Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Stari saziv parlamenta i nove izborne liste - da li prethodni učinak određuje poziciju na izbornoj listi?

[15.03.2022.]

Narodna skupština Republike Srbije raspuštena je 15. februara ove godine, po ukazu predsednika Srbije. U trenutku raspuštanja Skupština je imala 249 poslanika, jednog manje od punog broja jer je poslanica Samira Ćosović podnela ostavku a novom poslaniku nije potvrđen mandat. Kako su ovi narodni poslanici prošli u “podeli karata” na novim izbornim listama, i da li je njihov učinak za skupštinskom govornicom uticao na njihove pozicije?

 

Od 249 narodnih poslanika, 74 se nije našlo na novim listama, dok je 175 ponovo u igri za poslanička mesta u novom sazivu. Većina je ostala na listama političkih opcija sa kojima su učestvovali i na prethodnim izborima. Izuzetak čine poslanici sa liste Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju, koji su sada na listi Srpske napredne stranke (SNS).

 

Tridesetšest poslanika iz poslednjeg saziva nijednom nije govorio u plenumu. Od tog broja, njih 20 se ipak našlo na novim izbornim listama. Sa druge strane, od deset poslanika sa najviše govora, dvoje ih se nije našlo na novim listama, Samir Tandir sa liste Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija makedonaca (DPM) i Vladan Glišić, koji je u parlament ušao na listi Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju, ali je nastupao kao samostalni poslanik. 

 

Na prethodnim izborima najviše poslaničkih mesta osvojila je izborna lista stranaka okupljenih oko SNS. U trenutku raspuštanja Skupštine, ova grupacija je imala 187 poslanika. Od tog broja, 135 poslanika našlo se i na listi za naredne izbore, kao i tri poslanika koji su u u prošli saziv ušli na listi Srpskog patriotskog saveza. Najveći skok u poziciji u odnosu na listu sa prethodnih izbora od svih poslanika celog saziva imao je poslanik ove liste Momčilo Vuksanović, koji se popeo za 161 mesto, a nijednom se nije javio za reč tokom celog mandata. Najveći pad na listi doživeo je takođe poslanik ove liste, Rajko Kapelan, koji je pao za 194 mesta i koji se u plenumu jednom javio za reč. Kada je reč o poslanicima koji se nisu našli na listi za sledeće izbore, četvoro među njima se više od 25 puta našlo za skupštinskom govornicoma - Nataša Mihailović Vacić, Danijela Veljović, Viktor Jevtović i Ljubiša Stojmirović. Najveći broj govora među poslanicima ove liste imao je Milija Miletić - 137, dok se 27 poslanika ove liste nijednom nisu javila za reč. Od njih 27, 18 se ponovo našlo na listi za naredne izbore.  Od njih 18, 6 je nagrađeno skokom u poziciji u odnosu na prethodne izbore.

 

Lista Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma u poslednjem sazivu je imala 32 poslanička mesta. Od tog broja, njih 23 se ponovo našlo na listi za naredne izbore, dok je 9 ostalo bez mesta. Najveći skok, u odnosu na poziciju na prethodnim izborima, imala je Dunja Simonović Bratić - 22 mesta, dok je najveći pad Justine Pupin Košćal - 45 mesta. Najveći broj govora, među svim poslanicima ovog saziva, imao je poslanik sa ove liste - Đorđe Milićević, 214 govora tokom 131 zasedajućeg dana. On na listi za naredne izbore zauzima istu poziciju kao na prošlim. Tri poslanika ove liste nijednom se nisu javila za reč.

 

Od 11 poslanika sa liste Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju, šestoro se nijednom nije javilo za reč. Srpski patriotski savez, koji je stajao iza te liste, više ne postoji, a troje poslanika nalazi se na listi Srpske naredne stranke za sledeće izbore. Najaktivniji poslanik sa ove liste, sa 114 govora, je Vladan Glišić, koji je napustio Srpski patriotski savez pre njegovog utapanja u SNS, uoči konstituisanja poslednjeg saziva, i nastupao kao samostalni poslanik.

 

Lista Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor jedina je lista čiji su svi poslanici, njih devet, na listi za sledeće izbore. Svi poslanici ove liste govorili su u plenumu i to po više od 10 puta. Najveći skok na listi imala je Rozalija Ekres - 5 mesta, a najveći pad Zoltan Pek - 11 mesta.

 

Od četvoro poslanika sa liste Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija makedonaca (DPM), polovina se nalazi na listi za naredne izbore. Bez prilike da bude poslanik u narednom sazivu, sem Amele Lukač Zoranić, ostao je i Samir Tandir koji je drugi po broju govora od svih poslanika u Skupštini, sa 139 obraćanja u plenumu. Svi poslanici ove liste javljali su se za reč.

 

Lista Albanska demokratska alternativa – ujedinjena dolina u poslednjem sazivu je imala 3 poslanička mesta. Na naredne izbore ova koalicija ne izlazi u istom sastavu, pa su stranke poslanika iz prethodnog saziva sada na dve liste. Šaip Kamberi, koji je inače bio najaktivniji poslanik sa ove liste za skuštinskom govornicom, za kojom se našao 41 put, jedini se nalazi na listi i za sledeće izbore i zadržao je prvo mesto na njoj. Svi poslanici ove liste javljali su se za reč.

