Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Parlamentarna beležnica: Toplo/hladno

[11.07.2024.]

Predsednica Skupštine sastala se sa predsednicom Bundestaga. Litijum, ali ne od Nirvane. Dugova sve više.

 

NAŠ NAJVAŽNIJI SAVEZNIK

Predsednica Skupštine Brnabić je 3. i 4. jula posetila nemački Bundestag. Tokom ova dva dana, predsednica Skupštine se sastala sa poslanicima iz poslaničke grupe CDU-CSU i predsednicom nemačkog Bundestaga, Berbel Bas.

Predsednica Skupštine je izjavila da su dve predsednice parlamenta imale “otvoren i iskren razgovor o našoj evropskoj integraciji… i trenutnim odnosima na Zapadnom Balkanu. Vidimo Nemačku kao jednog od naših najvažnijih partnera i želimo da radimo zajedno na očuvanju stabilnosti u regionu.”

(prim.aut. promena tona u odnosu na maj ove godine, kada je Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o Srebrenici, kada je predsednica Skupštine izjavila da će biti teško nastaviti saradnju sa zemljama koje su sponzorisale i kosponzorisale Rezoluciju - Nemačka i Ruanda su bile glavni kosponzori.)

 

LITIJUM 

Tokom boravka u Berlinu, predsednica Skupštine se takođe bavila pitanjem eksploatacije litijuma, što je sporna tačka u srpskoj javnosti godinama. Brnabić je naglasila da je eksploatacija litijuma u nacionalnom interesu Srbije i koristila Nemačku kao primer koji treba slediti, tvrdeći da će ona biti prva evropska zemlja koja će eksploatisati litijum na svojoj teritoriji.

(prim.aut. Narodna inicijativa protiv eksploatacije litijuma se izgubila u parlamentu, tj. potpisi su izgubljeni, te inicijativa nikada nije ušla u parlamentarnu proceduru - više o tome ovde. U to vreme izgledalo je kao da Vlada popušta pod pritiskom javnosti. Međutim, menja se klima i sve više se priča o ponovnom pokretanju projekta.)

 

LETNJA PAUZA

Dok je parlament između zasedanja, osim nekoliko sednica odbora, ne dešava se mnogo toga. Osim novih dugova. Trenutno je u parlamentarnom postupku 10 zakona o kreditima, u ukupnom iznosu od oko milijardu evra (prim.aut. novi dug se gotovo udvostručio od poslednje nedelje juna - Parl.belež.  27. jun - Ciao amore). 

Tu su i dva nova sporazuma u proceduri, koja menjaju uslove za stare kredite u iznosu od dve milijarde dolara.

Pored još 25 zakona i 18 drugih akata, oni čekaju sledeće plenarno zasedanje.

 

Parlamentarna beležnica: Devet pet

[04.07.2024.]

Devet dana i dva zakona u pet meseci. Parlament za početnike. Naizgled potajno antidatiranje. Jačanje veza. 

 

PRISETIMO SE

Poslednji dan juna bio je Međunarodni dan parlamentarizma. Tim povodom, želeli bismo ukratko da se osvrnemo na rad Narodne skupštine Srbije u 2024. godini.

Naime, Parlament je ukupno devet dana zasedao u plenumu  - tokom tih devet dana Skupština je konstituisana, izabrana je Vlada i poslanici su usvojili dva zakona (prim.aut. jedan je bio Zakon o ministarstvima, a drugi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima: Parl.belež. 9. maj - Nova Vlada, stari ministri).

Nije bilo plenarnog zasedanja u danima predviđenim za poslanička pitanja i traženje obaveštenja i objašnjenja. Odbori su održali 45 sednica, koje su u proseku trajale 36 minuta.

Trenutno se u parlamentarnoj proceduri nalazi 20 predloga zakona i 17 drugih akata koji čekaju plenum. Jedan od nedavnih paketa doneo je skoro pola milijarde evra novog duga (prim.aut. Parl.belež. 27. jun - Ciao amore).

 

UVOD U PARLAMENT 

Poslanici koji su se u toj ulozi našli po prvi put u četrnaestom sazivu imali su priliku da učestvuju na dvodnevnom seminaru koji je počeo 30. juna, na Međunarodni dan parlamentarizma, a završio se prvog dana jula. Seminar su organizovali Narodna skupština, Misija OEBS-a u Srbiji i Vestminsterska fondacija.

