Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Vremeplov čekanja: Koliko smo čekali na izbor Vlade?

[11.09.2020.]

Koliko je dana najčešće prolazilo od parlamentarnih izbora do izbora premijera i formiranja nove Vlade u poslednjih 30 godina?

Prema važećem Ustavu iz 2006 (član 109), Skupština ima obavezu da u roku od 90 dana od konstituisanja izabere Vladu.

U novom pregledu činjenica koji je pripremio tim Otvorenog parlamenta saznajte kada smo najduže čekali na izbor premijera i formiranje nove Vlade, kao i da li je rok za izbor Vlade bio nekada prekršen.


SAOPŠTENJE: Odlaganje konačnog formiranja Skupštine koči rad nezavisnih institucija

[03.09.2020.]

Otvoreni parlament podseća da je prošlo tačno mesec dana od kada su potvrđeni mandati narodnih poslanika novog saziva Narodne skupštine pri samom isteku zakonskog roka, a da se Skupština od tada nije sastala nijednom niti je izabrano skupštinsko rukovodstvo. Podsećamo da su u prethodna dva saziva predsednici Skupštine izabrani za manje od nedelju dana od dana potvrđivanja mandata narodnih poslanika. 

Odugovlačenjem sa nastavkom konstitutivne sednice Skupštine nastavlja se trend urušavanja funkcionisanja Parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Ujedno, to dovodi i do niza ozbiljnih problema u funkcionisanju državnog sistema, posebno u pogledu rada nezavisnih institucija.

Usled odugovlačenja kasni se i sa izborom funkcionera nezavisnih institucija, čime se koči njihov efikasan i delotvoran rad. Time Skupština javnosti šalje lošu poruku o svom odnosu prema nezavisnim institucijama i njihovom doprinosu u sprovođenju efikasnog parlamentarnog nadzora nad radom izvršne vlasti.

Otvoreni parlament podseća da je u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, Skupština bila dužna da izabere novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti do kraja avgusta 2020. godine. Takođe, novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je usvojen pre godinu i po dana, a čija je primena počela 1. septembra 2020. godine, obavezao je Skupštinu da u istom roku izabere članove Veća Agencije za borbu protiv korupcije, koje je zamenilo dosadašnji Odbor ove nezavisne institucije. Kašnjenjem sa izborom članova Veća, odredbe novog zakona uz Skupštinu nije poštovalo i Ministarstvo pravde, koje je bilo dužno da raspiše javni konkurs za izbor članova Veća i Skupštini dostavi predlog kandidata, kako bi se postupak izbora članova Veća okončao do početka primene novog zakona.

Istekom oba ova roka, Skupština Srbije prekršila je odredbe zakona koje je sama usvojila, te propustila da spreči kašnjenje sprovođenjem delotvornog nadzora nad organima izvršne vlasti koji učestvuju u procesu izbora Veća Agencije za borbu protiv korupcije. 


Factsheet: How long did we wait for the constitution of the Assembly?

[18.08.2020.]

How many days have usually passed from the parliamentary elections to the constitution of the new parliamentary convocation in the last 30 years?

The National Assembly is considered constituted by the confirmation of the mandate of two thirds of the deputies (Article 16 of the Law on the National Assembly), and the mandates of the newly elected deputies are confirmed at the constituting session of the Assembly within 30 days of the announcement of the final election results.

On average, how long did we wait for the formation of a new assembly after the elections? When were the Speakers of the Parliament elected on the same day when the assembly was constituted, and which election of the Speaker of the Parliament did we wait the longest for? Find out in a new fact sheet prepared by the Open Parliament team.


STROFA REFREN REPLIKA: 40 EPIZODA

[14.08.2020.]

U kakvoj atmosferi je potekla Prva konstitutivna sednica na kojoj su potvrđeni mandati narodnim poslanicima? Ko je predsedavao sednicom a ko protestovao ispred Doma Narodne skupštine? Poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika. 

 

(Intoniranje himne)

U skupštinskoj sali himna Bože pravde, na stepeništu svečana garda, ispred zgrade parlamenta malobrojni ali bučni demonstranti, atmosfera u kojoj je dvanaesti saziv skupštine Srbije konstituisan dan pre isteka zakonskog roka.

Kako poslovnik i nalaže, konstitutivnom sednicom predsedavala je najstarija poslanica, devedesetjednogodišnja Smilja Tišma koja je u svom zrelom dobu prvi put sela u poslaničku klupu i prvi put, zajedno sa brojnim novim i nekim starim poslanicima položila zakletvu.

"Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi".

