Na 33. sednici, održanoj 2. aprila 2026. godine, članovi Odbora za evropske integracije informisani su o Zaključku o prihvatanju Izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), za četvrto tromesečje 2025. godine. Članovi Odbora razmatrali su i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Danske (jul - decembar 2025. godine). Ministar za evropske integracije Nemanja Starović obrazložio je informacije iz Izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), kao i informacije iz Izveštaja o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Danske (jul - decembar 2025. godine). Članovi Odbora diskutovali su o aktuelnom statusu Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i iznosili stavove po pitanju izveštaja koji su na dnevnom redu. Nakon diskusije, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Danske (jul - decembar 2025. godine). Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Ana Miljanić, Goran Milić, Dubravka Filipovski, Branislav Josifović, Sanja Džajić, Dijana Radović, Pavle Grbović, Robert Kozma, Stanislava Janošević, Života Starčević, prof. dr Slobodan Cvejić i Milan Radin.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti održao je, 31. marta 2026. godine, 13. sednicu Odbora. Na sednici Odbor je razmatrao i usvojio većinom glasova Izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2025. godinu. Izveštaji službi bezbednosti koji su razmatrani tokom 2025. godine pozitivno su ocenjeni od strane članova Odbora. Dostavljeni izveštaji su bili kvalitetni, sveobuhvatni i pružili su jasan uvid u rad i rezultate službi bezbednosti. Zaključeno je da je rad pripadnika službi bezbednosti na realizaciji kako redovnih tako i vanrednih zadataka bio efikasan, efektivan i sa adekvatnim rešenjima na sve izazove, rizike i pretnje po bezbednost Republike Srbije. Odbor je utvrdio da su službe bezbednosti radile u skladu sa zakonom i u okviru svojih nadležnosti i da su reagovale shodno ovlašćenjima koje imaju na osnovu zakona u skladu sa delokrugom rada i propisanim procedurama. U izveštajnom periodu generalni inspektor službi Ministarstva odbrane realizovao je sve planirane i vanredne zadatke u potpunosti i kvalitetno, ostvario potpunu saradnju sa direkcijama Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije, što je po oceni Odbora obezbedilo unapređenje kvaliteta, efikasnosti, zakonitosti i pravilnosti rada agencija. Prilikom razmatranja izveštaja dostavljenih Odboru, konstatovano je da su sva relevantna saznanja, procene i analize o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama blagovremeno dostavljane svim nadležnim državnim organima. Članovi Odbora su dali punu podršku u daljem radu službi bezbednosti, kao i njihovoj međusobnoj saradnji po svim aspektima, koja se pokazala kao dobra praksa u očuvanju bezbednosti Republike Srbije i zaštite vitalnih nacionalnih interesa. Radi kvalitetnije zaštite prava i interesa građana Odbor će intenzivirati saradnju i sa nezavisnim državnim organima. U diskusiji su učestvovali članovi i zamenici članova Odbora: mr Igor Bečić, dr Dušan Bajatović, Jasmina Obradović, Aleksandar Mirković i Aleksandar Ivanović. Sednici je predsedavao mr Igor Bečić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: dr Dušan Bajatović, Jasmina Obradović, Aleksandar Mirković, Jasmina Karanac, Goran Rakić i Aleksandar Ivanović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održali su sednicu 30. marta 2026. godine. Predsednik Odbora informisao je prisutne članove da je dana 26. marta 2026. godine kandidat Branislav Cvetković pisanim putem obavestio Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava o povlačenju iz daljeg postupka izbora za člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, te da je neophodno da Odbor odluči o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Članovi Odbora su jednoglasno odlučili o povlačenju iz skupštinske procedure Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Radi obezbeđivanja daljeg nesmetanog rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, članovi Odbora jednoglasno su utvrdili Predlog odluke o izboru predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Uzimajući u obzir Izveštaj Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata i činjenicu da je Odbor na 44. sednici, nakon obavljenog razgovora sa kandidatom za predsednika Republičke komisije, utvrdio Predlog odluke o izboru kandidata Irene Grujić za predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Odbor će predložiti da Narodna skupština izabere kandidata Irenu Grujić za predsednika Republičke komisije. U nastavku sednice, Odbor je jednoglasno utvrdio Odluku o izboru predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. S obzirom na to da je Odbor doneo Odluku o povlačenju iz skupštinske procedure Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, neophodno je bilo da Odbor ponovi postupak za izbor jednog člana Republičke komisije donošenjem Odluke o oglašavanju javnog konkursa. Imajući u vidu da je članu Republičke komisije Jasmini Milenković mandat istekao 23. decembra 2025. godine, bilo je potrebno da Odbor donese Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki objavljivanjem javnog konkursa. U daljem toku sednice, članovi Odbora su jednoglasno doneli Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga kandidata za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki objavljivanjem javnog konkursa. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: mr Svetlana Milijić, Tijana Davidovac, Ilo Mihajlovski, Željko Rebrača, Nevena Veinović, Nenad Krstić, Nikola Lazić, mr Akoš Ujhelji, dr Dušan Bajatović i Vojislav Vujić.

