Habemus sednice - i to dve. U plenumu vreme kao da je stalo. Poznati mehanizmi opstrukcije rada parlamenta u prolećnom izdanju.

RECIKLAŽA

Mesec i po dana nakon početka redovnog prolećnog zasedanja, predsednik Skupštine zakazao je prvu sednicu za sredu, 19. april u 10 časova. U skladu sa praksom ustanovljenom u jesenjem zasedanju, predsednik Skupštine ovu sednicu zakazao je po hitnom postupku, odnosno tačno 24 časa pre početka sednice, čime je svaka dopuna dnevnog reda sprečena.

Poslovnik Narodne skupštine propisuje da se dnevni red može dopuniti najkasnije 24 časa pre početka sednice.

Iako favorit, ovo nije jedini mehanizam opstrukcije parlamenta iz jesenjeg zasedanja koji se koristi i sada. Dnevni red ove sednice sadrži pet tačaka - i svih pet se odnose na izbor članova državnih institucija od velike važnosti (prim. aut. izbor istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva - parl. belež. 06.04. Istaknuti ili pogodni?, izbor Saveta Državne revizorske institucije - parl. belež. 13.04. Talačka situacija, izbor Zaštitnika građana -  parl. belež. 13.04. Talačka situacija, kao i izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki).

Moglo bi se reći da svaka od navedenih tačaka zahteva posebnu diskusiju, ako već ne posebnu sednicu, međutim poslanici vladajuće većine drugačijeg su mišljenja - na početku sednice izglasano je da se o navedenim tačkama vodi objedinjena rasprava.

Što se tiče atmosfere u plenumu, i to je repriza. Osim par poslanika iz opozicije koji pokušavaju da diskutuju o dnevnom redu, u ovom konkretnom slučaju da se bune zbog ponovnog izbora Zorana Pašalića kao Zaštitnika građana, tačke dnevnog reda jedva da se i spomenu. Gledalac koji bi se uključio u program bez prethodnog znanja o tome šta je na dnevnom redu teškom mukom bi mogao da raščivija šta je “na tapetu” kao deo dnevnog reda, a šta su lične i dnevno-političke razimirice. 

TRAČAK NADE

Dok prva sednica Redovnog prolećnog zasedanja i dalje traje, predsednik Skupštine zakazao je i drugu sednicu, za petak 21. april u 10 časova. Tačno vreme kada je ova sednica zakazana ovaj put nije uneto u dokument, te javnost može do početka sednice da se nada da će ovog puta biti moguće predložiti dopunu dnevnog reda.

Sutrašnji dnevni red ima 28 tačaka (prim. aut. ukoliko vam ovo deluje kao previše, prisetimo se samo sednice u prethodnom zasedanju kada je Zakon o budžetu za 2023. godinu delio dnevni red sa još 34 tačke), od kojih 25 čine zakoni koje je predložila Vlada.

UPORNOST

Predsednik Odbora za Zaštitu životne sredine, Aleksandar Jovanović Ćuta, zakazao je još jednu sednicu ovog Odbora van Beograda, ovaj put u opštini Žagubica.

Ovo je četvrti pokušaj ovog opozicionog poslanika da sednicu održi van zgrade Narodne skupštine (prim. aut. parl. belež. 23.03. - U plenumu ništa novo).

Prethodne tri nisu imale kvorum, kako članovi ovog Odbora koji pripadaju vladajućoj većini iznova odbijaju da učestvuju u takvim sednicama.

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir orlić sazvao je Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini, za sredu 19. april 2023. godine, sa početkom u 10 časova.

Predsednik Skupštine je izgleda previše zauzet za plenarnu sednicu. Udruženja građana isključena iz razgovora, opet. Još posla za plenum.

TVITER JE NOVI PLENUM

Redovno prolećno zasedanje počelo je pre mesec i po dana, i još uvek nije zakazana plenarna sednica. Jedini javni prostor u kome se mogu čuti različita mišljenja u prenosu uživo na RTS 2 je efektivno zatvoren, a ovaj pokušaj pluralizma u parlamentu je prigušen.

