Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Parlamentarna beležnica: Koga predstavljaju narodni poslanici?

[01.12.2021.]

Prvi radni dan Narodne skupštine u protekloj nedelji obeležio je početak protesta građana i usvajanje zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Povod za navedeni i proteste koji su usledili bile su izmene i dopune Zakona o eksproprijacijiji koje su usvojene u petak, a kojim su predviđena rešenja koja su zabrinula deo stručne javnosti.

Drugi sporan zakon koji je izveo građane na ulice su narodni poslanici izglasali u četvrtak, a reč je o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi koji će svoju “premijeru” imati već u januaru.

Tokom protekle nedelje otvorilo se i pitanje u kojoj meri narodni poslanici razumeju funkciju odbora kao stalnih radnih tela Narodne skupštine, čak i kada su predsednici tih odbora.

 

Kad je beg bio cicija

Budžet za narednu godinu je usvojen na vreme i u slavljeničkoj atmosferi. Hoće to tako u parlamentu u kojem poslanici vladajuće koalicije čine većinu od čak 97%. Ana Brnabić se najpre zahvalila narodnim poslanicima, ističući da bez njih Vlada ne bi uspela da sprovede mere podrške privredi i građanima zbog krize izazvane pandemijom. Tri ekonomska paketa mera su zajedno iznosila više od osam milijardi evra. Ako se da verovati Budžetu za 2022. godinu, i budućnost će biti svetla i impresivna. Posebno zadovoljstvo premijerke i narodnih poslanika je izazvala okolnost da je čak i omraženi Fiskalni savet ocenio da je „predloženi budžet planiran oprezno i da fiskalna kretanja u 2022. godini mogu da budu bolja od predviđenih“. Ali možda i nije potrebno upuštati se u temeljniju analizu usvojenog Budžeta, jer izvesno je da nas čeka rebalans, a možda i više njih.  Rebalans budžeta, koju ukazuje na promenu okolnosti ili pak na loše prvobitno planiranje Vlade, je odomaćena praksa u Srbiji. Otuda se „ponovna podela karata“ može očekivati nakon aprilskih izbora.

Pored pohvala i nabrajanja uspeha, poslanici su pronašli vremena i da osude proteste koji su se prošlog utorka dešavali ispred zgrade Narodne skupštine, ali i proteste od prethodnog dana organizovane povodom početka izgradnje metroa u Beogradu. Pojedinim udruženjima, opozicionim političkim partijama ali i stručnoj javnosti je sporan plan izgradnje metroa, između ostalog i zbog moguće kompromitacije vodoizvorišta. Ali, očigledno ne i narodnim poslanicima. Poslanici nisu tu da pokažu zainteresovanost i da delaju u skaldu sa zabrinutošću i interesovanjima građana - bilo da je reč o metrou i kvalitetu vode, kvalitetu vazduha, ili pak planovima “Rio Tinta” i strahu za kvalitetu životne sredine. Tu su da horski daju podršku –  apsurdno više predsedniku Republike kojeg ne biraju nego Vladi koju su izglasali – i da horski kritikuju.

Ma šta se to nas tiče!

Ni trunku više sluha nije pokazano ni za proteste pokrenute zbog direktnog postupanja Narodne skupštine, odnosno usvajanja dva zakona. Umesto iznošenja kontra-argumenata, strpljivog objašnjavanja, zapitkivanja predstavnika izvršne vlasti kao predlagača zakona i razjašnjenja pogrešnih tvrdnji, narodni poslanici su samo ponavljali da navedeni zakoni nemaju nikakve veze sa interesima kompanije „Rio Tinto“ i njihovim projektom proizvodnje litijuma u Srbiji, kao ni sa eventualnom promenom preambule Ustava u kojom se sada „štite“ Kosovo i Metohija. U kojim su sve oblicima iznošene ove jedne te iste tvrdnje pogledajte u najnovijoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“.

