Cesta pitanja

SVE O SKUPŠTINI

Odgovori na pitanja koja imate o Skupštini, a niste znali kome da ih postavite.

Koji je posao Skupštine? Skupština ima četiri funkcije: predstavničku, zakonodavnu, izbornu i kontrolnu. Predstavnička funkcija podrazumeva da Skupština predstavlja građane Srbije, budući da građani na neposrednim izborima biraju narodne poslanike, zatim zakonodavna funkcija znači da Skupština donosi zakone, izborna funkcija da Narodna skupština bira i razrešava članove Vlade i članove drugih nezavisnih državnih organa i kontrolna funkcija koja podrazumeva vršenje kontrole nad radom predstavnika izvršne vlasti i drugih državnih nezavisnih organa.
Kako se formira Skupština? Prvu sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, koja će se održati najkasnije 30 dana nakon okončanja izbora. Njom presedava najstariji narodni poslanik. Na toj sednici se potvrđuju mandati narodnih poslanika, bira se predsednik i potpredsednik Narodne skupštine i imenuje generalni sekretar Narodne skupštine. Narodna skupština se konstituiše potvrđivanjem mandanta dve trećine narodnih poslanika.
Može li Skupština da se “rasformira”? Narodnu skupštinu može da raspusti predsednik Republike na obrazloženi predlog Vlade Srbije. Skupština ne može da bude raspuštena za vreme vanrednog i ratnog stanja, a Vlada ne može da podnese predlog ukoliko je prethodno podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje.
Šta je saziv Skupštine? Saziv je period na koji je izabrano jedno predstavničko telo od 250 narodnih poslanika, neposrednim izborom građana. On, po pravilu, traje 4 godine, ali može i kraće ukoliko je predsednik Republike, na predlog Vlade, raspusti pre isteka datog roka.
Kakve su cene u skupštinskom restoranu? Skupštinski restoran nije baš tačan pojam. To je jedan od više restorana u okviru Uprave za zajedničke poslove republičkih organa i deo je tradicije postojanja restorana za zaposlene u većini preduzeća i ustanova. Cene u skupštinskom restoranu su znatno manje nego u nekom drugom prosečnom restoranu, što je takođe odlika svih restorana za zaposlene. Neke od cena u jesen 2022. godine su bile: espreso kafa - 14 dinara, koka kola - 20 dinara, pljeskavica - 224 dinara i jagneća čorba -172 dinara.
Da li ja kao građanin/građanka mogu da posetim Skupštinu? Skupštinu može da poseti svaki građanin individualno ili u grupi, ali pod određenim uslovima. Individualne posete moguće su svake prve subote u mesecu, uz prethodnu prijavu Turističkoj organizaciji Beograda, a grupna poseta se organizuje svakim radnim danom u periodu od 9.00h do 14.30h. Potrebno je prethodno poslati mejl na [email protected].
Da li ja kao građanin/građanka mogu da se obratim direktno Skupštini? Građani mogu na više načina da se obrate Narodnoj skupštini. Mogu da putem sajta Narodne skupštine postave pitanje predsedniku ili poslanicima Narodne skupštine, a imaju mogućnost i da podnesu inicijative, peticije, predstavke i predloge. To čine u pisanom ili elektronskom obliku, a mogu i putem telefona ili uživo, putem razgovora sa odgovarajućem licem u prostorijama Narodne skupštine.
Da li se može pristupiti Skupštinskoj biblioteci? Da, ali pod određenim uslovima. Skupštinskoj biblioteci može svako da pristupiti ukoliko prethodno pošalje zahtev Generalnom sekretaru Narodne skupštine i on mu to odobri.
Da li je zgrada Narodne skupštine spomenik kulture? Zgrada Narodne skupštine je 1984. godine zbog značaja svoje funkcije i arhitektonskih i umetničkih vrednosti proglašena spomenikom kulture.
