Tokom desetodnevnog zasedanja Narodna skupština  usvojila je, u već karakterističnoj atmosferi za ovaj saziv, dvadeset i pet akata. Najveću pažnju poslanici su posvetili prvoj i dvadeset prvoj tački dnevnog reda, odnosno jeftinim stanovima za pripadnke snaga bezbednosti i osnivanju Komisije za utvđivanje posledca NATO bombardovanja, dok se o ostalim zakonima gotovo i nije raspravljalo.

Jeftine stanove su obećavale sve vlade od 2000. do danas, a ministri često licitriali cenom kvadrata. Rekordno nisku cenu ponudio je, naravno, Aleksandar Vučić sa cenom 320 evra po kvadratu. Tada premijer, Aleksandar Vučić izjavio je da bi prvi jeftini stanovi mogli biti izgrađeni do kraja 2015. godine. Stanovi nisu izgrađeni, a  krajem 2017. Vučić kao predsednik obećava stanove za 550 evra po kvadratu u Beogradu, a u drugim mestima za 450 do 470 evra. No, Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti usvojen je tokom Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skuštine. Naravno, po hitnom postupku.

Ovim Zakonom predviđena je gradnja stanova kao i uslovi njihove kupovine pod povoljnijim uslovima za pripadnike snaga bezbednosti (Ministarstva odbrane, Vojske, MUP, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija). Vlada će izabrati lokaciju na kojoj bi trebalo da budu građeni stanovi na predog komisije koju sama postavlja. Planirano je da u prvoj fazi bude izgrađeno  1.578 stanova na izabranim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vranju, Kragujevcu i Kraljevu. Pripadnici snaga bezbednosti bi tako mogli da kupe stanove po ceni koja ne sme biti veća od 500 evra po kvadratu. Prema rečima ministarke Zorane Mihajlović, do 2020. godine bi trebalo da bude izgrađeno 5.203 stana za pripadnike snaga bezbednosti.
 

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona nije sprovedena, jer prema navodima predlagača “Nacrt zakona sadrži podatke u vezi sa podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju, a čijim bi otkrivanjem nastala potencijalna šteta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno za bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti”.

S obzirom na to da bi javna rasprava ugrozila nacionalnu bezbednost, poslanike je zanimalo da li raspravom o ovom predlogu zakona ugrožavaju nacionalnu bezbednost Republike Srbije.

“Taj tekst nacrta zakona je isti ovaj tekst predloga zakona o kome mi ovde danas pričamo. Pitam vas – da li mi sada ovde raspravljajući o tom istom tekstu, u stvari, ugrožavamo nacionalnu bezbednost Srbije? I kako ste uopšte zamislili da ikad iko, igde u jednoj državi donosi zakone koji ima tajne klauzule?”, pitala je ministarku Branka Stamenković tokom rasprave u Narodnoj skupštini.

S druge strane, ministarka Zorana Mihajlović nije videla problem u obrazloženju nesprovođenja javne rasprave jer “neke stvari moraju da imaju oznaku poverljivosti, ne samo u našoj državi nego i u svim zemljama na svetu”.

Prema rečima ministarke saobraćaja, ali i ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, stanovi za snage bezbednosti su neophodni jer obavljaju težak posao, a mnogo njih nema rešeno stambeno pitanje. Ono što je posle skupštinske rasprave o ovom zakonu ostalo nerešeno je da li je posao države da obezbeđuje stanove bilo kome i čak u slučaju da jeste da li su pripadnici snaga bezbednosti najugroženiji.

Tokom petog zasedanja raspravljalo se i o Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom koju je podnela Maja Gojković. Ali, kako je predsednica Narodne skupština bila u Turskoj, kao ovlašćeni predlagač govorio je Darko Laketić, poslanik Srpske napredne stranke i predloženi predsednik Komisije.