Predsednika i potpredsednike skupštine prvog dana poslanici nisu birali, ali je zato formirano sedam poslaničkih klubova dok su neke stranke manjina ostavile sebi prostora za dogovor o eventualnom zajedničkom klubu.

Ispred skupštine protest, ali ne onih koji su izbore bojkotivali, već pokreta Dosta je bilo koji se 21. juna borio, ali nije prešao cenzus. Grupica nevelika, a o prirodi protesta možda najbolje govori podatak da je buka bila najjača kada je u skupštinsko zdanje ulazio novi stanovnik, lider pokreta SPAS-a Aleksandar Šapić, kao i lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić. 

„Lopovi, lopovi, lopovi, lopovi!!! Izdaja, izdaja, izdaja, izdaja!!!“

Najavljeno gađanje narodnih poslanika iz pušaka za pejntbol policija je, na sreću sprečila. Opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju saopštila je da je ovakav parlament nelegitiman jer je izabran na nedemokratski način i da ga kao takav neće priznavati. 

Dominantnu većinu u novom skupštinskom sazivu od 188 poslanika osvojila je lista pod imenom predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića. Socijalisti imaju 32 mandata, SPAS Aleksandra Šapića 11, dok su ostali poslanici u parlament ušli na listama nacionalnih manjina.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

 


Vremeplov čekanja: Koliko smo čekali na konstituisanje saziva Skupštine?

[13.08.2020.]

Koliko je dana najčešće prolazilo od parlamentarnih izbora do konstituisanja novog skupštinskog saziva u poslednjih 30 godina?

Narodna skupština smatra se konstituisanom potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika (član 16 Zakona o Narodnoj skupštini), a mandati novoizabranih poslanika potvrđuju se na konstitutivnoj sednici Skupštine u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora (član 27 Zakona o izboru narodnih poslanika).

Koliko smo prosečno čekali na formiranje novog saziva skupštine nakon izbora? Kada su presednici skupštine izabrani istog dana kada je konstituisana i skupština, a na čiji izbor predsedavajućeg smo najduže čekali saznajte u novom pregledu činjenica koji je pripremio tim Otvorenog parlamenta. 


Gojković sazvala prvu sednicu Narodne skupštine u 12. sazivu za ponedeljak, 3. avgusta

[03.08.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, na osnovu Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine, sazvala je prvu sednicu Narodne skupštine u dvanaestom sazivu za ponedeljak, 3. avgusta, sa početkom u 10 časova.

Za prvu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u dvanaestom sazivu, saglasno Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku Narodne skupštine, određen je dnevni red: Potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika Narodne skupštine, izbor potpredsednika Narodne skupštine, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine i izbor članova radnih tela Narodne skupštine.
 
Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

U junu iz skupštinskog hola poslanici vodili izbornu i bojkot kampanju

[30.06.2020.]

Da korona virus nije odložio izbore, ovog juna Skupština Srbije dobila bi novi, 12. po redu saziv od obnove višestranačja. Prema preliminarnim rezultatima već je poznato ko će biti novi „stanari“ zdanja na Trgu Nikole Pašića, ali dok se čekaju zvanični rezultati, ovog meseca skupštinske aktivnosti bilo je samo u holu.

Aktuelni saziv bio je početkom meseca doveden u sumnju jer se posle mnogo vremena desilo da trećeg juna istekne tačno četiri godine mandata skupštinskog saziva, što je izazvalo različita tumačenja, pa se moglo čuti da je saziv, a samim tim i Vlada Srbije - od tog datuma nelegitiman. Međutim, kako su stručnjaci objasnili za Istinomer, baš da ne bi došlo do ovakvih nedoumica, u zakonu jasno stoji da narodnom poslaniku kao i lokalnom odborniku, mandat prestaje tek kada novi saziv položi zakletvu.

Plenarna sala bila je prazna, ali hol nije. Njega su koristili čak i narodni poslanici  iz grupacija koje tvrde da saziv više nije aktuelan, pa se sve do 21. juna ovde vodila naizmenično izborna i bojkot kampanja, a posle toga čuli smo i analizu rezultata.

