Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Vremeplov čekanja: Koliko smo čekali na konstituisanje saziva Skupštine?

[13.08.2020.]

Koliko je dana najčešće prolazilo od parlamentarnih izbora do konstituisanja novog skupštinskog saziva u poslednjih 30 godina?

Narodna skupština smatra se konstituisanom potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika (član 16 Zakona o Narodnoj skupštini), a mandati novoizabranih poslanika potvrđuju se na konstitutivnoj sednici Skupštine u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora (član 27 Zakona o izboru narodnih poslanika).

Koliko smo prosečno čekali na formiranje novog saziva skupštine nakon izbora? Kada su presednici skupštine izabrani istog dana kada je konstituisana i skupština, a na čiji izbor predsedavajućeg smo najduže čekali? Saznajte u novom pregledu činjenica koji je pripremio tim Otvorenog parlamenta. 


Gojković sazvala prvu sednicu Narodne skupštine u 12. sazivu za ponedeljak, 3. avgusta

[03.08.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, na osnovu Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine, sazvala je prvu sednicu Narodne skupštine u dvanaestom sazivu za ponedeljak, 3. avgusta, sa početkom u 10 časova.

Za prvu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u dvanaestom sazivu, saglasno Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku Narodne skupštine, određen je dnevni red: Potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika Narodne skupštine, izbor potpredsednika Narodne skupštine, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine i izbor članova radnih tela Narodne skupštine.
 
Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

U junu iz skupštinskog hola poslanici vodili izbornu i bojkot kampanju

[30.06.2020.]

Da korona virus nije odložio izbore, ovog juna Skupština Srbije dobila bi novi, 12. po redu saziv od obnove višestranačja. Prema preliminarnim rezultatima već je poznato ko će biti novi „stanari“ zdanja na Trgu Nikole Pašića, ali dok se čekaju zvanični rezultati, ovog meseca skupštinske aktivnosti bilo je samo u holu.

Aktuelni saziv bio je početkom meseca doveden u sumnju jer se posle mnogo vremena desilo da trećeg juna istekne tačno četiri godine mandata skupštinskog saziva, što je izazvalo različita tumačenja, pa se moglo čuti da je saziv, a samim tim i Vlada Srbije - od tog datuma nelegitiman. Međutim, kako su stručnjaci objasnili za Istinomer, baš da ne bi došlo do ovakvih nedoumica, u zakonu jasno stoji da narodnom poslaniku kao i lokalnom odborniku, mandat prestaje tek kada novi saziv položi zakletvu.

Plenarna sala bila je prazna, ali hol nije. Njega su koristili čak i narodni poslanici  iz grupacija koje tvrde da saziv više nije aktuelan, pa se sve do 21. juna ovde vodila naizmenično izborna i bojkot kampanja, a posle toga čuli smo i analizu rezultata.

Održano je ukupno 32 poslaničke konferencija za novinare, a od tog broja, 14 puta obratio se lider pokreta Dosta je bilo. Od nedavno „suverenista“ Saša Radulović, sve do izbora 21. juna govorio je o lošim izbornim uslovima, zatvorenosti medija i neopravdanosti bojkota ukoliko u njemu ne učestvuje cela opozicija. Svestan da izbori nisu fer, Radulović je iz skupštinskog hola svakodnevno vodio predizbornu kampanju, a kada njegova lista ipak nije prešla cenzus, zatražio je da se izbori proglase neuspelim i da se raspišu novi.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, Radulović je ocenio da je na proteklim izborima došlo do masovnog falsifikovanja zapisnika i volje građana, pa je tako vlast mogla sama da odredi ko će od izbornih lista ući u Skupštinu, a ko ne. Više puta je ponovio da su poslanici tog pokreta izvršili uvid u birački materijal i utvrdili da su izbori lažirani, ali da Republička izborna komisija (RIK) nije reagovala zbog toga.

U Skupštini je samostalni poslanik Đorđe Vukadinović govorio da su „junski izbori igrokaz i režirana predstava“ i pozvao građane da bojkotuju izbore kao neslobodne i nedemokratske. On je tada upozoravao i da se epidemiološka situacija pogoršava, govorio o rizičnom derbiju pred 20 hiljada gledalaca bez mera zaštite i tražio da se izbori odlože.