Predavači su bili bivši poslanici, univerzitetski profesori i zaposleni u stručnoj službi Narodne skupštine.

Ovaj seminar označava povratak ustaljenoj praksi održavanja treninga za početnike u parlamentu. U prethodnom sazivu, ovaj trening nije održan po prvi put, iako je više od 50% poslanika bilo na toj funkciji prvi put.

 

KUĆI ILI KOD KUĆE?

I

Administrativni odbor izrekao je kaznu opozicionoj poslanici Tijani Perić Diligenski, na osnovu mere održavanja reda koja joj je izrečena na sednici Skupštine održanoj u maju.

 

II

Treći sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa održan je 25. juna. Međutim, iako je najavljen za taj datum, obaveštenje o njegovom toku nije odmah objavljeno na sajtu Skupštine. Objava je postavljena naknadno 30. juna, ali antidatirana na 25. jun. Svrha sastanka bila je upoznavanje članova sa usvojenom Odlukom o izmenama i dopunama odluke o obrazovanju radne grupe za unapređenje izbornog procesa, kao i postizanje dogovora o daljim aktivnostima ovog radnog tela (prim.aut. više o dnevnom redu: Parl.belež. 27. jun - Ciao amore).

Članovi treba da identifikuju zakone i druge propise koji, po njihovom mišljenju, treba da pretrpe izmene i dopune što je pre moguće kako bi se ispunila svaka od preporuka ODIHR-a. Ovo će poslužiti kao osnova za eventualno formiranje tematskih podgrupa.

 

OBNOVA ZAVETA

U utorak, 2. jula, Parlamentarni forum Republika Srbija - Republika Srpska konstituisan je u Narodnoj skupštini Republike Srpske i usvojen je Poslovnik o njegovom radu.

Predsednik Parlamenta Republike Srpske, Dr. Nenad Stevandić, naglasio je da Parlamentarni forum Republike Srbije i Republike Srpske nije usmeren ni protiv koga i da je ova saradnja na korist svih u Bosni i Hercegovini i regionu. "Cilj ovoga je smirivanje tenzija i saradnja u korist celog regiona", rekao je on.

Konstituisanje ovog foruma dolazi nepun mesec dana nakon "Sve-srpskog sabora" (prim.aut. Parl.belež. 13. jun - Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa). Ovom događaju takođe su prisustvovali zvaničnici iz Republike Srbije i Republike Srpske. Usvojena je "Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda", koja dodatno utvrđuje srpski nacionalni identitet.

 


Parlamentarna beležnica: Ciao amore

[27.06.2024.]

Dramatičan odlazak. Podjednako dramatičan novi dug. Izbori i dalje u fokusu.

 

DOTERIVANJE

Izbori, bilo legitimni i legalni, ili oni drugi, i dalje su tema u parlamentu. Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja usvojio je Odluku o izmenama i dopunama Odluke o formiranju Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Najveća promena je uvođenje koncepta „tematske podgrupe“ koja će biti formirana u cilju usaglašavanja stavova o pojedinim pitanjima. Takođe, Radna grupa će imati podršku stručne službe Narodne skupštine, uključujući kabinet predsednika skupštine. Sve što se tiče Radne grupe biće objavljivano na sajtu parlamenta.

Treći sastanak Radne grupe zakazan je za 25. jun. Cilj sastanka je bio upoznavanje članova sa usvojenom Odlukom, kao i postizanje dogovora o daljim aktivnostima ovog radnog tela. Zaključno sa danas, 27. junom, na sajtu parlamenta još uvek nije objavljeno nikakvo saopštenje u vezi sa ovim sastankom.

 

SEDAM MALIH DUGOVA

Sedam novih zakona ušlo je u skupštinsku proceduru 21. juna, što je značajno povećalo broj akata i zakona koji čekaju na plenum (prim.aut. Parl.belež. 20. jun - Međuprostor).

Svi oni donose nove dugove – skoro pola milijarde evra ukupno.

