republičkog štaba za vanredne situacije preuzeo neophodne aktivnosti u skladu sa svojim ovlašćenjem iz člana 19. stav 1. Zakona o vojsci, komandovanju i rukovođenjem Vojskom Srbije i člana 12. stav 2. Zakona o vanrednim situacijama, kada u zaštiti i spasavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije njima komanduju njihove nadležne starešine u skladu sa odlukama Štaba za vanredne situacije.
S obzirom da je član Republičkog štaba za vanredne situacije ministar odbrane, a da je u Šapcu bila posebno teška situacija, na osnovu lične procene i usmenog ovlašćenja ministra odbrane, a kroz zajedničke analize ocenjena je neophodnost da se rukovođenje podigne na viši nivo. Imajući u vidu visok stepen opasnosti, veliki broj angažovanih vojnika, načelnik Generalštaba Vojske Srbije je posle odlaska na lice mesta i neposrednog upoznavanja sa stanjem na terenu odlučio da se lično angažuje u tom radu, ali uz prethodno upoznavanje i odobrenje ministra odbrane. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša.
Zaključivanje sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša, predložen je u kontekstu daljeg razvijanja bilateralnih odnosa, a posebno u cilju intenziviranja političke ekonomske saradnje.
Očekuje se da će Sporazum doprineti, razvoj, povezivanje privrede dveju zemalja u oblasti poljoprivrede, avio-saobraćaja, energetike, informaciono-komunikacione tehnologije, građevinarstva, turizma i bankarskog sektora, kao i drugih oblasti od međusobnog interesa.
U ovom kontekstu, Vlada Republike Srbije, 9. avgusta 2013. godine donela je Odluku da državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata mogu ulaziti i boraviti u Republici Srbiji do 90 dana bez vize u periodu od šest meseci.
U cilju dalje podrške razvoja bilateralnih veza saradnje, a u narednom periodu, ova odluka bi postepeno trebalo da bude zamenjena celovitim bilateralnim sporazumom o ukidanju viza za sve vrste pasoša građana obe države.
U proteklom periodu, došlo je do značajnog intenziviranja bilateralne ekonomske saradnje dve države, čime su značajno doprinele aktivnosti mešovitog komiteta, čiji je predsednik srpskog dela mešovitog komiteta predsednik Vlade Aleksandar Vučić, a u ovom kontekstu, od posebnog značaja su i konkretne aktivnosti.
Vlada Abu Dabija, Emirata, odobrila je Vladi Republike Srbije kredit i aranžman po preferencijalnim uslovima u iznosu od jedne milijarde dolara.
Fond za razvoj Abu Dabi je odobrio zajam Republici Srbiji od 97 miliona dolara za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje.
Vlada Republike Srbije i avio-kompanija „Etihad“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su od 1. avgusta 2013. godine u Beogradu, potpisali ugovor o strateškom partnerstvu kojim je osnovana nova kompanija „AER Srbija“. Već nekoliko godina vojno-ekonomska saradnja ima tendenciju rasta. Fondacija Kalifa Bin Zaed Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, uskoro počinje sa finansiranjem izgradnje 50 kuća u području pogođenim katastrofalnim poplavama, u Republici Srbiji.
Postoji interes Republike Srbije da sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dalje se razvija saradnja u oblasti vodenog i vazdušnog saobraćaja, kao i da se vrši plasman svih naših proizvoda, na novim tržištima, posebno na arapskom poluostrvu, a takođe i u Aziji.
Značajno je u domenu informacionih tehnologija, Ujedinjeni Arapski Emirati, planiraju da otvore fabriku čipova u Republici Srbiji.
S obzirom na navedene aktivnosti, kao i činjenicu da je Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata 9. juna 2014. godine, okončala svoje interne procedure, predlaže se zaključivanje sporazuma o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih specijalnih pasoša za dve zemlje, što je značajan korak u pravcu dalje liberalizacije viznog režima sa onim državama, izvan UN, sa kojima Republika Srbija želi da intenzivira bilateralnu saradnju.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti odbrane, potpisan u Beogradu 16. decembra 2013. godine.
Stupanjem na snagu navedenog sporazuma, prestaje da važi Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Italije, koji je potpisan u Rimu, 19. novembra 2003. godine i stvara se novi pravni osnov za saradnju Ministarstva odbrane, kao i za druge oblike saradnje u oblasti odbrane, za koje strane budu zainteresovane.
Sporazum sadrži oblasti i oblike saradnje, odredbe o saradnji u oblasti odbrambenih materijalnih sredstava, odredbe o finansijskim pitanjima, odnosno troškovima, koji nastaju tokom njegovog sprovođenja, kao i opšte odredbe, koje se tiču naknade štete i intelektualne svojine.
