Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Predsednik Narodne skupštine sazvao Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[15.06.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačića sazvao je Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu za sredu, 23. jun 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Dnevni red sednice određen je u zahtevu 236 narodnih poslanika:
 

1. Predlog zakona o studentskom organizovanju, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada;

3. Predlog zakona o utvrđivanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o metrologiji, koji je podnela Vlada;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada;

6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je podnela Vlada.

Sednica će biti održana u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.
 

Couplet Chorus Rebuttal: episode no. 71

[14.06.2021.]

If you did not give a second though when Ratko Mladić was sentenced to life prison for war crimes, you are either not Serb enough or you do not support Aleksandar Vučić and the Serbian Progressive Party. Or at least that was a message sent by the Serbian Parliament last week.

When President Vučić stated that the sentencing of Mladić would be difficult for the Serbian people, that became a given topic for the MPs, regardless of the fact that the fight against terrorism and new duties of Srbijagas were on the agenda. The MPs of the ruling coalition did not say – everyone must pay for one’s wrongdoings – they actually tried to make the whole nation feel punished.

 

“It was a particularly vexatious day yesterday for the Serbian people. The shameful verdict against General Mladić is just proof that The Hague Tribunal is a political court, a court created to review history and accuse the Serbian people of committing crimes, while everyone else was acquitted.”

“Yesterday’s verdict against Ratko Mladić affirms that only Serbs will be tried in The Hague. Such a verdict was expected, because it is a political court, not a court of justice, and all those who were once judges are now lawyers and defend the Kosovo Albanians.”

“Who was The Hague targeting? Slobodan Milošević, Radovan Karadžić and Ratko Mladić. They are winners [although] the goal was to embarrass Serbia in that way.”

“One simply can’t understand the behaviour of some media in Serbia and some individuals who were literally happy, literally happy and gloated over the shameful verdict of The Hague Tribunal. And it is no coincidence that these are the same media and the same individuals who run a daily campaign against Aleksandar Vučić and the Serbian Progressive Party.”

“I would ask a question to those who want to come to power, say, to Boris Tadić. So, if general Mladić had had to go to The Hague (let’s not broaden this debate now), couldn’t he have gone like a general, wearing a general’s uniform? I can see his image in my head, he went there wearing a baseball hat, a worker’s uniform, he had no diagnosis, some say he was hungry. That’s a shame. That speaks of those who were in power.”

 

Only the opposition parliamentary group consisting of Albanians and Bosnians submitted a proposal to the Assembly to adopt the Declaration on Srebrenica. The fact that they presented their proposal at a press conference in the Assembly Hall, instead of in the Plenum Hall, speaks best about the atmosphere in the Serbian Assembly.

 

Incidentally, the same parliamentary majority made an important decision two days earlier that the Constitution of Serbia should be changed in the part on justice, with the explanation that the European Union asked us to do that, and that Serbia would not give up the European path.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao 34. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine

[14.06.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 34. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za utorak, 15. jun 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Na dnevnom redu Kolegijuma će biti informisanje o radu Narodne skupštine.
 

Sastanak će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića br.13, u sali 1


STROFA REFREN REPLIKA: 71 EPIZODA

[12.06.2021.]

Ako se niste preterano potresli što je Ratko Mladić osuđen na doživotnu robiju zbog ratnih zločina, onda ili niste dovoljno Srbin, ili bar ne podržavate  Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku. Takvu je bar poruku poslala Skupština Srbije prošle nedelje.

 

 

Jer predsednik Vučić je izjavio da će izricanje presude Mladiću  biti teško za srpski narod, i to je kao zadata tema, bez obzira što je na dnevnom redu borba protiv terorizma i nova zaduženja Srbijagasa. Poslanici vladajuće koalicije  nisu rekli – neka svako plati za svoja nedela – već su se baš trudili  da se ceo narod oseti kažnjeno.

