Hvala.
Izvolite.

Gospodine Milojičiću, ne neću dugo.

Pošto ja merim koliko spavam i znam kada sam ustao, ustao sam u 5 sati i 35 minuta. U 7 i 30 bio sam na poslu i imao sam sastanke do sada i pošto ste vi narodni poslanik, a dugujem vam odgovor na pitanje, spavao sam četiri sata i 59 minuta.

Dakle, samo da vam kažem, ne brinite vi, ustajem ja na vreme, izvršavam sve svoje obaveze na vreme i kao što znate prosvetni sistem u Srbiji radi. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Dejan Bulatović.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, narodne poslanice, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, to ovako izgleda kada govore po amandmanu, a kada govore o poljoprivredi. I sada oni nama kažu šta mi treba da štipnemo, pa ćemo malo tamo, ko ono malo kraduckate. Znate. Malo tamo ukradite, pa kada tamo ukradete, onda tamo stavite. O čemu vi pričate?

Pa poljoprivreda je mnogo ozbiljna tema, a vi govorite, to je to isto kao kada vam govore vaši poslanici iz vaše poslaničke grupe o raznim temama o kojima pojma nemate. Pričate samo da biste trošili vreme i da biste građanima ukazivali na nešto što zaista ne stoji.

Dakle, vi morate da znate da je u poljoprivredu uloženo više nego ikada, više nego ikada. Da u poljoprivredi danas vode računa zaista ljudi iz struke. I to se vidi danas u selima. Vidi se danas kako stoji poljoprivreda u Srbiji. I zaista je nekorektno, neverovatno, da vi ovako paušalno govorite, evo štipnite tamo iz energetike, ne znam o čemu govorite ljudi.

Da li znate koliko se daje tamo, pa vidite kako dobacujete. Nervozni ste. Čim vam neko kaže konkretno neke stvari vi odmah dobacujete i dezavuišete stvar.

Dakle, Vlada Republike Srbije ulaže u poljoprivredu više nego i jedna Vlada do sada. Dakle, kada biste hteli samo da kažete realno koliko se ulaže u subvencije, kolike su one, pa su one najveće u odnosu u svim zemljama u regionu. Da se zaista u poljoprivredu gleda na jedan neverovatno stručan način. I to je zadovoljstvo videti, zadovoljstvo da se primeti u selima. Danas se o tome vodi računa za razliku da ne govorim tamo kako je bilo pre 15 godina. Da ne govorim da je to kao da pričate o svemirskom brodu.

Danas, pogledajte kako poljoprivrednici baš oni koji kažu da protestvuju, kakvim traktorima blokiraju puteve. Pogledajte, to je bilo nezamislivo. Te traktore obezbedila je država kroz subvencije.

Dakle, da znate samo to, kada je suša država naravno da popravlja celu situaciju kroz te subvencije. Da li znate kada smo imali veliki pomor svinja, da li znate šta se desilo? Obori su bili potpuno prazni. Prazni. Nije bilo više jedne svinje u regionima. I šta se desilo? Vlada Republike Srbije je dala ogroman novac da bi sanirali, upravo ta poljoprivredna gazdinstva, mala, velika, poljoprivredna gazdinstva, ogroman novac dat da ne bi neko od njih bio na šteti i obnovljeno je sve to. Obnovljeno je kroz novac Vlade, državni novac, uložio se upravo u stočarstvo.

To morate da znate. Da li znate koliko se plaća ljudima kroz subvencije da se navodnjavaju njihove njive, da se štiti od grada. Da li znate koliko para državnih ide upravo u poljoprivredu. To je ono što morate samo u osnovu da znate kada pričate o tome da govorite koliki procenat BDP-a se daje za poljoprivredu. Koliko je to? Koliko je to novca? A, to morate malo i da naučite. Morate malo da odete na sela, da pričate sa poljoprivrednicima, da ih pitate da li je lakše sada ili je lakše pre 15 godina? E, to su činjenične stvari i to narod u Srbiji zna. Hvala vam puno.

Hvala vama.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jovanović.
Izvolite.

Poštovani građani, amandmanom predlažemo povećanje sredstava za nauku, jer uprkos samo pohvalama koje stalno slušamo od predstavnika vlasti koji se svako malo tapšu po ramenu, realnost je potpuno drugačija.

