Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Predsednik Narodne skupštine sazvao Petnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[10.01.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je, na zahtev Vlade, Petnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za utorak, 11. januar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za tu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID – 19, izazvane virusom SARS – COV – 2.

Sednica će biti održana u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

Parlamentarna beležnica: Koja je ovo godina?

[04.01.2022.]

Poslednja radna nedelja parlamenta u prethodnoj godini mogla je da deluje zbunjujuće svakome ko nije upućen u dinamiku razmatranja godišnjih izveštaja nezavisnih institucija. U skladu sa lošom praksom koja se uspostavlja,  kojoj je prethodila još gora praksa ignorisanja izveštaja u plenumu, poslednja nedelja 2021. godine je bila posvećena razmatranju izveštaja nezavisnih institucija koji su se odnosili na 2020. godinu. 

Tako se na primer direktor Agencije za sprečavanje korupcije osvrnuo na parlamentarne izbore iz juna 2020. godine, na osnovu kojih je aktuelni – a sa približavanjem aprilskih izbora već odlazeći – saziv Skupštine konstituisan. Nadrealno su zvučali i ostali izveštaji koji su, kao i 2020. godina, bili obeleženi početkom pandemije i proglašenjem vanrednog stanja. Razmatrani su i godišnji izveštaji Poverenika za inormacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. 

Evidentno je da su izveštaji razmatrani isključivo kako bi se ispunila forma. Aktuelna vlast će dobiti još jedan argument kada se bude razgovaralo o vladavini prava, podeli i međusobnoj kontroli grana vlasti, te ulozi i položaju nezavisnih institucija. Ono višegodišnje potpuno ignorisanje (u periodu od 2014. do 2018. godine) je stvarno bilo teško odbranjivo. Ovako je bolje i pametnije. Otvara klastere. Cilj ovog saziva i 2021. godine u Narodnoj skupštini bilo je besprekorno ispunjavanje forme.

Ali suštine nigde nema. I nema je odavno. Svaka preporuka nezavisnih institucija sadržana u izveštajima, a koja bi vodila boljem radu izvršne vlasti, je u potpunosti obesmišljena ukoliko Narodna skupština, čija je osnovna funkcija kontrola te izvršne vlasti, te preporuke razmotri poslednjeg radnog dana u godini. 

Dok su nezavisne institucije u ovom trenutku već uveliko u poslu pisanja izveštaja za 2021. godinu, imajući u vidu ovo iskustvo ignorisanja koje je preraslo u promišljenu marginalizaciju, a još dodajći izbore koji će kao i uvek „pojesti“ dobar deo godine kada je u pitanju rad državnih organa, mogu se sa pravom zapitati kada će opet biti „gosti“ Narodne skupštine. A trebalo bi da budu rado viđeni gost, jer parlament nema prirodnijeg saveznika u poslu kontrole Vlade. Ali ovaj, skoro pa jednopartijski, saziv nije zainteresovan za kontrolu rada ministara i premijerke. Možda samo ima žaljenja zašto prilike da se ugosti predsednik Republike nisu češće. A i fokus je odavno već na izborima, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“

Neki ekonomski stručnjaci su u svetlu izbora sagledali i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je Narodna skupština usvojila prethodnog dana, a kojim je roditeljski dodatak za dobijanje prvog deteta u 2022. godini povećan čak 3 puta. Još jedna podsticajna mera koja je privukla pažnju javnosti je i pomoć mladim majkama u sticanju prve nekretnine. Narodni poslanici su isticali da “novca ima dovoljno”, dok je nadležni ministar izneo sumornu statistiku da očekuje da bi u Srbiji 2021. godine  razlika izmedju broja umrlih i živorodjenih mogla da bude 70.000. Ali ne treba steći utisak da je taj dan bio posvećen nekom temeljnom razmatranju mera populacione politike. Predsednik Republike je najavio tu meru – ta mera je usvojena. Tako, čini se, izgleda proces kreiranja javnih politika. 

Istog dana na dnevnom redu se našao i set zakona koji su posledica postignutih sporazuma Albanije, Severne Makedonije i Srbije u okviru regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”. Zakoni bi trebalo da bitno olakšaju međusobnu trgovinu hranom, pristup tržištu rada i pristup elektronskim uslugama državljana sve tri zemlje. Nadležni ministri su delovali ubedljivo. “Zato je jako važno da ceo ovaj prostor, ove tri zemlje, u razmeni hrane, koji je do sada vredeo neko oko 450 miliona evra, sve zemlje, bilo ko bilo s kim, kada razmenjuje hranu i trguje hranom da naraste do milijardu evra. To je prostor, koji je prosto neverovatan. Sa ovim nepostojanjem kontrola na graničnim prelazima, ta stvar će biti znatno ubrzana. Još kada budemo uspeli da napravimo zeleni koridor, tzv. traku posebnu „Open Balkan“. To je jedan građevinski projekat, mora da se napravi to, to mora fizički da se izgradi. U ovom trenutku je to nemoguće pustiti u funkciju na taj način. Zamislite kako će onda stvari da idu. Zamislite koliko će biti privilegija trgovaca, špeditera, privrednika, vozača kamiona, da stane u posebnu traku i ne mora da čeka na šest, sedam kilometara dugu kolonu koja se često znala napravili kao takva.”

