Septembar u Skupštini Srbije staje u reč vanredno. Vanredno je bilo peto zasedanje ovog saziva, vanredne su bile okolnosti u kojima se ono održalo i na koncu, zatraženi su vanredni parlamentarni i beogradski izbori. Pre početka sednice, ponovo zakazane na brzinu i sa 25 tačaka dnevnog reda, opozicione političke partije koje su i organizatori protesta „Srbija protiv nasilja” zatražile su „da se što pre raspišu vanredni republički i beogradski izbori”, te najavili blokadu rada ove institucije dok ne dobiju odgovor na taj zahtev.

I svoje reči pretočili su u dela. Vanredna sednica na kojoj je „razmotreno” i usvojeno 25 tačaka dnevnog reda trajala je dva dana, po nekoliko sati, plus glasanje, a protekla je u atmosferi koja je ličila na momente na neravnopravnu utakmicu visokog rizika ili na koridu, ili na neki od zloglasnih rijalitija protiv kojih se građani na ulicama mesecima bore. 

Uz zvuke pištaljki, vuvuzela i povika opozicionih poslanika izglasan je rebalans budžeta, povećanje akciza, nekoliko prosvetnih zakona i izabran je jedan ministar. Novi član vlade Slobodan Cvetković je tako uz aplauze i urlike položio zakletvu koja se nije čula.

Pri odluci da blokira zasedanje ostalo je šest od devet opozicionih poslaničkih grupa: Pravac Evropa - SSP, PSG, Preokret, Sloga; Zeleno-levi klub; Demokratska stranka; Zajedno - Moramo; Narodna stranka i Narodni pokret. Dveri su izrazile svoju podršku, dok dve opozicione grupe uopšte nisu učestvovale: Nada i Zavetnici.

Zasedanje je stoga proletelo u izmaglici buke i uvreda dodeljenih poslanicima opozicije, koji odgovor o tome kada će i koji izbori biti raspisani – nisu dobili. 

Kordoni u skupštinskoj sali

S osvrtom na drugi dan, kada je trebalo razgovarati o amandmanima, kada se priča o detaljima, kada je trebalo rastumačiti sve te nove zakone i propise – jedini čiji se glas čuo bio je predsednik skupštine Vladimir Orlić. Daćemo tri primera iz stenografskih beleški od 6. septembra, kako je izgledala ta amandmanska rasprava, dok je članove vlade i predsednika od kolega poslanika razdvajao kordon obezbeđenja (navodno policije u civilu).

Orlić: Na član 43. amandman su zajedno podneli Zelenović, Aleksandar Jovanović i ostali. Hajde vi što ste lopovi i što volite da se podsećate kakvi ste lopovi bili i ostali samo da se nasmejete i vi malo. Imamo amandman podneli ga zajedno Zelenović i Ćuta Jovanović, a sada objavljuje Ćuta Jovanović da napušta Zelenovića, sa gnušanjem napušta i poslaničku grupu i partiju i sve ostalo. Vi sami sa sobom ne znate šta ćete. Vrištite tu, ponašate se kao nedorasli, još se svađajte ko rogovi u vreći, napuštate međusobno, a sada sami sebe i jedni druge nazivate lopovima. Znaju ljudi da ste to. Znaju ljudi kakvi ste lopovi bili i ostali. Zna to onih 500 hiljada građana koje ste ostavili bez posla, a njihove porodice bez hleba da biste se vi napljačkali. Bruko i sramoto jedna, pa se pitajte posle što niko ne može očima da vas pogleda, a kamoli da glasa za vas sutra. Za koga da glasa? Za vas, da im ponovo kožu sa leđa gulite, da im ponovo život upropašćujete, da ponovo budućnost njihovoj deci kradete, pa nikada, a vi se samo glođite i ujedajte međusobno, za bolje i niste.”

Ili na primer –

Orlić: “Na član 7. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnika.

Je l’ imate u tom vašem jadu, bedi i očaju još nešto pametno da kažete? Nije vam bilo dovoljno da napadate narodnog poslanika koji govori o lečenju bolesne dece? Trebalo vam je da se podsetite svi zajedno kakvi ste lopovi i to znamo. Šta vam još treba? Jel treba još nešto da izmislite, slažete, da kažete na račun čoveka kog ne možete da pobedite nikada i nigde, koji gde god vas je sreo politički vas je potukao do nogu? Samo vi vrištite. Samo vi vrištite i samo vi divljajte, da čuju i svi oni ljudi koje je potresla tragedija koja se ove godine dogodila, u kakvo ste ruglo sve to izokrenuli. Sram da vas bude. Stid i sram da vas bude.

Orlić: Na član 9. amandmane podneli su zajedno Lazović i njegova grupa, Zelenović i njegova grupa i grupa Dveri.

Inače, za svo ovo vreme niko, baš niko od podnosilaca svih ovih amandmana i ne pokušava da se za reč javi. Nikoga u sistemu nema. Došli ovde cirkus da prave, buvlju pijacu da prave, da vrište, da pokazuju koliko su neotesani, koliko prosti. Što ste onda podnosili amandmane? Što ste onda maltretirali zaposlene u Skupštini? Uvek gledali samo sebe.”

Na to da Orlić krši poslovnik svaki put kad se sa mesta predsedavajućeg obraća poslanicima (o uvredama i optužbama da ne govorimo), uzaludno je podsećati, jer je on taj koji se „stara o redu na sednici”, a njegovim stranačkim kolegama nije smetalo. 

Tako je Orlić 24 puta pozvao opoziciju da se posrami (Da vas bude sramota i svakoga ko vas je u životu upoznao), 51 put je kolegama rekao da su lopovi, penzije koje opozicija ne želi da podigne pomenuo je 15 puta, 25 puta pozvao se na decu i majke, da su pljačkaši dobacio im je „samo” pet puta i da ne nabrajamo dalje. Sve to samo drugog dana.

Pa ipak na kraju, svi zakonski predlozi su usvojeni i oni su sada važeći, bez obzira na atmosferu u kojoj su doneti. Po poslovniku, poslanicima je bilo ponuđeno da govore, ali oni nisu želeli, ne samo poslanici opozicije, već i vladajuće većine. Ako ih neko pita, poslanici većine jednostavno možda nisu imali primedbe – sve im je bilo po volji.