Sporazumom su predviđeni načini na koji će se rešavati eventualni sporovi, izmene i dopune, način njegovog stupanja na snagu, period važenja i otkazivanja.
Saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Italijom, može se oceniti kao dobra sa mogućnošću daljeg intenziviranja i unapređenja. Težište oblasti saradnje, odnosi se na oblasti školovanja i usavršavanja, vojne saradnje, obuka specijalnih jedinica i obuka timova za uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, saradnja u oblasti vazduhoplovstva, obaveštajnih izviđačkih delatnosti i oblasti vojne medicine. Imajući u vidu visok tehnološki nivo i širok dijapazon proizvoda italijanske vojne industrije, kao i naše potrebe u mogućnosti i istraživačke i razvojne i oblasti u proizvodnji sredstava NVO, postoji interes za unapređenje vojno tehničke saradnje sa kompanijama iz Italije.
Za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje, neophodno je zaključivanje opšteg ugovora saradnje u oblasti odbrane, kojim bi se navedena pitanja pravno regulisala u skladu sa Bečkom konvencijom, ugovornom pravu i Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je gospodine Šutanovac, vi ste 27. aprila 2012. godine u predizbornoj kampanji postavili taj kamen temeljac, ali ja nisam otvarao nikakvu fabriku.
U „Prvom Partizanu“ sam bio u jednoj redovnoj poseti i mogu vam reći da su značajni rezultati „Prvog Partizana“ u protekle dve godine. To se vidi iz njihovih bilansa, tako da pokrivaju gubitak iz 2009. i 2010. godine, jer su tada prikazali gubitak. Godine 2011, 2012, 2013, 2014. pokrivaju taj gubitak iz tog perioda.
Što se „Krušika“ tiče, „Krušik“ je, tu moramo biti otvoreni, ušao u problem onog trenutka kada je počelo političko zapošljavanje u toj fabrici, a ne više na način kada imaju posao da prime ljude na privremene i povremene poslove. Tamo je 1.500 stalno zaposlenih radnika i imaju dobre ugovore i, na njihovu sreću, veliku razliku u ceni sa tim ugovorima sa tim zemljama trećeg tržišta. To je odgovor gospodinu Bogdanoviću u jednom delu njegovog pitanja.
Naravno, loša privatizacija jednog dela „Krušika“ je dovela da ovaj deo namenske proizvodnje ima velikih problema, ali očekujemo da u narednom periodu, sa jednom značajnom pomoći, koju možemo mi kao Ministarstvo odbrane da im pružimo, naravno i SDPR, oni polako počnu da izlaze iz tih problema.
Što se tiče Azerbejdžana, danas je stigao poziv Ministarstvu odbrane za zvaničnu posetu od 11. do 13. avgusta tekuće godine. Očekujemo značajnije ugovore u narednom periodu sa njima. Već smo pričali prošli put o značajnim poslovima koje radimo u Alžiru, koji su u pripremi i u završnoj fazi projektovanja. I vojno medicinskih postrojenja i ostalih stvari koje su potpisane u prethodne dve godine.
Što se Kuvajta tiče, podsetiću vas da je tada vaš jedan pomoćnik, gospodin Šutanovac, a kasnije ministar spoljnih poslova, napravio jedan diplomatski skandal sa ambasadorom Kuvajta koji je dolazio i tražio da sa Ministarstvom odbrane i namenskom industrijom ima značajnije poslove, a vi odlično znate o kome govorim.
Što se tiče Partnerstva za mir, gospodine Bogdanoviću, od 2003. godine imamo, na prošloj sednici Skupštine sam sa jasnim podacima izašao pred vas narodne poslanike… Najviše je bilo 2013. godine, i to svake godine raste, 394 pripadnika Vojske Srbije je bilo poslato u mirovne operacije širom sveta u 13 mirovnih misija. U 2014. godini očekujemo da taj broj bude u svim rotacijama preko 420. Kada pitate zašto je u Libanu odobreno od strane Narodne skupštine 185, imamo 185, imate u materijalu, 143 pripadnika čete koji su otišli pre nepunih mesec dana. Imamo i motorna vozila poslata tamo zajedno sa oficirima, tako da izlazimo na ovaj broj. Mogu da vam pročitam: štabni oficiri – devet, štabni oficiri u komandi – dva. To je ukupno 185 zajedno sa tehničkim osobljem koje ide. To imate u materijalu koji vam je dat.
Slažem se sa vama da ćemo tu vojnu industriju na mnogo drugačiji način, nego u prethodnom periodu, kako je bila tretirana, kao Ministarstvo odbrane da pomognemo.