Moglo bi se reći i da je Narodna skupština talac Predsednika Skupštine, Vladimira Orlića (prim. aut. kako parlament nema godišnji plan rada, iako je isti predviđen Poslovnikom, zakazivanje sednica zavisi od diskrecione odluke Predsednika Skupštine). Orlić je aktivan na Tviteru, gde bije plemenitu bitku protiv opozicije. Uloga funkcionera takođe ne pati - Predsednik Skupštine sastaje se sa stranim zvaničnicima i uredno čestita svaki praznik. 

U ove čestitke spada takođe i čestitka romskom narodu prilikom obeležavanja Svetskog dana Roma, 8. aprila. U čestitki se, između ostalog, navodi i posvećenost države stalnom poboljšavanju položaja Roma u Srbiji. U svetlu skorašnjih diskriminatornih izjava izrečenih od strane Aleksandra Šapića, partijskog druga Predsednika Skupštine i gradonačelnika Beograda, nameće se logično pitanje - šta to država tačno radi da (stalno) poboljšava položaj romske nacionalne manjine u Srbiji?

Ovo je tek jedna u nizu tema koje se trenutno nalaze u žiži javnosti, a koje bi itekako mogle biti predmet diskusije na plenarnoj sednici. Ipak, upravo je uloga Parlamenta da pokreće razgovore o temama od javnog interesa, kao i da vrši kontrolu nad izvršnom vlašću. Dela, a ne reči.

Mada je odsustvo plenarne sednice koliko zabrinjavajuće, toliko i nepotrebno, ovo ipak nije prvi put da se to dešava. Skorija politička istorija Srbije vrvi od sličnih opstrukcija rada parlamenta (prim. aut. više o tome Istinomer, Šta će nam Skupština, možemo se svađati i na Tviteru).

OVO JE PRIVATAN RAZGOVOR

Odbor za ustavna pitanje i zakonodavstvo održao je sednicu u četvrtak, 13. aprila. Prva tačka dnevnog reda bila je javni razgovor sa kandidatima za novog Zaštitnika građana. Među pet kandidata, Odbor je izabrao trenutnog nosioca ove funkcije, Zorana Pašalića, kao kandidata koga će predložiti Skupštini za Zaštitnika građana. Ukoliko Narodna skupština u plenumu većinom glasova svih poslanika usvoji ovaj predlog, to će ovom zvaničniku biti drugi mandat na ovoj funkciji. Inače, u javnosti je u poslednje vreme dosadašnji rad Zorana Pašalića bio na meti kritika od strane dela opozicije, kao i civilnog društva. 

Ova sednica je najavljena u sredu, 12. aprila. U nedostatku pozivnice, organizacije civilnog društva koje posvećeno prate rad Zaštitnika građana uputile su dopis Jeleni Žarić-Kovačević, predsednici ovog Odbora, sa molbom za prisustvo ovoj sednici. Nisu dobile (pozitivan) odgovor.

Ovo je druga sednica nekog odbora u aprilu na kojoj se vodi javni razgovor sa kandidatima za funkcije u važnim institucijama, a na koju civilno društvo nije bilo pozvano (prim. aut. 1. Aprila Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je javno slušanje radi predstavljanja kandidata za istaknute pravnike u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, isključujući civilno društvo - parl. belež. 6. april - Istaknuti ili pogodni?).

Javnost ovih razgovora svedena je na prenos uživo na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.

ŠTO VIŠE TO BOLJE

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sproveo je intervjue sa kandidatima za predsednika, zamenika predsednika kao i tri člana Državne revizorske institucije, u sredu, 12. aprila.

Ovo je treći odbor koji će utvrđenu listu kandidata za članove odnosno predsedavanje nekom važnom institucijom proslediti plenumu (prim. aut. parl. belež. 30. mart - Apel protiv femicida stigao u Parlament).

Konačnu odluku u svim navedenim situacijama donosi Narodna skupština u plenarnom zasedanju.

