Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sazvala je, na zahtev Vlade, Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu, za ponedeljak, 23. septembar 2024. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Izveštaj o praćenju akcionih planova za zajedničko regionalno tržište - Regionalno digitalno područje i Zelenu agendu - Oblast dekarbonizacije  u okviru projekta  „Parlamentarna diplomatija: Regionalna saradnja kroz unapređeni parlamentarni dijalog“

Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja. 

Tokom 6 dana i skoro 50 sati trajanja prvog vanrednog zasedanja u 14. sazivu, poslanici su u objedinjenoj raspravi raspravljali o 60 tačaka dnevnog reda, od kojih se 12 odnosilo na nove kredite i servisiranje starih dugova. Pored Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, na sednici se debatovalo i o novoj fabrici u Nišu, i o RTS-u i o projektu “Čista Srbija”. Međutim, iako nije bio na dnevnom redu, u obraćanjima poslanika se kao važna tema izdvojio i litijum. 

Deskriptivna analiza podataka 

Tokom zasedanja tema litijuma zauzela je oko 16% ukupne rasprave, odnosno u svakom danu zasedanja tema litijuma je prosečno zauzimala od 10 do 25 procenata od ukupne rasprave u ukupno 164 obraćanja 68 govornika. 

O zastupljenosti teme iskopavanja litijuma u ovom vanrednom zasedanju govori i podatak da se u obraćanima u parlamentu tokom šest dana pojmovi litijum, Jadar, Rio Tinto, ili jadarit pojavljuju više od 600 puta. Poređenja radi, ti isti pojmovi su u celom prethodnom sazivu, tokom više od godinu dana, pomenuti samo oko 400 puta.

Litijum se našao u obraćanjima i poslanika i ministara, ali i u govorima sa mesta predsedavajućeg, koji, po Poslovniku, ne bi smeli da učestvuju u raspravi. 

U debati o litijumu su približno podjednako učestvovali i predstavnici opozicionih stranaka i vlasti (gledano u brojkama, opozicija je imala  25,794 reči u stenogramu koje se odnose na temu litijuma, odnosno 23,485 reči je imala vlast), pri čemu se, prema broju reči u segmentima koji su u stenogramu posvećeni litijumu, posebno ističu ministarka Dubravka Đedović Handanović, i poslanici Milenko Jovanov, Aleksandar Jovanović Ćuta, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić. 

Među govornicima u čijim obraćanjima je izraženije prisutna tema se nalaze četiri predstavnika vlasti, među kojima predsednik Vlade, ministarka i dvoje poslanika među kojima je Ana Brnabić, i šestoro iz opozicije. Od opozicionih aktera u čijim se obraćanjima našla tema litijuma, najviše ih je bilo iz Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije. Od aktera iz vlasti ukupno, najviše je poslanika iz PG ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane (12), zatim ministara (6), dok su poslanici ostalih poslaničkih grupa iz vlasti minimalno zastupljeni. Dve poslaničke grupe, Savez vojvođanskih Mađara i Socijaldemokratska partija Srbije, nisu se nijednom u toku zasedanja bavile ovom temom. 

U obraćanjima predstavnika vlasti litijum se posebno ističe 3. i 5. dana zasedanja, dok se primećuje da je opozicija koristila mehanizam Traženja objašnjenja i obaveštenja (utorkom i četvrtkom) kako bi komunicirala ovu temu kroz pitanja upućena vlasti. 

Glavne poruke

Opozicija je u svojim porukama pretežno ispoljavala protivljenje realizaciji projekta “Jadar”, pružajući podršku protestima građana i aktivista. Kao razloge najčešće su iskazivali zabrinutost da vlast svojim delovanjem štiti interese stranog investitora na uštrb građana i javnog interesa, kao i da je sam projekat štetan za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Istakli su da netransparentno funkcionisanje Vlade stvara nepoverenje građana u institucije, aludirajući na kontroverze sa projektima vlasti poput rudnika u Boru i Majdanpeku, mini-hidroelektrana, Ling-longa, istražnih bušotina u okolini Homolja, itd. Opozicija je u obraćanjima sugerisala i da predstavnici vlasti izbegavaju debatu na ovu temu, uz opasku da su temu litijuma namerno izbegavali i tokom junske i decembarske izborne kampanje.