Narodna poslanica Ana Stevanović, inače potpredsednica Stranke slobode i pravde, takođe je pre izbora pitala „da li se to prećutno odobrava širenje epidemije kako bi se održali predstojeći izbori“ i iznosila podatke Svetske zdravstvene organizacije da se situacija sa koronom pogoršava svuda u svetu. Bez odjeka je tada ostala paralela da je u nedelji uvođenja vanrednog stanja u Srbiji bilo daleko manje zaraženih nego pred izbore.

Poslanica iz iste stranke Marinika Tepić takođe se iz skupštinskog hola zalagala za bojkot, ali i ponovo govorila o trgovini oružjem, malverzacijama u vrhu vlasti, a krajem meseca i o „štelovanim izborima“. 

U junu je aktivan bio i poslanik Srđan Nogo, koji je najavljivao je da će u subotu pred izbore građani na platou ispred Skupštine izabrati svojih 250 poslanika koji će onda ući u Skupštinu, verifikovati mandate i izabrati novu vladu, menjati ustav i još mnogo toga. Nogo je zaista ispred skupštine proveo dva dana sa određenim brojem pristalica, ali to nije dugo trajalo.

U Skupštinu bi, kako se očekuje do kraja jula, trebalo da sednu neki novi, a i neki stari poslanici. Ogromnu većinu od preko 190 poslaničkih mesta imaće Srpska napredna stranka tako da će sa njene liste poslanici postati i oni koji to nisu očekivali. Socijalisti će ponovo biti deo parlamenta, kao i četiri manjinske stranke, dok su na prvi pogled novi poslanici Srpskog patriotskog saveza SPAS, Aleksandra Šapića. Među njima su se ipak našla i neka imena kojima neće biti prvi put da nastupaju u Skupštini Srbije, a pošto se izbori na nekim mestima ponavljaju, nije stoprocentno isključeno da cenzus pređe još jedna lista.

 

Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.


STROFA REFREN REPLIKA: 39 EPIZODA

[25.06.2020.]

Kako su protekli parlamentarni izbori 2020. godine iz ugla naše Mirjane Nikolić, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Ako biste pitali prosečnog, pa i dobro upućenog glasača u Srbiji ko je ušao u novi saziv skupštine, odgovor bi najčešće bio Vučić, Dačić i Šapić. I zaista, posle kampanje koja je više ličila na onu pred predsedničke, nego pred  parlamentarne izbore, građani su glasali za lidera, a ne za stranku i još manje za listu koja iza lidera sledi.

Aleksandar Vučić dao je ime listi na kojoj se čak nije ni našao i za svoje saborce osvojio 191 mandat. Više je imao samo SPS devedesete godine - 194, ali sa manjim procentom glasova. Dok se slavila pobeda, Vučić je obećao da se naprednjaci neće bahato ponašati i da će politički život biti pristojniji.

„Ovo znači da je narod razumeo i da zna dobro kakvu odgovornost i ozbiljnost traži u budućnosti. Znači da narod traži i od nas da se menjamo. Da pokažemo u formiranju naredne vlade da nismo bahati, da ćemo da uzimamo ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus. I sa drugih lista.”

A neke naznake kako će izgledati srpski parlamentarizam čule su se već u izbornoj noći. Lider druge po redu političke snage - SPS-a, Ivica Dačić, bio je zadovoljan što je njegova partija jedna od retkih koja je opstala.

„I kao što smo ponosni na sve ono što smo dobro uradili u prethodnom periodu naše koalicije i savezništva sa Aleksandrom Vučićem i SNS, želim da i ovde iskažem da smo mi spremni za nastavak te saradnje jer je Srbija u takvoj političkoj situaciji da je politička stabilnost jedan od važnih preduslova za to koliko će Srbija biti jaka.“ 

Potpuno nova snaga skupštine je Srpski patriotski savez SPAS, čiji lider Aleksandar Šapić u prvom govoru posle izbora nije krio da bi radije ostao na čelu opštine Novi Beograd, nego što bi se čeličio kao poslanik. Ipak, najavio je novi stil u komunikaciji i ponudio saradnju.