Ali nejasnoće i manjak informacija i poverenja građana u zakone ne proističu samo iz izuzetno nekvalitetne plenumske debate. Debate svedene na ogoljenu partijsku propagandu, u kojoj se pitanje koje motiviše građane da protest olako svede na napade na političke oponente. Kako je u razgovoru za Otvoreni Parlament istakao advokat Mihailo Pavlović, veliki problem predstavlja nedostatak suštinske javne rasprave u procesu izrade predloga zakona. Građani, pa čak ni mi koji se bavimo zakonima više nismo u mogućnosti da postignemo da ispratimo usvojena rešenja, a još manje da učestvujemo u javnoj raspravi kvalitetno i u kapacitetu u kojem bi to trebalo. Dolazimo u situaciju kada ćemo na kraju lečiti posledice, koje su mogle biti sprečene da je javne rasprave bilo, nakon što taj zakon bude usvojen.” Zakoni nisu privatno pitanje, ne tiču se institucija koje ih predlažu i Narodne skupštine koja ih bezrezervno usvaja. Tiču se svih građana. A ukoliko građani ne čuju sebe u skupštinskoj sali, narodni poslanici će ih slušati ispred zgrade parlamenta i na ulicama Srbije.

 

Usaglašavanje sa Ustavom, kako bi se menjao Ustav

U Skupštini smo protekle nedelje slušali narodne poslanike koji su uporno ponavljali kako se novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi usvaja kako bi se uskladio sa Ustavom Republike Srbije. Taj Ustav je donet 2006. godine, pa je ovaj zakon zapravo trebalo da bude usklađen najkasnije do decembra 2008. godine. Prolazile su godine, a to se nije desilo. Ali se desilo da se zakon sada menja u „foto finišu“, kako bi se omogućila promena Ustava koja će zahtevati organizovanje referenduma u januaru 2022. godine. Višegodišnju nezainteresovanost različitih političkih elita da se osigura princip ustavnosti i ožive oblici direktne demokratije je prekinuo čist interes. Narodni poslanici su se u više navrata nekada čak i ljutito začuđavali nad činjenicom da je bilo potrebno čak 15 godina da za usklađivanje sa Ustavom. Međutim, kao da do njih nije dopirala činjenica da je aktuelna većina na vlasti od 2012. godine, te da su od propuštenih 15 godina oni odgovorni za 9.

Da li je neko od poslanika upitao prisutne predstavnike izvršne vlasti i nadležnog ministarstva zašto se čekao poslednji trenutak? Naravno da nije. Umesto toga čuli su se odjeci kritike Venecijanske komisije iz 2007. godine na račun prošlorežimskog Ustava i proređenja sa aktuelnim pohvalama Nacrta akta o promeni Ustava Srbije. Niko nije pominjao poslednje mišljenje Komisije, u kojem se žali zbog činjenice da je proces promene ovog zakona otpočeo tek kada je postalo jasno da će referendum biti neophodan zbog izmena Ustava. Da li je to suštinski interesovalo  i umirilo građane kada je u pitanju usvajanje ovog Zakona? Očigledno nije. Vikend su obeležili burni protesti i blokade puteva u više gradova Srbije, uz najave da će se sa demonstracijama nastaviti ukoliko predsednik Republike potpiše dva sporna zakona. Ali Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je već potpisan istog dana kada je i izglasan, objavljen je u Službenom glasniku i stupio je na snagu.

 

Odbori su čista formalnost

Jedan od kurioziteta sednice na kojoj je usvojen Zakon o o referendumu i narodnoj inicijativi bilo je izlaganje predsednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelene Žarić Kovačević. Poslanica se osvrnula na „hajku“ koja se na „društvenim mrežama i tajkunskim medijima“ vodi protiv Odbora. Glavna zamerka, koja je ocenjena kao nebulozna i maliciozna, je kratko trajanje sednica Odbora: „Dakle, uopšte nije važno koliko mi brzo pričamo ili čitamo, važno je da o svim predlozima, kao što je i Zakon o referendumu, kao što vidite, raspravljamo u plenumu, jer su na našem Odboru predlozi samo formalno ocenjeni kao predlozi koji su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.”

Uloga odbora, kao stalnih radnih tela jednog parlamenta, je sve osim formalne. Odbori bi trebalo da predstavljaju najveći autoritet u svojim oblastima, da pozivaju i ispituju predstavnike Vlade, organizuju javna slušanja. Ocena nadležnog odbora da je neki zakon u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije ne bi smela da bude formalnost, već stav i mišljenje najstručnijeg tela za tu oblast u najvišoj zakonodavnoj instituciji ove zemlje. Taj stav uliva sigurnost Plenumu, a ne obrnuto. Neustavni (a i nezakonit) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vodama je na ovom Odboru dobio pozitivnu ocenu, a ukupno mu je u diskusiji posvećeno oko 30 sekundi jer nije bilo članova odbora koji su se javili za reč. Fakat da problem nije u brzom pričanju i čitanju.