U toku je proces izbora Zaštitnika građana, kog narodni poslanici po prvi put biraju u skladu sa novim Zakonu o Zaštitniku građana, usvojenim u novembru 2021. godine, uz višemesečno kašnjenje. Koje su glavne uloge i koraci u postupku izbora, i koja pitanja i teme mogu da unaprede kvalitet javnog razgovora sa kandidatima?

Javna slušanja - korak napred ili ispunjavanje forme? Odbor usvojio liste kandidata za najviša pravosudna tela - od službenika Bezbednosno-informativne agecije do pojedinaca sa upitnom političkom nezavisnošću i pravnim iskustvom. Više od mesec dana od početka redovnog prolećnog zasedanja nijedna plenarna sednica još uvek nije zakazana.

1.

U subotu 1. Aprila, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je javno slušanje radi predstavljanja kandidata za istaknute pravnike u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Ukoliko Vam nešto ovde deluje poznato, to nije čudno s obzirom da ovaj proces traje od početka redovnog prolećnog zasedanja (prim. aut. parl. bel. 30.03. - Apel protiv femicida stigao u parlament, parl. bel. 23.03. - U plenumu ništa novo, parl. bel. 16.03. Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san).

Sama javnost ovog javnog slušanja dovedena je u pitanje - platforma civilnog društva Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, odnosno konkretno Radna grupa za poglavlje 23, dostavila je Narodnoj skupštini dopis kojim izražava nezadovoljstvo povodom činjenice da pozivnica za učešće na ovom javnom slušanju nije upućena svima onima koji su aktivno učestvovali u procesu izmene Ustava, kao i procesu usvajanja pravosudnih zakona koji je usledio (prim. aut. ovi zakoni usvojeni su poslednji dan zakonskog roka - parl. bel. 09.02. - Partijski vojnici).

Ustanovljavanjem lista kandidata, Odbor je odradio svoj deo posla i sada je na plenumu da izvrši konačni izbor istaknutih pravnika (prim. aut. od dana kada Odbor dostavi liste kandidata, plenum ima maksimum 30 dana da ovaj izbor izvrši).

Kandidati za istaknute pravnike, koji uključuju advokate, profesore prava, kao i u jednom slučaju službenicu Bezbednosno-informativne agencije, većinom nisu poznati široj javnosti.

Osim činjenica da je jedna kandidatkinja, Jelena Glušića, službenica Bezbednosno-informativne agencije, biografije nekih preostalih kandidata mogu izazvati sumnju u njihovu političku nezavisnost. Na primer, Nikola Bodiroga, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan je od intelektualaca koji su 2017. godine javno podržali predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića. Dalje, Žikica Dronjak, advokat, bio je visoko pozicioniran u izbornoj administraciji, kako na nacionalnom tako i na pokrajinskom nivou, za vreme režima Slobodana Miloševića, istaknutog, između ostalog, upravo po izbornim prevarama. Neki od kandidata, osim što su usko povezani sa državnim zvaničnicima i javnim preduzećima, nemaju izuzetno pravosudno iskustvo koje je neophodno da bi se u smislu Zakona smatrali “istaknutim”. 

Opozicioni poslanici pokušavali su da saznaju više o prethodnom iskustvu kandidata, kao i njihove stavove po pitanju kvaliteta pravosudnog sistema u Srbiji, uključujući i slučajeve za koje se smatra da su predstavljali povredu vladavine prava. Međutim, odgovori na njihova pitanja su ili izostali ili bili manjkavi (prim. aut. više o kandidatima, kao i diskusiji pred Odborom i na javnom slušanju možete pročitati ovde: Istinomer, Ugledni pravnici - besprekorni i nepoznati; Istinomer, Predstavljanje istaknutih pravnika pred Odborom).

2.

“Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečije brakove” slogan je pod kojim je u sredu, 5. aprila, održano javno slušanje u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, inicirano od strane Romske ženske mreže.