Što se tiče akumulatora za naše migove, po nalogu predsednika Rusije gospodina Putina, na predlog ministra odbrane gospodina Šojgua, potpisan je ukaz da Vojska Rusije pokloni dva akumulatora. Nadam se da će vrlo brzo biti ovde. Trebali su da stignu još prošle nedelje, ali dobićemo od njih ta dva akumulatora za naše migove 29. Da ne bude zabune, ovo je više na prijateljskoj i ličnoj osnovi i odnosima koje mi gradimo sa našim partnerima u Ruskoj federaciji, to ne znači da naši, kako je bilo priče u javnom mnjenju, vazduhoplovi stoje prizemljeni. Nemamo mi samo migove 29. To se jako brzo završava. Hvala puno.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, bez namere da ulazim u polemiku oko toga, ogradio sam se malo pre da su ti akumulatori nešto što možemo da uzmemo sa bilo kog kamiona i stavimo. Vi to najbolje znate, da je vrednost tih akumulatora blizu 100.000 evra, da se radi o specijalnim akumulatorima i na naš zahtev i Ministarstva odbrane prilikom zadnje posete moje Rusiji obratio sam se ministru odbrane Šojguju sa zahtevom i sa molbom da nam se pomogne da rešimo taj problem zbog procedura i njihovih i naših koje traju jako dugo, a istekli su nam resursi. Na njegov zahtev, naravno ne može i on, kao što ne mogu ni ja kao ministar odbrane da otuđim bilo koje sredstvo Vojske Srbije tek tako. To nisu ni čamci, ni brodski motori ni bilo šta drugo, ni tenkovi da se istope, nego prosto mora da ima neki red. Predsednik je to odobrio.
Kada budu došli i novi avioni, gospodine Šutanovac, tih novih šest, a tema je taj robni kredit sa Ruskom Federacijom koji je započet pre dve godine, sigurno da ćete biti u jednom da se provozate kao bivši ministar i par sati njihovih resursa potrošimo, da odemo na neku lepu žurku, koju možemo da napravimo tom prilikom. Hvala vam puno.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu ste, nije Vojsci Srbije problem tih 87.000 evra. Mi ih imamo planiranih u našem planu javnih nabavki za 2014. godinu i imamo ih i u finansijskom planu. Međutim procedure koje imamo i od strane Ruske Federacije a u našem zakonodavstvu su problem i one traju jako dugo, takođe proceduru u samom „Rosoboroneksportu“ je takva, da mi to ne možemo da dobijemo za narednih tri do četiri meseca.
Da bi to, i sve te procedure preskočili, ja smatram da ovo što je ministar odbrane Ruske Federacije učinio i njihov predsednik, kao jedan veliki prijateljski gest.Ne radi se ni o finansijama prosto smatram da je to njihov veliki gest i da je to ono što gradimo sa svim našim partnerima u svetu pa naravno i sa Ruskom Federacijom jedan dobar prijateljski odnos i saradnju dveju vojski.
Što se tiče ovoga što ste vi danas rekli da je u tom dnevnom listu navedeno i Vitali Čurkin je izjavio skoro da i njega prisluškuju, pa nije čudno onda što takve informacije izlaze i u našim dnevnim listovima, ja neću da tvrdim da je to istina, i ne radi se o ljudima koji su sada u VBA, radi se o ljudima koji su do skoro, do 2012. godine bili direktori nekih agencija koji su nažalost počeli da se bave i nastavili da se bave tim takvim radom, a pre svega davanje informacija novinarima koje često budu i neproverene. Apsolutno mi pratimo sve to, ko je taj ko se tako trudi da stalno i zdušno bude malo malo sa nekim informacijama koje su vezane za Vojsku i za takve stvari.
Ja vas molim da zbog svega ostalog ne izlazimo i ne ulazimo dublje u analizu svega toga. U svakom slučaju meni je jako drago, evo po drugi put svi zakoni koje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije predlažu, dobijaju jednu apsolutnu saglasnost svih poslaničkih grupa tako da je to za mene, kao ministra odbrane, jako značajno i jako bitno, a naravno i za Vojsku Srbije. Hvala vam puno.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe  Vojske Srbije i drugih snaga odbrana u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, koji je Ministarstvo odbrane Republike Srbije  na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granicama Republike Srbije, izgradilo u saradnji sa MUP, kao i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Ministarstvo odbrane, je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno-finansijskim sredstvima, planiralo da u 2014. godini nastavi angažovanje u šest mirovnih misija UN, u Hongu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru, Libanu i na Bliskom Istoku i dve multinacionalne operacije EU u Somaliji, operacija pomorskih snaga protiv pirata i u Misiji za obuku somalijskih snaga bezbednosti u Ugandi.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2014. godinu iz nadležnosti Vojske Srbije sadrži dodatno sedam mirovnih misija, operacija UN u zapadnoj Sahari, Republici Mali, Džamu i Kašmiru, južnom Sudanu, Sudanu i Bliskom Istoku i jednu multinacionalnu operaciju EU u Republici Maliji.
Eventualni početak angažovanja Vojske Srbije u navedenih sedam mirovnih operacija UN u 2014. godini, planiran je na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o doprinosu i sistemu stend baj aranžmana UN, zaključenog novembra 2011. godine, kojim su utvrđeni resursi Vojske Srbije, sanitetski tim, vojni posmatrači i štabni oficiri, koje Vlada Republike Srbije stavila na raspolaganje UN u slučaju potrebe angažovanja na terenu.