S druge strane, predstavnici vlasti su isticali da projekat "Jadar" predstavlja razvojnu priliku za Srbiju, ali su naglasili da moraju biti ispoštovani najviši ekološki standardi, o čemu će odlučivati stručnjaci. U obraćanjima poslanika iz vlasti dominirao je stav da opozicija koristi temu iskopavanja litijuma za sticanje političkih poena. Predstavnici vlasti su u svojim govorima takođe isticali i to da je upravo opozicija dovela kompaniju Rio Tinto u Srbiju, te da je sadašnje protivljenje iskopavanju litijuma pokušaj opstrukcije razvoja zemlje.

Zaključak

Iako nije bila deo dnevnog reda, tema iskopavanja litijuma se u diskursu parlamentaraca nametnula kao važna tema jer je bila veoma prisutna u šestodnevnoj diskusiji prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine. 

Kako nije bila na dnevnom redu, o temi iskopavanja litijuma se dosta govorilo kroz institut traženja obaveštenja i objašnjenja, najčešće u govorima opozicionih poslanika, ali je i van toga bila prisutna u obraćanjima svih poslanika, kao i članova Vlade, bez obzira na to o čemu se u tom trenutku formalno raspravljalo. U debati su podjednako učestvovali i predstavnici vlasti i pozicije, ali se tema litijuma, uprkos zabrani koju propisuje Poslovnik, našla i u govorima predsednika i predsedavajućeg doma Skupštine. 

Opozicija je uglavnom isticala opasnosti projekta "Jadar" po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok je vlast naglašavala potencijalnu razvojnu šansu Srbije, uz obećanja da će se poštovati ekološki standardi. Tema iskopavanja litijuma je u velikoj meri u debati služila za diskreditaciju i negativnu kampanju protiv političkih oponenata. 

Prva vanredna sednica u ovom sazivu se završila. Poslanička pitanja održana. Predsednica Skupštine u poslaničkim klupama. Tim Otvorenog parlamenta na pauzi.

SVIRAJ KRAJ

Prvo vanredno zasedanje u Četrnaestom sazivu počelo je 23. jula i završeno je juče, 31. jula.

Tokom sedam dana, poslanici su raspravljali o 60 tačaka dnevnog reda u objedinjenoj raspravi. Dvanaest od tih tačaka dnevnog reda odnosile su se na nove kredite i servisiranje starih dugova.

Neobično je da poslanici nisu usvojili svih 60 tačaka dnevnog reda, već samo 59. Novi i stari dugovi, kontroverzno autentično tumačenje (prim.aut. izbegavanje Zakona o javnim nabavkama - Parl.belež. 25. jul - U crveno) - sve je to usvojeno.

Poslednja tačka dnevnog reda, odluka kojom se jedan član Odbora zamenjuje drugim, i koju je predložila opoziciona poslanička grupa Narodni pokret Srbije-Novo lice Srbije, je ta koja je zaustavljena. 

NEURAVNOTEŽENO

Poslednjeg četvrtka u mesecu, a po prvi put u ovom sazivu, održana su poslanička pitanja. 

U skladu sa članom 205. Poslovnika, počela su u 16.00, a završila se u 19.00 časova. Tokom tog vremena, dva poslanika (prim.aut. jedan koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi i jedan iz redova vladajuće većine) uspela su da postave pitanja u prisustvu 19 ministara, uključujući premijera Vučevića.

Zbog rupa u Poslovniku, neograničeno vreme koje izvršna vlast ima da odgovori na jedno pitanje postalo je instrument ometanja ovog važnog kontrolnog mehanizma. Čak i kada se parlamentarna pitanja održe, sama pitanja dobiju malo vremena. Većina poslanika koji se prijave da postave pitanje Vladi ne dobiju priliku - jer neograničeni odgovori premijera i ministara potroše najveći deo vremena predviđenog za pitanja.

Tri sata određena za poslanička pitanja raspodeljena su među poslanicima koji su postavljali pitanja i ministrima koji su na ta pitanja odgovarali tako da je poslanicima koji su postavljali pitanja pripalo ukupno 11,5 minuta, dok su ministri odgovarali 157 minuta.

(prim.aut. Broj poslanika koji uspevaju da dođu na red da postave pitanje stabilno opada tokom godina. Primera radi, u decembru 2012. godine, 16 poslanika uspelo je da učestvuje sa svojim pitanjima.)