Javnom slušanju prisustvovali su predstavnici nadležnih ministarstava, nezavisnih institucija, međunarodnih organizacija, kao i civilnog društva. Dakle, svi relevantni akteri bili su prisutni. 

3. 

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu najavio je javno slušanje na temu razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, za prvu polovinu aprila meseca.

Ovo će biti treće javno slušanje održano u toku redovnog prolećnog zasedanja, za razliku od jesenjeg zasedanja kada je održano samo jedno javno slušanje (prim. aut. kao i jedno održano 26. januara, između zasedanja, organizovano od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na temu pravosudnih zakona, u žurbi da budu usvojeni u okviru zakonskog roka - parl. bel. 26.01. Licem ili leđima dijalogu).

RIZIKUJUĆI DA ZVUČIMO DOSADNO…

…ne možemo da propustimo da napomenemo da plenarna sednica još uvek nije zakazana. 

Drugi mesec redovnog prolećnog zasedanja je u toku, 55 predloga zakona kao i 96 drugih akata čeka na plenarnu sednicu. Vreme leti i lista je svakim danom sve duža.

U Srbiji je od početka ove godine do danas ubijeno 10 žena. Koliko je društvo svesno ovog problema, koje korake treba preduzeti u njegovom rešavanju, i šta je ono što Narodna skupština Republike Srbije može i treba da uradi, bile su teme novog izdanja Otvorenog studija Otvorenog parlamenta. Gošće su bile narodne poslanice Biljana Đorđević i Snežana Paunović, i Nataša Elenkov, članica neformalnog kolektiva Ženska solidarnost.

Odbori donose ključne odluke. Reč “femicid” je stigla u Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Spisak obaveza za plenum je svakim danom sve duži.

ODBORI BIRAJU

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu zaokružio je izbor kandidata za istaknute pravnike u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Ovaj proces traje od početka redovnog prolećnog zasedanja (prim. aut. parl. bel. 23.03. - U plenumu ništa novo, parl. bel. 16.03. - Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san). Javno slušanje na kome će javnosti biti predstavljeni izabrani kandidati zakazano je za subotu, 1. april. Većina sednica u okviru ove procedure održana je upravo vikendom. 

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio je listu kandidata za mesto Zaštitnika građana. Na listi su: Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš R. Janković, Zoran Pašalić i Robert Sepi. Ovo je prvi korak u procesu izbora novog Zaštitnika građana, koji Odbor pravi sa značajnim zakašnjenjem - preko 8 meseci od isteka petogodišnjeg mandata dosadašnjeg Zaštitnika građana, Zorana Pašalića. (prim. aut. parl. bel. 23.03. - U plenumu ništa novo)

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava zakazao je za 30. mart sednicu na kojoj će biti započet odabir kandidata za predsednika, potpredsednika kao i tri člana Državne revizorske institucije.

Krajnji izbor ovih zvaničnika vrši Narodna skupština u plenumu.

GDE JE SISTEM ZAKAZAO?

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održao je 28. marta treću sednicu od početka ovog saziva u avgustu. Istog dana, u Srbiji je ubijena deseta žena, odnosno počinjen deseti femicid od početka ove godine.

Pre same sednice ovog Odbora, 24. marta, sa svešću da se radi o sistemskom problemu, a ne privatnom, nezavisnom od društva u kojem se nalazi, organizacije civilnog društva uputile su apel svim narodnim poslanicima i poslanicama na temu femicida. Cilj ovog apela bio je da se narodni poslanici i poslanice podstaknu da iskoriste svoju poziciju u parlamentu kako bi pokrenuli debatu o ovoj nacionalnoj krizi i institucijama koje svojim (ne)delanjem omogućavaju status quo. Sistemski problem zahteva sistemska rešenja i Narodna skupština je upravo mesto gde bi suštinsko rešenje moglo da se pronađe. 