Dačić sazvao Jedanaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini

[30.11.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je Jedanaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, za utorak, 7. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podnela Vlada;

3. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji je podnela Vlada;

6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, koji je podnela Vlada i

7. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd i Raiffeisen banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada.

 

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.


COUPLET CHORUS REBUTTAL E89: WE ARE NOT DOING ANY FAVOURS TO RIO TINTO!

[29.11.2021.]

MPs did not heed urges to reject the Law on Referendum and the Expropriation Law. They did vote, but somehow they were not really convincing in the praise.

 

 

They are annoyed by people who are protesting and calling for roadblocks. They claim that the laws are not passed in the interest of the citizens, but by agreement of the ruling party with a foreign investor. We are not doing any favours to Rio Tinto, MPs shouted from inside the building, which has been guarded by strong police forces for days.

 

How do state institutions react to this hate speech on the streets of Belgrade, on the streets of Serbia and to this call for the blockade of Serbia? A call for the blockade of Serbia at a time when Aleksandar Vučić and the Government of Serbia are fighting for Serbia.“

[…] All this is being done in order to bring Rio Tinto to Serbia through the back door, and we will confirm to the citizens of Serbia – who brought Rio Tinto? Well, it was not brought by Aleksandar Vučić, it was brought by Boris Tadić in 2004; the former tycoon government in 2004 brought Rio Tinto to Serbia “.

They scratch each other’s eyes out, they fight like cats and dogs. Why? Because their personal interest is well ahead of the state interest. Those who have legitimate interest in the state negotiate and cooperate easily. Here, for example, the coalition of SPS and JS, has been present for 13 years.“

“They tell us today that the issue of the threshold is the one that should prevent people from voting at referendum, that it is a condition, that people should take to the streets, as it happened in the previous 48 hours. They are protesting for some reason, only because the law came from the Government headed by Ana Brnabić and they used it only as a reason to once again spit on Aleksandar Vučić and the SNS.”

When we talk about the fact that this referendum has something to do with Rio Tinto and Kosovo, I will repeat, this Bill on Referendum has nothing to do with Rio Tinto and Kosovo. This Bill on Referendum has nothing to do with either Rio Tinto or Kosovo. This should be repeated countless times.”

 

The Law on Referendum will be applied for the first time in January, when the Constitution will be amended. The current majority in the Assembly will probably not talk about who will have their house or field confiscated according to the Expropriation Law.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Predsednik Narodne skupštine sazvao Sedmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[29.11.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačića sazvao je Sedmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu za četvrtak, 2. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za ovu sednicu utvrđen je sledeći dnevni red:
 

1. Obraćanje Narodnoj skupštini Nj.E. gospodina Duartea Pašeka, predsednika Interparlamentarne unije.

 

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.


Predsednik Narodne skupštine sazvao Osmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[29.11.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Osmu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu za utorak, 30. novembar 2021. godine, sa početkom u 13.00 časova.

Za ovu sednicu utvrđen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo;

2. Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i

3. Predlog odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.


Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.


Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao 51. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine

[29.11.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 51. redovni sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za utorak, 30. novembar 2021. godine, sa početkom u 11.00 časova.

Na dnevnom redu Kolegijuma će biti informisanje o radu Narodne skupštine.

Sastanak će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića br.13, u sali 1.


Predsednik Narodne skupštine sazvao Desetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini

[28.11.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Desetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini za ponedeljak, 29. novembar 2021. godine, sa početkom u 12.00 časova.

Za Desetu sednicu Drugog redovnog zasedanja predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog Odluke o dopunama odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, koji je podneo predsednik Narodne skupštine;
 

2. Predlog Odluke o izmenama odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

 

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.

Strofa refren replika E89: Nije u korist Rio Tinta!

[27.11.2021.]

Narodni poslanici nisu poslušali pozive da odbace zakon o referendumu i zakon o eksproprijaciji. Jesu glasali, ali nekako nisu bili ubedljivi dok su ih hvalili.

 

 

Nerviraju ih ljudi koji protestuju, zovu na blokade puteva. Tvrde  da se zakoni ne donose u interesu građana, već po dogovoru vladajuće stranke sa stranim investitorom. Nije u korist Rio Tinta, povikali su poslanici iz zgrade koju danima čuvaju jake policijske snage.