Rebalans u galami

Dok se još mislilo da će se o rebalansu Budžeta za 2023. godinu ipak razgovarati, Fiskalni savet objavio je svoju analizu uz ogradu da je vremena za analizu bilo malo, jer je rebalans na vladi usvojen 2. septembra, a sednica skupštinskog odbora na kojem se razmatra zakazana je za samo dva dana. Tada je Fiskalni savet upozorio da je propuštena prilika da se smanji javni dug:

„Promene na javnim prihodima i javnim rashodima rezultirale bi, da nema rebalansa, snažnim i poželjnim umanjenjem fiskalnog deficita s planiranih 3,3 odsto BDP-a na ispod 1,5 odsto BDP-a, tj. smanjile bi zaduživanje zemlje za oko 1,3 mlrd evra u odnosu na prvobitni budžetski plan. Međutim, Vlada je umesto toga rebalansom uvela nove i snažne rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo. Glavne od tih mera su: 1) povećanje subvencija za poljoprivredu, 2) vanredno povećanje penzija, 3) povećanje zarada za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i 3) jednokratna isplata 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti”, naveo je Fiskalni savet. Ipak pohvalili su i to da se planovi ipak nisu „otrgli kontroli” i da sam rebalans nije preterano „rizičan”.

Svaki put kad se govori o budžetu, mediji objavljuju iste vesti o milijardama prihoda i rashoda, što građanima realno ne znači mnogo. Pošto su ovoga puta izostale i te osnovne informacije, uporedili smo ta dva dokumenta, usvojeni budžet i rebalans,  i na prvi pogled se vidi se da su prihodi veći od planiranih, ali veći su i rashodi. Mi smo pregledali i uporedili samo spisak kapitalnih ulaganja za 2023. godinu i promene do kojih je došlo u rebalansu budžeta.

Kada je reč o MUP-u Sektor za vanredne situacije za podizanje kapaciteta u 2023. dobiće nešto manje novca nego što je planirano, kao i za nabavku naoružanja, ali imaće više za rekonstrukciju objekata. Sve ukupno oko 500 miliona manje za policiju.

Zato Ministarstvo finansija za projekte budžetom je imalo opredeljeno oko 14 milijardi, dok će nakon ovog usvojenog rebalansa dobiti čak 22 milijarde. Na primer, prošle godine se za izgradnju Nacionalnog stadiona planiralo 7.691.000.000 dinara, a sada je taj izdatak porastao na 12 milijardi i 300 miliona. 

Ako tome dodamo i skoro četiri milijarde za EXPO 2027 i neke nadogradnje informatičkih sistema, jasno je otkud povećanje. Da je bilo rasprave, možda bi ministar objasnio kakva stolica, kakva trava, kakva je tačno skupa česma potrebna tom stadionu, ovako samo nagađamo. Ili bi neko rekao koje to kapacitete Uprava carina i Uprava za trezor neće unapređivati, pošto im je taj deo budžeta smanjen.

Kod Ministarstva spoljnih poslova nije ništa promenjeno, kao ni kod Ministarstva odbrane, vozila, oprema VMA – sve je kako je i ranije isplanirano. Zato je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dupliralo budžet. On nije bio velik, za lokalni razvoj bilo je planirano 384.884.000, a nakon rebalansa, ista stavka – 763.915.000, tako da se trud i rad resornog ministra Aleksandra Martinovića očigledno isplatio. 

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima očekivano najviše projekata, u budžetu je bilo planirano ukupno 200 milijardi i 219 miliona, dok se sada planira rast na 215.780.588.000. Po projektima, na primer za mađarsko-srpsku železnicu rashod je porastao  sa 25 na 42 milijarde, ali je za skoro dve milijarde smanjen planirani izdatak za rekonstrukciju purge Niš-Dimitrovgrad. Manje para ide i za put Preljina-Požega, ali mnogo više za Ruma- Šabac-Loznica. Od izgradnje nove luke u Beogradu kao da se odustalo, ali ide oko četiri milijarde više za petlju kod Požarevca. Nekako skromno izgleda sada 2.200.000.000 dinara planiranih za izgradnju Beogradskog metroa.

Ni kod Ministarstva pravde nema velikih odstupanja, kao ni kod Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ministarstvo zdravlja za rekonstrukciju univerzitetskog centra dobija već isplanirano, kao i ustanove kulture. Kod  Ministarstva poljoprivrede predviđeno je duplo više novca nego ranije pre svega zbog projekta sistema za navodnjavanje, a Ministarstvo prosvete dobilo je više novca za izgradnju obrazovnih centara. Kad je reč o projektu Ministarstva za rad o izradi informacionog sistema za podršku poslovima socijalne zaštite, troškovi su smanjeni, sa preko 600 na manje od 300 miliona. Zato je turizam dobio novi projekat za infrastrukuturu u području Podunavlja, podržan sa oko 700 miliona. Ministarstvo za javna ulaganja dobija više novca za objekte u prosveti, dok kultura i lokalna infrastruktura ostaju kako su i planirane.

Ovo je tek desetak neverovatno sitno kucanih stranica od 248 stranica budžeta i 222 strane rebalansa, tako da nije bilo neopravdano kada su ranijih godina o budžetima poslanici raspravljali ne samo kao o jedinoj tački dnevnog reda, već je i traženo duplo vreme za raspravu. 

Zašto je rasprava o zakonima neophodna? 

Jer neko ko je zainteresovan, a nije stručan, iz najbolje namere želi da mu ove brojke budu rastumačene. Možda postoji logičan razlog zašto su negde planirani troškovi toliko smanjeni, a negde povećani. Ovako bez objašnjenja, budžet kao i do sada ostaje netransparentan, nejasan i samim tim otvara pitanje na koji način su odluke o projektima uopšte donete.

I primetili smo još nešto. Mnogo se govorilo o dodatnom novcu za lečenje dece.  U budžetu za 2023. godinu pronašli smo da je za „Lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji” bilo planirano 333.000.000, dok je rebalansom ta suma podignuta na 390.533.000 dinara, dakle za manje od 60 miliona, ili petinu koštanja tog informacionog sistema za pružanje socijalne pomoći.

A šta je tek u ostalim zakonima?

Ovih dana jedino se pričalo o akcizama, još od kad je predlog iz vlade upućen skupštini na nevelikih 12 strana zbog čijeg će usvajanja, od 1. oktobra poskupeti  gorivo, cigarete, alkoholna pića, kafa i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta. Mediji su objavili, skupština izglasala, građani će videti kad stupi na snagu.

Usvojeno je povećanje penzija od 5,5 posto. To se čulo desetinama puta i razumeli su svi, ali zato Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, razumeju samo oni kojima je namenjen.