Ovaj apel nije prošao neprimećeno od strane članova ovog Odbora - iako sama tema nije bila na dnevnom redu, pominjana je kako od strane opozicionih, tako i od strane poslanika vladajuće većine. Osim toga, Odbor je zakazao javno slušanje na temu dečijih brakova. Iako razgovor o femicidu za sada nije imao epilog, navedeno javno slušanje kao i buduće sednice odbora su željno iščekivane. 

PLENUM

Redovno prolećno zasedanje počelo je 1. marta. Dana 30. marta još uvek nijedna plenarna sednica nije zakazana. Kako vreme leti i potencijalne nove tačke dnevnog reda se ređaju velikom brzinom, nismo mogli a da se ne zapitamo - šta Predsednik Narodne skupštine čeka? (prim. aut. Kako nema utvrđenog godišnjeg plana rada Narodne skupštine, sednice zakazuje upravo Predsednik NSRS)

Jedna od tema koja čeka svoj red jeste sporazum o priznanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije i arhitekte u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini. Navedeni sporazum potpisan je od strane predstavnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, 3. novembra 2022. godine u Berlinu. Namera ovog sporazuma je da unapredi profesionalnu mobilnost na Zapadnom Balkanu, ali gotovo pet meseci kasnije on još uvek nije implementiran.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio je na sednici održanoj u petak, 24. marta, listu prijavljenih koji ispunjavaju uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana.

Po završetku sednice, Odbor je poslaničkim grupama uputio poziv da sa utvrđene liste izaberu i predlože svog kandidata za Zaštitnika građana. Poslaničke grupe mogu svoj predlog uputiti samostalno, ili više njih zajedno. Nakon što grupe predlože kandidate, Odbor će sa kandidatima imati javni razgovor, na kojem će se kandidati predstaviti, i izneti svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika građana.

Nakon javnog razgovora, Odbor će većinom glasova od ukupnog broja članova utvrditi predlog za izbor Zaštitnika građana, koji će se naći pred poslanicima u plenumu.

Uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana ispunjavaju:

Milan Antonijević, iz Beograda, savetnik za razvoj programa pri izvršnoj kancelariji NALED i nekadašnji direktor Fondacije za otvoreno društvo i Komiteta pravnika za ljudska prava.

Nataša Tanjević, iz Beograda, dosadašnja zamenica Zaštitnika građana.

Miloš R. Janković, iz Beograda, advokat i nekadašnji zamenik Zaštitnika građana.

Zoran Pašalić, iz Beograda, dosadašnji Zaštitnik građana.

Robert Sepi, iz Beograda, advokat i nekadašnji zamenik Zaštitnika građana.

Povodom zabrinjavajuće činjenice da je u Srbiji od početka godine do 8. marta 2023. godine ubijeno 9 žena, uputili smo apel narodnim poslanicima i poslanicama da preuzmu aktivnu ulogu u razjašnjavanju okolnosti koje su dovele do neefikasnosti sistema u slučajevima femicida.

Poslanike i poslanice smo takođe pozvali da u Skupštini pokrenu debatu o femicidu kao gorućem društvenom problemu i da se zauzmu za preduzimanje adekvatnih mera usmerenih ka unapređenju stanja u ovoj oblasti.

Apel potpisuju Udruženje građanki FemPlatz, Inicijativa Otvoreni parlament, Crta, Centar modernih veština, Akademija ženskog liderstva, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Centar za podršku ženama, Beogradski centar za ljudska prava, Ženski istraživački centar, Niš, Trag fondacija, Fondacija Centar za demokratiju, IRIDA, Feminizam je za svakoga, Ženska solidarnost, Viktimološko društvo Srbije, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Atina.

Potraga za istaknutim pravnicima se nastavlja. Odbori: ponavljanje minulih grešaka, nagli odlasci i neumoljivi pokušaji. Naznake novog Zaštitnika građana. Plenuma nema ni za lek.

DUŽIM PUTEM

U subotu, 18. marta, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu odabrao je šest kandidata za Visoki savet sudstva, kao i sedam kandidata za Visoki savet tužilaštva (prim. aut. radi se o procesu izbora istaknutih pravnika o kom je već bilo reči - parl. bel. 16.03. Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san).