„Očekujem od SNS da će nastaviti da se ponaša u skladu s ponašanjem koje je imala u proteklih par meseci. I mene nije sramota da pohvalim nekoga ko se menja na bolje. I mislim da se menja na bolje. Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu da radi šta god želi i to je potpuno njihovo pravo. Ja svakako neću zatvarati svoja vrata ni pred kim, jer to nisam radio ni pre ovih izbora“. 

Najjača od manjinskih lista je Savez vojvođanskih Mađara, koji je i do sada bio deo vladajuće koalicije. Ištvan Pastor kaže da su spremni za nastavak saradnje na svim nivoima.

„Znamo pravila ponašanja što praktično znači da ćemo vežbati strpljenje i sačekati da nam se saopšti stav. Proteklo vreme nas uči da je jedino saradnja ambijent u kojem se ljudi osećaju sigurno.“

Od manjinskih stranaka biće zastupljene lista Muamera Zukorlića, SDA Sandžaka i ujedinjenih albanskih partija. U skupštini više neće biti radikali čiji su poslanici u prethodnom sazivu bili prilično aktivni, ali kojih u kampanji uopšte nije bilo. Nema ni proevropske opozicije, nekih zbog bojkota izbora za koje, kako kažu, nije bilo fer uslova, a nekih jer su njihove liste dobile podršku manju od jedan odsto birača. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


STROFA REFREN REPLIKA: 38 EPIZODA

[17.06.2020.]

Šta se u skupštinskom plenumu moglo čuti o medijima i radu novinara tokom XI saziva, poslušajte u novoj epizodI #StrofaRefrenReplika.

Narodni poslanici nisu zadovoljni radom novinara niti načinom na koji je predstavljen rad Narodne skupštine, pa često govore da mediji radije izveštavaju o svađama ili cenama u skupštinskom restoranu, a malo pažnje posvećuju zakonima i onim poslanicima koji ozbiljno rade. U plenumu se, konkretno od radikala, mogla  čuti  jedna pohvala, da od pisanih medija jedino Politika izveštava korektno, a kritika se čulo mnogo, često u paketu sa političkim protivnicima.

Na primer evo kako je poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta videla one koji tvrde da se u Srebrenici desio genocid i šta je tu jedino zasmetalo naprednjaku Ljubiši Stojimiroviću. 

„Glavni promoteri te laži su Marinika Tepić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Nataša Кandić, Antonela Riha. Pogledajte malo šta na tu temu piše ona Čongradin, ona nakaza od novinara u listu „Danas“.

“Sada ste lepo sve rekli, ali ste imali jednu suvišnu reč po meni. Nazvali ste novinara ženu nakazom. To je ono što ja kažem da trebamo da izbegavamo, jer vi se sukobljavate sa njihovim stavom gde kažu da je bio genocid.“ 

Pored lista Danas, na meti kritike često su bili nedeljnici NIN i Vreme o čijim se naslovnim stranama satima raspravljalo, povremeno Javni servis i Blic, a od elektronskih medija ubedljivo naviše uvreda pretrpela je kako je mnogo puta rečeno CIA televizija N1, posebno žestoko posle emitovanja dokumentarca Vladalac. Marjan Rističević i Aleksandar Marković.

„Ko finansira film koji ide na N1 televiziji „Vladalac“? Da li se to finansira od pretplate građana SBB-u ili se finansira od strane Baškim Ulaja, vođe tropoljske mafije, za koga smo utvrdili da je finansirao urednika ili direktora, kako se to zove, Jugoslava Ćosića?“

„Novinar u pokušaju Slaviša Lekić koji se potpisuje kao autor ovog propagandnog smeća okupio je sve tradicionalne mrzitelje Aleksandra Vučića, zamislite onu frustriranu Vesnu Mališić.”

Kritike na račun novinara najčešće je iznosio poslanik Marko Atlagić, a ipak posebno voli da citira jednog novinara koji je kolegama, kako on kaže 1953. godine ovako nazdravio. 

„Posao novinara je da uništi istinu. Onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi, šta će nam to. To je sve citat, idemo dalje. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa. Mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Mi smo intelektualne prostitutke. Završen citat. Nek se sad pronađu u ovom citatu.”