Unošenje navedenih dodatnih sedam mirovnih misija, operacija UN u Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini ne znači neminovni početak učešća pripadnika Vojske Srbije u njima, već se na taj način stvaraju uslovi za ispunjavanje obaveza Republike Srbije koje proizilazi iz zaključenog Memoranduma o razumevanju, naravno, ukoliko naša strana dobije poziv od UN za angažovanje bilo koje od 13 mirovnih misija UN sadržanih u predlogu godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Pored stvaranja uslova za početak učešća u mirovnim operacijama UN u 2014. godini je planiran početak angažovanja u jednoj multinacionalnoj operaciji EU u Republici Mali.
Odluka o učešću i upotrebi pripadnika Vojske Srbije u Mali, doneta je u maju 2013. godine od strane Narodne skupštine Republike Srbije, ali u protekloj godini nije bilo potrebe za angažovanje ponuđenih kapaciteta Vojske Srbije.
U toku su intenzivni razgovori sa Ministarstvom odbrane Republike Nemačke, Savezne Republike Nemačke, uključivanjem medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastav Nemačke lake poljske bolnice nivoa dva.
U multinacionalnim operacijama UN i EU u 2014. godini planirano je angažovanje do 300 pripadnika Vojske Srbije na 284 pozicije.
Broj planiranih pripadnika Vojske Srbije uslovljen je Odlukom UN da se rotacije kontigenata država kontributora snaga realizuju jednom na godišnjem nivou.
S tim u vezi, važno je napomenuti da predviđeni broj pozicija 284 u multinacionalnim operacijama UN EU na koji treba da budu nominovani pripadnici Vojske Srbije u 2014. godini, neće biti promenljiv, ali je za očekivati da će broj angažovanih pripadnika Vojske Srbije biti povećan u skladu sa potrebama misije na terenu, eventualnim ponovnim uvođenjem rotacije na šest meseci usled pogoršanja bezbednosti situacije, ali je isto tako važno napomenuti da eventualno povećanje broja angažovanih pripadnika Vojske Srbije neće imati uticaj na odobrena finansijska sredstva, na realizaciji godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnoj operaciji 2014. godine.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, planirano je značajno povećanje angažovanja u mirovnim operacijama UN u Libanu, pored prošlogodišnjeg povećanja učešća u istoj mirovnoj misiji sa jedinica nivoa „voda“ 36 lica na nivo čete 130 lica. U 2014. godini očekujemo upućivanje jedinice nivoa „voda“ 32 lica za zaštitu snaga.
Ove jedinice će biti angažovane u sastavu italijanskog kontingenta u sektoru Zapad za razliku čete Vojske Srbije koja je angažovana u sastavu španskog kontingenta, u sektoru Istok mirovne operacije UN u Libanu.
Pravni, odnosno ustavni osnov za donošenje odluka o usvajanju godišnjeg plana sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakon o Narodnoj skupštini i Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština donosi opšta akta iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluke, kao i da razmatra i usvaja godišnji plan upotrebe za izvršenje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini.
Pored navedenog, a u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, ukazuje na odredbu člana 140. Ustava kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrana u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske u tim operacijama.
Potrebna finansijska sredstva za realizaciju predloga godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, iznosi 1.183.255.000,62 dinara, od navedenog ukupnog iznosa za potrebe učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, potrebno je 1.084.599.000,22 dinara.
Ministarstvo odbrane je obezbedilo 819.500.000,00 a razlika od 265.100.000,00 dinara biće obezbeđena nadoknada koja će UN uplatiti Ministarstvu odbrane na ime učešća u multinacionalnim operacijama 2014. godine.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike naše države.
Učešćem u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju.
Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost, sve intenzivnije u učešću operacija UN u okviru zajedničke bezbednosti odbrambene politike, doprinosi približavanje Republike Srbije članstvu u EU.
Koristim ovu priliku da vas informišem da je Ministarstvo odbrane u saradnji sa MUP, pripremilo izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, koji je dostavljen Vladi Republike Srbije na usvajanje i prosleđen Narodnoj skupštini.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština donese odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se na jednoj konstruktivnoj diskusiji svih govornika.