Održano je ukupno 32 poslaničke konferencija za novinare, a od tog broja, 14 puta obratio se lider pokreta Dosta je bilo. Od nedavno „suverenista“ Saša Radulović, sve do izbora 21. juna govorio je o lošim izbornim uslovima, zatvorenosti medija i neopravdanosti bojkota ukoliko u njemu ne učestvuje cela opozicija. Svestan da izbori nisu fer, Radulović je iz skupštinskog hola svakodnevno vodio predizbornu kampanju, a kada njegova lista ipak nije prešla cenzus, zatražio je da se izbori proglase neuspelim i da se raspišu novi.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, Radulović je ocenio da je na proteklim izborima došlo do masovnog falsifikovanja zapisnika i volje građana, pa je tako vlast mogla sama da odredi ko će od izbornih lista ući u Skupštinu, a ko ne. Više puta je ponovio da su poslanici tog pokreta izvršili uvid u birački materijal i utvrdili da su izbori lažirani, ali da Republička izborna komisija (RIK) nije reagovala zbog toga.

U Skupštini je samostalni poslanik Đorđe Vukadinović govorio da su „junski izbori igrokaz i režirana predstava“ i pozvao građane da bojkotuju izbore kao neslobodne i nedemokratske. On je tada upozoravao i da se epidemiološka situacija pogoršava, govorio o rizičnom derbiju pred 20 hiljada gledalaca bez mera zaštite i tražio da se izbori odlože.

Narodna poslanica Ana Stevanović, inače potpredsednica Stranke slobode i pravde, takođe je pre izbora pitala „da li se to prećutno odobrava širenje epidemije kako bi se održali predstojeći izbori“ i iznosila podatke Svetske zdravstvene organizacije da se situacija sa koronom pogoršava svuda u svetu. Bez odjeka je tada ostala paralela da je u nedelji uvođenja vanrednog stanja u Srbiji bilo daleko manje zaraženih nego pred izbore.

Poslanica iz iste stranke Marinika Tepić takođe se iz skupštinskog hola zalagala za bojkot, ali i ponovo govorila o trgovini oružjem, malverzacijama u vrhu vlasti, a krajem meseca i o „štelovanim izborima“. 

U junu je aktivan bio i poslanik Srđan Nogo, koji je najavljivao je da će u subotu pred izbore građani na platou ispred Skupštine izabrati svojih 250 poslanika koji će onda ući u Skupštinu, verifikovati mandate i izabrati novu vladu, menjati ustav i još mnogo toga. Nogo je zaista ispred skupštine proveo dva dana sa određenim brojem pristalica, ali to nije dugo trajalo.

U Skupštinu bi, kako se očekuje do kraja jula, trebalo da sednu neki novi, a i neki stari poslanici. Ogromnu većinu od preko 190 poslaničkih mesta imaće Srpska napredna stranka tako da će sa njene liste poslanici postati i oni koji to nisu očekivali. Socijalisti će ponovo biti deo parlamenta, kao i četiri manjinske stranke, dok su na prvi pogled novi poslanici Srpskog patriotskog saveza SPAS, Aleksandra Šapića. Među njima su se ipak našla i neka imena kojima neće biti prvi put da nastupaju u Skupštini Srbije, a pošto se izbori na nekim mestima ponavljaju, nije stoprocentno isključeno da cenzus pređe još jedna lista.

 

Portal Danas u saradnji sa inicijativom Otvoreni parlament svakog meseca objavljuje mesečne izveštaje o aktivnostima u Skupštini Srbije.


STROFA REFREN REPLIKA: 39 EPIZODA

[25.06.2020.]

Kako su protekli parlamentarni izbori 2020. godine iz ugla naše Mirjane Nikolić, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Ako biste pitali prosečnog, pa i dobro upućenog glasača u Srbiji ko je ušao u novi saziv skupštine, odgovor bi najčešće bio Vučić, Dačić i Šapić. I zaista, posle kampanje koja je više ličila na onu pred predsedničke, nego pred  parlamentarne izbore, građani su glasali za lidera, a ne za stranku i još manje za listu koja iza lidera sledi.

Aleksandar Vučić dao je ime listi na kojoj se čak nije ni našao i za svoje saborce osvojio 191 mandat. Više je imao samo SPS devedesete godine - 194, ali sa manjim procentom glasova. Dok se slavila pobeda, Vučić je obećao da se naprednjaci neće bahato ponašati i da će politički život biti pristojniji.

„Ovo znači da je narod razumeo i da zna dobro kakvu odgovornost i ozbiljnost traži u budućnosti. Znači da narod traži i od nas da se menjamo. Da pokažemo u formiranju naredne vlade da nismo bahati, da ćemo da uzimamo ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus. I sa drugih lista.”

A neke naznake kako će izgledati srpski parlamentarizam čule su se već u izbornoj noći. Lider druge po redu političke snage - SPS-a, Ivica Dačić, bio je zadovoljan što je njegova partija jedna od retkih koja je opstala.