U KLUPAMA

Predsednica Skupštine postupila je neočekivano, a u skladu sa pravilima. Kako bi učestvovala u raspravi, Brnabić je prepustila mesto predsedavajućeg potpredsedniku Skupštine i pridružila se poslanicima u klupama (prim.aut. u skladu sa članom 100. Poslovnika).

Iako ovaj postupak nije bez presedana, ovo pravilo nije poštovano godinama, a sve u svrhu zloupotrebe vlasti i predsedavajuće pozicije, što je zajedno sa pristrasnom primenom pravila, služilo stvaranju neravnopravnosti u korist vladajuće većine. 

Poslednji put kada je predsednik/ca Skupštine prepustio/la stolicu radi učešća u raspravi bilo je tokom Jedanaestog saziva (2016-2020), kada je predsednica Skupštine bila Maja Gojković, poslanica Srpske napredne stranke.

Predsednici Skupštine u Dvanaestom i Trinaestom sazivu ostajali su na mestu predsedavajućeg pri učešću u raspravi.

MALI ODMOR

Kako broj akata koji čekaju u parlamentarnoj proceduri nije značajan, deluje da će Narodna skupština napraviti pauzu u radu na neko vreme. U pitanju je pre slutnja nego tvrdnja, jer ne postoji godišnji plan rada i sednice mogu biti nepredvidive. 

Tim Otvorenog parlamenta će se vratiti sa prvim znacima života u Skupštini.

Prvo vanredno zasedanje u ovom sazivu počelo je 23. jula. Na dnevnom redu 60 tačaka u objedinjenoj raspravi. Više od milijardu evra novog duga stiglo na dnevni red. Zaobilaženje zakona.

VARLJIVO LETO

Predsednica Skupštine Brnabić je 18. jula sazvala prvo vanredno zasedanje Četrnaestog saziva za 23. jul u podne. Dnevni red sadrži čak 60 tačaka. Poslanici su ovog utorka glasali da se svih 60 tačaka raspravi u objedinjenoj raspravi (prim.aut sve zajedno, kao da je jedna tačka dnevnog reda - što znači manje vremena za raspravu i značajan broj tačaka može proći bez diskusije).

Poslednji put kada je dnevni red imao ovoliko tačaka bilo je u oktobru 2023. godine, tokom poslednje sednice Trinaestog saziva. I tada je dnevni red imao 60 tačaka, uključujući i budžet za 2024. godinu (prim.aut. jedina značajna razlika je što je ta sednica sazvana 24 sata unapred, dok je sednica u toku sazvana 5 dana pre početka; međutim, s obzirom na broj tačaka dnevnog reda, to je i dalje nedovoljno vremena za adekvatnu pripremu - Parl.belež. 26. oktobar 2023. - Trka s vremenom).

Skupština nema godišnji plan rada (prim.aut. iako član 28. Poslovnika predviđa da se godišnji plan rada utvrđuje od strane predsednika Skupštine), što doprinosi neizvesnoj atmosferi i otežava adekvatnu pripremu poslanika.

DUŽAN I BOGU I NARODU

Dnevni red možda jeste pretrpan, ali se jedna grupa tačaka posebno izdvaja - 12 tačaka dnevnog reda odnosi se na nove kredite i servisiranje starih dugova - ukupno 1,2 milijarde evra (prim.aut. Parl.belež. 11.jul  - Toplo/hladno, 27. jun - Ciao amore).

Najveći iznos se odnosi na predlog refinansiranja ('roll-over', odnosno produženje perioda otplate) dva kredita od po milijardu dolara, uzeta 2014. i 2022. godine od Fonda za razvoj Abu Dabija.

Kredit za Nacionalni fudbalski stadion sa pristupnim saobraćajnicima jedan je od najvećih novih kredita, u iznosu od oko 358,8 miliona evra koji Srbija planira da uzme kod Banke Poštanska štedionica. Što se tiče ostalih kredita, neki su namenjeni putnoj infrastrukturi, dok su drugi povezani sa obnovljivim izvorima energije.

Deo kredita biće uzet od komercijalnih banaka, što je obično najskuplji način zaduživanja (prim.aut. detaljniji pregled i ekonomski uvid u ove kredite možete pronaći u analizi magazina Nova Ekonomija).