 

U najvećem broju slučajeva, angažman poslanika na plenumskim sednicama u poslednjem skupštinskom sazivu nije neposredno uticao na njihovo mesto na listi za naredne izbore. Time je poslata poruka budućim poslanicima da su neki drugi kvaliteti važniji od samog učešća u plenarnim raspravama. Očekivanja su da će u narednom sazivu biti više pluralizma, koji bi trebalo da doprinese kvalitetnijem radu Narodne skupštine.

 

Tabelu u formatu koji dozvoljava obradu podataka možete preuzeti ovde.


Najvažnije promene izbornih zakona

[14.02.2022.]

Na Šesnaestom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije usvojen je set izbornih zakona, koji je uneo značajne promene u izborni proces. U ovom tekstu možete pročitati pregled najznačajnih promena u odnosu na prethodna zakonska rešenja.

 

The most important changes in election laws

[14.02.2022.]

The most important changes in election laws


Predsednik Ivica Dačić sazvao 59. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine

[13.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 59. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za ponedeljak, 14. februar, sa početkom u 9.30 časova.

Na dnevnom redu Kolegijuma će biti informisanje o radu Narodne skupštine.
 
Sastanak će se održati u zgradi Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića br.13, u sali 1.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao Osamnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[11.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Osamnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, na zahtev Vlade, za ponedeljak, 14. februar 2022. godine, u 10.00 časova.

Dnevni red, sa jednom tačkom, određen je u zahtevu Vlade:
 

1. Predlog zakona o dopunama Zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je predložila Vlada.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao Devetnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[11.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Devetnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, na zahtev 235 narodnih poslanika, za ponedeljak, 14. februar 2022. godine, u 15.00 časova.

Dnevni red, sa jednom tačkom, određen je u zahtevu 235 narodnih poslanika:
 

1. Predlog odluke o imenovanju članova Nadzornog odbora za izbornu kampanju, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

COUPLET CHORUS REBUTTAL E95: NEW TOPIC – PONOŠ

[08.02.2022.]

The Assembly of Serbia received a new, most important topic, an enemy worse than Đilas himself – Zdravko Ponoš. It was enough for the former Chief of the General Staff to announce that he would run for president of Serbia, to prompt the MPs, who are all henchmen of the current president Aleksandar Vučić, to remember all the terrible sins of Ponoš that they had not mentioned before.

 

 

“I am urging the competent institutions to provide all the information regarding the activities of this tycoon among generals or generals among tycoons – Zdravko Ponoš, and of course, to see the origin of his money. Ponoš must also declare his family [property].”

“The candidate for president that they nominated is a NATO candidate Zdravko Ponoš, a man who was, in an American dispatch dated June 25th, 2006, I think, characterised as an American asset in the heart of the reform of our country’s defence system.”

Dragan Đilas, a man who would like to return to power today through Ponoš, Janković,  Marinika Tepić  is a destroyer, a wrecker and a hater of this country and of this people.“

“Look at this pathetic Ponoš. He is a jinx for the citizens of Serbia, but he brought luck to himself, because we heard what kind of real estate he acquired in Vračar and who knows what else we will reveal about him in the next period; about what he acquired and how, because the Army has certainly not been destroyed for free.”

“And finally, while Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš work every day against the interests of the citizens and the Republic of Serbia, Aleksandar Vučić pursues a security policy every day, but literally every day, as well as SNS and the Government of the Republic of Serbia that pursue a policy of peace, which is the most important for the citizens of the Republic of Serbia.”

 

On this very day, the bills on new loans of more than 800 million euros were on the agenda. Without much debate, the MPs hailed it emphasising that it is a great move by the Government and a significant investment in the future.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Parlamentarna beležnica: Startna prednost

[08.02.2022.]

Februar je, u srpski parlament, konačno na red stavio i izmenu seta izbornih zakona. Svega dva meseca pre no što će građani dobiti priliku da izaberu novog predsednika, izglasaju novu Narodnu skupštinu a ponegde izaberu i lokalnu vlast, sam izborni proces je u nekim segmentima značajno promenjen. Ali čini sa da to nije preterano zabrinulo narodne poslanike. Praveći kreativne paralele, hvalili su sopstvenu velikodušnost. Ali i nastavili surovu kampanju, čija su glavna meta ove nedelje bili već profilisani kandidati opozicije. Usputno su usvojeni i sporazumi kojima se Srbija, kako bi započela brojne infrastrukturne projekte, značajno zadužila. 

S obzirom da se raspisivanje parlamentarnih i lokalnih izbora očekuje 15. februara, dok bi predsednički mogli da budu raspisani početkom marta, izmena izbornih zakona je bukvalno sprovedena u zadnji čas. Slično kao i sa zakonom o kojim je uređeno pitanje referendum, a koji je odmah “stavljen na probu” menjanjem Ustava, jurenje zakonskih rokova je postalo manir ovog saziva. Građani mogu samo da se nadaju da je bilo i ostalo dovoljno vremena za pripremu i obuku ljudi koji će, na primer, činiti srednji nivoa izborne administracije koju ove izmene uvode. A iste te građane bi valjalo i informisati o tome kako sada mogu pravno reagovati na uočene nepravilnosti i u kojim rokovima, pošto je u ovoj sferi došlo do bitnih promena koje im ne idu na ruku.

