Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Gojković sazvala novu sednicu za sredu, 23. oktobar

[15.10.2019.]

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, za sredu 23. oktobar, sa početkom u 10,00 časova.

Na dnevnom redu sednice naći će se Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koje je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namena, koje je takođe podnela Vlada.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpske napredne stranke.

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije. 


Gojković sazvala novu sednicu za utorak, 22. oktobar

[14.10.2019.]

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, za utorak 22. oktobar 2019. godine, sa početkom u 10,00 časova.

Na dnevnom redu sednice naći će se Predlog odluke o izboru predsednika sudova, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije.


STROFA REFREN REPLIKA: 2 EPIZODA

[09.10.2019.]

U novoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika, Otvoreni parlament za vas u tri minuta izdvaja najbitnije iz rasprave o rebalasnu budžeta sa Druge sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini.

Posle pet godina bez rebalansa, narodni poslanici imali su prijatan zadatak da razgovaraju o raspodelu viška novca u državnoj kasi. Ovoga puta za raspravu o rebalansu bilo je dovoljno vremena jer je prekinuta praksa spajanja mnogo tačaka dnevnog reda, a zbog čega je prošle godine deo opozicije i započeo bojkot.

Radili smo dobro i u prvih osam meseci ove godine stvorili suficit od 46,6 milijardi dinara, pa sada možemo da povećamo plate i pomognemo penzionerima, pohvalio se ministar finansija Siniša Mali. „Želim da istaknem da ništa od navedenog ne bi bilo moguće da Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, nije 2014. godine započeo ozbiljan i hrabar program fiskalne konsolidacije. Dakle, samo nekoliko godina kasnije Srbija nezaustavljivo ide napred."

Poslanik vladajuće koalicije Marjan Rističević u budžetu je pronašao da ova vlast uz iste poreske stope ubira 4,5 milijardi evra više nego ranije. „Sada svi treba da se zapitamo - gde je išlo tih 4,5 milijarde, za vreme vladavine žutih žohara? Gde se taj novac odlivao kada nije ulazio u državnu kasu?“

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma čestitao je ministru na trudu, a kritike opozicije  podsećaju ga, kaže na nedavnu utakmicu Bajern - Totenhem. „Bajern pobedio 7:2 i oni da kažu - znaš šta, ne valja sudija, gledaoci su kupili falsifikovane karte, pošto se ovi stalno žale na biračke spiskove itd.“

Radikal Milorad Mirčić istakao da je u Srbiji uvek postojalo strpljenje za vlast, pa čak i onu koja eksperimentiše. „Pa onda vam padne na pamet da uskratite penzionere za penziju, a pustite ministarku za saobraćaj, onu raspuštenu da vam upropasti 60 miliona evra na Grdeličkoj klisuri. Šta vas boli briga, a ovamo znate da kažete da su penzioneri najveće žrtve. Podignite im spomenik, kad ste toliko zahvalni, a nemojte im davati jednokratnu pomoć, u visini od 5000 hiljada, jer to im ništa ne znači.“

Možete sada da delite višak kad ste teret fiskalne stabilizacije prebacili na leđa građana, kazao je samostalni poslanik Đorđe Vukadinović i dodao da treba uspostaviti  pravedniji sistem. „Ovaj sistem da Vlada jednokratno nekim kategorijama daje određene bonuse, to malo nalikuje na onog dobrog sultana Haruna el Rašida koji ide sa kesom blaga i deli svojim podanicima koji su bili dobri.“

Ova sednica ostaće upamćena i po tome što su predsedavajući Siniši Malom prestali da se obraćaju sa doktore i prešli na - gospodine ministre.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Celu epizodu poslušajte ovde.

 


Predizborna kampanja za Srpsku listu uoči kosovskih izbora i optužbe na račun profesora BU obeležile septembar u parlamentu

[08.10.2019.]

U septembru mesecu održana su tri vanredna zasedanja, usvojeno je 11 akata, a održano je i treće javno slušanje u ovoj godini. Starim studentima produžen je rok studiranja na još 2 godine, a dualni model uveden je i u visoko obrazovanje. Teme van dnevnog reda, uključujući podršku predizbornoj kampanji za Srpsku listu i optužbe na račun profesora Univerziteta u Beogradu, ponovo su bile u fokusu zasedanja.