OBILAZNICA

Na dnevnom redu se nalazi i kontroverzno autentično tumačenje. Odnosi se na član 2. Zakona o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata. Ovaj predlog autentičnog tumačenja usvojio je Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja u aprilu ove godine, i prosledio ga plenumu na hitno razmatranje.

Transparentnost Srbija upozorila je na moguće zloupotrebe ovog mehanizma i utvrdila da je njegova namera da se ugovori vezani za ovaj protokol o saradnji zaključuju "bez primene odredbi Zakona o javnim nabavkama".

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sazvala je, na zahtev 135 narodnih poslanika, Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu, za utorak, 23. jul 2024. godine sa početkom u 12.00 časova.

Predsednica Skupštine sastala se sa predsednicom Bundestaga. Litijum, ali ne od Nirvane. Dugova sve više.

NAŠ NAJVAŽNIJI SAVEZNIK

Predsednica Skupštine Brnabić je 3. i 4. jula posetila nemački Bundestag. Tokom ova dva dana, predsednica Skupštine se sastala sa poslanicima iz poslaničke grupe CDU-CSU i predsednicom nemačkog Bundestaga, Berbel Bas.

Predsednica Skupštine je izjavila da su dve predsednice parlamenta imale “otvoren i iskren razgovor o našoj evropskoj integraciji… i trenutnim odnosima na Zapadnom Balkanu. Vidimo Nemačku kao jednog od naših najvažnijih partnera i želimo da radimo zajedno na očuvanju stabilnosti u regionu.”

(prim.aut. promena tona u odnosu na maj ove godine, kada je Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o Srebrenici, kada je predsednica Skupštine izjavila da će biti teško nastaviti saradnju sa zemljama koje su sponzorisale i kosponzorisale Rezoluciju - Nemačka i Ruanda su bile glavni kosponzori.)

LITIJUM 

Tokom boravka u Berlinu, predsednica Skupštine se takođe bavila pitanjem eksploatacije litijuma, što je sporna tačka u srpskoj javnosti godinama. Brnabić je naglasila da je eksploatacija litijuma u nacionalnom interesu Srbije i koristila Nemačku kao primer koji treba slediti, tvrdeći da će ona biti prva evropska zemlja koja će eksploatisati litijum na svojoj teritoriji.

(prim.aut. Narodna inicijativa protiv eksploatacije litijuma se izgubila u parlamentu, tj. potpisi su izgubljeni, te inicijativa nikada nije ušla u parlamentarnu proceduru - više o tome ovde. U to vreme izgledalo je kao da Vlada popušta pod pritiskom javnosti. Međutim, menja se klima i sve više se priča o ponovnom pokretanju projekta.)

LETNJA PAUZA

Dok je parlament između zasedanja, osim nekoliko sednica odbora, ne dešava se mnogo toga. Osim novih dugova. Trenutno je u parlamentarnom postupku 10 zakona o kreditima, u ukupnom iznosu od oko milijardu evra (prim.aut. novi dug se gotovo udvostručio od poslednje nedelje juna - Parl.belež.  27. jun - Ciao amore). 

Tu su i dva nova sporazuma u proceduri, koja menjaju uslove za stare kredite u iznosu od dve milijarde dolara.

Pored još 25 zakona i 18 drugih akata, oni čekaju sledeće plenarno zasedanje.

Devet dana i dva zakona u pet meseci. Parlament za početnike. Naizgled potajno antidatiranje. Jačanje veza. 

PRISETIMO SE

Poslednji dan juna bio je Međunarodni dan parlamentarizma. Tim povodom, želeli bismo ukratko da se osvrnemo na rad Narodne skupštine Srbije u 2024. godini.

Naime, Parlament je ukupno devet dana zasedao u plenumu  - tokom tih devet dana Skupština je konstituisana, izabrana je Vlada i poslanici su usvojili dva zakona (prim.aut. jedan je bio Zakon o ministarstvima, a drugi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima: Parl.belež. 9. maj - Nova Vlada, stari ministri).

Nije bilo plenarnog zasedanja u danima predviđenim za poslanička pitanja i traženje obaveštenja i objašnjenja. Odbori su održali 45 sednica, koje su u proseku trajale 36 minuta.