 

Kako reaguju državne institucije na ovaj govor mržnje na ulicama Beograda, na ulicama Srbije i ovaj poziv za blokadu Srbije? Poziv za blokadu Srbije u trenucima dok se Aleksandar Vučić i Vlada Srbije bore za Srbiju.“

 „Kaže - sve se ovo radi da bi se Rio Tinto na mala vrata uveo u Srbiju, a potvrdićemo građanima Srbije - ko je to doveo Rio Tinto? Pa, nije ga doveo Aleksandar Vučić, doveo ga je Boris Tadić 2004. godine i bivša tajkunska vlast 2004. godine dovela je Rio Tinto u Srbiju“.

Međusobno vade oči jedni drugima, ponašaju se kao rogovi u vreći. Zašto? Zato što im je lični interes ispred državnog. Onima koji je državni interes ispred ličnog lako se dogovaraju i sarađuju. Evo, na primer, koalicija SPS i JS, traje već 13 godina.“

Oni danas nama pričaju da je pitanje cenzusa ono pitanje koje treba da dovede na to da ljudi ne izađu na referendum i da je to uslov da ljudi treba da izađu na ulice, kao što se to dešavalo prethodnih 48 sati i da iz ne znam kojih razloga protestuju samo zato što je taj zakon došao od Vlade na čijem čelu se nalazi Ana Brnabić i to su iskoristili samo kao razlog da opet pljunu na Aleksandra Vučića i SNS.”

I kada pričamo o tome da ovaj referendum ima neke veze sa Rio Tintom i Kosovom, ja ću ponoviti, ovaj Predlog zakona o referendumu nema nikakve veze sa Rio Tintom i sa Kosovom. Ovaj Predlog zakona o referendumu nema nikakve veze ni sa Rio Tintom ni sa Kosovom. Ovo treba ponavljati nebrojeni broj puta.”

 

Zakon o referendumu prvi put će biti primenjen u januaru kada se bude menjao Ustav. O tome, kome će po zakonu o eksproprijaciji biti oduzeta kuća ili njiva, sadašnja većina u skupštini verovatno neće govoriti.

 

Za Otvoreni parlament, Mirjana Nikolić.


Ima li mesta za sumnju u pogledu novih zakonskih rešenja o procesu eksproprijacije?

[26.11.2021.]

U toku je skupštinska rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji je prethodnih dana izazvao nezadovoljstvo građana i proteste. Za planirane izmene saznalo se tek po ulasku Predloga u skupštinsku proceduru. Da li se objedinjenom raspravom sa još 13 drugih akata želelo prikriti njegovo donošenje i ima li u njemu potencijalno spornih zakonskih rešenja, pitali smo advokata Mihaila Pavlovića.

Koja su nova zakonska rešenja u Predlogu izmena i dopuna zakona o eksproprijaciji i kakve bi efekte mogla da proizvedu?

Suštinski, nije reč o nekom ekstremno velikom broju izmena u samom Zakonu. Načelno gledano, nekoliko članova se menjalo. Međutim, ono što je očigledno tendencija zakonodavca je da ubrza celokupan postupak eksproprijacije kako bi se brže okončali ti postupci. Pretpostavljam da je u praksi bilo problema s tim u vezi, u smislu da su neki postupci dugo trajali, da je trebalo obezbediti prisustvo lica kojima se imovina oduzima itd. Moguće je da su to bili razlozi zbog čega se stvorila potreba za usvajanjem ovog Zakona, odnosno za tim izmenama. Prva krupna izmena se odnosi na skraćivanje, odnosno definisanje kratkih rokova u kojima se ceo postupak eksproprijacije  sprovodi. Što se tiče daljih izmena, važno naglasiti još dve. Prvo, uvodi se mogućnost da se imovina, koja je predmet eksproprijacije, ekspropriše u korist Republike Srbije, a ona potom može posledično, hajde da tako kažemo, da radi sa tom imovinom gotovo šta želi. Uvedena je mogućnost da imovina bude eksproprisana u korist Republike Srbije, a na osnovu nekog međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala. Konačno poslednja stvar koja do sada nije postojala, jeste uvođenje naknade za eksproprisanje nepokretnosti na kojima se nalaze objekti koji nisu legalno sagrađeni. Šta to znači? Pošto nama Ustav propisuje da naknada za eksproprijaciju ne sme biti niža od tržišne vrednosti, u ovom slučaju je predviđeno rešenje da vlasnik eksproprisanog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini njegove građevinske vrednosti, dakle ne njegova tržišna vrednost, već se faktički taj iznos odnosi na građevinsku vrednost. Ovo predstavlja odstupanje od tržišne vrednosti. Sve ostale izmene nisu velike.