Poslanici su glasali za još jedan zakon važan za sve građane, za izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u koji se uvode „autonomna vozila” bez vozača za sada samo kao test, ali spremamo se za taj napredak. Uz bicikle tu su i „laka električna vozila” kojima ne smeju upravljati mlađi od 14 godina, mora se nositi kaciga i prsluk i zauzimati prostor od jednog metra od desne ivice kolovoza. Ima nekih stavki o oldtajmerima i trkačkim automobilima, vozačkim dozvolama i tehničkim pregledima, predlagač nije objasnio detalje.

Usvojene su i neke izmene u zakonima o dualnom obrazovanju, prosvetnoj inspekciji, Nacionalnom okviru kvalifikacija i visokom obrazovanju. Donet je novi zakon o učešću civila u međunarodnim misijama i operacijama van granica Srbije sa ciljem da kako piše „daju doprinos Republike Srbije svetskom miru, globalnoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, razumevanju i saradnji”. 

U izmenama i dopuni Zakona o kulturi, sad se pravi plan rada za pet a ne za 10 godina, a među ustanove koje zaslužuju posebnu brigu pored SANU, Vukove zadužbine ili Matice srpske uvrštena je i „Zadužbina svetog manastira Hilandara”. 

O međunarodnim sporazumima, zajmovima  i potvrđivanju protokola retko bude reči i kada se sednica odvija uobičajeno, pa kad nije bilo reči o budžetu ili Zakonu o bezbednosti saobraćaja, manji je problem sa kime će država sarađivati u oblistu civilne zaštite, kome će još ukinuti vize ili priznati vozačke dozvole.

Through 30 street actions across Serbia from October 2022 to May 2023, the Open Parliament engaged citizens with one question: ‘What do (should!) they do in the Assembly?’. With this question, we gathered various opinions from citizens about the National Assembly of Serbia, collected their questions and messages addressed to the MPs, and discussed the functioning of the state parliament, constitutional mechanisms influencing its work, and ways to contact members of parliament.

The Open Parliament stepped into this mission prompted by the results of a public opinion survey conducted by CRTA. For the past few years, there has been growing dissatisfaction among citizens with the work of the National Assembly (41% of citizens are dissatisfied with the work), and as many as two thirds of citizens believe that MPs care more about the interests of their political parties rather than about citizens – 72%.

Apart from the fact that through numerous conversations we became convinced of this kind of citizens’ attitude towards the Parliament, we also discovered that many of them lack sufficient knowledge about the National Assembly’s functions and are unaware of its responsibilities. Moreover, the 1,572 messages sent by citizens to MPs provided us with valuable insights into their perspectives on the Parliament, their concerns about the legislative body’s role, and the scope of its activities.

As a matter of fact, those who are familiar with the work of the Parliament, in the largest number of cases (27%), called on the MPs to be accountable and to adequately represent in the Parliament the interests of the citizens. In the messages, they insisted that MPs should work in the interests of the citizens, not the party, that the Assembly, as “the highest legislative body, should serve as a control of the executive branch, whether it is the government or the president, rather than being subservient to them”. They also inquired “when the rule of law would be established in Serbia”, and whether it was possible for MPs to “behave civilly while in a live broadcast”.

Calls for accountability were followed by negative evaluations of the MPs’ work. Out of all the collected messages, 18% of them were related to criticism, and the citizens pointed out that “there was too much noise, quarrels and insults in the Parliament”, that they were “disappointed” with what they saw in the Parliament. They also asked when the captured institutions would start functioning.

The large number of questions concerning local problems shows that it is not entirely clear to the citizens where the competences of the Parliament begin and end. Infrastructural, economic, environmental and similar issues at the local level made their way into 12% of the messages gathered by the Open Parliament. Citizens asked MPs to pave the streets in their neighbourhoods, to build kindergartens, implement sewage systems, renovate parks and stadiums, as well as to solve the issue of stray dogs.

We observed concern for the young, unemployed and socially vulnerable groups in 9% of citizens who decided to address the MPs through the Open Parliament. Thus, in the messages, we read calls to MPs to help “young people get a job and have a future” and to “take care of single mothers”. They wanted to know how MPs intended to solve the housing issue of young people and to protect children who are “potential victims of domestic violence or some other form of exploitation”.

The standard of living was a priority for 8% of the citizens we talked to. They primarily drew the attention of the MPs to the high prices of essential goods, urged them to increase pensions and salaries, as well as social assistance. They also sought answers to the question of “how to survive on minimum wage”.

Other messages included praise for the MPs, but also dissatisfaction with the state of health care, the education system, the judiciary, and agriculture. Some citizens quoted the misuse of the media, the current election conditions, Serbia’s relationship with the EU and Russia. There were also those who criticised the relations between the incumbent parties and the opposition.

All the discussions and messages have served as a stark reminder of the considerable gap between citizens and the parliament and between the Parliament and citizens. It is precisely in this intermediate space where we encounter a widespread opinion that MPs exclusively represent the interests of the party they belong to, that the Assembly has become only an arena for political calculations, with the process of passing laws reduced to a mere formality. This image calls for a transformation, necessitating a shift towards citizens’ interests and priorities. The Open Parliament, through its 30 street actions, has taken 30 more steps toward this objective.

Redovno jesenje zasedanje je počelo, no to se u Skupštini ne može primetiti. Talas ostavki gradonačelnika i predsednika opština potpiruje priče o izborima. Odbor dela rekordnom brzinom.

ČEMU ŽURBA

Redovno jesenje zasedanje počelo je u ponedeljak, 2. oktobra. Međutim, to se u Skupštini ne vidi. Predsednik Skupštine Vladimir Orlić neometano nastavlja sa redovnim programom - tu se uglavnom radi o diplomatskim aktivnostima, poput prijema novoimenovanog ambasadora Kine.

Još tri zakona o zaduživanju (prim.aut. koji su samo vrh ledenog brega predloga koji čekaju na svojih pet minuta u plenumu -  Parl.belež. 28. sep - Zajednička nit) sa kojima iznos novog duga iznosi oko 800 milijardi evra i (u najmanju ruku) problematična situacija kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici čekaju sednicu u ovom zasedanju. Sednica još uvek nije zakazana.