Iako moje kolege, to jest saradnici kažu da možda nije potrebno, ali prosto želim da upoznam građane Srbije, a i vas, narodne poslanike, sa time kako otprilike ide rast broja učesnika i pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama od 2000. do 2013. godine.

Mi smo 2002. godine imali jednu misiju sa tri pripadnika Vojske Srbije, Timor; 2003. godine - tri misije, 16 pripadnika Vojske Srbije; 2004. godine - četiri misije, 23 pripadnika Vojske Srbije; 2005. godine - četiri misije, 20 pripadnika Vojske Srbije; 2006. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2007. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2008. godine - tri misije,15 pripadnika Vojske Srbije; 2009. godine - četiri misije, 46 pripadnika Vojske Srbije; 2010. godine - šest misija, 47 pripadnika Vojske Srbije; 2011. godine - pet misija, 82 pripadnika Vojske Srbije; 2012. godine - osam misija, 168 pripadnika Vojske Srbije; 2013. godine - osam misija, 327 pripadnika Vojske Srbije. Ove godine očekujemo oko 420 pripadnika Vojske Srbije angažovano u svim misijama koje su planirane u svim rotacijama. Naravno, zavisno od broja rotacija koje budemo imali.

Što se tiče rizika koje ste spomenuli i vi i gospodin Živković, vi u vašem materijalu, u odluci koju ste dobili, koju treba da usvojite, imate i procenu bezbednosnih rizika. Nabrojane su sve misije. O svakoj misiji je urađena i bezbednosna procena od strane naših agencija i naravno UN sa trenutnim stanjem tamo.