Odbor treba da odabere po osam kandidata za oba Saveta, od kojih Skupština dalje treba da izabere po četiri člana. Sednica za odabir preostala dva, odnosno jednog, kandidata zakazana je za nedelju, 26. mart u osam časova uveče. Reč je o vrlo važnom procesu, kako su upravo potpuni, formirani pravosudni saveti neophodan preduslov za uredno funkcionisanje pravosuđa.

Ovaj proces jeste javan, ali je upitno da li je svrha te zakonom predviđene javnosti ispunjena. Iako je reč o složenoj proceduri, traje duže nego što je neophodno. Osim toga, interesovanju javnosti ne doprinosi zakazivanje sednica vikendom, uzevši u obzir da to nije vreme koje većina građana bira da posveti politici.

DEŽA VI

Sednica Odbora za kulturu i informisanje održana prošlog petka trebalo je da ima četiri tačke dnevnog reda: 1) stanje u srpskom novinarstvu; 2) razmatranje Izveštaja o radu Nacionalnog saveta za kulturu; 3) razmatranje Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi i 4) razno. 

Vladajuća većina odbila je ovakav dnevni red, glasajući za uklanjanje prve i četvrte tačke, sa objašnjenjem se radi o generalnim temama za koje nije bilo načina da se pripreme. Sednica je održana sa tačkama dva i tri na dnevnom redu.

Predsednik ovog Odbora, opozicioni poslanik Siniša Kovačević, napustio je sednicu iz protesta, praćen ostalim članovima koji pripadaju opoziciji, te su ostatku sednice prisustvovali samo članovi koji pripadaju vladajućoj većini.

Ovo nije prvi da vladajuća većina u Odboru za kulturu i informisanje izbegava da raspravlja o temama od javnog interesa. U septembru 2022. godine tabloid “Informer” objavio je intervju sa serijskim silovateljem. Na sednici ovog Odbora zakazanoj za 3. oktobar upravo ovaj događaj trebalo je da zauzima veći deo dnevnog reda. Vladajuća većina odbila je da usvoji navedeni dnevni red i sednica nije održana. 

U PLANU

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zakazao je za 24. mart sednicu na kojoj će utvrditi listu kandidata za novog Zaštitnika građana. Izboru novog Zaštitnika građana pristupa se posle više od 8 meseci od isteka petogodišnjeg mandata trenutnog Zaštitnika građana, Zorana Pašalića. Ležerno pristupanje rešavanju pitanja iz sopstvene nadležnosti nije neobično za ovaj Odbor, imajući u vidu da interpelacija (prim. aut. u decembru 2022. godine 55 opozicionih poslanika iskoristilo je svoje ustavno pravo i pokrenulo proces interpelacije protiv ministra finansija Siniše Malog zbog optužbe protiv opozicije iznesene na plenarnom zasedanju Narodne skupštine 8. decembra 2022. godine; sledeći proceduralni korak jeste razmatranje ovog akta upravo u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo) još uvek nije došla na dnevni red. 

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, opozicioni poslanik Aleksandar Ćuta Jovanović, zakazao je za 30. mart još jednu sednicu ovog Odbora van zgrade Narodne skupštine, u zgradi opštine Babušnica. Ovo je treći pokušaj ovog poslanika da sednicu Odbora održi van Beograda, ali prvi gde na dnevnom redu nije projekat Rio Tinto. Ovaj put, jedina tačka dnevnog reda jeste uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu. 

Prethodna dva pokušaja bila su neuspešna zbog nedostatka kvoruma usled odsustva članova Odbora iz vladajuće većine. Da li je u pitanju treća sreća ostaje da se vidi. 

Odbori zasedaju, ali, ostale aktivnosti Narodne skupštine nisu na očekivanom nivou - s obzirom da je redovno prolećno zasedanje počelo 1. marta, moglo se očekivati da se plenarne sednice uveliko održavaju. Međutim, još uvek nijedna nije zakazana.