 

Teme van dnevnog reda ponovo su dominirale u diskusiji na sednicama parlamenta. Poslanici vladajuće većine uključili su se u predizbornu kampanju Srpske liste i pozvali Srbe sa Kosova da glasaju za Srpsku listu na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu. Ljiljana Malušić, poslanica Srpske napredne stranke navela je da je Srpska lista “produžetak politike našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića” i da Srbi “jedino tako mogu da opstanu na Kosovu i jedino tako mogu da žive život”, dok je njena koleginica Dušica Stojković (SNS) rekla da “svi koji učestvuju na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, protiv interesa Republike Srbije”.

 

Sednica na čijem dnevnom redu je bio paket zakona o visokom obrazovanju prerasla je u raspravu o radu i političkom angažmanu profesora Univerziteta u Beogradu. Tako je poslanik Marko Atlagić (SNS) umesto da govori o amandmanima citirao Jova Bakića, profesora Filozofskog fakulteta uz optužbe da “blati predsednika Republike Srbije” i “iznosi gnusne laži”, a pored njega osporavao je i rad profesorke Dubravke Stojanović. Branimir Rančić (SNS) sutradan je na istoj sednici takođe umesto o amandmanima govorio o profesorima Fakulteta političkih nauka Čedomiru Čupiću i Radetu Veljanovskom. Stalnim ponavljanjem ovakvog ponašanja poslanika integritet Narodne Skupštine se urušava, a građani ostaju uskraćeni suštinske rasprave o zakonskim rešenjima koja se usvajaju u njihovom predstavničkom telu. Do promene slike skupštinskih zasedanja, uspostavljanja političke odgovornosti poslanika, a time i jačanja poverenja građana, moglo bi da dođe poštovanjem Poslovnika, kao i doslednom primenom Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika, koji još uvek nije usvojen.

Krajem ovog meseca u skupštinsku proceduru ušlo je 17 predloga zakona o završnim računima budžeta od 2002. do 2018. godine. Završni račun govori nam o tome na koji način se raspoređuje novac građana i na šta je potrošen tokom prethodne godine. Budžetski kalendar, propisan Zakonom o budžetskom sistemu, jasno definiše 15. jul kao rok u kome je Vlada obavezna da Skupštini dostavi predlog zakona o završnom računu budžeta. Činjenica da se završni račun iz 2018. konačno našao u skupštinskoj proceduri, doduše u septembru mesecu, svakako predstavlja preduslov za nadzor Skupštine nad načinom na koji Vlada upravlja budžetom. Međutim, upitan je smisao usvajanja ovih akata, ako se to ne uradi pravovremeno, a kamoli nakon skoro višedecenijskog odlaganja, čime se svrha završnih računa dovodi do apsurda.

Ovog meseca održano je javno slušanje na temu Stanje voda u Srbiji. Osim o kvalitetu vode, rizicima od poplave i otpadnim vodama, veći deo ove rasprave posvećen je i izgradnji mini hidroelektrana u Srbiji. Pored poslanika, javnom slušanju prisustvovala je i stručna javnost, kao i aktivisti koji su zajedno zauzeli jasan stav da su protiv izgradnje MHE kakva se trenutno sprovodi. Mehanizam javnog slušanja, čiji je cilj kontrola rada Vlade i primene važećih zakona uveden je prvi put 2010. godine i od tada su ona održavana relativno redovno, u proseku između 10 i 15 godišnje, da bi 2016. taj broj počeo da opada. U prethodne dve godine održano je samo po jedno javno slušanje, a u 2019. je ovo treće po redu. Kontrolni mehanizmi zajedno sa javnim slušanjima, regulisani su zakonima i jesu u rukama poslanika, međutim bez njihove redovne primene izostaje i suštinska kontrola izvršne vlasti.

Nakon uvođenja dualnog modela u srednjoškolsko obrazovanje, usvojen je i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Ovim zakonom predviđeno je kombinovanje aktivne nastave sa praktičnom obukom i radom kod poslodavca. U oblasti obrazovanja došlo je i do produžetka roka za završetak studija studentima koji su upisali studije pre uvođenja Bolonjskog sistema, za dve školske godine. Ovog meseca usvojene su i izmene Zakona o patentima i Zakona o autorskоm i srodnim pravima, a usvajanjem međunarodnih sporazuma ukinute su vize Dominikanskoj Republici, Paragvaju, Surinamu i Mjanmaru.

Poslanici su u septembru zasedali 8 dana i usvojili 11 akata, a bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen je i ovog meseca.


Prividni napredak u radu parlamenta uz degradiranje nezavisnih institucija

[07.10.2019.]

Milan Marinović izabran je za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izveštaji nezavisnih institucija, na preporuku EK našli su se pred poslanicima nakon 5 godina. Teme van dnevnog reda ponovo su zauzele vreme u plenumskoj raspravi, uz uvrede na račun institucija, medija i civilnog društva.