Na sednici, koja je održana 28. marta 2026. godine, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrio je Informaciju o stanju na državnim univerzitetima u Republici Srbiji. Sednica je sazvana na inicijativu predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, a prisustvovali su joj prof. dr Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavnici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva turizma i omladine, kao i rektori državnih univerziteta u Srbiji, i to: prof. dr Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Mirjana Nikolić, rektorka Univerziteta umetnosti, brigadni general prof. dr Bogdan Đorović, rektor Univerziteta odbrane u Beogradu, prof. dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Jovan Stepanović, rektor Univerziteta u Nišu, prof. dr Nebojša Arsić, rektor Univerziteta u Prištini, prof. dr Vladimir Ranković, rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Tanja Soldatović, rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru, kao i Margareta Smiljanić, predsednica Studentske konferencije univerziteta u Srbiji. Predsednik Odbora prof. dr Marko Atlagić naveo je da je 26. marta 2026. godine, u kasnim večernjim časovima, tragično izgubila život studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, što je povod za održavanje ove sednice i razgovora o bezbednosti na visokoškolskim ustanovama. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić istakla je da je na dnevnom redu sednice Odbora važna i značajna tema, da danas uz dužnu pažnju treba da se razgovara o stanju na našim državnim univerzitetima, na fakultetima, kao i o pravima studenata i o njihovoj bezbednosti. Ona je podsetila na Statut Univerziteta u Beogradu i zakone koji regulišu oblast obrazovanja, uz napomenu da niko ne može biti iznad Ustava i zakona i izrazila očekivanje da će se, uz poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije, urediti pitanja bezbednosti studenata, kako se ovakve tragične stvari ne bi ponovile. Brnabić je podsetila da je, takođe na njenu inicijativu, u januaru 2025. godine, održana sednica ovog Odbora o blokadama fakulteta i zaštiti prava studenata, na kojoj se razgovaralo o odgovornosti rektora univerziteta i dekana fakulteta uz fokus na organizaciju redovne nastave na fakultetima, korišćenje prostora visokoškolskih ustanova za obrazovni proces i brizi o bezbednosti studenata. Ona je izrazila žaljenje što i danas ponovo mora da se razgovara o brizi o studentima, poštovanju zakona i bezbednosti fakulteta i pozvala sve kolege i goste da se ova situacija ne politizuje, dodavši da će se poštovati autonomija univerziteta, posebno Univerziteta u Beogradu, koji postoji više od 200 godina. Ministar prosvete prof. dr Dejan Vuk Stanković naveo je da tragika ovog događaja postavlja politički narativ, odnosno, funkcionisanje pravne države. Smrt nedužne devojke traži utvrđivanje činjenica i odgovornosti, jer je ovo vrh ledenog brega onoga što se dešavalo u toku krize univerziteta u Srbiji, naveo je ministar prosvete. On je naveo i da je univerzitet deo pravnog sistema, po kome je odgovornost pravno definisana i da je na nadležnim organima da utvrde stvarnu odgovornost. On je podsetio da se iz stanja blokada ušlo u stanje funkcionalne normalnosti što je ocenio kao pozitivno dostignuće univerziteta i države. Ministar je istakao da će Ministarstvo prosvete postupiti u skladu sa svojom nadležnošću, kada nadležni organi završe svoj posao, i naložiti vanredni inspekcijski nadzor i dati preporuke Filozofskom fakultetu za dalje postupanje. U raspravi koja je usledila i u kojoj su predstavnici izvršne vlasti i rektori univerziteta u Srbiji odgovarali na pitanja narodnih poslanika izjavljeno je saučešće povodom smrti devojke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a koja zahteva istragu i pravdu. Tim povodom rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić rekao je da nakon tragičnog događaja Filozofski fakultet u Beogradu u potpunosti sarađuje sa nadležnim organima, kao i da je u interesu svih zaposlenih na ovom fakultetu da se slučaj rasvetli na objektivan, profesionalan i transparentan način. On je ocenio da se Univerzitet ne tretira kao partner, već kao problem, a sada i kao protivnik, da trpi različite vrste pritisaka što Univerzitet ne prihvata, jer je jedan od stubova države, kao i da stoji uz svoje studente, kao što studenti svoje uz Univerzitet. On je ovu priliku iskoristio da pozove nadležne institucije da nepristrasno rade svoj posao radi utvrđivanja činjenica i dostizanja pravde. Dalje u raspravi razmenjena su mišljenja o tome da li se ovaj tragični događaj politizuje, da li se beogradski Univerzitet koristi u političke svrhe, da li je Rektorat reagovao pravovremeno