Citat je inače iz 19. veka iz govora urednika Njujork Tajmsa Džona Svintona koji je kolegama novinarima tada rekao i ovo: Kada bi neko objavio svoje iskreno mišljenje u jednom izdanju svojih novina, u roku od dvadeset i četiri sata bi izgubio posao.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 


STROFA REFREN REPLIKA: 37 EPIZODA

[06.06.2020.]

Kako su narodni poslanici u XI sazivu Skupštine pominjali nevladine organizacije i šta im je najviše smetalo u njihovom radu, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Kada narodni poslanici u Skupštini pominju nevladine organizacije, dele ih na dve grupe. Jedne su, kako kažu, ljudskopravaške, izdajničke i antisrpske i njima se uglavnom bave radikali, a druge su tzv. soroševske, stranoplaćeničke, kojima se ne može ugoditi i o njima često govore naprednjaci.

Radikalima najviše smeta što Vlada, uz crkvu i Crveni krst, izdvaja novac i za one nevladine organizacije koje pod firmom zaštite ljudskih prava u stvari sprovode antisrpsku propagandu, a kao primer najčešće navode festival albanske kulture „Mirdita. Dobar dan“. Aleksandar Šešelj pa Miljan Damjanović.

 „Videli smo koje su njihove glavne teme. Dakle, Srbi su izvršili niz ratnih zločina na Kosovu i Metohiji, etničko čišćenje. Naravno, to što je Republika Srbija, tj. srpski narod, počinila genocid u Srebrenici je nešto što je imanentno srpskom biću, jer je ono u prirodi zločinačko. To su teme koje nam serviraju već punih 20 godina Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, Jukom, Helsinški odbor, Građanske inicijative, Kuća ljudskih prava i svi ostali.

„Ja sam ovde držao lično koliko konferencija za novinare i tražio da se zabrani i manifestacija „Mirdita“ i da se zabrani finansiranje nevladine organizacije Mladi za ljudska prava.”

Srpska napredna stranka od nevladinog sektora očekivala je pohvale jer smatraju da su posle razgovora na Fakultetu političkih nauka primenili sve dogovoreno i kreirali izborne uslove bolje nego ikad. Kada su pohvale izostale, najviše je bio pogođen Vladimir Orlić i o tome po ko zna koji put govorio početkom februara.    

„Naročito se proslavila organizacija Crta. Oni ne mogu da objasne šta je loše u smanjenju cenzusa. Kažu ovi iz Crte - sad ste uzeli, promenili ste politički sistem. Pa to je već komično znate. To je već izašlo izvan kategorije bilo kakvih ozbiljnih primedbi.“

Sredinom februara Orlić se najviše nervirao što Crta, kako kaže, neće da prizna da je urađeno mnogo na poboljšanju izbornih uslova i radu skupštine.

„A što samo vodite kampanju pod naslovom „Demokratija drhti od straha, ne dajmo je“? A gde to demokratija drhti od straha? Je l’ tamo gde biramo predstavnike opozicije u nadzorne odbore i u Savet REM-a? Je l’ tamo gde opozicija drži sve medije koje hoće, i televizije i dnevne novine i nedeljnike, gde to drhte od straha? Šta je suština i šta je predloženo rešenje onih kojima ništa ne valja, kojima kada uradite sve što ste se dogovorili i to uradite najbolje u istoriji, još jednom ponavljam, u istoriji višestranačja, opet ništa ne valja.”

Uz potrebu da oceni ko je čiji, Orlić kad hoće da dokaže svoje tvrdnje ipak veruje podacima nevladine organizacije.    

„Otvorite lepo sajt Otvoreni parlament, to nije nikakva naša propaganda, to je vaša propaganda, iza toga stoji nevladina organizacija Crta, e pa pogledajte lepo šta ti vaši kažu, ko su narodni poslanici koji su u ovom sazivu bili najaktivniji, pa budite pošteni da kažete koliko među njima ima vas, predstavnika opozicije, koliko među njima ima čak onih koji su rekli da će da bojkotuju, znači godinu i nešto dana ne govore uopšte, što znači da su za tri godine uspeli da stignu na vrh te rang liste koliko su pričali, zatvarali nisu.” 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 


ŠTA JE OBELEŽILO XI SAZIV NARODNE SKUPŠTINE?

[03.06.2020.]