Jedan zakon je ratifikacija sporazuma o garanciji, dok ostali potvrđuju ugovore o zajmu – svih sedam sporazuma potpisano je sa šest različitih banaka. Neki od ovih zajmova namenjeni su infrastrukturnim projektima, dok se drugi odnose na obnovljive izvore energije.

 

ZBOGOM, NE OKREĆI SE

Delegacija Narodne skupštine učestvovala je na Međuparlamentarnoj konferenciji „Prednosti Berlinskog procesa: poseban fokus na zajedničko regionalno tržište“, održanoj 26. juna 2024. godine u Crnoj Gori. Konferencija je deo šireg regionalnog projekta „Parlamentarna diplomatija: regionalna saradnja kroz unapređeni parlamentarni dijalog“, koji finansira nemačko Savezno ministarstvo inostranih poslova.

Delegaciju su predvodili Snežana Paunović, potpredsednica Skupštine, predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i članica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, i Uglješa Marković, predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Kako su delegaciju uveli, tako su je i izveli – delegacija je napustila konferenciju nakon „neistinitih i neosnovanih napada“ na predsednika Vučića i Republiku Srbiju tokom prvog panela konferencije. Tvrdnje su izneli poslanici iz Bosne i Hercegovine, Albanije i PIS u Prištini.

Pre nego što je napustila konferenciju, poslanica Paunović je istakla da je „Srbija, kao najjača ekonomija na Zapadnom Balkanu, okrentua prosperitetu i budućnosti, ali iznad svega suverena zemlja u kojoj građani na demokratski način biraju svoje predstavnike.“ Dodala je da je zbog toga vređanje predsednika Vučića, kao legitimno i legalno izabranog zvaničnika, neprihvatljivo.

 

Parlamentarna beležnica: Međuprostor

[20.06.2024.]

Treći kolegijum Narodne skupštine održan. Lista akata u parlamentarnoj proceduri svakim danom sve duža i duža.

 

KREATIVNA SLOBODA

Iako je najnoviji izborni dan iza nas, izbori su i dalje tema broj 1 u Narodnoj skupštini.

U petak, 14. juna, u 11 časova, održana je treća sednica Kolegijuma Narodne skupštine. Predsednica Skupštine Brnabić sazvala je ovu sednicu dan ranije. Na dnevnom redu bila je samo jedna tačka, konsultacije o daljem unapređenju izbornog procesa.

Od tri sednice kolegijuma održane do sada u ovom sazivu, ovo je druga koja se bavi izbornim procesom. Prva je započeta 1. aprila, a produživana kroz sastanke do kraja ovog meseca. Na dnevnom redu su bile konsultacije u vezi sa preporukama ODIHR-a iz Završnog izveštaja o parlamentarnim izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. Godine.

(prim.aut. Članovi Kolegijuma su predsednik i potpredsednici  Skupštine, kao i šefovi poslaničkih grupa; svrha ovih sastanaka je koordinacija i konsultacije o radu Parlamenta. Neobično je da se na ovaj način raspravljaju sadržajne teme. Rad Kolegijuma nije javan.)

+1

Dok se predsednica Skupštine i poslanici uglavnom bave diplomatskim odnosima (prim.aut. Parl.belež. 13. jun - Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa, Parl.belež. 7. jun - Propušten poziv), 8 zakona i 15 drugih akata se nalazi u parlamentarnoj proceduri, iščekujući njihovu pažnju.

Jedan od njih je Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji su predložila četiri člana poslaničke grupe „Grupa građana - MI, Glas naroda, Prof. Dr. Branimir Nestorović“.

Odbor za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, međutim, jedan je od retkih odbora koji trenutno obavlja bilo kakve aktivnosti. Njegovi članovi su učestvovali na Pripremnom sastanku Konferencije o rodnoj ravnopravnosti Berlinskog procesa i na seminaru OEBS-a o standardima i mehanizmima za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i rodne ravnopravnosti.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava takođe je aktivan, razmatrajući i usvajajući akte, dodajući jedan po jedan na listu koja čeka plenum. Najnoviji su Godišnji izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2023. godinu i Godišnji izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2023. godinu.

 

Parlamentarna beležnica: Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa

[13.06.2024.]

Jedan sastanak koji se (možda) dogodio. Drugi sastanak koji se iščekuje od Dejtona. 