Fokus je jasno i nedvosmisleno na ekonomiji, olakšavanju kretanja ljudi, robe i kapitala, te na finansijskoj koristi kojima se sve tri zemlje mogu nadati.“Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.”

Zapravo, obrazloženja koja smo mogli čuti u parlamentu su zaličala na početne ideje, od pre nekoliko decenija, koje su dovele do stvaranja Evropske unije. Možda su regionalni lideri, čekajući Brisel koji se uvek čini nedostižnim, odlučili da probaju da primene sličan “recept” i na Zapadnom Balkanu. Ali “recept” za kreiranje ove politike je bio isti kao i u slučaju usvojenih mera za podsticanje nataliteta. Predsednik Republike  se zalaže za inicijativu i potpisao je sporazume – ti zakoni su usvojeni. 

U takvom sistemu svrsishodnost i kvalitet samog zakona postanu manje bitni. Jer kada javne politike nisu produkt sistemskog delovanja institucija, već odluke jednog čoveka, njihova trajnost i izvesnost postaju upitne. Otuda deo građana nije siguran da li je povećan roditeljski dodatak održivo rešenje i da li će potrajati i nakon aprilskih izbora, kao i da li će regionalna saradnja “nadživeti” mandate lidera koji su je započeli.   


Strofa refren replika E94: Izbori su blizu

[02.01.2022.]

Kako je godina u Skupštini Srbije počela, tako se i završila. Na kraju izgleda nije ni bilo važno da li je na dnevnom redu pomoć porodicama sa decom ili izveštaji o radu navodno nezavisnih institucija. Poslanici su pokazali da je iznad svega predizborna kampanja.

 

 

 „Kao što predsednik Aleksandar Vučić kaže, ekonomija Srbije dobro napreduje, dobro napredujemo u svim oblastima. Nije problem u novcu, novca ima dovoljno, ali samo da nam se rađaju deca.“

„Ostalo je nešto manje od tri meseca do održavanja predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i zato je bitno da svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da podržimo politiku Srpske napredne stranke i politiku Aleksandra Vučića, jer time pokazujemo da nećemo i da ne želimo da se povlačimo pred najgorima, a ti najgori jesu koji su nas 2012. godine doveli do potpunog ambisa.”

„Vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nam garantuje da ćemo za naše građane, našu decu i sve generacije koje dolaze raditi u još bolje i još većem interesu za bolje sutra naše zemlje, naše Srbije.”

 „Naši funkcioneri dostojanstveno trpe i uvrede i pretnje. Ali, to nije rešenje. Rešenje je da nadležne državne institucije odreaguju i da se svaki građanin Srbije oseća zaštićeno. Zašto? Zato što mi iz SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem borimo se za jaku Srbiju, za modernu Srbiju, borimo se za budućnost naše Srbije, za svu našu decu, zato što je nama Srbija na prvom mestu. „

„Međutim, mi kao predstavnici SNS, predvođeni politikom Aleksandra Vučića, trudimo se na sve načine da vratimo poverenje građana Republike Srbije u sve institucije, tako i u institucije pravosuđa.“

 

Redovno zasedanje je završeno, a poslanici će imati još nekoliko vanrednih sednica pre raspisivanja izbora da se još koji put preporuče onome ko pravi izbornu listu.

 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


COUPLET CHORUS REBUTTAL E94: THE ELECTIONS ARE CLOSING IN…

[02.01.2022.]

The year in the Assembly of Serbia began in the same way it is ending now. At the end of the day, it did not seem to matter whether helping families with children or reports on the work of supposedly independent institutions were on the agenda. The MPs showed that the election campaign is above all.

 

 

“As President Aleksandar Vučić says, the economy of Serbia is progressing well, we are progressing well in all areas. There is no problem with money, there is enough money, we just need children to be born.“

“There are less than three months left until the presidential, parliamentary and local elections, and that is why it is important that we all vote in the upcoming elections together, to support the policy of the Serbian Progressive Party and the policy of Aleksandar Vučić, because in that way, we’ll show that we don’t want to withdraw and that we won’t withdraw before the worst ones, the ones who had brought us to the abyss in 2012.”

“The vision of the President of Serbia, Aleksandar Vučić, guarantees us that we will do the work for our citizens, our children and all generations to come in an even better and even greater interest for a better tomorrow of our country, our Serbia.”