i na adekvatan način, da li je rektor obavestio rukovodstva fakulteta o upotrebi zgrada i bezbednosti studenata, zašto su fakulteti otvoreni posle radnog vremena, odnosno, nakon 22 časa, ko brine o bezbednosti studenata na fakultetima, da li je rektor beogradskog Univerziteta upoznat sa incidentom iz decembra 2024. godine kada je student Filozofskog fakulteta pokušao samoubistvo. Takođe, postavljena su pitanja u vezi sa saznanjima o postojanju pirotehničkih sredstava na Filozofskom fakultetu, nezakonitom okupljanju studenata u prostorijama na fakultetu, ko i kako reguliše ulazak i izlazak iz zgrade fakulteta i drugo. Narodni poslanici pozvali su na poštovanje činjenica u vezi tragičnog događaja, da organi rade posao po slovu zakona i pravovremeno izveštavaju javnost, upitali su kako je moguće da su redakcije nekih medija izveštavanjem uznemiravale javnost, odakle potiču fotografije preminule studentkinje u medijima i ko im ih je dostavio, kao i ko boravi u zgradi Rektorata i zgradama fakulteta i drugo. Nakon rasprave Odbor je jednoglasno, sa 10 glasova, doneo sledeći Zaključak. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Marko Atlagić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Peđa Mitrović, prof. dr Đorđe Pavićević, Ana Miljanić, Života Starčević, Nikola Lazić, Zdravko Mladenović, Željko Rebrača, Biljana Ilić Stošić, Goran Spasojević, dr Slobodan Milisavljević i Vesna Đurišić, kao i narodni poslanici Dunja Simonović Bratić, Ana Jakovljević, Stefan Janjić, prof. dr Slobodan Cvejić, Dušan Nikezić, Milica Jablanović Marušić i prof. dr Zoran Dragišić, koji nisu članovi Odbora.

Na 32. sednici, održanoj 27. marta 2026. godine, članovi Odbora za evropske integracije informisali su se o aktivnostima Operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Operativni tim za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji je telo koje je formirano na inicijativu predsednika Republike, sa ciljem ubrzanja i ispunjavanja svega onoga što predstavlja obavezu Republike Srbije u procesu evropskih integracija. Rukovodilac Operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji Dejan Apostolović informisao je prisutne o aktivnostima ovog tima, naglasivši da su ključni prioriteti u ovom trenutku pripreme za otvaranje Klastera 2 (unutrašnje tržište), Klastera 5 (resursi, poljoprivreda i kohezija) i Klastera 6 (spoljni odnosi), kao i ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije. Kovač je iskoristila priliku da ukaže na to da Odbor jednoglasno podržava ulazak Republike Srbije u Evropsku uniju i naporno radi na unapređenju uslova u ovoj oblasti. Članovi Odbora diskutovali su o aktuelnom statusu Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i postavljali pitanja o daljoj dinamici pregovora, kao i konkretnim koracima koji se mogu preduzeti kako bi se ubrzao proces. Apostolović je odgovarao na postavljena pitanja, istakavši da je ovaj tim spreman da radi na ubrzanju procesa evropskih integracija. Ministar Nemanja Starović istakao je da stupanje u članstvo Evropske unije predstavlja deo našeg nacionalnog interesa i posao kojem svi moramo biti posvećeni. Kovač je zaključila da Srbija čini sve i da je istrajna na svom evropskom putu, te da sa velikim optimizmom gleda na buduće korake u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Ana Miljanić, Goran Milić, Dubravka Filipovski, Aleksandar Mirković, Sanja Džajić, prof. dr Slobodan Cvejić, Robert Kozma, Života Starčević i Željko Rebrača.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 26. marta 2026. godine, članovi Odbora razgovarali su sa ambasadorom Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji Nj.E. gospodinom Ahmedom Salame Solimanom. Na sednici se govorilo o nastavku bilateralne saradnje i daljem unapređenju sveukupnih odnosa Srbije i Egipta. Ambasador Soliman u svom obraćanju dao je kratak osvrt na bilateralne odnose Egipta i Srbije uz ocenu da su politički odnosi dve na veoma visokom nivou, bez otvorenih pitanja, uz međusobno uvažavanje. Takođe, postoji saglasnost dve zemlje po pitanju stavova u međunarodnim odnosima. Obe zemlje se zalažu za dosledno poštovanje načela međunarodnog prava i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja. Akcenat u narednom periodu biće stavljen na razvoj i jačanje ekonomske saradnje gde postoji mnogo prostora za saradnju u velikom broju oblasti poput energetskog sektora, zelene obnovljive energije, informacione tehnologije i oblasti zdravstva. Okosnicu ekonomskih odnosa dve zemlje čine bilateralni sporazumi koji će dati dodatni zamajac u jačanju privredne saradnje Srbije i Egipta. Tokom obraćanja ambasador je napravio kratak osvrt na trenutnu situaciju o Bliskom istoku i založio se za zaustavljanje rata i uspostavljanje trajnog mira i bezbednost u regionu. U skladu sa tačkom 21. Odluke o postupanju sa tajnim podacima, sednica je bila zatvorena za javnost. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marina Raguš.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 26. marta 2026. godine, članovi Odbora razgovarali su sa ambasadorom Republike Liban u Republici Srbiji Nj.E. gospodinom Jusefom Džabreom. Na sednici je razmatrana aktuelna situacija u regionu Bliskog istoka, a osvrt je napravljen i na bilateralne odnose dve zemlje. Ambasador Džabre u svom izlaganju dao je kratak osvrt na bilateralne odnose Libana i Srbije uz ocenu da su odnosi dve zemlje veoma prijateljski, bez otvorenih pitanja, kao i da postoji saglasnost dve zemlje po pitanju stavova u međunarodnim odnosima. Obe zemlje se zalažu za dosledno poštovanje načela međunarodnog prava i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja. Akcenat u narednom periodu biće usmeren na razvoj i jačanje ekonomske saradnje gde postoji mnogo prostora za saradnju u velikom broju oblasti. Tokom obraćanja ambasador je napravio kratak osvrt na trenutnu situaciju o Bliskom istoku i upoznao članove Odbora sa brojem poginulih i ranjenih u Libanu od početka sukoba. U skladu sa tačkom 21. Odluke o postupanju sa tajnim podacima, sednica je bila zatvorena za javnost. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marina Raguš.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici, održanoj 24. marta 2026. godine, razmotrili i dali saglasnost Komisiji za hartije od vrednosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje u Komisiji u 2026. godini, koji je obrazložio predsednik Komisije Marko Janković. Razmotren je i zahtev i dato pozitivno mišljenje za Bojana Dimitrijevića, člana Fiskalnog saveta, za obavljanje drugog posla. Članovi Odbora su na sednici razmotrili i dali saglasnost na predlog generalnog sekretara Narodne skupštine za produženje statusa vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milenko Jovanov, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marko Milošević, Jelena Milošević, Đorđe Komlenski, Goran Milić, Igor Jakšić, Verica Milanović, Veroljub Matić, Dane Stanojčić, Olja Petrović, Ivana Stamatović, Aleksandar Jugović i Jasmina Karanac.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio je, na sednici održanoj 23. marta 2026. godine, izveštaje Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata na funkcije u samostalnim i nezavisnim državnim organima i organizacijama koje bira Narodna skupština po javnim konkursima. Članovi Odbora prihvatili su, jednoglasno, predlog predsednika Odbora Veroljuba Arsića da se obavi zajednički pretres o tačakama 2. i 3. dnevnog reda sednice. Izveštaje Radne grupe, članovima Odbora, podnela je predsednica Radne grupe Jasmina Palurović rekavši da je na konkurs za izbor predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki pristiglo četiri prijave za predsednika i pet prijava za jednog člana, od kojih je jedan kandidat odustao, tako da je ukupno razmotreno četiri prijave za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Radna grupa je konstatovala da su sve prijave blagovremene, potpune i sa priloženom traženom dokumentacijom. Takođe, na konkurs za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki pristiglo je ukupno četiri prijave. I za ove prijave je Radna grupa konstatovala da su blagovremene, potpune i sa priloženom traženom dokumentacijom. Članovi Odbora prihvatili su, jednoglasno, izveštaje koje je podnela Radna grupa. U nastavku sednice, članovi Odbora obavili su razgovor sa kandidatima za izbor predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i to sa Irenom Grujić, Živkom Marjanovićem, Nađom Popović i Hanom Hukić, kandidatima za izbor predsednika i sa Živkom Marjanovićem, Jasminom Milenković, Aleksandrom Popović i Branislavom Cvetkovićem, kandidatima za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Takođe, obavljen je i razgovor sa kandidatima za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i to sa Irenom Grujić, Živkom Marjanovićem, Mersihom Marković i Jasminom Milenković. Nakon obavljenih razgovora, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojim se predlaže da Narodna skupština izabere Irenu Grujić za predsednika, a Branislava Cvetkovića za člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Članovi Odbora utvrdili su i Predlog odluke o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da izabere Živka Marjanovića za člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Rebrača, Ilo Mihajlovski, Nenad Krstić, Jasmina Palurović, Ana Beloica Martać, mr Svetlana Milijić, Tijana Davidovac, Branko Pavlović, Vojislav Vujić i mr Akoš Ujhelji.