Poslanica Demokratske stranke primetila je na samom početku rapsrave o Komsiji da narodna poslanica Maja Gojković ne može da ovlasti nekog da bude ovlašćeni predlagač jer je jedina potpisana kao predlagač Maja Gojkovć. Međutim, Aleksandar Martinović ima drugačije mišljenje o tumačenju Poslovnika: “Što se tiče toga da Maja Gojković ne može da ovlasti gospodina Laketića da bude ovlašćeni, odnosno da predstavlja predlagača to jednostavno nije tačno. Postoji jedan metod tumačenja. Tumačenje po analogiji. Kao što Vlada Srbije predlaže zakone, pa ovlašćuje pojedine ministre da ih zastupaju u Narodnoj skupštini, tako isto i gospođa Maja Gojković kao predlagač jednog akta koji treba da donese Skupština je ovlastila gospodina Darka Laketića da predstavlja predlagače”.

Nejasno je na koje predlagače poslanik Martinović misli, budući da je Maja Gojković potpisana kao jedini predlagač zakona. Ali, jasno je da je “tumačenje po analogiji” Aleksandra Martinovića pogrešno jer je Vlada kolektivno telo i samim tim se podrazumeva da će kao ovlašćeni predlagač na sednici skupštine prisustvavti ministar nadležan za zakone koji se donose. Po Martinovićevoj “analogiji” poslanici bi mogli da ovlaste i druge poslanike da ih predstavljaju kad nisu tu, a raspravlja se o njihom amandmanima.

Problem “ovlašćeni predlagač” nije rešen ni tokom narednih dana rasprave o Komisji. Naprotiv, samo se zakomplikovao kad se vratila Maja Gojković. Tako je kao ovlašćeni predlagač nekad govorila Maja Gojković, a nekad bi pak predsedavala Skupštinom pa bi ovlašćeni predlagač bio Laketić.

Iako su i Maja Gojković i Darko Laketić tvrdili da je cilj komisije da utvrdi činjenice o NATO bombardovanju, po uzoru na sličnu komisiju italijanskog parlamenta, mnogi poslanici su iznosili informacije kako se od posledica bombardovanja povećao broj obolelih od raka. Teško je poverovati da će poslanici sa takvim predubeđenjima biti objektivni članovi komisije.

No, poslednjeg dana zasedanja usvojen je i sastav komisje, koju će činiti sedam poslanika: tri člana SNS-a i po jedan iz SPS-a, SRS-a, DS-a, i Dveri. Poslanici vlasti će imati većinu i u ovom telu. Prema rečima Maje Gojkoivć, ovakav brzi izbor članova ne bi bio moguć da odluka nije usvojena po hitnom postupku. Posle prozivanja i proglašavanja izdajnicima tokom rasprave, nijedan poslanik nije glasao protiv .

Podsetimo da od 2000. do danas skoro nijedan izveštaj anketnih odbora nije usvojen na Skupštini, a nijedan nije imao uticaja na posledice događaja kojima su se bavili. Ujedno, stručnjaci su ukazivali na to da osiromašeni uranijum ne izaziva rak i da se Srbija nalazi u okviru posečnog broja obolelih. Pritom Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, gde je Maja Gojković predsednica Upravnog odbora, objavila je izveštaj u kojem se na osnovu merenja poakzuje da ne postoji prisustvo uranijuma na bombardovanim lokacijama.

Budući da Narodna skupštine na zna ili ne želi da reši problem osuđenog ratnog zločinca u svojim klupama, postavlja se pitanje kako će moći da izvede naučno istraživanje za utvrđivanje posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom koje bi utvrdilo ono što su gotovo svi negiraju. O činjenici da je još uvek nepoznat tačan broj poginulih tokom bombardovanja da i ne pišemo.

Pred poslanicima su se posle samo dva meseca ponovo našao predlog za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ključna novina: povećanje maksimalne dozvoljene brzine na auto-putevima sa 120 km/h na 130km/h. Upravo to je bio jedan od amandmana opozicionih poslanika prilikom prošlog usvajanja zakona koji nije bio prihvaćen.

O ostalim tačkama dnevnog reda gotovo da nije bilo govora.

Tokom pet sednica prolećnog zasedanja u Skupštini su usvajani isključivo zakoni koje je predložila Vlada. Mišljenja i amandmani opozicije o predloženim zakonima retko su uzimani u obzir, što dovodi u pitanje kvalitet zakona koji se donose u parlamentu. U okrilju ove predstavničke institucije važnije je ko nešto kaže, nego ono šta govori. A da li nam je parlament bez dijaloga zaista potreban?