 

„Juče je bio posebno težak dan za srpski narod, sramna presuda generalnu Mladiću je samo dokaz da je Haški tribunal jedan politički sud, sud koji je stvoren da izvrši reviziju istorije i da srpski narod optuži da je vršio zločine, dok su svi drugi oslobođeni.“

„Jučerašnja presuda Ratka Mladića govori da se sudi samo Srbima u Hagu i takva presuda se očekivala, jer to je politički sud, a ne sud pravde i da svi ti koji su nekada bili sudije, sada su advokati i brane kosovske Albance.“

„Šta je bio cilj Haga? Slobodan Milošević, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su pobednici. To je bio cilj i da se na taj način osramoti Srbija.“

„Prosto je neshvatljivo ponašanje nekih medija u Srbiji i nekih pojedinaca koji su se juče bukvalno radovali, bukvalno radovali i „seirili“ nad sramnom presudom Haškog tribunala. I nije ni malo slučajno da su u pitanju isti oni mediji i isti oni pojedinci koji svakodnevnu kampanju vode protiv Aleksandra Vučića i SNS.“

„Ja bih postavio pitanje onima koji žele da dođu na vlast, recimo, Borisu Tadiću. Pa, zar nije mogao taj general Mladić da ode u Hag, ako je morao, da ne otvaramo tu raspravu, da ode kao general, u generalskoj uniformi? Ja imam sliku ispred svojih očiju, otišao je u kačketu, u radničkom odelu, bez dijagnoze, neki kažu i gladan. To je sramota. To govori o onima koji su bili na vlasti.“

 

Jedina opoziciona poslanička grupa koju čine Albanci i Bošnjaci podnela je skupštini predlog da usvoji Deklaraciju o Srebrenici, a o atmosferi u srpskoj skupštini najbolje govori činjenica da su to objavili na konferenciji za novinare u skupštinskom holu, a nisu se usudili da o tome govore u plenumu sali.

 

Inače, ista ova skupštinska većina dva dana ranije donela je  važnu odluku  Ustav Srbije treba menjati u delu o pravosuđu uz objašnjenje da to od nas traži Evropska unija, a da Srbija ne odustaje od evropskog puta.

 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


O Ustavu, da bude jasnije

[08.06.2021.]

Skupština Srbije donela je odluku da se pristupi promeni Ustava. Za taj predlog  glasalo je 205 poslanika, ali oni koji su gledali prenos sednice videli su da je tokom dana u sali sedelo u proseku po tridesetak ljudi. Potpuno nezainteresovani za temu, mnogi verovatno sa blagom dilemom i šta je uopšte tema, nisu se trudili da „ispoštuju“ ni prisustvo premijerke niti ostalih ministara i bar odglume da su oni ti koji donose odluke. Zato je u celodnevnoj raspravi, pored ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, samo još petnaestoro poslanika imalo potrebu da nešto kaže. Na opaske one trojice iz opozicije koji predstavljaju suprotno mišljenje, odgovarala je uglavnom premijerka lično, dočim na ozbiljne kritike poslanika Pokreta socijalista, pošto su iz vladajuće koalicije, nije odgovorio niko.

O čemu se zapravo raspravljalo?

To je prvo pitanje koje su nam postavljali i građani i kolege novinari koji se inače ne bave ovom temom. Kakve amandmane su pominjali poslanici, kakvu podršku Venecijanske komisije je podvlačila premijerka Ana Brnabić, dok je sa druge strane predsednik skupštine, Ivica Dačić uporno ponavljao proceduru u kojoj je upravo sledeći korak - da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo sačini predlog amandmana.

Dakle, rasprava o promeni Ustava trebalo je da se vodi samo o tome - o nameri da se Ustav promeni. Na primer - sagledali smo situaciju, pravosuđe nam ne valja, to što Skupština bira sudije i predsednike sudova takođe se ispostavilo kao loše - moramo da učinimo nešto. Međutim, premijerka Ana Brnabić obrazlagala je predlog poslanicima i već u prvoj rečenici relativizovala značaj ogromnog posla koji je pred Srbijom.

„Ovo je tema koja je za Vladu Republike Srbije izuzetno važna, tema koja je jedan od tri ključna prioriteta Vlade koju vodim, rekla bih u velikoj meri i ključni prioritet, obzirom da smo najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sproveli 2014. i 2015. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić i one i danas daju rezultate. Naravno, mi dalje radimo na reformama, ali one ni približno nisu tako teške i zahtevne kao što su bile te 2014. i 2015. godine“, rekla je premijerka već na samom početku dajući do znanja da je za sve što je važno zadužen Vučić, te da je ekonomska reforma važnija od nezavisnog sudstva. U tom tonu je i nastavila rekavši da će vladavina prava dovesti do većih plata i penzija, a onda prešla na borbu protiv korupcije, sve sa primerima hapšenja navedenih imenom i prezimenom. O uhapšenom predsedniku beogradske pštine Palilula, Aleksandru Jovičiću, premijerka je govorila kao o još jednom dokazu da nema zaštićenih, ne ističući da je upravo Jovičić do nedavno, u istom tom “visokom domu” bio glavni jurišnik Srpske napredne stranke, kao što su sada poslanici Kebara ili Langura ili ne baš tako mladi Bakarec.