Our officials suffer insults and threats with dignity. But that is not the solution. The solution should be an adequate reaction by the competent state institutions so that every citizen of Serbia could feel protected. Why? Because everyone from the SNS, led by Aleksandar Vučić, we are fighting for a strong Serbia, for a modern Serbia, we are fighting for the future of our Serbia, for all our children, because for us, Serbia comes first.”

“However, as representatives of the SNS, led by the policy of Aleksandar Vučić, we are trying in every way to restore the trust of the citizens of the Republic of Serbia in all institutions, including the judiciary.“

 

The regular session is over, and before the elections are announced, the MPs will have a few more extraordinary sittings to recommend themselves to the one who makes the electoral list.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Parlamentarna beležnica: Dnevni red i policijska brutalnost u Evropskoj uniji

[28.12.2021.]

Proteklu nedelju u Skupštini obeležile su dve sednice – četrnaesta sa čak 20 krajnje raznorodnih tačaka dnevnog reda i petnaesta na kojoj su narodni poslanici dobili priliku da se izjasne o još jednom kontroverznom predlogu rezolucije kojom se osuđuje „nasilje nad mirnim demonstrantima“ koje postaje „opšteprihvaćena praksa u sve većem broju zemalja EU“. 

Četrnaesta sednica je donela set različitih zakona – od onog kojim se uređuju pitanja kulturnog nasleđa, više zakona o temeljnim pitanjima obrazovanja, ali i mnoštvo različitih tema. Na dnevnom redu su se našle i izmene Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koje su rezultat međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima. Raznorodost i brojnost tema je najpre vodila organizovanju rasprave u tri zajednička pretresa, od kojih su dva bila u načelu. 

U tom mnoštvu tema čini se da je najviše pažnje dobio član 9. sada usvojenog Zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je predviđeno da će školska godina u Srbiji od sada počinjati intoniranjem himne Republike. Navedenom se usprotivio deo predstavnika nacionalnih manjina u Skupštini. A takvi razgovori, u ovdašnjem kontekstu, ne mogu proći bez spominjanja prošlosti i zločina počinjenih u ratovima. Obrazovanje kao takvo u svemu tome postane “manje zanimljiv” pasus u govoru narodnog poslanika koji je odlučio da se, koliko toliko, drži dnevnog reda. 

Na „kraju balade” izglasano je svih 20 tačaka dnevnog reda. Ko zna koliko je u njima usvojeno novih rešenja koja bi, kroz fokusiranu raspravu pripremljenih i informisanih narodnih poslanika, mogla biti bolja. O radu nadležnih odbora u ovom sazivu bolje i da ne govorimo. Oni su tu kao relikt neke prošlosti, običan korak u proceduri, možda i kao ukras. 

Petnaesta sednica je donela drugačiju vrstu uzbuđenja. Narodni poslanici su, dok ih još promene Ustava (ukoliko referendum zakazan za 16. januar dovede do njih) ne spreče u tome, izabrali 37 javnih tužilaca. Koliko je ta rasprava bila usmerena na ovaj važan zadatak pogledajte u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“

Ali najzanimljiviji deo sednice desio se na samom njenom početku. Šest narodnih poslanika iz vladajuće poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ su zatražili da se na dnevni red, po hitnom postupku, stavi i Predlog rezolucije o policijskoj brutalnosti protiv mirnih demonstranata u zemljama Evropske unije.

U samom Predlogu se konstatuje kako nasilje nad mirnim demonstrantima postaje opšteprihvaćena praksa u sve većem broju zemalja EU (Briselu, Berlinu, Parizu, Luksemburgu, Ljubljani i ostalim evropskim gradovima), uz pozivanje da vlasti u tim zemljama istraže sve slučajeve prekomerne upotrebe sile i sankcionišu sve počinioce i naredbodavce. U Predlogu se iznosi i zabrinutost zbog nasilja i maltretiranja migranata, tražilaca azila i izbeglica na spoljnim granicama Unije, uz konstatovanje da se suočavamo sa velikim nazadovanjem demokratije u pojedinim zemljama članicama EU. Konačno, u Predlogu rezolucije Narodna skupština Republike Srbije poziva sve nadležne institucije EU da otpočnu rad na temeljnim reformama i da se pozabave evidentnim nedostacima u oblasti ljudskih prava.

Šest narodnih poslanika je podržalo ovaj predlog, dok 135 poslanika nije glasalo, pa se stoga Predlog rezolucije nije našao na dnevnom redu. Navedena praksa „večitih predloga“ koji se nikada ne nađu na dnevnom redu, koliko god zbunjujuće delovala, nije retkost u Narodnoj skupštini. Tako se, prema podacima Otvorenog parlamenta, u aktuelnom sazivu Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine pred poslanicima našao čak 17 puta, a nijednom nije dobio podršku da postane tačka dnevnog reda. Zanimljivo je da su predlagači ovog akta isti narodni poslanici koji su predložili i rezoluciju o policijskoh brutalnosti u zemljama EU. 