Trenutno se u parlamentarnoj proceduri nalazi 20 predloga zakona i 17 drugih akata koji čekaju plenum. Jedan od nedavnih paketa doneo je skoro pola milijarde evra novog duga (prim.aut. Parl.belež. 27. jun - Ciao amore).

UVOD U PARLAMENT 

Poslanici koji su se u toj ulozi našli po prvi put u četrnaestom sazivu imali su priliku da učestvuju na dvodnevnom seminaru koji je počeo 30. juna, na Međunarodni dan parlamentarizma, a završio se prvog dana jula. Seminar su organizovali Narodna skupština, Misija OEBS-a u Srbiji i Vestminsterska fondacija.

Predavači su bili bivši poslanici, univerzitetski profesori i zaposleni u stručnoj službi Narodne skupštine.

Ovaj seminar označava povratak ustaljenoj praksi održavanja treninga za početnike u parlamentu. U prethodnom sazivu, ovaj trening nije održan po prvi put, iako je više od 50% poslanika bilo na toj funkciji prvi put.

KUĆI ILI KOD KUĆE?

I

Administrativni odbor izrekao je kaznu opozicionoj poslanici Tijani Perić Diligenski, na osnovu mere održavanja reda koja joj je izrečena na sednici Skupštine održanoj u maju.

II

Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa održan je 25. juna. Međutim, iako je najavljen za taj datum, obaveštenje o njegovom toku nije odmah objavljeno na sajtu Skupštine. Objava je postavljena naknadno 30. juna, ali antidatirana na 25. jun. Svrha sastanka bila je upoznavanje članova sa usvojenom Odlukom o izmenama i dopunama odluke o obrazovanju radne grupe za unapređenje izbornog procesa, kao i postizanje dogovora o daljim aktivnostima ovog radnog tela (prim.aut. više o dnevnom redu: Parl.belež. 27. jun - Ciao amore).

Članovi treba da identifikuju zakone i druge propise koji, po njihovom mišljenju, treba da pretrpe izmene i dopune što je pre moguće kako bi se ispunila svaka od preporuka ODIHR-a. Ovo će poslužiti kao osnova za eventualno formiranje tematskih podgrupa.

OBNOVA ZAVETA

U utorak, 2. jula, Parlamentarni forum Republika Srbija - Republika Srpska konstituisan je u Narodnoj skupštini Republike Srpske i usvojen je Poslovnik o njegovom radu.

Predsednik Parlamenta Republike Srpske, Dr. Nenad Stevandić, naglasio je da Parlamentarni forum Republike Srbije i Republike Srpske nije usmeren ni protiv koga i da je ova saradnja na korist svih u Bosni i Hercegovini i regionu. "Cilj ovoga je smirivanje tenzija i saradnja u korist celog regiona", rekao je on.

Konstituisanje ovog foruma dolazi nepun mesec dana nakon "Sve-srpskog sabora" (prim.aut. Parl.belež. 13. jun - Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa). Ovom događaju takođe su prisustvovali zvaničnici iz Republike Srbije i Republike Srpske. Usvojena je "Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda", koja dodatno utvrđuje srpski nacionalni identitet.

Dramatičan odlazak. Podjednako dramatičan novi dug. Izbori i dalje u fokusu.

DOTERIVANJE

Izbori, bilo legitimni i legalni, ili oni drugi, i dalje su tema u parlamentu. Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja usvojio je Odluku o izmenama i dopunama Odluke o formiranju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Najveća promena je uvođenje koncepta „tematske podgrupe“ koja će biti formirana u cilju usaglašavanja stavova o pojedinim pitanjima. Takođe, Radna grupa će imati podršku stručne službe Narodne skupštine, uključujući kabinet predsednika skupštine. Sve što se tiče Radne grupe biće objavljivano na sajtu parlamenta.

Treći sastanak Radne grupe zakazan je za 25. jun. Cilj sastanka je bio upoznavanje članova sa usvojenom Odlukom, kao i postizanje dogovora o daljim aktivnostima ovog radnog tela. Zaključno sa danas, 27. junom, na sajtu parlamenta još uvek nije objavljeno nikakvo saopštenje u vezi sa ovim sastankom.