Naučnici u Srbiji godinama dobijaju minimalna sredstva za istraživanja, nemaju dovoljno sredstava za nabavku hemikalija potrošnog materijala koji predstavljaju osnovna sredstva za rad. Na godišnjem nivou, naučnici dobijaju najviše iznos do 750 evra i to ne svi, jer je ovakvo stanje zamrznuto još 2019. godine, zato što nije usvojeno institucionalno finansiranje.

Dalje naučnici nemaju mogućnost kupovine i obnavljanja opreme, čime nisu konkurentni, strane industrijske projekte, rade na opremi od kojih je većina prestala da se proizvodi 2010. godine. Od pompezno najavljivanog projekta, BIO4 nema ništa, osim priča kako će to biti odlično i velika šansa za Srbiju.

A kolika je nebriga vlasti kada je u pitanju nauka, govori inflacija trenutna u Fondu za nauku. U okviru poziva pod nazivom – ideje, napravljena je lista projekata koje su prošli selekciju, a koji se vlasti ne sviđaju i zovu ih blokaderski.

Dakle, određeni naučni projekti treba da se finansiraju parama građana, ali upravni odbor čiji je predsednik, posetilac Ćacilenda, i koji se bahato i nasilno ponaša prema zaposlenima o čemu postoje svedočenja, nije hteo da usvoji tu listu, jer im se ne sviđaju njihovi podnosioci.

Zbog toga je smenjen direktor Nenad Filipović, profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, bivši rektor Univerziteta u Kragujevcu, i istraživač na Hardvardu, koji se već nekoliko puta našao na čuvenoj listi američkog univerziteta Stenford, na koji je uvršten u svega 2 posto najistaknutijih naučnika sveta. Umesto njega, postavljena je Darija Kisić Tepavčević, koja se verovatno po oceni vlasti, očigledno fantastično pokazala, kada je u pitanju uništavanje Torlaka, pa verovatno isti posao treba sada i ovde da nastavi.

Poštovani građani na osnovu svega, jasno vam je koliko je ovaj budžet razvojni i koliko je vlasti stalo do vitalnih oblasti razvoja naše zemlje i znamo da ovaj amandman neće usvojiti, jer on ne ide u njihove džepove, već bi ukoliko bi se povećala sredstva za nauku, građani zapravo i država Srbija imali od toga korist i napredak, ali pošto to nije opredeljenje ni ove vlasti, a ni budžeta, znamo da je unapred ovakav amandman koji podnosimo, se neće prihvatiti ali smo dužni zbog vas i zbog posla koji obavljamo da se borimo da Srbija konačno postane uređena i moderna zemlja.

Idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić i Borislav Novaković.
Reč ima Ivana Rokvić.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Narodni pokret Srbije podneo je ovaj amandman gde tražimo da se iznos namenjen subvencijama u oblasti kulture poveća za dve milijarde dinara.

Međutim, koliko je vama važna kultura govori i to što ministar kulture skoro nikada nije sa nama, pa evo i danas ga nema ovde.

Ovim budžetom predložili ste da novcem građana ponovo, odnosno da dodate još novca za izgradnju potpuno nepotrebnog Nacionalnog stadiona i u okviru Projekta EKSPO da napravimo delfinarijum. Dakle, u Srbiji koja ima more, turisti kada dođu na to more mogu da dođu da gledaju delfine.

Gospodo, turista kada dođe, a ovde i da dođe posle vas, on želi da vidi nešto što je autentično, nešto što je specifično za zemlju u koju dolazi, a to je obično kultura, odnosno način na koji je ova vlast i ova zemlja predstavlja, a to bi trebalo da bude jedan dostojanstven način.

A ko nama odlučuje o kulturi i o kulturnom nasleđu? Premijer iz senke, tvorac budžeta Siniša Mali i naravno da njega kultura ne zanima, jer u kulturi nema dovoljno korupcije, barem ne dovoljno za njega. Kako drugačije tumačiti to što Siniša Mali se jedini vezuje za ovaj sramotni leks specijalis o Generalštabu? Kako drugačije tumačiti činjenicu da se kulturno dobro građana poklanja strancima gde svoj udeo ima i Siniša Mali, da srušite zgradu Sedmog puka?

Da vi uopšte znate ko su bili ljudi koji su činili taj Sedmi srpski puk ne bi tako lako njihovu zgradu ni rušili. Ogromne gubitke su istrpeli za Srbiju u Cerskoj bici, Kolubarskoj bici. Bili su noseća jedinica u odbrani zapadne Srbije. Učestvovali su u povlačenju preko Albanije i u proboju Solunskog fronta. U zapisima vojnim posle rata smatran je jedinicom koja je držala liniju onda kada je bilo najteže, a sada bi Siniša Mali da napravi hotel, spa centar, kockarnicu, teretanu, neonska svetla i svetleće reklame.