SVAKOG ČASA

Priča o održavanju izbora svakog dana je sve bliža realnosti. Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, 29. septembra dao je ostavku “kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora u glavnom gradu”. Njegova je samo jedna u nizu ostavki, čiji broj je prema Crtinim podacima minimum 40, koje su zaključno sa ponedeljkom podneli gradonačelnici i predsednici opština širom Srbije. Ove ostavke prvi su korak ka održavanju lokalnih izbora 17. decembra u ovim opštinama (prim.aut. predsednik Vučić je već spominjao 17. decembar kao verovatan datum za održavanje parlamentarnih, pokrajinskih, beogradskih i “drugih lokalnih” izbora).

Što se tiče parlamentarnih izbora, još uvek ništa nije zvanično objavljeno. Najverovatniji scenario koji bi doveo do izbora jeste raspuštanje Narodne skupštine od strane predsednika Republike, na obrazložen predlog Vlade. Ako bi teoretski izbori bili zakazani za 17. decembar, kako bi se ispoštovali zakonski rokovi neophodno je da Skupština bude raspuštena, a izbori sazvani, najranije 18. oktobra, odnosno najkasnije 2. novembra.

BRZINOM SVETLOSTI

Dana 28. septembra u 10 časova Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku održao je svoju 18. sednicu na kojoj je obrazovao Radnu grupu za utvrđivanje ispravnosti podnete dokumentacije kandidata za izbor predsednika i članova Republičke komisije za energetske mreže.

Dana 28. septembra u 11 časova Odbor je održao svoju 19. sednicu na kojoj je razmotrio i većinom glasova usvojio Izveštaj ove Radne grupe. 

Brzina rada navedene Radne grupe je impresivna, ali se ipak nameće pitanje kako su poslanici uspeli da izvrše neophodnu proveru i sačine izveštaj za manje od sat vremena.

Kroz 30 uličnih akcija širom Srbije, u periodu od oktobra 2022. do maja 2023. godine, Otvoreni parlament građanima je postavljao jedno pitanje: „Šta (da) se radi u Skupštini?“. Sa ovim pitanjem stizali smo do najrazličitijih mišljenja građana o Narodnoj skupštini Srbije, prikupljali smo njihova pitanja i poruke upućene poslanicima, a razgovarali smo i o funkcionisanju republičkog parlamenta, ustavnim mehanizmima uticaja na njegov rad i načinima na koje je moguće kontaktirati narodne poslanike.

U ovu misiju Otvoreni parlament zakoračio je podstaknut rezultatima javnomjenskog istraživanja koje sprovodi Crta i koje nekoliko godina unazad beleži nezadovoljstvo građana radom Narodne skupštine (41% građana je nezadovoljno radom), a da čak dve trećine građana smatra da narodni poslanici više brinu o interesima svojih političkih stranaka nego o građanima - 72%.

Osim što smo se u brojnim razgovorima, uverili u ovakav odnos građana prema parlamentu, čuli smo i da mnogi od njih zapravo nisu dovoljno upoznati sa radom Narodne skupštine i nisu svesni koje su njene nadležnosti. Uz to, poseban uvid u njihove stavove o parlamentu, dileme u vezi sa ulogom zakonodavnog tela i okvirom delovanja, dale su nam i 1.572 poruke koje su građani uputili poslanicima.

Naime, oni koji su upoznati sa radom parlamenta, u najvećem broju slučajeva (27%), pozivali su poslanike na odgovornost i adekvatno predstavljanje građana u parlamentu. U porukama su insistirali na tome da poslanici treba da rade u interesu građana, a ne partije, da Skupština kao „najviši zakonodavni organ treba da bude kontrola rada, a ne sluga egzekutive, bilo vlade ili predsednika“, a pitali su i „kada će biti vladavine prava u Srbiji“ i da li je moguće da se poslanici „kulturno ponašaju dok su u direktnom prenosu“.

Pozive na odgovornost pratile su i negativne ocene rada poslanika. Od svih prikupljenih poruka, 18% njih odnosilo se na kritike, pa su građani isticali da je „previše galame, svađe i vređanja u Skupštini“, da su „razočarani“ onim što vide u parlamentu, pa su postavili i pitanje „kada će proraditi okupirane insitucije“.

Da građanima nije u potpunosti jasno gde počinju i gde se završavaju nadležnosti parlamenta pokazuje i veliki broj pitanja koja se tiču lokalnih problema. Infrastruktura, ekonomska, ekološka i slična pitanja na lokalnom nivou provukla su se u 12% poruka koje je Otvoreni parlament sakupio. Građani su tu od poslanika tražili da se asfaltiraju ulice u njihovim naseljima, da se izgrade vrtići, uvede kanalizacija, urede parkovi, stadioni, kao i da se reši pitanje pasa lutalica.

Brigu za mlade, nezaposlene i socijalno ugrožene grupe uočili smo kod 9% građana koji su odlučili da se baš preko Otvorenog parlamenta obrate poslanicima. Tako smo u porukama pročitali pozive poslanicima da pomognu „mladima da se zaposle i imaju budućnost“, da „brinu o samohranim majkama“, pri čemu su ih pitali i kako misle da reše stambeno pitanje mladih i kako zaštititi decu koja su „potencijalne žrtve porodičnog nasilja ili nekog drugog vida iskorišćavanja“.

Životni standard bio je prioritet za 8% građana sa kojima smo razgovarali. Oni su poslanicima najviše ukazivali na visoke cene osnovnih životnih namirnica, poručivali su im da povećaju penzije i plate, socijalnu pomoć, a tražili su i odgovor na to „kako preživeti sa minimalcem“.

Druge poruke imale su u svojim redovima i pohvale za poslanike, ali i nezadovoljstvo stanjem u zdravstvu, obrazovnom sistemu, pravosuđu, poljoprivredi. Neki građani su kao sporne navodili i zloupotrebu medija, trenutne izborne uslove, odnos Srbije prema EU i Rusiji, a bilo je i onih koji su kritikovali odnose između stranaka vlasti i opozicije.

Svi razgovori i poruke podsetili su nas još jednom na to koliko su građani udaljeni od parlamenta i koliko je parlament udaljen od građana. Upravo u tom međuprostoru široko je rasprostranjeno mišljenje da poslanici zastupaju isključivo interese partije kojoj pripadaju, da je Skupština postala samo arena za političke obračune, a proces donošenja zakona puka formalnost. I ovoj slici neophodna je promena, potrebni su poeni upisani na strani građana, a Otvoreni parlament je sa 30 uličnih akcija napravio i novih 30 koraka ka tom cilju.