Navela je Brnabić u svom iscrpnom izlaganju niz uspeha Vlade koju vodi i između ostalog pomenula je javnu raspravu koja je trajala 18 meseci 2018. godine i koje se više niko ne seća. Dodala je da se išlo na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, da je tekst nacrta ustavnih amandmana Vlada predložila Skupštini, a onda i čitav proces koji nije završen do kraja. Nije ipak objasnila da skupština sada ne mora nužno da razmatra iste te nacrte amandmane, da ovaj Obor može da ih menja, da je javna rasprava potrebna ponovo, pa tek onda nova sednica skupštine o konkretnim rešenjima. Nikako da objasni da tek onda ide opet sednica, pa referendum, pa opet proglašenje u Skupštini, i sve se to planira do jeseni.

Da sumiramo, nije se ni znalo o čemu se rasprava vodi, pa su neki poslanici smatrali da treba da govore upravo o tim predloženim amandmanima od pre tri godine, a neki da mogu kako su navikli - na slobodnu temu.

Da ne biste čitali steno beleške, izdvajamo samo nekoliko primera funkcionisanja sadašnjeg saziva skupštine.

„Razredna, njima je krivo“

Ilustracije radi, u sedam sati rasprave (četiri sata pre podne i tri posle pauze) baš kako i treba, najviše se pominjao Ustav, više od 800 puta. Na pravo su se poslanici pozvali skoro dvesta puta, ali je nezavisnost pominjana daleko manje. I to nezavisnost sudstva još manje nego nezavisnost Kosova. To je isticao skoro svaki govornik dok svima ne uđe u glavu - nema promene preambule, a svi znamo „da je samo preambula prepreka nezavisnosti Kosova“.

Najistaknutija izjava ovoga puta pripala je poslaniku SNS-a, Veroljubu Arsiću, koja odslikava i kako su poslanici shvatili temu preambule, ali i kako je za sve loše kriva bivša vlast.

„Mnogo im je žao, gospođo Brnabić, što Narodna skupština ne raspravlja o preambuli. Njima je to mnogo žao. Oni bi voleli da Srbija izgubi Kosovo. Oni bi to voleli i čitavo vreme kao da rade da se to desi. Čitavo vreme su radili to i dok su bili na vlasti. Njima nije stalo uopšte ni do nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija. Njima uopšte nije ni stalo do toga da se prava i slobode građana povećaju, da napravimo normalno razvijeno demokratsko društvo. Oni imaju samo jedan cilj da zamute, da otmu, da prevare i da budu bogatiji.“

Ne trpimo kritike ni minut

Mnogo se govorilo o nacionalnim manjinama, možda baš i zato što su u raspravi o Ustavu Srbije najaktivniji bili predstavnici Bošnjaka, Albanaca i Mađara. Prava manjina u Srbiji su zagarantovana, o njihovom poboljšanju bi se moglo razgovarati, ali i sada se desi da u raspravi možda i slučajno „istrči“ neki stav koji nije baš za pohvalu. Na sreću, poslanik SPS-a Đorđe Milićević nije dobio podršku ni svog lidera ni predsednice Vlade.

Naime, Milićević je takozvani „poslanik-flaster“ Šaipa Kamberija. Lako je proveriti i proveriti. Naime, posle svakog Kamberijevog govora, Milićević traži kršenje Poslovnika i kritikuje Kamberijeve reči. Tako je sada u naletu kritike što je Kamberi pominjao kosovski ustav, Milićević rekao: "O pravima nacionalnih manjina smo mnogo puta govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dobro su došli u Srbiji. Gledamo ih kao građane Srbije, ali i nacionalne manjine moraju poštovati Ustav i zakone Republike Srbije."