Na sednici Odbora za prava deteta, održanoj 17. marta 2026. godine, razgovaralo se o izradi i usvajanju novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Predsednica Narodne skupštine podsetila je prisutne da je na prethodnoj sednici Odbora dogovoreno da se organizuje posebna tematska sednica posvećena izradi novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, te se, u skladu sa tim, današnja sednica i održava. „Imajući u vidu da je poslednja Strategija za prevenciju dece od nasilja usvojena 2020. godine, istekla 2023. godine, neophodno je da obezbedimo kontinuitet javnih politika u ovoj oblasti i današnja sednica je prilika da zajednički razmotrimo predstojeće aktivnosti na pripremi novog strateškog dokumenta, da se upoznamo sa rezultatima primene prethodne strategije, eventualnim izazovima koji su uočeni i načinima njihovog prevazilaženja, uz uvažavanje šireg evropskog konteksta, zato što je ovo, pored onoga što je nama neophodno, važno i za naš evropski put“, naglasila je predsednica Narodne skupštine. Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izvestila je prisutne o tome koji su ključni koraci, odnosno koje se aktivnosti i mere planiraju u procesu pripreme novog strateškog dokumenta. Predsednica je istakla da je veoma bitno da se Odbor uključi u ovu aktivnost i podrži Ministarstvo, kako bismo što pre imali novi strateški dokument i krenuli sa njegovom implementacijom. Prisutnima se obratila i Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike koja je obrazložila razloge za kreiranje Programa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a koji bi kasnije bio deo šire Strategije o ljudskim pravima, kao i Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. Učešće u diskusiji su uzeli i predstavnici nadležnih ministarstava i drugih državnih organa i nevladinog sektora, kako bi doprineli u razmatranju ključnih pitanja od značaja za izradu navedenog strateškog dokumenta. Tokom rasprave, prisutni su se osvrnuli i na temu društvenih mreža, sa posebnim akcentom na potencijalne opasnosti i rizike koje one nose, te su o tim aspektima vodili detaljnu diskusiju. Predsednica je pozvala sve nadležne aktere da obezbede blagovremenu i efikasnu dinamiku u procesu izrade i implementacije novog strateškog dokumenta za prevenciju i zaštitu dece od nasilja u Republici Srbiji, naglašavajući da navedeni dokument ima za cilj da smanji sve oblike nasilja nad decom i unapredi sistem njihove zaštite. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ana Brnabić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Đurić, Edin Đerlek, dr Jovan Janjić, Hadži Milorad Stošić, Nataša Ivanović, Nataša Mihajlović, Vesna Nedović, prof. dr Marija Zdravković, prim. dr Nada Macura, dr Aleksandra Tomić, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, Ilo Mihajlovski, dr Emeši Uri, Zagorka Aleksić, Branimir Jovanović, Milija Miletić, Milica Marušić Jablanović i dr Tatjana Marković Topalović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 12. marta 2026. godine, članovi Odbora razgovarali su sa ambasadorom Islamske Republike Iran u Republici Srbiji gospodinom Mohamedom Sedeh Fazlijem. Na sednici je razmatrana aktuelna situacija u regionu Bliskog istoka. U skladu sa tačkom 21. Odluke o postupanju sa tajnim podacima, sednica je bila zatvorena za javnost. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marina Raguš.