Ambiciozni dogovori. Šrodingerovi članovi odbora. Da li su anketni odbori Sizifov posao? Redovno jesenje zasedanje je (tehnički) iza ćoška. Govorkanja o vanrednim izborima - decembar 2023?

BROJIMO SITNO

Prvi radni dan oktobra (prim.aut. prema Ustavu, prvog radnog dana oktobra počinje redovno jesenje zasedanje) je iza ćoška. Od eventualne sednice za sada nema ni traga ni glasa.

Neki od predloga u proceduri koji čekaju svojih pet minuta u plenumu su: Izveštaj Državne revizorske institucije, izbor člana Saveta Agencije za sprečavanje korupcije, Završni račun budžeta za 2022. godinu, kao i brojni zakoni o zaduživanju, uključujući i zajam za nacionalni stadion, koji ukupno iznose oko pola milijarde evra.

DO POBEDE

Pet poslaničkih grupa, koje su takođe i tehnička podrška “Srbija protiv nasilja” protestima (prim.aut. radi se o sledećim poslaničkim grupama: Pravac Evropa (SSP, PSG, Preokret, Sloga), Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije - Ekološki ustanak - Novo lice Srbije, Moramo - Zajedno i Zeleno - levi klub) potpisale su takozvani “Dogovor za pobedu” 21. septembra.

Cilj ovog dogovora jeste da se zameni trenutna vlast kroz međusobno podršku i poštovanje, kontrolu izbornog procesa, kampanju kojom bi se birači podsticali da izađu na izbore (bez obzira na to za koju političku opciju glasaju) kao i blisku saradnju predizbornih platformi i listi u “razvlašćivanju kriminalnog režima” bez obzira koje će ih pojedinačne organizacije činiti.

Kako će ovaj sporazum biti primenjivan u praksi videćemo tokom redovnog jesenjem zasedanja, kao i na vanrednim izborima koje predstavnici vladajućih stranaka sve više spominju u medijima. Na primer, sinoć je predsednik Vučić u svom obraćanju narodu naveo 17. ili 23. decembar kao moguće datume za održavanje vanrednih izbora.

AKO PROĐE, PROĐE

Događaji na Kosovu koji su se odigrali u prethodnih nekoliko dana zaokupili su pažnju kako domaće, tako i strane javnosti. Međutim, u srpskom parlamentu o tome nema reči.

Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, na društvenoj mreži X (odnosno na Tviteru) objavio je da je poslanička grupa Demokratska stranka juče, 27. septembra, predala zahtev za formiranje anketnog odbora koji bi rasvetlio sve okolnosti i dešavanja na Severu Kosova i Metohije i ulogu Milana Radoičića u tim događajima.

Kako bi ovaj zahtev proizveo neke efekte, mora biti razmatran u plenumu.

(prim.aut. Svrsishodnost anketnih odbora skoro je dovedena u pitanje. Poslednji pokušaj pokretanja ovog parlamentarnog mehanizma je neslavno propao. Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i Malom Orašju i Duboni uspostavljen je 18. jula, a već 21. jula je anonimnim saopštenjem na veb sajtu Narodne skupštine “suspendovan” dok se ne okončaju građanski i krivični sudski postupci - Parl. belež. 27. jul - Težak udarac, 20. jul - Politički događaj leta.

Trenutno se u skupštinskoj proceduri nalazi 51 anketni odbor, a kada se ovoj listi pridruži i gorenavedeni najnoviji zahtev, biće ih 52. Neki su predloženi od strane opozicije, neki od strane vladajuće vlasti kao vid revanša, i šanse da će ijedan od njih doći na dnevni red nisu velike.)  

MUZIČKE STOLICE

Sa reorganizacijom poslaničkih grupa (prim.aut. Parl.belež. 21. sept - Remiks) došla je i reorganizacija u odborima.

Odbor za prava deteta, koji je u ovom sazivu zasedao za sada svega dva puta i kojim predsedava predsednik Skupštine Vladimir Orlić, čekaju neke promene. Poslanička grupa Narodna stranka podnela je zahtev za ukidanje članstva poslanici Slavici Radovanović, koja je napustila ovu poslaničku grupu i pridružila se novonastaloj poslaničkoj grupi Narodni pokret Srbije - Ekološki ustanak - Novo lice Srbije. Ovaj zahtev dolazi u nezgodnom trenutku, kako je na poslednjoj sednici ovog Odbora u avgustu, a neposredno pre napuštanja PG Narodna stranka, ova poslanica stavljena na čelo Radne grupe za inicijative, peticije, predstavke i predloge, formirane od strane ovog Odbora. 

Međutim, istog dana kada je podnet zahtev za ukidanje članstva, podnet je i zahtev za utvrđivanje članstva navedene poslanice u ovom Odboru - ovaj put od strane poslaničke grupe Narodni pokret Srbije (prim.aut. Odbor za prava deteta jedini je skupštinski odbor koji nema fiksan broj članova).

Odbor za kulturu i informisanje nalazi se u sličnoj situaciji. Naime, od kraja maja ovaj Odbor je bez predsednika, iako u ovom sazivu predsedavanje ovim Odborom treba da pripadne opoziciji. Siniša Kovačević, opozicioni poslanik koji je bio na ovoj poziciji, dao je ostavku zbog nezadovoljstva radom odbora (prim.aut. Parl.belež. 1. jun - Zasedanja se menjaju, tačke dnevnog reda ostaju). Poslanička grupa kojoj pripada ovaj poslanik, Narodna stranka, predložila je poslanicu Ivanu Parlić kao novu predsednicu ovog Odbora.

Svi navedeni zahtevi trenutno se nalaze u limbu jer da bi proizveli efekat moraju biti odobreni od strane plenuma.

The degree of parliamentarism in Serbia is lower than a decade ago, and even then, it wasn’t on a satisfactory level. The opposition has a narrow span of influence, but its presence is definitely an improvement. Boycotts and blockades should be used only in extreme cases and when they can be completely followed through. The divides in the opposition, while bad, are fundamentally irrelevant. Mirjana Nikolić, a parliamentary reporter for the Open Parliament and Istinomer, has discussed these subjects with Dušan Spasojević, associate professor at the Faculty of Political Sciences.

The Open Parliament: Early parliamentary elections have already been announced in the media, and while they are always important, what is the atmosphere they will take place in, in context of parliamentarism in Serbia in the last decade?

Spasojević: The degree of parliamentarism was not really high even when this government started its first mandate, ten or 11 years ago, but it is definitely even worse off now. Dominance of one party, constant breaking of parliamentary principles, a narrowing space for any oppositional activity are the characteristics of the Serbian parliament. It seems that this will not change until the balance of power in the political scene changes. 