 

Još jedni izbori su došli, pa prošli. Dok se predsednica Skupštine Srbije (možda) sastala sa šefom ODIHR-ove misije, prvi "Svesrpski sabor" u Beogradu je definitivno usvojio Deklaraciju o nacionalnim pravima i osudio UN rezoluciju o Srebrenici. 

 

ŠREDINGEROV SASTANAK

 

Prošle nedelje, na veb-sajtu Parlamenta najavljen je sastanak između predsednice Skupštine Srbije i šefa ODIHR-ove posmatračke misije. Sastanak je trebalo da se održi nakon lokalnih izbora 2. juna.

Međutim, nijedna informacija o tom sastanku nije objavljena, što nije bila dosadašnja praksa, pa se postavlja pitanje da li je uopšte održan.

Podsetimo, predsednica Skupštine se sastala sa šefom ODIHR misije 31. maja, samo nekoliko dana pre izbora. Predsednica je informisala ambasadora Lamberta Zanijera o napretku postignutom u vezi sa preporukama ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova iz njihovog Konačnog izveštaja o parlamentarnim izborima održanih u decembru 2023. godine.

Ukratko, prema rečima predsednice Skupštine, dogovori su postignuti, predlozi opozicije su prihvaćeni - iako je to formalno tačno, uslovi u kojima su lokalni izbori održani 2. juna nisu se bitno razlikovali od onih u decembru 2023. godine u pogledu nedemokratskih praksi zabeleženih od strane domaćih i međunarodnih posmatrača tokom izborne kampanje i na dan izbora (AN. U svojoj preliminarnoj oceni, ODIHR izveštava da su izbori bili dobro organizovani i da su ponudili političke alternative, ali i zabrinutost zbog opšteg pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i medijske pristrasnosti u korist vladajuće koalicije negativno su uticale na proces. Prema preliminarnoj analizi Crte, rezultati glasanja su bili kompromitovani na 9 procenata glasačkih mesta u Beogradu. CRTA navodi da, iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim.)

 

SRBI - SRBUJMO!

8. juna, u Beogradu je održan prvi “Svesrpski sabor”, uz zvuke pravoslavnih molitvi i vatrometa.

Deklarativna poruka ovog “veličanstvenog i istorijskog” dana bila je mir i jedinstvo. Najviši zvaničnici Srbije sastali su se sa svojim kolegama iz Republike Srpske, kako bi proslavili srpski narod. Predsednica Skupštine, zajedno sa premijerom Vučevićem, dočekala je delegaciju iz Republike Srpske na graničnom prelazu Sremska Rača.

Predsednica je istakla da “ovo nije dnevna politika i nema nikakve veze sa besmislicama koje neke globalne sile žele da nam nametnu - ne, ovo je put koji smo započeli 2014. godine, koji je sada napredovao do ove faze.” (AN. Skup je održan nedugo nakon glasanja Generalne skupštine UN o Rezoluciji o komemoraciji genocida u Srebrenici i mnogi su ga videli kao odgovor na ovu rezoluciju.)

Rezultat ovog Sabora je usvajanje “Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda”. U 49 članova, Deklaracija utvrđuje srpski nacionalni identitet, tradicionalne i porodične vrednosti i značaj Srpske pravoslavne crkve. Deklaracija se dotiče kulture sećanja, osuđuje Rezoluciju o genocidu u Srebrenici i ističe važnost Dejtonskog sporazuma.

Svesrpski sabor će se sastajati svake dve godine.

 

Parlamentarna beležnica: Propušten poziv

[07.06.2024.]

Šta su naši protagonisti radili tokom lokalnih izbora? Detaljan izveštaj o poseti Kini.

 

NA STRANAČKOM FRONTU

Redovno prolećno zasedanje je završeno 30. maja. Nije bilo naročito produktivno i gotovo sve parlamentarne aktivnosti bile su usmerene ka lokalnim izborima koji su održani 2. juna (prim.aut. Parl.belež. 30. maj - Slike u ogledalu).

Taj dan je konačno i osvanuo, i prošao je turbulentno. Iako izbori nisu bili parlamentarni, mnogi parlamentarni akteri su aktivno učestvovali u haosu - neki onlajn, a neki na ulicama.