Ima li prostora za potencijalne štetne efekte ovakvih izmena po građane Srbije, u odnosu na  međunarodne standarde u ovoj oblasti?

U odnosu na dosadašnje iskustvo, makar što se tiče sudova i sudske prakse, posebno u praksi Međunarodnog suda za ljudska prava koji se bavi ovakvim postupcima, jedna strana je da hitnost postupka potencijalno može da dovede do štetnih posledica, u smislu da se u toj brzini možda eksproprišu nepokretnosti koje ne bi mogle da budu eksproprisane ako nisu ispunjeni uslovi za eksproprijaciju itd. Dakle, u toj brzini može da se desi takav neki propust. Međutim, ono što nama ostaje kao prednost, ako se to može nazvati prednošću, nama Ustav garantuje naknadu tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, a to onda suštinski znači da ne može biti oduzeta ničija imovina ispod vrednosti koja je na tržištu procenjena. Evropski sud sa druge strane nema taj zahtev, on se zadovoljava i nižom sumom. Postoje zemlje koje propisuju za slučajeve eksproprijacije i niže sume od tržišne vrednosti. Evropski sud je rekao da je i to u redu, da ne moraju biti dodeljene sume koje odgovaraju tržišnoj vrednosti, mogu biti i niže, s obzirom da je reč o eksproprijaciji koja se po pravilu uvek vrši u javnom interesu. Naš Ustav je podigao tu lestvicu više i mi smo time u prednosti, jer će u takvom slučaju neko moći da dobije pun iznos vrednosti svoje imovine koja mu je oduzeta. Načelno mislim da je u tom delu to još uvek dobro rešenje, jer se Evropski sud neće upustiti u pitanje da li je država neku imovinu opravdano ili neopravdano eksproprisala, on će samo ispitivati da li je to izvršeno u skladu sa zakonom, da li je licu kome se imovina oduzima pružena mogućnost da učestvuje u postupku eksproprijacije i da li je dobilo adekvatnu nadoknadu u skladu sa zakonom. 

Kako ocenjujete procedure u kojima se donosio ovaj a i drugi zakoni? Da li se u tom procesu konsultuju sve zainteresovane strane? 

Ja se ne sećam kada je bilo kvalitetne javne rasprave na neku temu, osim kao posledice pritiska nekog dela javnosti, zbog čega se u pojedinim situacijama neka tema može vratiti u javnu raspravu, odnosno produžiti vreme za tu javnu raspravu. Međutim, nekako je postala karakteristika da rasprave traju dvadesetak do mesec dana u najboljem slučaju. To je apsolutno nedovoljno za neku vrstu javne rasprave u kojoj mi možemo ponuditi neka rešenja. I ta inflacija propisa koja se ostvaruje na dnevnom nivou, koja nije prihvatljiva u kontekstu usvajanja bilo zakona, bilo izmena zakona, a pogotovu sistemskih zakona kakav je bio slučaj ranije i kako ćemo verovatno imati ubuduće, jeste načelno problem. Građani, pa čak ni mi koji se bavimo zakonima, više nismo u mogućnosti da postignemo da ispratimo usvojena rešenja, a još manje da učestvujemo u javnoj raspravi kvalitetno i u kapacitetu u kojem bi to trebalo. Dolazimo u situaciju kada ćemo na kraju lečiti posledice, koje su mogle biti sprečene da je javne rasprave bilo, nakon što taj zakon bude usvojen. Onda ćemo doći u situaciju da se sudimo u skladu sa njima, onda će se u praksi pojaviti nedostaci koje je potrebno ispraviti, pa ćemo onda imati izmene zakona i tako u krug. Ulazimo u nešto „preko noći“, onda narednog dana ispravljamo greške i na kraju, kao što smo napravili inflaciju propisa tako ćemo imati inflaciju sudskih postupaka i zatrpanost sudova. To sve vuče jedno drugo i ne vidim šta dobro iz toga može proisteći. 


Predsednik Narodne skupštine sazvao Devetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini

[23.11.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Devetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini za četvrtak, 2. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.30 časova.

Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnelo 15 narodnih poslanika i

2. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“.

 

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.