„I kao što smo ponosni na sve ono što smo dobro uradili u prethodnom periodu naše koalicije i savezništva sa Aleksandrom Vučićem i SNS, želim da i ovde iskažem da smo mi spremni za nastavak te saradnje jer je Srbija u takvoj političkoj situaciji da je politička stabilnost jedan od važnih preduslova za to koliko će Srbija biti jaka.“ 

Potpuno nova snaga skupštine je Srpski patriotski savez SPAS, čiji lider Aleksandar Šapić u prvom govoru posle izbora nije krio da bi radije ostao na čelu opštine Novi Beograd, nego što bi se čeličio kao poslanik. Ipak, najavio je novi stil u komunikaciji i ponudio saradnju.

„Očekujem od SNS da će nastaviti da se ponaša u skladu s ponašanjem koje je imala u proteklih par meseci. I mene nije sramota da pohvalim nekoga ko se menja na bolje. I mislim da se menja na bolje. Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu da radi šta god želi i to je potpuno njihovo pravo. Ja svakako neću zatvarati svoja vrata ni pred kim, jer to nisam radio ni pre ovih izbora“. 

Najjača od manjinskih lista je Savez vojvođanskih Mađara, koji je i do sada bio deo vladajuće koalicije. Ištvan Pastor kaže da su spremni za nastavak saradnje na svim nivoima.

„Znamo pravila ponašanja što praktično znači da ćemo vežbati strpljenje i sačekati da nam se saopšti stav. Proteklo vreme nas uči da je jedino saradnja ambijent u kojem se ljudi osećaju sigurno.“

Od manjinskih stranaka biće zastupljene lista Muamera Zukorlića, SDA Sandžaka i ujedinjenih albanskih partija. U skupštini više neće biti radikali čiji su poslanici u prethodnom sazivu bili prilično aktivni, ali kojih u kampanji uopšte nije bilo. Nema ni proevropske opozicije, nekih zbog bojkota izbora za koje, kako kažu, nije bilo fer uslova, a nekih jer su njihove liste dobile podršku manju od jedan odsto birača. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


STROFA REFREN REPLIKA: 38 EPIZODA

[17.06.2020.]

Šta se u skupštinskom plenumu moglo čuti o medijima i radu novinara tokom XI saziva, poslušajte u novoj epizodI #StrofaRefrenReplika.

Narodni poslanici nisu zadovoljni radom novinara niti načinom na koji je predstavljen rad Narodne skupštine, pa često govore da mediji radije izveštavaju o svađama ili cenama u skupštinskom restoranu, a malo pažnje posvećuju zakonima i onim poslanicima koji ozbiljno rade. U plenumu se, konkretno od radikala, mogla  čuti  jedna pohvala, da od pisanih medija jedino Politika izveštava korektno, a kritika se čulo mnogo, često u paketu sa političkim protivnicima.

Na primer evo kako je poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta videla one koji tvrde da se u Srebrenici desio genocid i šta je tu jedino zasmetalo naprednjaku Ljubiši Stojimiroviću. 

„Glavni promoteri te laži su Marinika Tepić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Nataša Кandić, Antonela Riha. Pogledajte malo šta na tu temu piše ona Čongradin, ona nakaza od novinara u listu „Danas“.

“Sada ste lepo sve rekli, ali ste imali jednu suvišnu reč po meni. Nazvali ste novinara ženu nakazom. To je ono što ja kažem da trebamo da izbegavamo, jer vi se sukobljavate sa njihovim stavom gde kažu da je bio genocid.“ 

Pored lista Danas, na meti kritike često su bili nedeljnici NIN i Vreme o čijim se naslovnim stranama satima raspravljalo, povremeno Javni servis i Blic, a od elektronskih medija ubedljivo naviše uvreda pretrpela je kako je mnogo puta rečeno CIA televizija N1, posebno žestoko posle emitovanja dokumentarca Vladalac. Marjan Rističević i Aleksandar Marković.

„Ko finansira film koji ide na N1 televiziji „Vladalac“? Da li se to finansira od pretplate građana SBB-u ili se finansira od strane Baškim Ulaja, vođe tropoljske mafije, za koga smo utvrdili da je finansirao urednika ili direktora, kako se to zove, Jugoslava Ćosića?“

„Novinar u pokušaju Slaviša Lekić koji se potpisuje kao autor ovog propagandnog smeća okupio je sve tradicionalne mrzitelje Aleksandra Vučića, zamislite onu frustriranu Vesnu Mališić.”