Za pohvalu je odgovor premijerke da se manjine „na kraju krajeva ne osećaju kao da je ovo njihov dom, zato što ovo jeste njihov dom, i tu se ne bi složila sa narodnim poslanikom koji se javio nakon vas. Dobrodošli ste ovde, niste dobrodošli ovde, ovo je vaš dom isto kao što je naš dom, dakle, i time se ponosim.“ Utisak je pokvaren u nastavku kada je premijerka poslanika Kamberija optužila da je licemer, da ne želi evropski put Srbije, a uspeli su u raspravi da dođu i do ratnih zločina i masovnih grobnica. Ono što je indikativno i ponavlja se već nekoliko puta je što se premijerka Srbije poslaniku koji je albanske nacionalnosti uporno obraćala kao da je političar sa Kosova i spočitavala njemu šta sve Kosovo nije uradilo i ima li ili nema Ustav, iako je Kamberi poslanik u srpskom parlamentu i živi u Srbiji.

Konkretno Komlenski

Poslanik Pokreta socijalista ponovio je poznat stav da je protiv ovakvih ustavnih promena. „Ovo što mi danas imamo pred sobom najviše može da ima status, eventualno, inicijative za promenu Ustavu, ali status predloga nikako“, rekao je Komlenski i dodao: „Mogu da vam kažem da je moj apsolutni stav da Narodna skupština mora da ostane nadležna bar da vrši prvi izbor sudija, vrši izbor predsednika Vrhovnog suda, vrši izbor Republičkog javnog tužioca, vrši izbor članova VSS i Državnog veća tužilaca, te da čak i da ako Skupština ne izvrši izbor niko drugi nema pravo da to čini umesto nje, a pogotovo ne oni koje je Skupština birala.“ Iako je najavio da neće glasati za predlog, Komlenskom niko iz Vlade nije odgovorio.

Ostali poslanici vladajuće većine ponavljali su da podržavaju izmene (valjda one iz 2018. godine),  kritikovali reformu pravosuđa koju je sprovela Demokratska stranka i koju naprednjaci već devet godina ne uspevaju da isprave, osporavali sve afere koje poslanici opozicije „kreiraju“.

Kako reče mladi naprednjak Uglješa Mrdić: „Svi su na javnim slušanjima podržali promene Ustava u oblasti pravosuđa. Ovde u parlamentu imamo maltene kompletno jedinstvo za to. Čak i pojedine opozicione stranke su shvatile važnost promene Ustava, ali ima i onih opozicionih stranaka koje predvode Dragan Đilas i njegovi saborci, kojima ne odgovaraju promene Ustava. Zašto? Njima ne odgovara jaka država, njima ne odgovara moderan Ustav, njima ne odgovara poštovanje zakona i Ustava, njima odgovara ono što je bilo do 2012. godine, vladavina kriminala i korupcije.“


Obaveštenje o pomeranju početka Petog vanrednog zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije

[08.06.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačića sazvao je Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije za sredu, 16. jun 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Dnevni red sednice određen je u zahtevu 235 narodnih poslanika:
 

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada,

2. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa „Aleksandar Vučić - za našu decu“.

Sednica će biti održana u Velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

Couplet Chorus Rebuttal: episode no. 70

[07.06.2021.]

If in mid-April, when the procedure for changing the Constitution was officially launched, you did not understand why it was necessary, after seven public hearings where the same people said more or less the same things, you might conclude that the way judges are elected is changing due to Chapter 23. And that is something that the Minister repeated in every single introductory remark.  

 

 

“The change of the Constitution in the area of justice is a condition for further reform of the legal system and the most significant reform in the field of rule of law, which is the cornerstone of any democratic society and one of the priorities of EU policy. With this in mind, the Republic of Serbia pays great attention to fulfilling the obligations contained in Chapter 23.“

 

There is no answer to the question what is wrong with the Serbian judiciary, whether there is pressure coerced on judges, whether citizens get justice easily and quickly. It was important to emphasise every single time that the subject of the change is not the preamble on Kosovo and Metohija, so at the last public hearing, some MPs arrived from Belgrade to Kragujevac  to explain all this once again. The aftertaste that the Constitution was being changed reluctantly remained. And still, why would someone be bothered if the Assembly elects the judiciary?

 

“I must emphasise that these constitutional provisions concern exclusively the judiciary. Amending provisions in the Preamble is out of question, changing the borders is out of question.“

“As far as our southern Serbian province is concerned, there is still no dilemma, these changes to the Constitution do not concern Kosovo and Metohija.“

“I am in the company of renowned judges here. Have any of you ever made an illegal decision at the request of a politician, or anyone else just because they were elected by the National Assembly? Of course, the answer is no, but well… these are some constitutional changes that we want to implement. However, the independence of our judiciary and the objectivity of our judiciary are visibly backed by this year’s unprecedented avant-garde verdict: the one passed against the President of the Republic of Serbia.