 

Poslanici su u julu mesecu zasedali čak 19 dana i usvojili 26 različitih akata. Visoka aktivnost ovog meseca rezultat je odgovora Maje Gojković, predsednice Skupštine, na izveštaj Evropske Komisije. Kao što je i najavila, posle 5 godina izveštaji nezavisnih institucija ponovo su razmatrani u plenumu. Ipak, poslanici su tokom rasprave o izveštaju Poverenika, umesto o samom dokumentu više govorili o prethodnom Povereniku Rodoljubu Šabiću, koji je ove godine često bio predmet rasprave u plenumu, pomenuvši ga imenom čak 235 puta. Poslanici su dovodili u pitanje i potrebu za samim postojanjem ove institucije u Srbiji. Uz sve ovo, poslanici vladajuće većine, ali i opozicionih radikala ponovo su targetirali univerzitetske profesore, nevladine organizacije i medije govoreći da “ne misle dobro svojoj državi”. Bojkot dela opozicije nastavio se i ovog meseca.

 

U julu je usledio i novi talas zloupotrebe skupštinskih procedura tokom plenumske rasprave, pa su tako poslanici vladajuće većine i radikala koristili i svoje pravo na repliku kako bi govorili van dnevnog reda. Poslanici su replicirali preko 500 puta ovog meseca, što je 5 puta više od ovogodišnjeg proseka. Najviše replika, imali su poslanica SRS Vjerica Radeta (96) i poslanik SNS Aleksandar Martinović (84).

 

Za novog Poverenika izabran je Milan Marinović, koji je prethodno vršio dužnost predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, šest meseci nakon što je Rodoljubu Šabiću istekao mandat u decembru prošle godine. Marinović je kandidovan na predlog SNS. Pored njega se kao kandidatkinja ispred Odbora za kulturu i informisanje našla i Nevena Ružić, koju su na predlog preko 60 nevladinih organizacija, podržale poslaničke grupe Stranka moderne Srbije, Demokratska stranka i Socijaldemokratska stranka-Narodna stranka. Poslanički klub Pokret Socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka, koji je deo vladajuće koalicije, za Poverenika je kandidovao advokata Bojana Milosavljevića.

 

Poslanici su imali prilike i da treći put ove godine premijerki Ani Brnabić i predstavnicima Vlade postavljaju poslanička pitanja. Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista postavio je pitanje o poslovanju televizije N1 i kablovskog operatera SBB, što je bila jedna od glavnih tema plenumske rasprave u julu. Pored toga, Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije pitao je o slučaju mini hidroelektrana, a Aleksandar Stevanović (SMS) o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

 

Povodom obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, ova tema postala je sastavni deo svakodnevne debate u Skupštini. Poslanici SRS iskoristili su ovu priliku da pored negiranja zločina, vređaju one koji ne dele njihov stav. Vojislav Šešelj vređao je u plenumu Aleksandru Čongradin, novinarku Danasa zbog njenog teksta na ovu temu rekavši, između ostalog, da bi “svakog ovakvog novinara, poslao na 20 godina robije”. Predsedavajući Vladimir Marinković nije iskoristio mogućnost sankcionisanja poslanika koju mu pruža Poslovnik već je na Šešeljevo izlaganje odgovorio samo sa “hvala, profesore”. Njegova koleginica Vjerica Radeta je iz sličnog razloga vređala i narodnog poslanika SMS Vladimira Đurića, rekavši da zbog njegovih stavova treba “da ga pljune svako ko ga sretne”.

 

Među usvojenim zakonima o kojima se najviše raspravljalo su Zakon o komunalnoj miliciji, kojim se uvećava broj nadležnosti pripadnika komunalne milicije i stepen  ovlašćenja. Komunalni milicajci od sada mogu da obavljaju poslove bez uniforme, da upotrebe sprej  sa nadražujućim dejstvom, kao što su biber sprej i suzavac, kao i da vrše audio i video snimanje. Zakon o izvršenju i obezbeđenju takođe je dobio izmene, od kojih su ključne nove mere sprečavanja korupcije u postupku i smanjenje iznosa zarade, odnosno penzije koji se može oduzeti u postupku izvršenja. Izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ovo pravo dobile su i pojedine grupe pripadnika snaga bezbednosti koje prethodnim zakonom nisu bile obuhvaćene. Pored toga, usvojeni su i Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini.


STROFA REFREN REPLIKA: 1 epizoda

[03.10.2019.]

U prvoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika, Otvoreni parlament za vas u tri minuta izdvaja najbitnije sa Prve sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini, održane 01. oktobra 2019. godine.