Skupština je u XI sazivu tek drugi put od 2000. godine iskoristila svoj “pun” mandat u trajanju od četiri godine. Rad Skupštine od juna 2016. do juna 2020. godine obeležilo je:

- Zloupotrebe procedura, deficit parlamentarne kontrole i nedostatak debate o predloženim zakonima, podnošenje stotina amandmana od strane vladajuće većine kojima je onemogućavano suštinsko učešće opozicije u plenumskoj raspravi u prvom delu saziva.
- Bojkot parlamenta od strane dela opozicionih poslanika od februara 2019. godine.
- Odloženo zasedanje i neaktivnost Skupštine tokom najvećeg dela vanrednog stanja uvedenog povodom epidemije izazvane korona virusom.
- Uvrede, zapaljiva retorika i nedolično ponašanje poslanika u plenumu, praćeno eksalacijom tenzija.
- Petostruki štrajk glađu narodnih poslanika na samom kraju XI saziva.

 

SKUPŠTINA U BROJKAMA

- 370 dana zasedanja u plenumu
- 60 redovnih sednica 
- 42 vanredne sednice

- 617 usvojenih zakona, uključujući nove zakone, izmene i dopune zakona i međunarodne sporazume
          2016: 47 usvojenih zakona
          2017: 89 usvojenih zakona
          2018: 218 usvojenih zakona
          2019: 181 usvojenih zakona
          2020: 82 usvojena zakona

- 97% usvojenih zakona predložila je Vlada (598 zakona), a preostale:
          12 su predlozi poslanika vladajuće većine
           2 su poslanici koji ne pripadaju vladajućoj većini
           5 su predlozi drugih ovlašćenih predlagača

- 14 sednica za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu: 
           2016: jedna 
           2017: jedna
           2018: pet 
           2019: pet
           2020: dve 

- 16 javnih slušanja
           2016: šest
           2017: jedno
           2018: jedno
           2019: šest
           2020: dva

 

AKTIVNOSTI POSLANIKA/CA

OBRAĆANJA

Poslanici/ce sa najviše obraćanja
     1. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka): 1504 
     2. Vjerica Radeta (Srpska radikalna stranka): 1430 
     3. Vladimir Orlić (Srpska napredna stranka): 986
     4. Aleksandar Martinović (Srpska napredna stranka): 831
     5. Nataša (Spasoja) Jovanović (Srpska radikalna stranka): 642

U ukupnom broja obraćanja poslanika u plenumu, ženski glas činio je 31%

GLASANJE                

Poslanici/ce koji su najviše glasali ZA:
     1. Blaža Knežević (Srpska napredna stranka): 815 
​     2. Dragana Barišić (Srpska napredna stranka): 815 
​     3. Borka Grubor (Srpska napredna stranka): 814
​     4. Ljiljana Malušić (Srpska napredna stranka): 814 
​     5. Milanka Jevtović Vukojičić (Srpska napredna stranka): 814

Poslanici/ce koji su najviše glasali PROTIV:
​     1. Miladin Ševarlić (nije član nijedne poslaničke grupe): 84
​     2. Đorđe Vukadinović (nije član nijedne poslaničke grupe): 44
​     3. Dragan Vesović (DVERI): 40 
​     4. Marija Janjušević (DVERI): 33
​     5. Gorica Gajić (DSS): 24

Poslanici/ce koji su najčešće bili UZDRŽANI:
​     1. Gorica Gajić (Demokratska stranka Srbije): 136
​     2. Dubravko Bojić (Srpska radikalna stranka): 126 
​     3. Olena Papuga (Liga socijaldemokrata Vojvodine): 101
​     4. Vesna Nikolić-Vukajlović (Srpska radikalna stranka): 101
​     5. Filip Stojanović (Srpska radikalna stranka): 86 

PITANJA POSLANIKA/CA

Najviše poslaničkih pitanja postavili su:
​     1. Đorđe Vukadinović (nije član nijedne poslaničke grupe): 24 
​     2. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka): 22
​     3. Boško Obradović (DVERI): 20 
​     4. Vojislav Šešelj (Srpska radikalna stranka): 20
​     5. Miroslav Aleksić (NARODNA): 17