Ali ove teme nisu opteretile narodne poslanike. Ređala su se poređenja o darežljivosti vladajuće večine. Opšti je zaključak da se i previse izašlo u susret zahtevima opozicije: “Opozicija se ponaša kao razmaženo derište koje se stalno dernja i nešto izvoljeva, a mi se ponašamo kao roditelji koji gledamo da dete podmitimo, da mu damo sve što ono zatraži, sve se nadajući da će ono prestati da se dernja i uznemirava komšiluk. Kada kažem komšiluk, u ovom slučaju mislim na EU. Naravno dete razmaženo, što mu se više udovoljava, ono je sve glasnije i agresivnije.” Čak je nadležna ministarka koja je predlagala zakone, nakon što su joj pojedini poslanici zamerili “ushićenost” tokom obrazlaganja zakona, priznala da, iako kao ministar ne želi da bude stranački ostrašćena, privatno misli isto što i poslanici: ”Ovo je nešto što je međunarodna zajednica pohvalila, što je rezultat dogovora sa opozicijom. Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni i koliko možete i u teškim situacijama da napravite iskorak za svoju državu i da je izvedete iz teške krize u koju su u ovom trenutku predstavnici opozicije uveli državu.“  Uz ironične rezerve da li će opozicija uopšte biti sposobna da okupi dovoljan broj pristalica koji bi bili članovi biračkih odbora na koje imaju pravo, zaključak je bio jasan. Ova predizborna trka počinje sa startnom prednošću koja je opoziciji data. ”Da li je još neophodna ta prednost od 20%, pa da započnemo izbornu trku? Da li bi onda bili ravnopravni? U pravu ste kolega, malo bi bilo i 20%.”

Možda je ova spoznaja nepovoljnosti sopstvenog položaja dodatno motivisala narodne poslanike da se protekle nedelje intenzivno posvete kandidatima udruženih opozicionih partija Zdravku Ponošu (kandidat za predsednika), Mariniki Tepić (nosilac liste na parlamentarnim izborima) I Vladeti Jankoviću (kandidat za gradonačelnika Beograda). Po običaju, politička neslaganja i borbe su brzo prešle u uvrede i kvalifikacije, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“. Ali u parlamentu u kojem nema opozicije i u kojem se traganje za ravnopravnim izbornim uslovima prezentuje kao ustupak vlasti, ne može biti iznenađujuće kada plenumske sednice izgledaju kao predizborno okupljanje vladajuće stranke. One su najčešče tako i izgledale. Ovaj saziv, čiji je mandat bio unapred oročen, skoro da nije ni mogao imati drugu svrhu osim da bude u konstantnoj predizbornoj kampanji, najavljivajući izbore koje bi instituciji Narodne skupštine možda vratili smisao. Promena Ustava i celokupna zakonodavna aktivnost je, čini se, nekako tu bila „usputna“, jer šteta da se većina od 97 odsto ne iskoristi. Ostale nadležnosti parlamenta, poput kontrolne, su svedene na puku formu.

Proteklu nedelju obeležilo je i usvajanje niza zakona o kreditnim aranžmanima kojima se Srbija značajno zadužila. Čini se da su nadležni ministar i narodni poslanici prepoznali potrebu da građanima objasne da se na ovaj način finansiraju infrastukturni projekti koji su ključni za razvoj ove zemlje. “Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.” Ulagaće se i u širokopojasni pristup internetu, što je prepoznato kao preduslov daljeg razvoja ruralnih delova zemlje. Obrazloženja koja su se mogla čuti puna su optimizma. Nisu se mogle čuti eventualne zamerke, ili načini na koji se izneti predlozi mogu unaprediti, jer to obično tako bude kada nema opozicije i pluralizma. Bilo bi važno da se ovaj deo sednice u budućnosti pokaže kao ipak odvojena tematska celina u odnosu na “predizborni program” koji se mogao čuti u ostatku plenumske rasprave. Inače će ovo biti jako skupa kampanja za građane Srbije.


Ivica Dačić sazvao Desetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[08.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Desetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za sredu, 9. februar 2022. godine, sa početkom u 17.00 časova.

Za ovu sednicu utvrđen je sledeći dnevni red:
 

1. Proglašenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.

Ivica Dačić sazvao Sedamnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[08.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je na zahtev 237 narodnih poslanika Sedamnaesto vanredno zasedanje u Dvanaestom sazivu, za sredu, 9. februar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za ovo zasedanje utvrđen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 10. stav 1. Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo;

2. Predlog odluke o prestanku funkcije javnim tužiocima, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;

3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;

4. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;

5. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca i

6. Predlog odluke o razrešenju i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, koji je podneo predsednik Narodne skupštine.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.