The Open Parliament: Is this where the reason for a huge discrepancy in the work atmosphere of the Belgrade and Republic Assembly lies? Is the atmosphere in the Belgrade Assembly calm because of the Speaker Nikola Nikodijević, and tense in the Republic Assembly because of the Speaker Vladimir Orlić; or is the reason that the ratio of the ruling majority and the opposition in the Belgrade Assembly is almost 50:50?

Spasojević: While some things are personal and depend on the personal interpretation of the function a person holds, the ratio is what makes all the difference. Nobody would be as confident and impudent as the Speaker of the National Assembly if they had a majority by one or two MPs or councilors. Structural elements always take precedence over the personal, because the fact that somebody fulfills their role in a likable or unlikable way cannot fundamentally change the ratio of power and the behavior of MPs.

The Open Parliament: The 2020 election boycott was a direct result of an intolerable atmosphere in the plenum in that convocation, which was followed by a short convocation with no opposition whatsoever, and since last year the opposition is back. Did the return of the opposition in this convocation prove the importance and potential of the parliament as an institution?

Spasojević: If we compare these three examples, I think it’s crystal clear how important it is for the opposition to be in the parliament and to use its span of influence, however narrow it may be. In that context, I would like to say the opposition MPs did the most they could have done with the chance they got. The parliament was in the public limelight much more than in recent years, important subjects were mentioned and you could tell how important of a mechanism this institution is. The best example would be how the wave of “Serbia against violence” protests developed parallel to the discussion in the parliament on what happened in the elementary school “Vladislav Ribnikar” and in Mladenovac, so you could say that the opposition used its place in the parliament to instigate discussion on these events. Of course, their position is far from ideal and sometimes they feel the need to resort to more radical means, such as this most recent boycott of the session, when the budget rebalance was being considered. It maybe was not the most logical and well thought through thing to do, and it did not cause the effect they hoped for, but I feel the need to understand them as people - they are being constantly attacked and pressured by the ruling majority and they had to react in some way.

The Open Parliament: Is it better that the opposition comes to an agreement to set a good example and speak exclusively about the agenda, on any sittings or sessions that may take place this fall, or is that impossible with this ruling majority?

Spasojević: The problem with boycotts and blockades is that if you’re not able to see them through completely you come off as weak, and that was the result of this most recent attempt. It is my impression that the opposition produces a greater effect if they stick to the topic and participate in parliamentary life, because that is easier to understand for the viewers that tune into the live broadcasts of plenary sittings. Non-institutional mechanisms and rebellions should be the last resort, for situations like for example a few months ago when minister Aleksandar Martinović insulted certain MPs. Situations like that call for a certain kind of a rebellion, and they did achieve their goal, he left the sitting…

The Open Parliament: Some opposition parliamentary groups are disassembling, some new ones are being created, the Open Parliament follows these developments closely, but there is a lingering feeling that not many people are informed about these fluctuations. Does it matter which MP belongs to which parliamentary group, or the citizens don’t know and don’t really care who belongs to which party?

Spasojević: It’s bad when the opposition, especially the opposition that will, sooner or later, have to cooperate, divides among themselves and especially when it does it in a way confusing for the public. That is something they need to watch out for in the future. Nonetheless, the political relevance of those fluctuations should not be exaggerated. Only a narrow, professionally involved and interested public can actually follow some of those divisions and understand what happened there, while the broader public, that is leaning towards parties in the opposition, does not know and is not interested in all the political actors. The  party affiliation as such is not so important for the voters.

Tišina u parlamentu se nastavlja. Odmetnici formirali novu poslaničku grupu. Prijateljstva se neguju.

MIR I TIŠINA

Prošlonedeljni mir i tišina u zgradi Skupštine prelili su se i na ovu nedelju. Izgleda da je poslanicima potrebno još odmora posle skorašnjeg vanrednog zasedanja koje je bilo u najmanju ruku intenzivno (prim.aut. Parl.belež. 7 septembar - Živi zid u plenumu).

Međutim, postoji osnov da se nadamo da će se situacija uskoro promeniti - redovno jesenje zasedanje se približava. Prema Ustavu, ono počinje prvog radnog dana oktobra (prim.aut. Ovo ne znači da sednice moraju početi toga dana, tako da je datum prve plenarne sednice neizvestan sve dok ne budu zakazana). Za sada još uvek nema naznaka primprema za ovo zasedanje.

Odbori su takođe neaktivni. Jedini izuzetak jeste Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava koji je održao sednicu prošlog petka - rezultat je usvojen Predlog zaključka o Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2022. godinu. U četiri koncizne tačke, Odbor predlaže da Skupština obaveže Vladu da poboljša implementaciju Zakona o budžetskom sistemu kako bi se poboljšalo upravljanje finansija ustanova finansiranih javnim novcem - ovde je revizor pronašao mane u internom sistemu kontrole. 

Odbor je, ipak, opet propustio da predloži rok u kome bi Vlada trebalo Skupštini da predstavi rezultate. O ovom zaključku Skupština će odlučivati u plenumu.

NOVO, A STARO

Neki od poslanika rešili su da ovaj mirni period iskoriste za reorganizaciju - formirana je nova poslanička grupa. 

Miroslav Aleksić, koji je napustio Narodno stranku i započeo sa formiranjem odvojene političke organizacije Narodni pokret, udružio se sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, koji je napustio Moramo - Zajedno. Upravo tako, zajedno, su formirali poslaničku grupu Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije. Nalaze se na funkcijama predsednika i potpredsednika ove grupe, a pridružilo im se još šest poslanika, uglavnom iz Narodne stranke.

Ovi poslanici spadaju među najaktivnije opozicione poslanike - Miroslav Aleksić jedan je od dva opoziciona poslanika (prim.aut. drugi je Radomir Lazović iz Zeleno - levog kluba) koji je držao govor za koji je imao neograničeno vreme kao predstavnik predlagača tačke dnevnog reda tokom vanrednog zasedanja koje je zakazano nakon majskih masovnih ubistava (prim.aut. Parl. belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja). U svom govoru dotakao se teme političke odgovornosti.

Aleksandar Jovanović Ćuta je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. U više navrata je pokušavao da sednice ovog Odbora održi van zgrade Skupštine, na lokacijama gde je životna sredina na neki način ugrožena, ali mu to nije uspelo. 