U šestočasovnoj raspravi o izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti čulo se mnogo statistike, opštih definicija diskriminacije, podataka o ulaganju pojedinih gradova u ravnopravnost, a bilo je reči i  o rodno senzitivnom  jeziku, srpskoj pravoslavnoj crkvi i  interesantnim viđenjima uloge nezavisnih tela u društvu. Nedostajala je analiza društvene atmosfere, targetiranje uzroka problema i plodne rasprave o konkretnim rešenjima. 

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković rekla je da je radila na  1407 predmeta i navela  da su najčešće pritužbe na  diskriminaciju u Srbiji stizale na osnovu invaliditeta, više od četvrtine.  Sledi diskriminacija na osnovu starosti, pola, zdravstvenog stanja, a ispod 6 odsto na osnovu nacionalne pripadnosti, bračnog statusa i seksualne orjentacije. 

Poslanici vladajuće koalicije pozdravili su aktivnosti poverenice, pohvalili izveštaj, ali šta treba da se uradi da bi diskriminacije u srpskom društvu bilo manje? Prema rečima predsednice nadležnog skupštinskog odbora Jasmine Karanac, neophodno je doneti nove strategije i akcione planove u oblasti zaštite ljudskih prava. Karanac je dodala da će Vlada predložiti mere za ostanak mladih u zemlji, kao i da svi treba da rade na suzbijanju vršnjačkog nasilja koje je, kako je rekla posledica netolerantnosti u društvu.

Poslanici Srpske radikalne stranke dosledno su kritkovali postojanje bilo kakvih nezavisnih institucija. Radikali ulogu poverenice shvataju malo drugačije. Smatraju da se previše bavi ženama i LGBT populacijom, a malo radi na zaštiti srpskog naroda. Za  Vjericu  Radetu čudno je što se poverenica nije oglasila povodom festivala Mirdita Dobar dan i rekla da se takav festival ne može održavati u Beogradu, dok je Sreto Perić pitao da li se Jankovićeva bavila eventualnom povredom ljudskih prava zatvorenika osuđenih za najteža krivična dela, poput Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka.

Pošto većina proevropskih opozicionih stranaka bojkotuje rad parlamenta, nismo mogli da čujemo drugačije viđenje rada poverenice, ali s obzirom na to da je ranijih godina izveštaj stizao tek do skupštinskog odbora, sada se može se reći da je jedna od primedbi na rad parlamenta otklonjena jer je izveštaj razmotren u plenumu. 

Ne može se ipak reći da je parlament suštinski ispunio svoju nadzornu ulogu, jer za to nije dovoljno samo jednom godišnje staviti izveštaj na agendu, već je potrebna plodna rasprava o uzrocima nastanka problema i konkretnim rešenjima. Skupština treba da zahteva i redovno izveštavanje Vlade i nezavisnih tela o konkretnim koracima koje su preduzeli kako bi se približili zaključcima ili preporukama koji je Skupština usvojila povodom izveštaja. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Celu epizodu poslušajte ovde.


Gojković sazvala posebnu sednicu Narodne skupštine, na dnevnom redu obraćanje predsednika Poslaničkog doma Parlamenta Češke

[25.09.2019.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Dvadeset šestu posebnu sednicu Narodne skupštine za sredu, 2. oktobra, sa jednom tačkom dnevnog reda - obraćanje Narodnoj skupštini predsednika Poslaničkog doma Parlamenta Češke Republike Radeka Vondračeka.

Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 11 časova.


Gojković sazvala sednicu Narodne skupštine za 2. oktobar

[20.09.2019.]

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini za sredu, 2. oktobar 2019. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Na dnevnom redu sednice su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Narodni poslanici razmatraće i Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o računovodstvu, Predlog zakona o reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, kao i Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima.

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.


Gojković sazvala Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja za 1. oktobar

[19.09.2019.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini za utorak, 1. oktobar.

Predsednica Gojković predložila je da narodni poslanici na ovoj sednici razmotre Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, koji je podneo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 10. septembra 2019. godine.

Takođe, predsednica je predložila Narodnoj skupštini da razmotri i Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, koji je podneo narodni poslanik dr sci. med. Darko Laketić.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine, trg Nikole Pašića 13, sa početkom u 10 časova.


Gojković zakazala vanrednu sednicu za 17. septembar

[09.09.2019.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 18. vanredno zasedanje za utorak, 17. septembar 2019. godine, na zahtev Vlade Republike Srbije.

Na dnevnom redu zasedanja biće Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

 

Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.