Naš vojni predstavnik u misiji UN u Njujorku informiše i sa terena dobijamo redovne informacije oko bezbednosnih rizika. Tu je situacija apsolutno kontrolisana. Naravno, najveći bezbednosni rizik jeste Somalija, Liban, ali su i visoke mere bezbednosti preduzete i preduslov za učešće u ovim misijama i želimo da smanjimo na minimalni, minimalni nivo stepen ugroženosti naših pripadnika u bilo kojoj od ovih misija.

Pitali ste za selekciju pripadnika Vojske Srbije koji odlaze i upućuju se na misije. Znači, selekcija je višestruka i nemoguće je, prosto, da dođe do bilo kakve zloupotrebe i odlaska nekoga ko nije prošao kroz sve bezbednosne i ostale selektivne metode, koji jesu već donete u ranijem periodu. To je jezik, lekarski pregled, psihološki pregled, bezbednosni pregled, fizička provera. Naravno, za to postoji komisija.

Ono što moram da napomenem, a stalno ističem u proteklih mesec i po dana, Vojska Srbije je jedan od najuređenijih sistema naše zemlje i tu prosto nema igre kada su pogotovo odlasci u ovakvim misijama.

Gospodin Živković je postavio pitanje kontribucije. Mi dobijamo nagradu ili naknadu za sve ono što je tamo angažovano. Naravno, ovo što smo predstavili u finansijskom planu je novac koji se dobija za broj ljudi koji su angažovani tamo. Naravno, mnogo veća kontribucija jeste da su angažovna naša sredstva, motorna vozila. Mogu da vam pročitam šta je u ovom trenutku angažovano. Recimo, u Libanu 13 transportera, 14 terenskih vozila, tri prikolice i pet kamiona. Da su naša materijalna sredstva Vojske Srbije u većem broju angažovana sigurno da bi nadoknada bila mnogo veća i mogli bi da pokrijem taj trošak sa mnogo više novca. Naravno, kako se povećava broj ljudi tamo, tako dobijamo i povratno od UN i veća novčana sredstva.

Pitali ste, gospodine Živkoviću, a to mogu da odgovorim u kompletu na celu situaciju oko vanrednih nepogoda i angažovanje Vojske Srbije. Pitali ste za broj amfibija. Nemojte da očekujete od mene da vam danas iznesem tačan broj ovde, ali Vojska Srbija ima daleko veći broj amfibijskih vozila u svom sastavu. Naravno, on je mnogo manji nego što smo ga imali u periodu od pre 2000. godine do 2012. godine, kada je veliki deo materijalnih sredstava Vojske Srbije kao robni višak stavljen na raspolaganje i prodat. To je činjenica. Tu se ne radi ni o politici, radi se o brojkama i tačno se vidi koliko i kada su prodata ta materijalna sredstva Vojske Srbije.

Zašto su bila angažovana tri amfibijska vozila? Prosto, u ulicama Obrenovca, procena je kriznog štaba, koji je vodio general Živković, komandant kopnene Vojske Srbije, nije bilo moguće ući sa tako velikim vozilima u te ulice i imati mogućnost, a vi znate i gledali ste na našim televizijskim kanalima koliko je to vozila ostalo ispod vode, koja se nisu videla, koja su na sredini ulice. Narod kako je bežao od tog poplavnog talasa, ostala su dole.

Procena generala Živkovića je bila da nemamo razloga, jer ne bi mogli da stignemo da pomognemo, bez obzira i da smo sva amfibijska vozila doneli u Obrenovac. Tu je, pored toga, i komunikacija motornih čamaca naših koja je bila. Znate, vi ne možete amfibijom da idete od kuće do kuće. Morate da uđete u velike stambene blokove na jednom mestu, da bi mogli da okrenemo, da bi mogli da se vratimo, da manevrišete sa tim.

Sigurno imamo veći broj sredstava, ali je procena generala Živkovića u tom trenutku i pukovnika Božovića bila da je ovo dovoljan broj amfibija koje su tamo bile angažovane.

Takođe je bilo pitanje za ishranu. Znate, i u vanrednim situacijama to je nadležnost Crvenog krsta. Moramo da vodimo računa o jednoj stvari o kojoj kada pričamo i kada žurimo da našim sugrađanima pomognemo da što pre dobiju to svoje sledovanje, prvo da smo u redovima u Obrenovcu zaticali ljude i pored otvorenih prodavnica, koji primaju preko 100.000 dinara platu, koji su sedeli po šest sati da prime to sledovanje Crvenog krsta.

Tamo se jasno vodila evidencija od strane Crvenog krsta ko je sve tog dana i ovih dana dobijao sledovanje. Nije nas iznenadilo, na neki način, da su se tamo pojavili ljudi koji su na visokim i političkim položajima, a koji su čekali svoje sledovanje.

Mi smo pomogli da naše sledovanje, koje je Vojska Srbije imala tamo, a imamo preko 1.500 pripadnika danas u Obrenovcu, podelimo i sa građanima, ali zbog bezbednosti hrane, zbog načina deobe, mnogo je bolje bilo da u ovom periodu bude podeljen samo SDO, kako mi to kažemo iz nekog ranijeg perioda, znači suvi obrok, da izbegnemo da se desi bilo kakvo trovanje hranom, jer na tom terenu je bilo nemoguće izbaciti.