DIPLOMATIJA

Ostatak parlamenta posvetio se negovanju prijateljstava sa stranim zvaničnicima. Posetioci iz Kine i Nigerije srdačno su primljeni, a predsednik Skupštine Vladimir Orlić se u petak, 22. septembra, sastaje sa ruskim ambasadorom osmi put od početka ovog saziva. Poređenja radi, najveći broj sastanaka sa ambasadorima drugih država jeste dva - ali ko to još broji?

Parlamentarizam u Srbiji je na nižem nivou nego pre deset godina, kada takođe nije bilo dobro. Opozicija ima sužen prostor za delovanje, ali je bolje kad je prisutna. Bojkote i blokade treba ostaviti za ekstremne slučajeve i kad ste sigurni da ih možete sprovesti do kraja. Podele u opoziciji loše, ali generalno su nebitne. O ovim temama za Otvoreni parlament govorio je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević. 

Otvoreni parlament : Vanredni parlamentarni izbori su već najavljeni i oni su uvek važni, ali u kakvoj ih atmosferi dočekujemo kada je reč o stanju parlamentrizma u Srbiji u poslednjih deset godina?

Spasojević: Parlamentarizam nije bio na visokom nivou ni kad je ova vlast zauzela svoje pozicije pre deset ili 11 godina, a svakako da je sada u još gorem stanju. Dominacija jedne stranke, konstantno kršenje parlamentarnih principa, sve suženiji prostor za bilo kakvu aktivnost  opozicije  su karakteristike srpskog parlamenta  i to se čini  mi se neće promeniti sve dok ne bude značajnije promene snaga na partijskoj sceni.

Otvoreni parlament: Da li tu vidite razlog za tako veliku razliku u atmosferi rada beogradske i republičke skupštine? Da li je atmosfera u gradskoj skupštini pristojnija zbog predsednika Nikole Nikodijevića, a u republičkoj napeta zbogi Vladimira Orlića ili je razlog što je odnos snaga između vlasti i opozicije u gradskoj skupštini skoro pola- pola?

Spasojević: Neke stvari jesu lične i zavise od toga kako ljudi doživljavaju svoju funkciju, ali mislim da je primaran odnos snaga. Niko ne može biti toliko samouveren i drzak kao predsednik parlamenta ako ima većinu od jednog ili dva poslanika ili odbornika. Strukturni elementi su uvek važniji od ličnih, jer to kako ličnost ispoljava svoju funkciju može da bude iritantno ili simpatično, ali ne može temeljno da promeni odnos snaga i ponašanje poslanika.

Otvoreni parlament: Imali smo skupštinski saziv čija je nepodnošljiva atmosfera dovela do bojkota izbora 2020. godine,  pa smo imali kratak saziv bez opozicije, pa se opozicija prošle godine opet vratila. Da da li je u poslednjem sazivu opozicija iskoristila mogućnost da pokaže da je parlament važan i šta se sve u parlamentu može?

Spasojević: Ako poredimo ova tri pomenuta primera, mislim da je potpuno jasno koliko je važno da je opozicija u parlamentu i da koristi makar i suženi prostor koji ima. U tom konktekstu bih rekao da su u poslednjih godinu dana poslanici relativno pristojno iskoristili šansu koja im je ukazana. Prosto parlament  je bio u fokusu javnosti mnogo više nego do sada, važne teme su tamo otvarane i videlo se koliko je to važan mehanizam. Mislim da je najbolji primer toga kako se protestni talas “Srbija protiv nasilja”  razvijao paralelno sa raspravom u parlamentu o onome što se desilo u OŠ  “Vladislav Ribnikar” i u Mladenovcu, tako da se može reći da je opozicija iskoristila parlament da se o tome govori. Naravno oni se nalaze u nezavidnom položaju i nekad  osećaju potrebu da urade i neke radikalnije stvari, poput ovog poslednjeg bojkota sednice kad se razmatrao rebalans budžeta. To možda nije najlogičnije, nije najbolje smišljeno i nije dalo efekat koji su oni očekivali, ali nekako imam potrebu da razumem ljude koji su konstantno pod napadima i pritiscima parlamentarne većine i moraju nekako da reaguju.

Otvoreni parlament: Da li je bolje da se opozicija dogovori da, ako bude još neke sednice ove jeseni,  daju dobar primer zako što će da govore samo o dnevnom redu, ili je sa ovom vladajućom većinom to nemoguće?

Spasojević: Problem sa bojkotima i sa blokadama jeste što ako niste u stanju da ih sprovedete do kraja, onda ispadate neartikulisani i slabi i to se desilo u ovom poslednjem pokušaju. Moj utisak je da je opozicija efektnija ako govori na temu i ako učestvuje u onome što čini  parlamentarni život, jer to onda i gledaoci prenosa  na bolji način razumeju. Te vaninstitucionalne mehanizme i male pobune treba čuvati samo za situaciju kao što je bila pre par meseci kada je ministar Aleksandar Martinović  uvredio neke poslanike. U takvim situacijama može da prođe neka vrsta pobune i tada je postignut cilj, da on napusti sednicu..

Otvoreni parlament: Dešava se da se neki opozicioni  poslanički klubovi raspadaju, stvaraju se novi, Otvoreni parlament sve to prati, ali stiče se utisak da za to zna tek mali broj zainteresovanih. Da li ima veze ko je tačno poslanik kojeg kluba, ili građani ni ne znaju baš ko je u kojoj stranci niti ih to zanima?

Spasojević: Loše je kad se opozicija, naročito ta koja će pre ili kasnije morati da sarađuje, deli unutar sebe i naročito kad to radi na način koji je dosta nejasan javnosti i mislim da na to treba da paze u budućnosti. Ipak, ne treba ni preuveličavati politički značaj toga. Samo najuža, vrlo stručna javnost može da isprati neke od tih podela i da shvati šta se tu desilo, dok širi deo javnosti, one koja je okrenuta ka opozicionim partijama, niti zna sve te aktere niti ih interesuje. Ta striktna pripadnost partijama, glasačima uopšte nije toliko važna.  

Nakon kratkog i burnog zasedanja prošle nedelje, parlament se vratio u hibernaciju. Predsednik Skupštine jedini je čiji je dnevni red pun.

NEKAD

Prošle nedelje, Skupština je vrcala od života. Vuvuzele, pištaljke, povici - zasedanje je bilo daleko od neprimetnog. Uprkos toj pometnji, usvojeno je svih 25 tačaka koje su se našle na dnevnoj redu, uključujući i rebalans budžeta, izbor novog ministra privrede Slobodan Cvetkovića i ratifikaciju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (prim.aut. Parl.belež. 7. Sep - Živi zid u plenumu).