“I can tell you that it sometimes offends me when a foreign country puts an objection to us, blames us, because our court, fences in any village, or in a Serbian household may be older than their state. However, we should have something else in mind, we are asking to join the EU, the EU is not asking to join Serbia.“

 

That is why the answer of the Deputy Head of the Delegation of the European Union to Serbia, from one of the earlier public hearings, is still relevant – no-one is forcing you.

 

“Before I start, I would just like to remind you of something – and that is that Serbia has voluntarily decided to start the EU accession process. After that, Serbia committed itself and took over the obligations in 2016, and that was expressed in concrete activities “

 

In anticipation of the special session on changing the Constitution, we have to acknowledge that public hearings did take place in four cities, so this form was also fulfilled.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić


Maj u Skupštini: Nema odmora dok predsednik izgara

[07.06.2021.]

Da se tokom maja u Skupštini radilo – radilo se! Odnosno, jedan manji broj poslanika radio je svakodnevno, a ogromna većina samo kad mora da obezbedi kvorum.

Uostalom, samo pogledajte kad dođe dan za glasanje – uglavnom se izjašnjava njih 185 ili 186. A kad je rasprava, u sali ih ne bude ni 50. Za reč se javljaju sve jedni isti. I ovog maja, prvo je Muamer Zukorlić koristio svojih 20  minuta kao šef poslaničke grupe, zatim neko iz Palmine stranke (često on lično), pa neko od Ljajićevih, te  Đorđe Milićević i  neki odabrani naprednjak.

Smenjivalo ih se manje od desetoro. Poslanici SPAS-a su retko govorili. Možda su već znali da su, u stvari, poslanici Srpske napredne stranke, pa nije bilo potrebe da se ponavljaju.

 

Dosadno je, nikad dosadnije

Ako nekog mrzi da gleda prenose Skupštine (a većinu mrzi), na kraju ovog maja, s kojim je došao i kraj redovnog prolećnog zasedanja, ukratko prenosimo informacije koje će se, vrlo je moguće, u velikoj meri ponavljati sve dok se postojeći sastav parlamenta ne promeni.

Zukorlić uvek počne od opštih stvari, pa onda malo govori o temi na dnevnom redu, sa obaveznim osvrtom na situaciju u Novom Pazaru.

Jedinstvena Srbija je ovog maja govorila isključivo o optužbama na račun Dragana Markovića Palme; sve je to, kažu, izmišljeno, a Dragan Đilas je taj koji je tukao ženu i tasta.

Tražili su da se slučaj iz 2014. godine ispita, ne objašnjavajući  zašto bi eventualni dokaz da Đilas jeste tukao pola Beograda automatski značio da su optužbe za podvođenje  po Jagodini lažne.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije govorili su o dnevnom redu, nisu pljuvali po bivšoj vlasti, niti po svojim političkim protivnicima i mora se primetiti da su najpristojnija grupacija u Narodnoj skupštini. Uostalom, kad neko od njihovih pretera u ulizivanju ili uvredama, taj ubrzo  preleti u SNS.

Đorđe Milićević, šef grupe Socijalističke partije Srbije, ubedljivo najviše govori u plenumu. Ipak, već dugo se čini da se i on sprema da krene putem SPAS-a. Redovno počinje obraćanja  temomkoja je na dnevnom redu, ali vrlo brzo prelazi na pohvale predsedniku Srbije.

Drugim rečima, ukoliko biste morali da prepoznate poslanike čitajući prepise njihovih govora, namučili biste se da prepoznate šefa skupštinskih socijalista.

Na kraju ako saslušate i 20 minuta nekog sa popularne liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu”, čućete sve isto kao kod Milićevića, samo malo neumerenije. Primetili smo i da u ime najjače partije sve češće govore jako mladi i neiskusni poslanici, te je malo groteskno kad koriste zamenicu “mi” govoreći o nečemu što je partija postigla u svojim prvim godinama na vlasti kada su oni  još išli u osnovnu školu.

To možda nije ni toliko važno jer dok oni dođu na red, već je prošlo više od sat vremena, kolege su se razbežale, pa taj govor slušamo samo mi koji moramo. I tako svakog dana, iznova i iznova.