Jasno je da je ova „kontra-rezolucija“ usledila kao odgovor na rezoluciju Evropskog parlamenta, usvojenu 16. decembra, kojom su evroparlamentarci osudili nasilje „ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv ljudi koji su mirno protestovali na ekološkim demonstracijama proteklih sedmica u Srbiji. Sličan odgovor ministra unutrašnjih poslova očigledno nije bio dovoljan. Morao se „umešati“ i parlament, koji i ovako često služi za ponavljanje i prelivanje tema koje su, u tom trenutku, bitne izvršnoj vlasti. Cilj i nije usvajanje, čak ne ni samo izjašnjavanje ili debatovanje o temi kontroverzne rezolucije. Tako parlament, umesto mesta na kojem se usvajaju sistemska, zakonska rešenja, postaje još jedna arena za slanje propulističkih poruka. Takva praksa vodi zloupotrebi parlamentarnih procedura u svrhe svakodnevne politike.

Dakle, ovakva praksa „vađenja iz fioke“ određenih pitanja i tema umnogome prati dnevnopolitički kontekst. Kontroverzne rezolucije, poput ove koja jasno odražava antievropske sentimente, verovatno nikada neće postati tačka dnevnog reda. Ona ne odražava, barem ne zvanične, stavove vladajuće većine. Ipak, ona će po potrebi, kada se prepozna trenutak za „odbranu“ i evroskepticizam, ulaziti u parlamenarnu proceduru i figurirati (u većoj ili manoj meri) kao tema rasprave. 


U susret razmatranju godišnjeg izveštaja Poverenika za 2020. godinu u Narodnoj skupštini

[28.12.2021.]

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) je u martu 2021. godine Narodnoj skupštini podneo Godišnji izveštaj za 2020. godinu o svom radu. Narodna skupština nadležna je da ovaj izveštaj razmatra i da usvoji zaključke o izveštaju.

 

U ovom tekstu osvrnućemo se na dosadašnju praksu Narodne skupštine u razmatranju ranijih izveštaja Poverenika i navešćemo neke predloge i preporuke kako Narodna skupština može da unapredi svoj rad s tim u vezi i ispolji svoju kontrolnu funkciju. Sve izneto može se primeniti i na razmatranje izveštaja drugih nezavisnih organa, uz adekvatna prilagođavanja. 

 

Kako su godišnji izveštaji Poverenika do sada razmatrani?

 

Narodna skupština godinama nije razmatrala godišnje izveštaje Poverenika. Takva tačka dnevnog reda nikada se nije pojavila u vezi sa izveštajima za 2017. godinu i nekoliko prethodnih, a na šta je ukazivano u više godišnjih izveštaja Evropske unije o napretku Srbije. 

 

Izveštaj za 2018.godinu razmatran  je tri meseca nakon što ga je Poverenik podneo, dok je izveštaj za 2019.godinu razmatran krajem decembra 2020.godine. Ovo vidimo kao korak u dobrom smeru, a nešto veći period između podnošenja izveštaja za 2019. i njegovog razmatranja može se opravdano pripisati razlozima pandemije COVID-19 i pratećih epidemioloških mera, kao i okolnosti da više meseci Narodna skupština nije bila u zasedanju zbog održavanja redovnih parlamentarnih izbora 2020. godine. 

 

Sa očekivanjem da će Narodna skupština razmatrati izveštaj Poverenika za 2020. godinu tokom redovnog jesenjeg zasedanja 2021, valja se osvrnuti na to kako su prethodna dva izveštaja razmatrana odnosno šta su bili zaključci Narodne skupštine. 

 

U zaključcima o izveštaju iz 2019.godine, Narodna skupština “konstatovala je” da je Poverenik u svom izveštaju “ukazao na stanje” u dvema oblastima iz delokruga svojih nadležnosti (pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti). 

 

Drugo, Narodna skupština “podržava Vladu da intenzivira akivnosti na odgovarajućim normativnim izmenama, posebno izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i u poboljšanju strateškog okvira u oblasti zaštite podataka o ličnosti”. 

 

Treće, Narodna skupština “Poziva Vladu da redovno podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju ovih zaključaka”.

 

Kao što vidimo, Narodna skupština u zaključcima se uopšte nije odredila prema konkretnim problemima u primeni oba zakona u nadležnosti Poverenika, niti konkretnim pitanjima u vezi sa unapređenjem propisa, na šta Poverenik ukazuje u izveštaju koji je bio predmet razmatranja Narodne skupštine.