Odbori su takođe bili aktivni - zakoni koji su se našli na plenarnom dnevnom redu morali su prvo proći kroz nadležne odbore. Međutim, onom ko zna šta da traži dva odbora privlače pažnju - sednicama Odbora za kulturu i informisanje, kao i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, nisu predsedavali predsednici tih odbora.

Naime, bivši predsednik Odbora za kulturu i informisanje, Siniša Kovačević, dao je ostavku u maju, poslednjeg dana redovnog prolećnog zasedanja. Kao jedan od razloga naveo je nezadovoljstvo načinom funkcionisanja ovog Odbora. Kako još uvek niko nije izabran na njegovo mesto, predsedavanje sednicama preuzeo je zamenik predsednika Odbora, Nebojša Bakarec (prim.aut. Parl.belež. 1. Jun - Zasedanja se smenjuju, tačke dnevnog reda ostaju).

U Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, situacija je slična, a opet drugačija. Predsednik ovog Odbora, Miloš Jovanović, nije predsedavao sednicama od 7. Aprila - poslednjih pet sednica predsedavao je zamenik predsednika Odbora, Aleksandar Marković. Razlog za odsustvo Miloša Jovanovića sa sednica Odbora kojim predsedava, a uostalom odsustvo iz javnosti u širem smislu, nije poznat. 

Dakle, od pet odbora kojima predsedavaju opozicioni poslanici, efektivno dva nedostaju predsedavajući.

SAD

Ova nedelja predstavlja jak kontrast u odnosu na prethodnu - u Skupštini se ne dešava apsolutno ništa. Nema aktivnosti u plenumu, nema aktivnosti u odborima.

Jedini čiji dnevni red je pun jeste predsednik Skupštine - čestitao je svaki uspeha naših sportista u prethodnim danima, pozdravljao je nove i opraštao se od starih ambasadora i ugostio srpsku decu iz Bosne i Hercegovine. 

Zakazano u nedelju, otpočelo u utorak, završeno u sredu - peto vanredno zasedanje prohujalo je sa vihorom, sa 25 tačaka dnevnog reda usvojenih bez ikakve diskusije uz kakofoniju zviždaljki, povika, uvreda i demagogije. Veliko prisustvo obezbeđenja u plenumu.

NEDELJA

U nedelju, 3. septembra, predsednik Skupštine Vladimir Orlić zakazao je peto vanredno zasedanje u ovom sazivu. Na dnevnom redu se našlo 25 tačaka, uključujući i rebalans budžeta, amandmane nekoliko zakona o obrazovanju, izbor novog ministra privrede, ratifikacija Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i tako dalje. 

Rebalans budžeta doneće penzionerima povećanje penzija od 5%, kao i novu turu jednokratne novčane pomoći majkama sa decom uzrasta ispod 16 godina. Sredstva za nauku, zaštitu životne sredine i izgradnju beogradskog metroa su među stavkama budžeta koje su smanjene, dok su Ministarstvo odbrane i BIA ponovo ostvarili najveće povećanje svojih budžeta

UTORAK

Pre nego što je zasedanje otpočelo, deo opozicije organizovao je konferenciju za novinare. Na konferenciji je najavljena blokada zasedanja, a kao razlog navedeno neispunjenje zahteva sa “Srbija protiv nasilja” protesta. Opozicija je otišla i korak dalje, zahtevajući održavanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora. Predsednik Skupštine kasnije je izjavio da je vest o zahtevu vanrednih izbora kod vladajuće većine dočekana sa oduševljenjem. 

Šest od devet opozicionih poslaničkih grupa pokušalo je da blokira zasedanje: Pravac Evropa - SSP, PSG, Preokret, Sloga; Zeleno-levi klub; Demokratska stranka; Zajedno - Moramo; Narodna stranka i Narodni pokret. Dveri su izrazile svoju podršku, dok dve opozicione grupe uopšte nisu učestvovale: Nada i Zavetnici.

Zasedanje je proletelo u izmaglici buke i uvreda. Opozicija je pokušala da blokira rad plenuma zviždući, skandirajući, i generalno praveći buku. No, predsednik Skupštine i vladajuća većina nisu obraćali pažnju na njihove pokušaje. Ovo se nastavilo kroz oba dana sednice.

Umesto da iskoristi moć parlamentarnih pravila, objavi pauzu u zasedanju i šefove poslaničkih grupa pozove na konsultacije, predsednik Skupštine se borio da svoj glas održi na dovoljnoj visini da nadjača buku koju je pravila opozicija i da nastavi sa dnevnim redom, iako realni uslovi za to nisu postojali. Opšta “rasprava” o svih 25 tačaka dnevnog reda tog prvog dana zasedanja završena je za čitavih sat i po vremena, tokom kog poslanici vladajuće većine nisu ni pokušavali da dođu do reči, a predsednik Skupštine je više od 40 puta ponovio kako opozicija, eto, ne želi da penzioneri dobiju povećanje penzija, a majke novac za svoju decu, tendenciozno ignorišući jasno navedene razloge blokade. Članovi Vlade, predvođeni premijerkom Anom Brnabić, sa poslanicima su komunicirali u istom maniru.

Dugačak živi zid pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u civilnoj odeći je okružio klupe opozicionih poslanika. Ovo nije redovna praksa tokom zasedanja, pa čak ni kada je atmosfera u sali haotična (prim.aut. prema Zakonu o Narodnoj skupštini, kao i Poslovnik, skupštinsko obezbeđenje čine pripadnici MUP-a, no oni ne mogu da delaju bez odobrenja bilo predsednika Skupštine ili generalnog sekretara).

Jedno pitanje ostaje - da li je buka stvarno dovoljno dobar razlog za živi zid obezbeđenja između opozicije i predsednika Skupštine i Vlade? Ova taktika zastrašivanja nije prošla neprimećeno i predstavlja vrstu institucionalnog nasilja.

SREDA

Nakon nepostojeće diskusije, održano je glasanje o 25 tačaka dnevnog reda u sredu, 6. septembra. Svih 25 tačaka usvojene su uprkos buci, uvredama i velikom prisustvu obezbeđenja.

Novi ministar privrede je Slobodan Cvetković, majke će dobiti novac za svoju decu, penzioneri će dobiti povećanje penzija, a Skupština kao institucija se srozala još stepenicu niže.