Kritike na račun novinara najčešće je iznosio poslanik Marko Atlagić, a ipak posebno voli da citira jednog novinara koji je kolegama, kako on kaže 1953. godine ovako nazdravio. 

„Posao novinara je da uništi istinu. Onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi, šta će nam to. To je sve citat, idemo dalje. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa. Mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Mi smo intelektualne prostitutke. Završen citat. Nek se sad pronađu u ovom citatu.”

Citat je inače iz 19. veka iz govora urednika Njujork Tajmsa Džona Svintona koji je kolegama novinarima tada rekao i ovo: Kada bi neko objavio svoje iskreno mišljenje u jednom izdanju svojih novina, u roku od dvadeset i četiri sata bi izgubio posao.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 


STROFA REFREN REPLIKA: 37 EPIZODA

[06.06.2020.]

Kako su narodni poslanici u XI sazivu Skupštine pominjali nevladine organizacije i šta im je najviše smetalo u njihovom radu, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Kada narodni poslanici u Skupštini pominju nevladine organizacije, dele ih na dve grupe. Jedne su, kako kažu, ljudskopravaške, izdajničke i antisrpske i njima se uglavnom bave radikali, a druge su tzv. soroševske, stranoplaćeničke, kojima se ne može ugoditi i o njima često govore naprednjaci.

Radikalima najviše smeta što Vlada, uz crkvu i Crveni krst, izdvaja novac i za one nevladine organizacije koje pod firmom zaštite ljudskih prava u stvari sprovode antisrpsku propagandu, a kao primer najčešće navode festival albanske kulture „Mirdita. Dobar dan“. Aleksandar Šešelj pa Miljan Damjanović.

 „Videli smo koje su njihove glavne teme. Dakle, Srbi su izvršili niz ratnih zločina na Kosovu i Metohiji, etničko čišćenje. Naravno, to što je Republika Srbija, tj. srpski narod, počinila genocid u Srebrenici je nešto što je imanentno srpskom biću, jer je ono u prirodi zločinačko. To su teme koje nam serviraju već punih 20 godina Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, Jukom, Helsinški odbor, Građanske inicijative, Kuća ljudskih prava i svi ostali.

„Ja sam ovde držao lično koliko konferencija za novinare i tražio da se zabrani i manifestacija „Mirdita“ i da se zabrani finansiranje nevladine organizacije Mladi za ljudska prava.”

Srpska napredna stranka od nevladinog sektora očekivala je pohvale jer smatraju da su posle razgovora na Fakultetu političkih nauka primenili sve dogovoreno i kreirali izborne uslove bolje nego ikad. Kada su pohvale izostale, najviše je bio pogođen Vladimir Orlić i o tome po ko zna koji put govorio početkom februara.    

„Naročito se proslavila organizacija Crta. Oni ne mogu da objasne šta je loše u smanjenju cenzusa. Kažu ovi iz Crte - sad ste uzeli, promenili ste politički sistem. Pa to je već komično znate. To je već izašlo izvan kategorije bilo kakvih ozbiljnih primedbi.“

Sredinom februara Orlić se najviše nervirao što Crta, kako kaže, neće da prizna da je urađeno mnogo na poboljšanju izbornih uslova i radu skupštine.

„A što samo vodite kampanju pod naslovom „Demokratija drhti od straha, ne dajmo je“? A gde to demokratija drhti od straha? Je l’ tamo gde biramo predstavnike opozicije u nadzorne odbore i u Savet REM-a? Je l’ tamo gde opozicija drži sve medije koje hoće, i televizije i dnevne novine i nedeljnike, gde to drhte od straha? Šta je suština i šta je predloženo rešenje onih kojima ništa ne valja, kojima kada uradite sve što ste se dogovorili i to uradite najbolje u istoriji, još jednom ponavljam, u istoriji višestranačja, opet ništa ne valja.”

Uz potrebu da oceni ko je čiji, Orlić kad hoće da dokaže svoje tvrdnje ipak veruje podacima nevladine organizacije.    

„Otvorite lepo sajt Otvoreni parlament, to nije nikakva naša propaganda, to je vaša propaganda, iza toga stoji nevladina organizacija Crta, e pa pogledajte lepo šta ti vaši kažu, ko su narodni poslanici koji su u ovom sazivu bili najaktivniji, pa budite pošteni da kažete koliko među njima ima vas, predstavnika opozicije, koliko među njima ima čak onih koji su rekli da će da bojkotuju, znači godinu i nešto dana ne govore uopšte, što znači da su za tri godine uspeli da stignu na vrh te rang liste koliko su pričali, zatvarali nisu.” 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.