Predsednica Skupštine je dan posvetila postovanju na X (ex Twitter), braneći pravo jedne (njene) stranke da vodi pozivni centar. Naime, u toku dana nekoliko pozivnih centara koje je vodila Srpska napredna stranka “raskrinkali” su članovi opozicije u Beogradu, udruženja građana u Novom Sadu, kao i pojedinačni aktivisti, opet u Beogradu. Ovi događaji izazvali su buru na društvenim mrežama.

Predsednica Skupštine je u nizu tvitova objasnila da su takvi pozivni centri potpuno legalni, hvaleći se da stranka kojoj pripada ima dobro razvijenu infrastrukturu i da je dobro organizovana (prim.aut. prema Zakonu o lokalnim izborima, član 6, stav 3, takva aktivnost na dan izbora nije zabranjena, ali žalbe građana koji su primali pozive bez prethodnog svesnog deljenja podataka ili pristanka na takvu obradu podataka izazvale su uzbunu u javnosti i značajno doprinele već postojećem nepoverenju u izborni proces. Grupa renomiranih organizacija civilnog društva javno se obratila Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka sa pozivom da pokrene postupak nadzora u navedenim slučajevima).

Opozicija je pak bila aktivna na terenu. Radomir Lazović, narodni poslanik i ko-predsednik stranke Zeleno-levi front, napadnut je u Beogradu od strane građanina koji poseduje lokal u kojem se navodno nalazio još jedan pozivni centar Srpske napredne stranke.

Srpska napredna stranka je ubedljivo pobedila u većini opština. Predsednica Skupštine sastala se sa šefom ODIHR posmatračke misije juče u 13 časova.

 

DRUGOVI

S obzirom na to da je većina parlamentarnih aktera bila previše zauzeta izborima, nije bilo vremena za bilo kakve parlamentarne aktivnosti.

Međutim, po običaju, diplomatske aktivnosti ne trpe. Delegacija Narodne skupštine, predvođena Marinom Raguš, predsednicom Odbora za spoljne poslove, posetila je Narodnu Republiku Kinu.

Posetili su Muzej istorije Komunističke partije Kine, China Railway Group u Pekingu i Zabranjeni grad. Raguš, vođa ove ekskurzije, uručila je pozivno pismo predsedniku Nacionalnog narodnog kongresa Kine, Zhao Lejiju, od predsednice Skupštine Brnabić.

Tokom ove posete takođe je utvrđeno da su "obe zemlje posvećene nastavku pre svega iskrene, prijateljske i plodonosne saradnje uspostavljene na najvišem nivou, od strane predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga".

 

Parlamentarna beležnica: Slike u ogledalu

[30.05.2024.]

Ponestaje duhovitih načina da se kaže da u Skupštini nema aktivnosti. Iskrivljena slika stvarnosti. 

 

(VRLO) KRATAK PREGLED

Redovno prolećno zasedanje počelo je prvog radnog dana u martu i, prema Ustavu, ne može trajati duže od 90 dana, što znači da mu se kraj bliži. Ova činjenica prolazi nezapaženo u izbornom haosu. 

Od početka redovnog prolećnog zasedanja poslanici su se u plenumu sastali tri puta, a radili ukupno pet dana.

Prva sednica redovnog prolećnog zasedanja počela je 22. Aprila, a završila se 23. aprila. Dnevni red je imao samo jednu tačku - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Njegov cilj je bio da se počne sa pripremama za lokalne izbore 2. juna - ove izmene su omogućile raspisivanje izbora u 87 opština koji će se održati zajedno 2. Juna.

Drugi sastanak poslanika u plenum tokom redovnog prolećnog zasedanja bila je zapravo prva posebna sednica u ovom zasedanju. Počelo je 1. maja, a završilo se 2. maja. Poslanici su izabrali 31 ministra, od kojih su mnogi već poznati javnosti (prim.aut. Parl.belež. 2. maj - Nema odmora dok traje obnova).

Treći, i poslednji u ovom zasedanju, sastanak poslanika u plenum je bila druga sednica, koja je počela i završila se 10. maja. Poslanici su usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Izmene su bile direktan rezultat dogovora između parlamentarnih grupa (prim.aut. Parl.belež. 16. maj - Odugovlačenje).