Odbor za spoljne poslove održao je 37. sednicu 12. marta 2026. godine. Članovi Odbora prihvatili su devet inicijativa za posete, konstatovali redovne aktovnosti stalnih delegacija, prihvatili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Takođe, konstatovane su promene u sastavu Poslaničke grupe prijateljstva sa Turskom. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marina Raguš, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jovan Palalić, Aleksandar Mirković, Nataša Jovanović, Edin Đerlek, Katarina Stojanović, Tanja Rađenović, Dunja Simonović Bratić i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 11. marta 2026. godine, članovi Odbora razgovarali su sa ambasadorkom Države Izrael u Republici Srbiji gospođom Avivit Bar Ilan. Na sednici je razmatrana aktuelna situacija u regionu Bliskog istoka. U skladu sa tačkom 21. Odluke o postupanju sa tajnim podacima, sednica je bila zatvorena za javnost. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marina Raguš.

Na Petoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, koja je održana 10. marta 2026. godine i koja je bila zatvorena za javnost, Odbor je razmotrio i usvojio Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2025. godine. Odbor je od strane nadležnih državnih organa informisan o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u AP KiM sa aspekta ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, sa posebnim akcentom na najnovije najave PIS u Prištini da od 15. marta krenu sa primenom diskriminatornih i jednostranih propisa kojima se direktno ugrožava opstanak Srba na KiM, ali i vitalnih prosvetnih i zdravstvenih institucija u pokrajini. Odbor je obavešten i o toku Dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. Odbor smatra da aktuelnu bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji karakteriše kontinuirani sistematski pritisak na Srbe, kao i da se problemi jedino i isključivo mogu rešavati u dijalogu kompromisnim rešenjem. Odbor je zaključio da privremene prištinske institucije sporovode sistematske represivne aktivnosti i teror koji se ogleda u nepoštovanju osnovnih ljudskih prava, posebno na planu vlasničkih prava i prava na slobodu kretanja, verskih i političkih prava kao i nepostojanju vladavine prava, odnosno osnovne pravne zaštite Srba na području pokrajine. Takođe, Odbor je zaključio da pitanje naših institucija na Kosovu i Metohiji mora da se rešava kroz dijalog i to kroz okvir formiranja Zajednice srpskih opština. Sednici je predsedavala predsednica Odbora mr Danijela Nikolić, a sednici su prisustvovali sledeći članovi Odbora: Žika Gojković, Radovan Tvrdišić, Nebojša Bakarec, Sonja Ilić, Ivan Antić, Goran Rakić, dr Dejan Gurešić, Stefan Krkobabić, Aleksandar Pavić, Aleksandar Ivanović i Verica Milanović. Takođe, sednici su prisustvovali i Slobodan Ilić i Đorđe Komlenski, narodni poslanici koji nisu članovi Odbora.

Na 31. sednici, održanoj 25. februara 2026. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, u načelu. Predlog zakona obrazložio je predstravnik predlagača Branko Budimir, pomoćnik ministra za evropske integracije, šef Sektora za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Milić, Dubravka Filipovski, Dejan Bulatović, Dragan Jonić, prof. dr Slobodan Cvejić, Robert Kozma, Života Starčević, dr Aleksandra Tomić, Nikola Lazić, Dunja Simonović Bratić, Milan Radin i Sanja Džajić.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu održali su 24. februara 2026. godine sednicu, na kojoj su razmotrili probleme u mlekarstvu i stanje u govedarstvu. Sednici je prisustvovao, i sa članovima Odbora na aktuelne teme stanja u mlekarstvu i govedarstvu, razgovarao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, sa saradnicima. Nakon što je predsednik Odbora Marijan Rističević izneo predloge zaključaka povodom navedenih tačaka dnevnog reda, obratio se ministar Glamočić. Pošto je obavljena rasprava, na kojoj su članovi Odbora iznosili svoja mišljenja i tražili dodatne informacije, Odbor je utvrdio zaključke povodom razmatranja probleme u mlekarstvu i stanja u govedarstvu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi zamenici članova Odbora: Dragan Jonić, Dušan Nikezić, Miroslav Aleksić, Žika Gojković, Dragan Jovanović, Dejan Bulatović, Ivana Stamatović, Veroljub Matić, Miljana Milojević, Milija Miletić, Dijana Radović, Slobodan Petrović, Slobodan Ilić i Jožef Tobiaš.