SEDAM MALIH DUGOVA

Sedam novih zakona ušlo je u skupštinsku proceduru 21. juna, što je značajno povećalo broj akata i zakona koji čekaju na plenum (prim.aut. Parl.belež. 20. jun - Međuprostor).

Svi oni donose nove dugove – skoro pola milijarde evra ukupno.

Jedan zakon je ratifikacija sporazuma o garanciji, dok ostali potvrđuju ugovore o zajmu – svih sedam sporazuma potpisano je sa šest različitih banaka. Neki od ovih zajmova namenjeni su infrastrukturnim projektima, dok se drugi odnose na obnovljive izvore energije.

ZBOGOM, NE OKREĆI SE

Delegacija Narodne skupštine učestvovala je na Međuparlamentarnoj konferenciji „Prednosti Berlinskog procesa: poseban fokus na zajedničko regionalno tržište“, održanoj 26. juna 2024. godine u Crnoj Gori. Konferencija je deo šireg regionalnog projekta „Parlamentarna diplomatija: regionalna saradnja kroz unapređeni parlamentarni dijalog“, koji finansira nemačko Savezno ministarstvo inostranih poslova.

Delegaciju su predvodili Snežana Paunović, potpredsednica Skupštine, predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i članica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, i Uglješa Marković, predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Kako su delegaciju uveli, tako su je i izveli – delegacija je napustila konferenciju nakon „neistinitih i neosnovanih napada“ na predsednika Vučića i Republiku Srbiju tokom prvog panela konferencije. Tvrdnje su izneli poslanici iz Bosne i Hercegovine, Albanije i PIS u Prištini.

Pre nego što je napustila konferenciju, poslanica Paunović je istakla da je „Srbija, kao najjača ekonomija na Zapadnom Balkanu, okrentua prosperitetu i budućnosti, ali iznad svega suverena zemlja u kojoj građani na demokratski način biraju svoje predstavnike.“ Dodala je da je zbog toga vređanje predsednika Vučića, kao legitimno i legalno izabranog zvaničnika, neprihvatljivo.

Treći kolegijum Narodne skupštine održan. Lista akata u parlamentarnoj proceduri svakim danom sve duža i duža.

KREATIVNA SLOBODA

Iako je najnoviji izborni dan iza nas, izbori su i dalje tema broj 1 u Narodnoj skupštini.

U petak, 14. juna, u 11 časova, održana je treća sednica Kolegijuma Narodne skupštine. Predsednica Skupštine Brnabić sazvala je ovu sednicu dan ranije. Na dnevnom redu bila je samo jedna tačka, konsultacije o daljem unapređenju izbornog procesa.

Od tri sednice kolegijuma održane do sada u ovom sazivu, ovo je druga koja se bavi izbornim procesom. Prva je započeta 1. aprila, a produživana kroz sastanke do kraja ovog meseca. Na dnevnom redu su bile konsultacije u vezi sa preporukama ODIHR-a iz Završnog izveštaja o parlamentarnim izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. Godine.

(prim.aut. Članovi Kolegijuma su predsednik i potpredsednici  Skupštine, kao i šefovi poslaničkih grupa; svrha ovih sastanaka je koordinacija i konsultacije o radu Parlamenta. Neobično je da se na ovaj način raspravljaju sadržajne teme. Rad Kolegijuma nije javan.)

+1

Dok se predsednica Skupštine i poslanici uglavnom bave diplomatskim odnosima (prim.aut. Parl.belež. 13. jun - Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa, Parl.belež. 7. jun - Propušten poziv), 8 zakona i 15 drugih akata se nalazi u parlamentarnoj proceduri, iščekujući njihovu pažnju.

Jedan od njih je Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji su predložila četiri člana poslaničke grupe „Grupa građana - MI, Glas naroda, Prof. Dr. Branimir Nestorović“.

Odbor za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, međutim, jedan je od retkih odbora koji trenutno obavlja bilo kakve aktivnosti. Njegovi članovi su učestvovali na Pripremnom sastanku Konferencije o rodnoj ravnopravnosti Berlinskog procesa i na seminaru OEBS-a o standardima i mehanizmima za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i rodne ravnopravnosti.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava takođe je aktivan, razmatrajući i usvajajući akte, dodajući jedan po jedan na listu koja čeka plenum. Najnoviji su Godišnji izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2023. godinu i Godišnji izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2023. godinu.