Mi smo u kasarne, gde nam je smešteno oko 400 raseljenih ljudi, omogućili našoj kuhinji koja je takođe godinama bila ugašena, uredili smo i električnu instalaciju i vodovodnu instalaciju i stavili smo pokretne kuhinje da možemo za makar tu decu koja su tamo i roditelje njihove da kuvamo taj obrok. Napominjem, sa aspekta bezbednosti hrane, to nije dobro u ovakvim situacijama da se kuvani obrok deli, jer možemo da dođemo do problema, ali ćemo sigurno da ostanemo koliko god je potrebno u Obrenovcu da pomognemo tim ljudima.

Kad kažete, gospodine Stefanoviću, malo je vojnika angažovano. Ovde vam je izveštaj i prezentacija koju smo mi predali i Vladi Republike Srbije i prezentovali je na Odboru za bezbednost, ovde u Narodnoj skupštini.

U ovoj situaciji je bilo angažovano ukupno 15.133 vojnika. Kao što sam vam pričao o amfibijama, tako ću da vam pričam i o brojnom angažovanju pripadnika Vojske Srbije, ali da li su istog dana svih 15.000 bili na ulicama Obrenovca, Šapca, Sremske Mitrovice, Smederevske Palanke, Paraćina, Jagodine, širom Srbije, Valjeva, Uba, Ljiga? Nisu, ali 10.949 pripadnika Vojske Srbije i tačno imamo po rodovima vojske ko je, gde i kada bio angažovan, plus onih dodatnih koji su radili na obezbeđenju utovara helikopterskih jedinica, utovara hrane, remonta helikopterskih jedinica, jer je normalno u takvoj situaciji, kada helikopteri budu 20 sati u letu, u vazduhu, da dolazi do kvara, svih onih koji su bili angažovani na popravci svih materijalnih sredstava koje smo i gubili u tim trenucima, jer to nam je bilo manje važno nego ljudski životi. Tako da, ovo je tačan broj pripadnika Vojske Srbije koji su u ovih mesec i po dana angažovani, do momenta 5. juna, jer ovaj deo angažovanih oko Obrenovca, Krupnja, pre svega inžinjerijske jedinice, nismo računali u ovom izveštaju koji smo dali Vladi.

Takođe, bilo je puno polemika oko toga koliko je to sredstava Vojske Srbije bilo angažovano. Deset helikoptera Vojske Srbije su non-stop bili u vazduhu. Tačno je, mnogi naši piloti su ostajali i prekovremeno, a koje im je dozvoljeno za letenje na lični zahtev da bi pomogli građanima Srbije i neizmerna zahvalnost tim ljudima na takvom trudu i na takvom angažovanju.

Inžinjerijskih mašina u tom trenutku je bilo devet, jer u vodi ništa niste mogli da radite sem da radite zaprečavanje određenih vodnih puteva, da voda ne dolazi da plavi neka nova područja, 123 motorna vozila, cisterni za vodu 33 širom Srbije, danas je taj broj mnogo veći, čamaca aluminijumskih 25, gumenih čamaca 28, amfibije tri.

Tačno imamo izvedeno koliko je sa ugroženog područja Vojska Srbije evakuisala ljudi. Od toga je, recimo, vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana 3.301 građanina Srbije evakuisala, pripadnici kopnene vojske 6.857 itd. Naravno, i ovaj izveštaj biće pred Narodnom skupštinom onog trenutka kada Vlada sublimira to i preda na razmatranje.

Imamo sam pitanje od gospodina Đukanovića o broju žena. Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 – „Žene, mir i bezbednost“ i našeg nacionalnog Akcionog plana za primenu Rezolucije 1325. Žene su u Ministarstvu odbrane zastupljene od oko 47%, u Vojsci Srbije oko 8,5%. Od 789 pripadnika Vojske Srbije koji su bili angažovani u mirovnim operacijama u periodu od 2000. do 2013. godine, 69 su bile žene. To čini otprilike oko 8,7% ukupnog broja. Bile su angažovane u okviru medicinskih timova za evakuaciju vazdušnim putem u Kongu, medicinski tim u Republici Čad, pešadijski vod u mirovnoj operaciji na Kipru, kao i pešadijski vod u mirovnoj operaciji u Libanu, 15 žena smo tamo imali. U 2013. godini angažovano je 23 pripadnice Vojske Srbije. Trenutno je u mirovnoj operaciji UN na Kipru, Kongu i Libanu angažovano devet pripadnica Vojske Srbije.