 

Godinu dana ranije, zaključci Narodne skupštine (iz jula 2019.godine) bili su više orijentisani na sadržinu samog izveštaja Poverenika. Konkretno, Narodna skupština tada je kostatovala što i godinu dana kasnije, da je Poverenik ukazao na stanje u dvema oblastima, ali i to da je Poverenik u izveštaju ocenio da je “ostvareno stanje na polju zaštite i afirmacije prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti ograničenog napretka”.

 

Takođe, Narodna skupština je bila nešto određenija u svom “pozivanju Vlade” da primeni svoje nadležnosti. Konkretno, poziva se Vlada da donese neophodne podzakonske akte u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

 

Najdalje što je tom prilikom Narodna skupština otišla u ispoljavanju svoje kontrolne funkcije sadržano je u trećoj tački zaključaka – kada adresira problem neizvršenja Poverenikovih konačnih, obavezujućih i izvršnih rešenja, čije izvršenje treba da obezbedi Vlada. U godišnjem izveštaju Poverenika ukazuje se da Vlada to nije činila te je zaključak Narodne skupštine na prvi pogled očigledan – od Vlade Republike Srbije očekuje se da se to stanje promeni. Međutim, iako precizno izrađena, ova tačka formulisana je kao preporuka – Narodna skupština “preporučuje” Vladi da “korišćenjem zakonskih ovlašćenja” obezbedi izvršenje tih rešenja, kao i da “preko nadležnog ministarstva, primenjuje mere iz svoje nadležnosti, pokretanjem postupka za utvrđivanje odgovornosti za propuste u radu državnih organa, kao i odgovornosti funkcionera koji nisu izvršavali obaveze u skladu sa zakonom”.

 

Ovo kratko poređenje dva uzastopna zaključka Narodne skupštine u odnosu na uzastopne godišnje izveštaje Poverenika, ukazuje da Narodna skupština nije u dovoljnoj meri sprovela svoju kontrolnu ulogu. Pretragom oba godišnja izveštaja Poverenika lako se mogu pronaći mesta na kojima Poverenik ukazuje na probleme u dvema oblastima svojih nadležnosti, na koje Narodna skupština nije adekvatno reagovala. 

 

Na primer, u vezi sa odsustvom pokretanja postupka za utvrđivanje odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, izveštaj Poverenika za 2019. godinu konstatuje: 

 

“Stanje u pogledu odgovornosti za povredu prava na pristup informacijama najbolje ilustruje podatak da je nadležni organ - Upravna inspekcija u 2019. godini prekršajnim sudovima podnela samo jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka[…] Poverenik već godinama unazad ukazuje da odsustvo odgovornosti za povredu ovog prava, i to ne samo prekršajne odgovornosti, nesumnjivo ohrabruje odgovorne u organima vlasti da se tako ponašaju i dalje, u uverenju da neće snositi nikakve posledice. Osim toga, višegodišnje odsustvo pune odgovornosti za povredu prava je glavni uzrok veoma velikog broja žalbi Povereniku.”

 

Uprkos prepoznavanju istih problema u primeni zakona, Narodna skupština u razmatranju izveštaja za 2019.godinu propustila je da zauzme stav o tome. Ne samo da se više u zaključcima ne konstatuje problem na koji je ukazano oba puta: Narodna skupština propušta da se odredi prema tome da li su zaključci sa preporukama od pre godinu dana u vezi tog konkretnog problema primenjeni ili ne. Ponovimo, Narodna skupština je u zaključcima u vezi sa izveštajem Poverenika za 2018. godinu ukazala na propuste, “prozvala” Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Upravnu inspekciju u njenom sastavu i “preporučila” im kako da postupaju. Takvo postupanje očigledno je izostalo u narednih godinu dana. Čini se da se Ministarstvo oglušilo o preporuku Narodne skupštine, a da Narodna skupština nije našla za shodno čak ni da to konstatuje.

 

Sve navedeno može se primeniti i na problem na koji ukazuje Poverenik, da Vlada Republike Srbije ne obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika. Zabrinjava činjenica da Narodna skupština u razmatranju izveštaja za 2019.godinu ne nalazi za shodno da se na bilo koji način odredi prema tome da Vlada propušta da primeni svoje zakonom utvrđene nadležnosti, niti da konstatuje da se Vlada oglušila o preporuke Narodne skupštine iznete godinu dana ranije s tim u vezi. 

 

Da podsetimo, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže Povereniku da jednom godišnje podnese Narodnoj skupštini “godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.” (Član 36. Stav 1). Poverenikovi izveštaji, dakle, ne odnose se samo na obavezu Poverenika da izvesti Narodnu skupštinu o tome kako je sprovodio svoje nadležnosti, već i da Narodna skupština dobije kredibilne informacije o tome kako obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja primenjuju taj zakon. 