Moglo bi se reći da poslanici uskoro idu na (ne)zasluženi letnji raspust, međutim za to ne postoje garancije. Skupština nema godišnji plan rada (iako je propisan Poslovnikom, čl. 28), pa je njen raspored često nepredvidiv i haotičan. Vanredno zasedanje može biti sazvano bilo kada.

 

ŠTA JE ISTINA?

Jedine koje nisu zapostavljene su diplomatske aktivnosti. Predsednica Skupštine i poslanici su se sastajali sa stranim delegacijama i prisustvovali multilateralnim sastancima, među kojima se posebno istakla Parlamentarna skupština NATO. Nakon ovog učešća usledilo je saopštenje za javnost povodom dodele statusa pridruženog člana skupštini Kosova.

Predsednica Skupštine se sastala sa članom nemačkog Bundestaga, Peterom Bejerom. Na ovom sastanku predsednica je naglasila da "će nastaviti da insistira na dijalogu sa opozicionim strankama u parlamentu i da su prvi rezultati dijaloga formiranje skupštinskih tela koja rade na unapređenju izbornog procesa i sprovođenju preporuka ODIHR-a”.

Pomenuto telo je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa koja je trenutno na pauzi iniciranoj od strane vladajuće većine. Radna grupa se sastala ukupno sedam puta, od čega su tri neuspešna pokušaja glasanja o predlozima zakonskih rešenja. Njen rad blokiran je od strane vladajuće većine, kako aktivno tako i pasivno. Lokalni izbori 2. juna biće održani pod istim zakonodavnim okvirom kao i prethodni (prim.aut. Parl.belež. 23. maj - Ništa novo, 16. maj - Odugovlačenje)

 

Parlamentarna beležnica: Ništa novo

[23.05.2024.]

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa na pauzi iniciranoj od strane vladajuće većine. Parlament u zatišju.

 

VIŠE SREĆE SLEDEĆI PUT

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa održala je svoj prvi sastanak 2. maja, a zatim drugi sastanak 7. maja, 9. maja, 10. maja, 13. maja (prvi pokušaj glasanja o predlozima pravnih rešenja), 14. maja (drugi pokušaj glasanja) i 17. maja (treći pokušaj glasanja).

Tako je, manje od mesec dana nakon što je formirana, Radna grupa na pauzi iniciranoj od strane vladajuće većine. Zahvaljujući taktičkom odlaganju, Radna grupa nije postigla nikakav dogovor, a samim tim nisu preduzeti nikakvi početni koraci za pokretanje promena u izbornom procesu.

(prim.aut. Međutim, ne bi bilo prvi put da privremeno radno telo Narodne skupštine padne u zaborav. Anketni odbor formiran da utvrdi okolnosti i činjenice koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u Mladenovcu održao je svoj prvi sastanak 18. jula 2023. godine, da bi bio suspendovan anonimnim saopštenjem 21. jula - Parl.belež. od 27. jula 2023. - Težak udarac)

Osim amandmana na Zakon o jedinstvenom biračkom spisku (prim.aut. koji su bili rezultat direktnog dogovora između poslaničkih grupa, i nemaju veze sa Radnom grupom - Parl.belež. 16. maj - Odugovlačenje), lokalni izbori 2. juna će se održati pod istim zakonodavnim okvirom kao i prethodni izbori.

 

DRUGOVI

Sama Narodna skupština je u zatišju - nema plenarnog zasedanja, nema sednica odbora, čak ni konferencija za štampu. Izgleda da su poslanici zauzeti kampanjom na lokalnom nivou.

Međutim, predsednica Narodne skupštine ne dopušta da diplomatski odnosi pate zbog predstojećih izbora. Brnabić se sastala sa članom Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i sekretarom Komiteta opštine Peking, Yin Li-jem, kao i sa ambasadorom Kipra i ambasadorom Tunisa u Srbiji.

 

Parlamentarna beležnica: Odugovlačenje

[16.05.2024.]

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku izmenjen. Radna grupa za unapređenje izbornog procesa (pokušava da) radi vredno. Odbori onako.