Najviše obaveštenja i objašnjenja zatražili su:
​     1. Đorđe Vukadinović (nije član nijedne poslaničke grupe): 75
​     2. Milija Miletić (Ujedinjena seljačka stranka): 54
​     3. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka): 49
​     4. Aleksandar Marković (Srpska napredna stranka): 45
​     5. Aleksandar Šešelj (Srpska radikalna stranka): 41

KAZNE

Poslanici/ce s najvećim brojem kazni:
​     1. Radoslav Milojičić (Demokratska stranka): 13   
​     2. Boško Obradović (DVERI): 9 
​     3. Balša Božović (Demokratska stranka): 7
​     4. Marko Đurišić (Socijaldemokratska stranka): 7

Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni:
​     1. Saša Radulović (Dosta je bilo): 109,617 dinara,
​     2. Radoslav Milojičić (Demokratska stranka): 106,022  dinara,
​     3. Marko Đurišić (Socijaldemokratska stranka): 85,191 dinara. 


SAOPŠTENJE: Mnogo zakona i malo dijaloga tokom četvorogodišnjeg mandata XI skupštinskog saziva

[03.06.2020.]

Mandat XI skupštinskog saziva, formiranog na današnji dan pre 4 godine, obeležili su nedostatak kvalitetne debate, zapaljiva retorika, nedolično ponašanje poslanika, zloupotrebe procedura i bojkot rada parlamenta u koji je stupio deo poslanika opozicije. U ovom sazivu, tek drugom koji je trajao pun mandat od 2000. godine,  poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazuje analiza inicijative Otvoreni parlament.

Nedostatak dijaloga i neprimereno držanje poslanika doprineli su daljem urušavanju poverenja građana u najviše zakonodavno telo. Otvoreni parlament već godinama apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, čime bi se napravio početni korak ka kvalitetnijoj debati u plenumu i većoj političkoj odgovornosti.

Inicijativa Otvoreni parlament je u julu 2019. godine sačinila i set preporuka za rešavanje hroničnih problema parlamenta. Set od 46 preporuka, kao polazna osnova za dugoročnije pozitivne promene,  odnosi se na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama.  

Intenzivna zakonodavna aktivnost obeležila je rad ovog saziva. Usvojeno je  617 zakona, kojima je u 97 odsto slučajeva Vlada bila predlagač. Poslanici su predložili 14, a drugi ovlašćeni predlagači pet zakona koji su bili i usvojeni.  

Kontrolnu funkciju parlament je vršio površno i gotovo simbolično. Do sredine 2019. veoma retko su korišćeni kontrolni mehanizmi kojima Skupština raspolaže. Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, upućena premijeru i drugim predstavnicima Vlade, bila su daleko od redovne prakse - čula su se po jednom u 2016. i 2017. godini,  da bi u 2018. i 2019. poslanici po pet puta imali priliku da  postavljaju pitanja izvršnoj vlasti, kao i dva puta u prvoj polovini 2020. Najviše poslaničkih pitanja (24) postavio je Đorđe Vukadinović, koji nije član nijedne poslaničke grupe, a slede ga Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke s 22 i Boško Obradović iz Dveri s 20 pitanja. 

Izvesna poboljšanja beleže se od juna 2019. kada su u plenumu, posle četvorogodišnje pauze, razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, posle čega su češće organizovana i javna slušanja i sednice za poslanička pitanja. Pomak je napravljen i omogućavanjem poslanicima da imaju dovoljno vremena da se pripreme i razmotre predlog zakona o budžetu. 

Specifičnost ovog saziva je i bojkot skupštinskih sednica kome je u februau 2019. pribegao deo opozicionih poslanika, nezadovoljnih odnosom skupštinske većine prema njima. Usled toga izostalo je u još većoj meri suočavanje argumenata u vezi sa zakonskim rešenjima. Najaktivniji poslanici bili su Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke sa 1.504 obraćanja, Vjerica Radeta iz SRS sa 1.430 i Vladimir Orlić  iz SNS sa 986 obraćanja. Tokom ovog skupštinskog saziva najčešće, odnosno 13 puta je kažnjavan Radoslav Milojičić, te Boško Obradović (Dveri) i Saša Radulović (Dosta je bilo) po 9 puta. Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni su Saša Radulović sa 109,617 dinara i Radoslav Milojičić sa 106,022 dinara.