 

Na primer, Ustav Republike Srbije daje Narodnoj skupštini u nadležnost da “bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara” (član 99, stav 2 tačka 1). Stoga, sve što Poverenik izvesti Narodnu skupštinu o propustima Vlade, treba da bude korisno da Narodna skupština sprovede stvarnu kontrolu rada Vlade. Ovo se jednako može primeniti na kontrolu rada ministarstva u sastavu Vlade. Iz Poverenikovog izveštaja za 2019. godinu vidimo da ministarstva u 79 slučajeva nisu uradila ono što im Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nalaže – da izvrše obavezujuća, konačna i izvršna rešenja Poverenika i dostave tražene informacije od javnog značaja koje su prethodno uskratili javnosti. Na ovoj listi neslavno prvo mesto drži Ministarstvo unutrašnjih poslova sa 31 predmetom odnosno slučajem u kojima su se oglušili o obavezujuća rešenja drugog državnog organa. 

 

Šta Narodna skupština treba da uradi prilikom razmatranja izveštaja Poverenika za 2020.godinu?

 

Iz navedenog zaključujemo da je Narodna skupština propustila da kroz usvajanje zaključaka ispolji svoju kontrolnu funkciju, a time i posredno propustila da doprinese unapređenju primene i zaštite prava na pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti. 

Kako bi se ovakvo stanje unapredilo, iznosimo preporuke nadležnom odboru i Narodnoj skupštini, uključujući i narodne poslanike. 

Pre toga, navodimo ključne poruke Godišnjeg izveštaja Poverenika za 2020.godinu na koje Narodni poslanici treba da obrate posebnu pažnju:

 

U oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, Poverenik konstatuje:

 

-    Neadekvatna odgovornost organa vlasti oličena u odbijanju da se izvrše obavezujuća, konačna i izvršna rešenja Poverenika, među kojima prednjače organi u sastavu izvršne vlasti,

-    Otežavanje postupanja Poverenika, odbijanjem obveznika Zakona da Povereniku dostave dokumentaciju koja je predmet žalbe,

-    Nemogućnost upravnog izvršenja rešenja Poverenika i odsustvo aktivnosti Vlade Republike Srbije prilikom obezbeđivanja izvršenja Poverenikovih rešenja,

-    Sve veći broj slučajeva zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja,

-    Nedostaci pravnog okvira, pre svega važećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (koji je u procesu izmena i dopuna).

 

U oblasti zaštite podataka o ličnosti, Poverenik konstatuje:

 

-    Neusklađenost sektorskih propisa koji uređuju oblast obrade i zaštite podataka o ličnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao krovnim propisom u ovoj oblasti,

-    Probijanje rokova za usklađivanje sektorskih propisa sa ZZPL koje je Narodna skupština utvrdila usvajanjem ZZPL,

-    Neophodnost usvajanja nove ili ažuriranja postojeće Strategije zaštite podataka o ličnosti i donošenje Akcionog plana za njeno sprovođenje,

-    Neadekvatno postupanje javnih tužilaštava po krivičnim prijavama koje Poverenik podnosi zbog krivičnih dela u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti.

 

Prilikom razmatranja izveštaja Poverenika za 2020, nadležni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu treba da: 

 

1. Se u Predlogu zaključaka odredi prema ključnim konstatacijama iz Izveštaja, koje ukazuju na a) propuste u primeni propisa ili b) neusklađenost propisa. 

Nužan preduslov za to je da članovi Odbora prouče izveštaj u celosti i pripreme se za učešće na sednici Odbora. Ovo uključuje i postavljanje pitanja predstavniku Poverenika prisutnom na sednici, kako bi se razjasnile eventualne dileme bitne za formulisanje zaključaka.

Ukoliko Odbor nađe da neki nalazi Poverenika nisu utemeljeni, to treba u Predlogu zaključaka konstatovati i ponuditi validnu argumentaciju kojom se nalazi Poverenika opovrgavaju. U suprotnom, Predlog zaključaka treba formulisati na način da Odbor odnosno Narodna skupština ne samo da “konstatuju da je Poverenik podneo izveštaj u kome je ukazao na stanje”, već tako da se ukaže da Narodna skupština suštinski nema primedbe na sadržaj izveštaja, odnosno da svojim autoritetom koji crpi iz svog Ustavnog položaja “stoji” iza takvog izveštaja. 

 

2. Navede mere koje konkretni organi (ili grupa organa) treba da preduzmu u vezi sa konstatovanim problemima u vezi sa primenom propisa.

Mere bi trebalo da budu što preciznije, na način da postupanje po takvim merama potom može biti kontrolisano - prepoznato odnosno dokumentovano.