Sada Siniša Mali u budžetu ne predviđa novac za sanaciju srpskih spomenika kulture. On je prvi čovek u istoriji naše zemlje koji će na temeljima srpske kulture u Beogradu napraviti Dubai, ali valjda se toliko odomaćio kod Arapa da već kruže priče da je upravo on jedan od arapskih investitora u Beogradu.

I, dok ja ovo pričam, mi smo sada povlašćeni time što je Siniša Mali sa nama, mada igra igrice, jer inače pravi pare od korupcije sa Magna farmom na spratu, a u podrumu se sprema za Ajron Mena.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Tatjana Marković Topalović.
Reč ima Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.

Hvala lepo.

Srbija centar je tražila povećanje za subvencije u kulturi sa 1,5 milijarde na 6,5 milijardi, pri čemu smatramo da je i tih pet milijardi više malo. Razlozi za ovakvu preraspodelu sredstava dolaze iz očigledne kulturne krize kroz koju Srbija trenutno prolazi. Zbog nemara prema očuvanju našeg identiteta i kulturnog razvoja stičem utisak da Vlada ratuje sa radnicima u kulturi, ali i sa samom sobom.

Srbija trenutno ulaže zabrinjavajuće mali procenat sredstava u kulturu. Budžet je sramotno mali. U ove objekte kulture se neadekvatno, neravnomerno i neblagovremeno ulaže. U projekte kulturnog razvoja se ne ulaže dovoljno, a kada se ulaže obično se biraju oni koji su partijski podobni. Ne ulaže se u radnike u kulturi i u njihovo usavršavanje, već se ispunjavaju samo formalne procedure. Ovaj nemar je odraz nedostatka vizije i kontinuiranog zanemarivanja kulturnog razvoja.

Direktori ustanova kulture su mahom nestručni, ne ispunjavaju zakonske uslove da budu imenovani i skloni su mobingu zaposlenih koji umesto da budu nosioci delatnosti, bivaju predmet mobinga, žrtve novih sistematizacija, njihova stručnost se nipodaštava, autonomija u radu se ne dozvoljava.

Samostalni umetnici jedva uspevaju da skrpe kraj sa krajem, a nezavisnu kulturnu scenu Srbije vlast doživljava kao opasnost po društveno-političke strukture. Ne postoji sinergija i kohabitacija, kao ni saradnja zvanične i nezvanične kulturne scene.

Organizacije koje dobijaju finansije su uvek bliske vlasti, GONG organizacija, ad hok formirane i uvek prepoznate kao važne. Na primer, u evropske prestonice kulture, Novi Sad, vidimo se novac troši namenjen za promociju kulture. Otvoreno je mnogo novih prostora, navodno, za kulturne delatnosti, a nije zaposlen dovoljan broj ljudi iz struke.

Oni malobrojni koji jesu zaposleni su po partijskoj liniji, pa tako ova evropska prestonica kulture ima šest pomoćnika direktora bez jasne slike šta oni zaista rade.

Broj zaposlenih u kulturi koji su na minimalcu se ove godine podigao za više od deset posto sa tendencijom daljeg rasta. Sindikati odbijaju da pregovaraju sa ministrom finansija zbog neispunjenja postignutih dogovora.

Broj zaposlenih je u konstantnom opadanju, pozorišni i drugi festivali kulture se otkazuju. Jasno je da koren ovih problema ne leži samo u količini novca, već u nemaru države prema sopstvenoj kulturi i cenzuri umetnosti i slobodne misli.

Povećanim subvencijama ovo stanje bi moglo da se makar sanira, ukoliko već ne postoji volja da se kultura Srbije preporodi. Ukoliko odvajate samo za medijske programe koji promoviše nasilje i nemoral, a redakcije kulture u medijima konstantno gasite, kulturu čuvate tako što zabranjujete bibliotekama otkup knjiga štampanih na latinici i time ih nasilno lišavate velikog dela našeg kulturnog nasleđa.

Ako dozvoljavate, nedostatak radnika u kulturi na svakom mestu, pa i na mestima čistačice u ustanovama kulture. Ako se protiv slobodnih umetnika aktivno borite, a ustanove kulture pokušavate da ugasite, onda samo mi ostaje da postavim jedno pitanje – ko ste vi i na koji način uvažavate kulturu u vašoj zemlji?

Hvala vam.