STROFA REFREN REPLIKA: 36 EPIZODA

[03.06.2020.]

Na današnji dan pre četiri godine konstituisan je 11. saziv Narodne skupštine, a šta ga je obeležilo poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Za 11. saziv Narodne skupštine pre svega uspeh je što je završio pun četvorogodišnji mandat. Održano je 60 redovnih i 42 vanredne sednice, u plenumu se zasedalo 370 dana,  usvojeno je 617 zakona, a premijer i članovi Vlade 14 puta su poslednjeg četvrtka u mesecu direktno odgovarali na pitanja poslanika, najviše u poslednjoj godini mandata. Takođe, tek kod usvajanja poslednjeg budžeta potpuno je poštovana procedura, bio je jedina tačka dnevnog reda i bilo je dovoljno vremena za raspravu. To je na žalost učinjeno tek kad je deo opozicije od usvajanja budžeta prethodne godine započeo bojkot skupštine rekavši da je parlament postao „paravan demokratije“, da se u njemu ponižava opozicija i nema dijaloga o važnim temama. 

Rad ovog saziva pored bojkota, obeležila je zloupotrebe procedura, podnošenje stotina istih amandmana, isključivanje mikrofona i kažnjavanje opozicionih poslanika i na kraju - štrajk glađu petoro poslanika ispred Skupštine Srbije. Evo samo delića izrečenog u plenarnoj sali.

„Donosim vam poštovane kolege narodni poslanici kamen sa Kosova i Metohije…Izvinite što ću vas prekinuti, jel to kamen? Da. Ne smete da unosite to u salu. Kamen sa Kosova i Metohije? Ne smete da unosite kamen u salu. Ali ovo je iz pesme Đure Jakšića „Otadžbina“, i ovaj kamen zemlje Srbije….Ne možete to da radite, molim vas iznesite kamen.“

„To što vi kažete hvala penzionerima, vi to okačite mačku o rep“.

„Dragan Đilas je prihodovao 619 miliona evra, tu je odgovor gde su penzije“.

„Lažete da sam ja špijun!“

„Kučko sram te bilo“.

„Nema marihuane ali među onih milion koka, postoje koke špijuni i koke nosilje“.

„Čestitam, skidam kapu“.

„Pozivam službe da primene mere“.

„Oterajmo taj ološ na smetlište istorije“.

„Povampiren fašizam“.

Posle ovakve atmosfere, nije neočekivano što su na kraju mandata poslanici pokušavali štrajkom glađu da privuku pažnju na svoje ideje, a zahtevali su od rasprave o Kosovu, preko odlaganja izbora, pa sve do apela tužilaštvu da počne da radi. Odnos snaga se iz skupštinske sale  preslikao i na stepenište, pa su poslanicima vlasti zahtevi ispunjeni, a poslanicima opozicije nije ni jedan.

Od ostalih tema izdvajamo da je ovaj saziv usvojio novi zakon o većoj zastupljenosti žena na izbornim listama, ali ne i dugo najavljivani  zakon o rodnoj  ravnopravnosti. U skupštinskim odborima liderstvo je donekle ravnopravno - muškarci su na čelu 12, a žene vode osam odbora. U političkim partijama muškarci bez konkurencije,  od 14 poslaničkih grupa, oni vode čak 10.

Pošto se veći deo opozicije više od godinu dana nije čuo u plenumu, najčešće je govorio Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke, Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke i Vladimir Orlić iz Srpske napredne stranke. Najviše puta  kažnjeni su Radoslav Milojičić i Balša Božović iz Demokratske stranke kao i Boško Obradović iz Dveri, a najviše novca za kazne izdvojio je lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 


Maj u Skupštini: Iz vanrednog stanja u štrajkove glađu

[01.06.2020.]

U Skupštini Srbije u ovom sazivu svako malo pa se nešto dešava “prvi put u istoriji”. I sada na kraju mandata sećamo se celodnevnih dopuna dnevnog reda, bezbrojnih istih amandmana koje vlast podnosi sama sebi, bojkota dela opozicije koji je trajao više od godinu dana, poslaničkih klubova koji nisu ni nalik onima sa početka, vanrednog stanja koje Skupština proglašava naknadno. Ovog maja ipak nešto potpuno novo - petostruki štrajk glađu narodnih poslanika, dvoje iz vlasti i trojice iz opozcije.