 

3. Utvrdi da li su ispunjene preporuke i druge mere iz prošlogodišnjih zaključaka i to konstatuje u Predlogu zaključaka. 

Da bi Odbor to mogao da uradi, potrebno je da raspolaže adekvatnim informacijama, do kojih može doći: 

- uvidom u izveštaje Poverenika odnosno upoređivanjem odeljaka koji adresiraju isto pitanje u više uzastopnih izveštaja; 

- prethodnim zahtevanjem izjašnjenja organa na koje se odnose preporuke i mere o preduzetim radnjama s tim u vezi, kao i blagovremenim razmatranjem takvih izjašnjenja.

Ukoliko odbor utvrdi da preporuke i druge mere iz prošlogodišnjih zaključaka nisu ispunjene, odbor treba da

 

4. Utvrdi da li je “prozvani” organ preduzeo sve mere iz svojih nadležnosti kako bi otklonio uočene nedostatke odnosno propuste. 

Ukoliko utvrdi da to nije slučaj, odbor treba to da konstatuje i da, u zavisnosti od nadležnosti Narodne skupštine u odnosu na konkretni organ (polazeći od Ustava RS, Zakona o Narodnoj skupštini i relevantnog sektorskog zakona) Predlog zaključaka formuliše tako da usmeri dalje mere kontrole rada, među kojima jeste i razrešenje rukovodioca organa. 

Ukoliko uvrdi da je organ preduzeo mere iz svojih nadležnosti, Odbor treba da to konstatuje u Zaključcima, uz odgovarajuću argumentaciju podložnu verifikaciji. Odbor takođe treba da razmotri odnosno izradi predlog mera kako bi se prepoznati problem otklonio (na primer, usklađivanjem propisa ili unapređenjem rada drugog nadležnog organa).

 

Zaključak

 

Iako se ove preporuke odnose na nadležni Odbor, većina preporuka može biti korisna svim narodnim poslanicima, imajući u vidu da Narodna skupština u plenumu razmatra Predlog zaključaka i odlučuje o njegovom usvajanju, ali ga može izmeniti odnosno dopuniti na osnovu predloga narodnih poslanika.

 

S tim u vezi, svaki narodni poslanik može, po objavljivanju godišnjeg izveštaja Poverenika, a pre rasprave o Predlogu zaključaka, proučiti izveštaj i postaviti poslaničko pitanje na primer ministrima u Vladi, u vezi sa konkretnim konstatacijama iz izveštaja Poverenika koje ukazuju na propuste u radu konkretnog ministarstva ili drugog organa čiji rad kontroliše Narodna skupština. Odgovor na poslaničko pitanje tako može da bude vredan materijal za eventualne nove inicijative narodnog poslanika u vezi sa sadržajem zaključaka koje Narodna skupština usvaja.

 

Ovde napominjemo da se nadležni odbor i Narodna skupština prilikom izrade odnosno usvajanja Zaključaka mogu izjasniti i o propustima organa koje Narodna skupština ne može kontrolisati neposredno. Ovo zato što se Skupština ovde izjašnjava o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, sve na osnovu nadležnosti da “prati izvršavanje zakona i drugih akata,” ne ulazeći u razmatranje načina na koje ti organi obavljaju svoje primarne nadležnosti, u odnosu na koje Narodna skupština zbog načela podele vlasti svakako ne može obavljati kontrolnu ulogu.


Bez obzira na to u kojoj meri su narodni poslanici spremni i voljni da navedene preporuke primene u svom radu, one su ovde iznete kako bi se još jednom ukazalo na neophodnost unapređenja kontrolne funkcije Narodne skupštine, afirmišući njen Ustavom definisan položaj.

 

Na kraju, predstavljene preporuke prilagođene su specifičnostima vezanim za razmatranje izveštaja Poverenika. One se uz određena prilagođavanja mogu koristiti i prilikom razmatranja izveštaja drugih nezavisnih tela, a po potrebi i u drugim povodima u kojima Narodna skupština obavlja svoju kontrolnu funkciju. 

 

Autor: Uroš Mišljenović


Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao 56. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine

[27.12.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 56. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za utorak, 28. decembar, sa početkom u 9 časova.

Na dnevnom redu Kolegijuma će biti informisanje o radu Narodne skupštine.
 

Sastanak će se održati u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, u sali 1.


Strofa refren replika E93: O preplašenim tužiocima

[27.12.2021.]

Javni tužioci u Srbiji ne poštuju zakon i plaše se da rade svoj posao, tako je bar rekao poslanik vladajuće stranke, a kolege ga nisu demantovale. Svako je pričao šta je pripremio, o lokalnim moćnicima, o opoziciji, o predsedniku.