 

Bolje nam je nego u Švajcarskoj, ali želimo u Evropsku uniju

Skupština je ovog maja izglasala 30 zakona ili zakonskih izmena, kao i nekoliko kadrovskih rešenja.  Među najvažnijima svakako su izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije i novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je godinama najavljivala Zorana Mihajlović, a pred poslanicima ipak branila Gordana Čomić.

Bila je to jedina majska sednica koja nije ličila na druge pošto je ministarka Čomić unela u salu jedan novi vid komunikacije i dokazala da, ako to ministar ne želi, u sali neće biti nesuvislih ispada i beskrajnih tirada o osobama koje nisu prisutne.

Bilo je zaista konstruktivne polemike, naročito o rodno senzitivnom jeziku, jer Pokret socijalista Aleksandra Vulina nikako nije mogao da podrži pojedine predloge. Ipak je i ta razmena argumenata bila pristojna i skupština je ličila na “normalnu”.

Na kraju, pozitivan utisak je pokvarila  premijerka Ana Brnabić na sednici na kojoj je odgovarala na poslanička pitanja. Poslanik Jedinstvene Srbije, Života Starčević, braneći svog stranačkog lidera Palmu, pitao je premijerku ima li kraja lažima i bezobrazluku Marinike Tepić.

Premijerka je jedva dočekala i pola sednice je posvetila ogovaranju opozicione političarke, pitajući se pritom zašto institucije (države čija je premijerka) ne preduzmu nešto!

Kao najistaknutija izjava meseca izdvojila se  ona koju je izrekla ministarka privrede Anđelka Atanasković o tome da nam i Švajcarska zavidi na uspesima, kako privrednim, tako i u vakcinaciji. Ipak, bisere  u maju  sipala je i poslanica Ane Čarapić (SNS) koja misli da u Srbiji stranka zida fabrike.

“Obrenovačka Meita, šabački Jazaki, Smederevska železara, Habis, zatim niški Džonson elektrik, to su kompanije koje je Srpska napredna stranka izgradila od temelja do krova. To su kompanije koje je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i upravo te kompanije su ostvarile izvoz od preko 635 miliona evra“, uskliknula je s ljubavlju poslanica.

Ako znamo da je reč o osobi koja već dve godine zahvaljuje predsedniku zbog auto-puta ka Prištini, koji još nije ni počeo da se gradi, i uporno tvrdi kako u njenom gradu Kuršumliji rade neke fabrike, koje zapošljavaju stotine izmišljenih radnika, stvar je manje čudna.

I na kraju, osim beskrajnih ponavljanja da je danas najvažnije zaštititi porodicu Aleksandra Vučića, da bez njega nama nema života u Srbiji, da će bez njega sve propasti, ovog meseca bilo je i pojačanih pohvala upućenih Vučićevom sinu Danilu, kao da su baš svi narodni poslanici lični prijatelji porodice.

Na drugom mestu po pominjanju svakako je Dragan Đilas, “lopov, tajkun, žuti ološ, 619 miliona”, ali je Mauricijus nekako utihnuo i pretvorio se u “krije novac svuda”. Ipak, primećeno je da je značajno smanjeno pominjanje medija i nevladinog sektora, a poslednjeg meseca nije bilo ni optužbi za “fašizam i nacizam”.

 

Ustav, ko voli da menja, nek menja

Čini se da je ovaj skupštinski saziv ozbiljno rešio da promeni Ustav u delu o pravosuđu, iako zvuči neostvarivo. Osim ako je najava vanrednih parlamentarnih izbora bila “moša”. Onda se sve stiže.  Javna slušanja postala su skoro svakodnevna, obilaze se i drugi gradovi, učestvuje struka, profesori, advokati, pojedine NVO, diplomatski kor.

Disharmonija ipak izbije na videlo, i to ne slučajno, kroz obraćanje predsednika Skupštine Ivice Dačića prisutnim predstavnicima  ambasada,  EU, Saveta Evrope i OEBS-a.

“Sve ovo što radimo doživljava kritike, iako se to radi na vašu preporuku, a vi o tome ćutite”, rekao je Dačić. Dodao je da nisu svi poslanici zadovoljni  i smatraju predstojeće promene Ustava eksperimentom, budući da sve što je predloženo  ne postoji u svim zemljama Evrope.