Tek što su krajem aprila potvrdili odluku o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, narodni poslanici sastali su se šestog maja, simbolično na Đurđevdan, da to vanredno stanje ukinu. Uz odluku o ukidanju vanrednog stanja, poslanici su na istoj sednici usvojili i zakon o važenju uredaba kojim su ukinute mere iz 11 uredaba i istovremeno produženo važenje mera iz 15 uredaba koje je Vlada donela za vreme vanrednog stanja. Ipak, o zakonu i merama se nije mnogo čulo tokom rasprave u plenumu koja je obilovala uvredama, optužbama i etiketiranjem političkih neistomišljenika.

Pre nego što je sednica i počela, u salu je uz zvuke pištaljke ušao lider Dveri Boško Obradović koji je, kako je kasnije rekao “dao podršku akciji bukom protiv diktature”, ali i najavio da svoj poslanički mandat neće završiti mirno. Boška je obezbeđenje gotovo iznelo i to su slike koje nismo gledali još od devedesetih godina, kada je tako iz sale iznošen najčešće Vojislav Šešelj. Samo dva dana kasnije, Boško Obradović nastavio je svoj, da ga nazovemo “performans” na ulaznom stepeništu Parlamenta, gde je doveo svoje pristalice i verbalno, a neki kažu i fizički se sukobljavao sa poslanicima i ministrima. Najdeblji kraj izvukao je sako poslanika Marjana Rističevića, a tog dana u Skupštini, počev od predsednice Maje Gojković pa do poslanika vladajuće koalicije redom, svi su ponavljali da je na delu fašizam. Iako bez konkretnih dokaza da je baš Boško Obradović pocepao pomenuti sako, u plenumu su izgovorene reči poput “horde fašista”, “vucibatine”, “čist ogoljen fašizam Hitlerovskog i ustaškog tipa”, “gnusni monstruozni čin”, ali opomena nije bilo, pa je i ovaj način komunikacije delovao ne samo dozvoljen nego i poželjan. U diskusiji se ponovo najmanje čulo o predlozima zakona zbog kojih su se poslanici i sastali na Drugoj sednici redovnog zasedanja u maju, odnosno o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika, zakona o lokalnim izborima i zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.  

U takvoj usijanoj atmosferi, sasvim neočekivano samostalni poslanika Miladin Ševarlić osvrnuo se na navodnu izjavu predsednika Srbije o mogućem priznanju nezavisnog Kosova, te tražio hitnu sednicu. Pošto na razumevanje nije naišao, a predsednica Skupštine ga je uputila da nauči poslovnik, Ševarlić je objavio da stupa u štrajk glađu. Nije prošlo ni nekoliko minuta kad mu se lider Dveri pridružio, a onda na opšte iznenađenje svih poslanika, isti čin najavili su i poslanici SNS-a Aleksandar Martinović i Sandra Božić, sa zahtevom da tužilaštvo reaguje i pokrene tužilačku istragu protiv Boška Obradovića.

Ševarlić je izdržao jedan dan, pa odustao jer su mu popularnije kolege oduzele slavu, poslanici Srpske napredne stranke izdražali su jedan odnosno dva dana, kada su im zahtevi ispunjeni i protiv Boška Obradovića pokrenut postupak. Boško Obradović je menjao i dodavao zahteve, gladovao 10 dana, pa prestao bez ijednog ispunjenog zahteva. Čak mu ni RTS nije dao toliko željeni sat da objasni zašto štrajkuje glađu.

I dok je na stepeništu jaz izmedju vlasti i opozicije postajao sve veći, u holu Doma Narodne Skupštine - potpuno druga slika. Ovog maja hol je doslovno služio kao besplatni pres centar za odlazeće narodne poslanike, od kojih mnogi koriste poslednju priliku da se obrate uz obavezan prenos na skupštinskom sajtu. Tu smo obaveštavani o predizbornim koalicijama, skupljanju potpisa, obećanjima za naredni period, kao da je nekim poslanicima tek sada postalo jasno koliko je velika privilegija biti predstavnik građana u Skupštini i šta to sve sa sobom nosi.