 

 

 „Dakle, svaki tužilac koji bi se eventualno usudio da poštuje zakone ove zemlje, da sankcioniše ono ponašanje kao što smo imali prethodnih nedelja, divljanje po našim autoputevima, to se zna koji je član tačno povređen, naš i Ustav definiše i zakoni definišu da takvo ponašanje nije dopustivo, svaki tužilac koji bi se usudio da pokrene bilo kakav postupak bio bi proglašen za slugu režima, bio bi najstrašnije provučen kroz medijsko blato. I onda mi dolazimo u situaciju da tužilac kaže – ne moram ja baš da poštujem zakon, ne moram da poštujem sve ono što je moja ustavna i zakonska obaveza, neka to neko drugi radi.“

„Zato nam treba tužilaštvo koje je nezavisno, koje je sposobno da se obračuna sa tim koji naprave kriminal i kažu – ne možete nam ništa, jer smo mi tajkuni, jer smo mi vlasnici kapitala, jer smo mi neki koji imamo spregu sa nekim lokalnim moćnicima i mi možemo da vas trujemo, mi možemo da vas ubijamo, mi možemo da vam nanosimo štetu.“

„Smatram da je jaka Srbija koja je predvođena politikom Aleksandra Vučića jedini garant nastavka napretka i zbog toga - Živela Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem!“

 „Zašto jedan reditelj, verovatno nije dobio novac za svoj projekat, preti smrću i kaže da gospodin Vučić treba da završi kao što je završila porodica Čaušesku u Rumuniji? Sramota jedna. Taj čovek treba da odgovara. Kome on preti? Predsedniku države? Sramotno. Zašto je Vučić kriv? Zato što je napravio 400 km auto-puteva?“

 „Stalno su im u glavi sendviči koje jedu ljudi koji pođu negde, koji putuju da podrže 13. rođendan, recimo, SNS. Ja im obećavam besplatan prevoz i besplatne sendviče. Dobiće i prevoz i sendviče da im pokažem te autoputeve. Moramo putovati nekoliko dana, jer urađeno je 400 kilometara autoputeva.“

 

Na ovoj sednici novi mandat poveren je i dosadašnjem tužiocu za organizovani kriminal Mladenu Nenadiću čije je ime pomenuto samo kad se čitao predlog. Kao uspeh ove vlasti jeste navedeno hapšenje kriminalne grupe Veljka Belivuka, ali su poslanici ponovo uspeli da ni o jednom od 37 kandidata za tužioce ne iznesu ni jedan konkretan podatak.

 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


COUPLET CHORUS REBUTTAL E93: ON PETRIFIED PROSECUTORS

[27.12.2021.]

Public prosecutors in Serbia do not respect the law and are afraid to do their job, at least that is what the MP of the ruling party said, and his colleagues did not deny it. Everyone talked about what they had prepared, about local powerful people, about the opposition, about the President.

 

 

“So, any prosecutor who would possibly dare to respect the laws of this country, to sanction that behaviour we saw in previous weeks, savagery on our motorways – and we know exactly which article was violated – as our Constitution and laws define such behaviour impermissible, any prosecutor who would dare to initiate any procedure would be declared a servant of the regime, they would be most dreadfully dragged through the media mud. And then we come to a situation where the prosecutor says – I don’t really have to respect the law, I don’t have to respect everything that falls in my constitutional and legal obligation, let someone else do it.“

“That is why we need a prosecutor’s office that is independent, that is able to deal with those who commit crime and say – you can’t do anything to us, because we are tycoons, because we are the owners of capital, because we are some who have a connection with some local powerful people and we can poison you, we can kill you, we can harm you.“

I believe that a strong Serbia, led by the policy of Aleksandar Vučić, is the only guarantor of continued progress and because of that – Long live Serbia, led by our President Aleksandar Vučić!“

“Why did one director, who probably didn’t get the money for his project, issue death threats and say that Mr. Vučić should end up like the Ceaușescu family in Romania did? Shame on you. That man should answer. Who is he threatening? The President of the country? It’s such a disgrace. What is Vučić guilty of? Of having built 400 km of motorways?“

“They constantly go on about sandwiches that people who go somewhere eat, those who travel to celebrate the 13th birthday of the SNS, for example. I promise them free transportation and free sandwiches. They will also get transportation and sandwiches to see those motorways. We have to travel for a few days though, because 400 kilometres of highways have been built.“

 

At this sitting, the new mandate was entrusted to the former prosecutor for organised crime, Mladen Nenadić, whose name was mentioned only when the proposal was read. The arrest of Veljko Belivuk’s criminal group was quoted as a success of this government, but the MPs again managed not to present any specific information about any of the 37 candidates for prosecutors.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.  


Ivica Dačić sazvao Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[23.12.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu za sredu, 29. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Izveštaj o radu za 2020. godinu, koji je podnela Agencija za sprečavanje korupcije sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 15. decembra 2021. godine,

2. Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, koji je podnela Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 22. decembra 2021. godine,

3. Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova od 22. decembra 2021. godine i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 23. decembra 2021. godine i

4. Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 23. decembra 2021. godine

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.