Gospodine Šutanovac, vi ste postavili pitanje – zašto se sad donosi ovaj plan, a nije na početku godine? Ministarstvo odbrane je izradilo Godišnji plan upotrebe za 2014. godinu, pokrenulo ga krajem juna 2013. godine. Interno usaglašavanje nacrta teksta Godišnjeg plana upotrebe za 2014. godinu završeno je 28. decembra 2013. godine. Procedura interresornog usaglašavanja sprovedena je u januaru 2014. godine i kada je na predlog Vlade, predsednik Republike Srbije 29. januara 2014. godine raspustio Narodnu skupštinu i raspisao izbore, čime je Narodnoj skupštini i Vladi prestao mandat, predmetni materijal je vraćen i prosleđen Vladi Republike Srbije na usvajanje. Zato to ide sada. Nadam se da ćemo ove godine i taj deo mnogo brže da rešimo.

Gospodin Milićević, nažalost, nije tu, ali je malopre primetio i izrekao da je tačno, Vojska Srbije je jedina od svih bivših republika stare Jugoslavije naslednik ovih aktivnosti koje je tadašnja Jugoslavija imala od 1956. do 1967. godine na Sinaju. Tačno je gospodin Đukanović rekao, 22 rotacije, preko 15.000 vojnika u to vreme je angažovano i onda imamo presek od devedesetih godina do 2002. godine.

Naravno, kao što je gospodin Milićević primetio, prošle nedelje nas je posetio gospodin Edmon Mulet, zamenik pomoćnika generalnog sekretara UN i ocenio nas najvećom mogućom ocenom profesionalnosti i disciplinovanosti naših vojnika u UN u mirovnim operacijama širom sveta, tako da je to još jedna potvrda da je Vojska Srbije visoko kotirana u međunarodnim okvirima.

Mislim da je gospodin Čotrić malopre pitao – šta je to baza „Jug“? Imamo Centar za mirovne operacije u Beogradu, gde se rade individualna obuka i kursevi, a u bazi „Jug“ obuka jedinica za pripremno angažovanje u mirovnim operacijama.

Takođe, postojalo je pitanje kako se koriste iskustva? Naravno, po principu naučenih lekcija. O svakoj misiji se vode elaborati, sva iskustva se ugrađuju u obuku narednih kontigenata, tako da i ta iskustva nam jako puno znače. Naravno, ono što je najbitnije i meni kao aktuelnom ministru, tačno je, Vojska Srbije, nažalost, ne može da se pohvali socijalnim statusom svojih pripadnika.

Na nama je da u narednom periodu izradimo jasne planove i da procese koji su započeti u drugoj polovini 2012. godine, pre svega modernizacija vazduhoplovstva… Takođe, nije tačno da Vojska Srbije nema čime da odgovori u ovom trenutku. Akumulatori nisu sredstva koja mogu da se skinu sa nekog motornog vozila, pa ćemo mi da upalimo migove 29, ali prosto naše nebo nije nebranjeno i naravno razumete da danas javno o tome ne želim da govorim. Zarad javnosti i građana Srbije, to ste imali prilike juče da vidite na „Plavom odgovoru 2014. godine“, avijacija sadejstvuje zajedno sa rečnom flotilom i svima ostalima.

Bio bih jako zadovoljan da za vreme koje provedem na mestu ministra odbrane, Vojska Srbije dobije to što je tada razgovarano i počeće proces za modernizaciju, pre svega vazduhoplova, helikoptera. Razgovaramo u ovom trenutku sa „Airbus“ da se u našim pogonima radi i nastavi rad „Gazela“ oko naših velikih helikoptera. Radimo na tome, ali mislim da ćemo uspeti da u ovoj godini i veliki broj stanova pripadnicima Vojske Srbije podelimo, jer je to nešto što postoji unazad šest i više godina.

Nadam se iskreno da sam odgovorio na veći broj pitanja u ovom prvom delu diskusije. Hvala vam puno.