“Tražite li vi to od nas ili ne tražite, ako ne tražite, da ne potežemo ‘tešku artiljeriju’ bez razloga, jer pitanje Ustava nije nešto o čemu će se svake godine raspravljati”, jasan je bio Dačić.

On je kritikovao stranke opozicije koje su bojkotovale poslednje izbore i ocenio da “ovi što su ceo život tražili da EU daje svoja pravila, sad su protiv”.

“Najbolje je, što se mene tiče, da skupština i dalje bira sudije i tužioce. Ali, ako treba da se menja, onda vi iz EU razgovarajte s njima (prim. aut. opozicijom) o tome i lepo im to objasnite“, zahtevao je predsednik Skupštine pre nego što je napustio Javno slušanje zbog obaveza na sednici.

Nije sačekao poruku predstavnice EU – Srbija je sama iskazala želju da postane deo Evrope, pa samim tim ima neke obaveze. A da nešto mora? Ne, ne mora.

 

Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.


Predsednik Narodne skupštine sazvao Peto vanredno zasedanje za 15. jun

[07.06.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačića sazvao je Peto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije za utorak, 15. jun 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Dnevni red sednice određen je u zahtevu 235 narodnih poslanika:
 

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada,
 

2. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa „Aleksandar Vučić - za našu decu“.

Sednica će biti održana u Velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

STROFA REFREN REPLIKA: 70 EPIZODA

[05.06.2021.]

Ako vam sredinom aprila kada je zvanično pokrenuta procedura promene Ustava, nije bilo najjasnije zašto je to neophodno, i posle sedam javnih slušanja na kojima su isti ljudi manje više govorili iste stvari, izgleda da se način izbora sudija menja zbog poglavlja 23. I to je ministarka pravde ponovila u svakoj uvodnoj reči.

„Promena Ustava u oblasti pravosuđa je uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike EU. Imajući to u vodu Republika Srbija posvećuje veliku pažnju ispunjavanju obaveza sadržanih u poglavlju 23.“

 

Nema odgovora na pitanje šta to fali srpskom pravosuđu, ima li pritisaka na sudije, da li građani lako i brzo dolaze do pravde. Bilo je važno svaki put istaći da predmet promene nije preambula o Kosovu i Metohiji, pa su na poslednjem javnom slušanju, u Kragujevac iz Beograda doputovali pojedini narodni poslanici da to još jednom objasne. Posle svega ostao utisak da se Ustav menja, ali nevoljno kao i da suštinski nije jasno šta smeta da skupština bira sudsku vlast.

 

„Moram da naglasim da se ove ustavne odredbe tiču isključivo pravosuđa,  Nema govora o promenama nekih odredbi u preambuli, nema govora o promeni granica.“

„Što se tiče naše južne srpske pokrajine i dalje sudbine nema tu nikakvih dilema, ove promene ustava se ne tiču Kosova i Metohije.“

„U društvu sam prestižnih sudija ovde, da li je iko od vas ikada doneo protivzakonitu odluku na zahtev nekog političara, ili bilo koga drugog zato što ga je birala narodna skupština. Naravno da je odgovor ne, ali dobro, to su neke ustavne promene koje mi želimo da sprovedemo a kakva je nazavisnost našeg sudstva i kolika je objektivnost našeg sudstva nam govori to da se ove godine dogodila jedna avangarda za koju ja nikada nisam čuo a to je da je doneta presuda protiv predsednika Republike Srbije.

Mogu vam reći da me pogodi nekada uvredi kada neka strana država nama stavi neku primedbu, nešto prebaci, jer naš sud, naša taraba u bilo kom selu, domaćinstvu srpskom starija je možda nego njihova država, međutim, treba imati nešto drugo u vidu, mi tražimo da uđemo u EU, ne traži EU da uđe u Srbiju.“

 

Zato je i dalje aktuelan odgovor zamenice šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, sa jednog od ranijih javnih slušanja - ne ništa se ne mora.

 

„Pre nego što počnem želim samo da se podsetimo na nešto -  a to je da je  Srbija dobrovoljno odlučila da započne proces pristupanja EU. Nakon toga Srbija se obavezala i preuzela obaveze 2016. godine i to je bilo izraženo u konkretnim aktivnostima“

 

U susret posebnoj sednici o promeni Ustava, činjenica je da je javnih slušanja bilo, i to u četiri grada, pa je i ova forma ispunjena.

 

Za Otvoreni Parlament Mirjana Nikolić