 

NA BRZAKA

Druga sednica redovnog prolećnog zasedanja održana je u petak, 10. maja. Iako je dnevni red imao pet tačaka, jedna je bila zvezda - Predlog Zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ove izmene su rezultat dogovora između poslaničkih grupa i razlog zašto je ova sednica sazvana (prim.aut. iako bi moglo izgledati da je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa radila na tome, nije - radi se o direktnom dogovoru između poslaničkih grupa).

Ključna izmena je sledeća: građani koji su promenili prebivalište u prethodnih 11 meseci ne mogu glasati na novoj adresi, već na prethodnoj. Usvojena je nakon kratke diskusije sa 153 glasa za i 8 protiv, bez uzdržanih.

Na koga se odnosi ovo ograničenje? Politički dogovor je da se odnosi na građane koji su promenili prebivalište između 3. jula 2023. i 3. juna 2024. godine. 

Birački spisak se zatvara 17. maja pred lokalne izbore 2. juna, tako da su poslanici morali biti brzi i agilni u usvajanju ovih izmena.

Nadležnost Radne grupe za unapređenje izbornog procesa proširena je 11. maja. Članovi dobijaju ograničen i kontrolisan uvid u birački spisak radi nadgledanja primene novog zakona. (prim.aut. postoji nesigurnost u vezi sa sprovođenjem i nadgledanjem akcija Ministarstva unutrašnjih poslova za određivanje ovih pojedinaca i naknadne izmene u jedinstvenom biračkom spisku, koje treba da budu gotove do 17. maja.)

Međutim - dok se čini da stvari napreduju, iza kulisa se dešavaju opstrukcije.

 

RAZVLAČENJE

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa (prim.aut. Parl.belež. 9. maj - Nova Vlada, stari ministri) održala je svoj prvi sastanak 2. maja, a zatim drugi 7. maja, 9. maja, 10. maja i 13. maja. Grupa do danas nije postigla nikakav dogovor, a njen rad je opstruiran od strane članova koji predstavljaju vladajuću većinu.

Teme kojima se Radna grupa bavi su brojne: unapređenje stanja medija u zemlji kroz izmene unutar REM-a, pritisci na birače i kako ih smanjiti kroz aktivnosti državnih organa, kao i kako regulisati finansiranje kampanje kako bi se obezbedila transparentnost. Osim toga, tu je i nekoliko drugih pitanja usmerenih ka unapređenju izbornog procesa u skladu sa preporukama koje je dao ODIHR nakon izbora 17. decembra i prethodnih izbora treba da bude adresirano.

Predloge su dominantno pripremili članovi civilnog društva u Radnoj grupi, tri opozicione poslaničke grupe i manjinske stranke, ali niko od članova vladajuće većine.

Radna grupa je trebalo da glasa o ovim temama 13. maja, ali je vladajuća većina zatražila produženje roka za razmatranje predloga za izmene zakona koji regulišu navedene teme, bez jasnog razloga i preciziranja koliko vremena im je za to zapravo potrebno.

 

MOŽE LI BITI?

Iako se sve vrti oko izbora, postoji neka prividna aktivnost u odborima.

Na primer, Odbor za kontrolu službi bezbednosti održao je svoju prvu sednicu 10. maja. Poslanici su glasali za predsednika i zamenika predsednika odbora - oba dolaze iz vladajuće većine (poslaničke grupe AV – Srbija ne sme stati i SPS, tim redom).

Druga sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove imala je isti dnevni red i vrlo sličan rezultat - i predsednik i zamenik predsednika dolaze iz poslaničke grupe AV – Srbija ne sme stati.

 

Istraživanje o procjeni potreba uključenosti parlamenata Zapadnog Balkana u Berlinski proces

[14.05.2024.]

Uloga parlamenata u Berlinskom procesu i široj integraciji zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je ključni aspekt razvoja regiona. Parlamenti su glavna institucija koja predstavlja glas građana i uvijek treba raditi za dobrobit svojih birača. Regionalni razvoj bi unapredio živote građana u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu. Međutim, uloga parlamenta je često na nacionalnom nivou i ova uloga je samo ograničeno prisutna u regionalnim okvirima. Berlinski proces potvrđuje da su parlamenti retko uključeni u potpunosti u regionalne inicijative.