Šta je “levica”, a šta “desnica” na političkom spektru? Na kulturno-vrednosnoj skali levica predstavlja progresivne, liberalne i građanske partije. One se zalažu za socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava. Desnica predstavlja konzervativne, suverenističke i nacionalističke stranke. Te stranke se zalažu za jačanje nacionalnog identiteta, porodičnih vrednosti i uloge crkve u društvu. Na ekonomskoj skali levica zastupa stav da je važno da se većina ekonomskih odluka donosi kolektivnim odlučivanjem. Reč je o situaciji u kojoj je država vlasnik velikog broja preduzeća (etatizam), a ovo podrazumeva i suprotstavljanje privatizaciji, kao i subvencionisanje državnih preduzeća. Takođe, ekonomska levica podrazumeva i visoke poreze (uglavnom progresivne, gde poreske stope rastu sa rastom prihoda) što omogućava pružanje socijalne pomoći svim slojevima stanovništva, a ne samo siromašnima. S druge strane ekonomske skale, desnica se zalaže za tržišnu privredu sa veoma malim uplivom države, to podrazumeva liberalizaciju tržišta i privatizaciju gotovo svih državnih preduzeća. Porezi su niski i proporcionalni, a socijalna pomoć je uslovljena visinom primanja pa je samim tim namenjena samo siromašnima, a ne i srednjoj klasi.
Ko su stranke “levice” u Srbiji? Prema kulturno-vrednosnoj skali parlamentarne stranke levice u Trinaestom sazivu Narodne skupštine su (polazeći od centra na skali): Stranka slobode i pravde, Socijaldemokratska partija, Demokratska stranka, Ne davimo Beograd i Pokret slobodnih građana.
Ko su stranke “desnice” u Srbiji? Prema kulturno-vrednosnoj skali parlamentarne stranke desnice u Trinaestom sazivu Narodne skupštine su (polazeći od centra na skali): Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Narodna stranka, Nova Demokratska stranka Srbije, Dveri i Zavetnici.
Zašto je bitna opozicija? Opozicija je bitna za demokratsko društvo zbog toga što predstavlja korektiv vlasti. Uloga opozicije je da kritikuje politiku vlasti, kao i da pruži alternativu takvom vođenju države. Cilj opozicije je da dođe na vlast. Konstruktivnu opoziciju čine poslanici ili poslaničke grupe koji nisu deo vladajuće većine, ali ponekad (ili često) podržavaju inicijative Vlade u parlamentu. Pogrdno se naziva i “lažnom opozicijom”. Reč je o strankama čija se politika poklapa sa politikom Vlade u nekim segmentima, pa zbog toga i glasaju za određene zakonske predloge Vlade. S druge strane, opozicija može i da opstruiše rad skupštine, a to najčešće čini zloupotrebom poslovnika kako bi odugovlačila skupštinske sednice.
Koliko poslanika je za EU, koliko poslanika je protiv EU? Prema izjavama lidera političkih stranaka (imajući u vidu činjenicu da narodni poslanici uglavnom glasaju po nalogu “centrale” stranke) broj poslanika u Trinaestom sazivu koji podržava EU integracije Srbije je 210. Protiv EU integracija je 28 poslanika, dok za 12 poslanika koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe korišćenjem ovog kriterijuma nismo mogli da odredimo opredeljenje.
Da li u Srbiji postoji pro EU desnica? Stranke koje se nalaze na desnom delu kulutrno-vrednosnog političkog spektra, a koje podržavaju ulazak Srbije u EU su: Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Narodna stranka. Od vanparlamentarnih stranaka imamo Pokret Srbija centrar (SRCE).
Ko su narodni poslanici? Narodni poslanici su izabrani predstavnici građana u Narodnoj skupštini, koji se biraju na parlamentarnim izborima sa izbornih lista koje kandiduju političke stranke ili grupe građana. Prema pravilima našeg izbornog sistema, građani mogu da glasaju samo za izbornu listu u celini, ne i za pojedinačne kandidate. Imajući to u vidu, građani glasanjem za izbornu listu biraju svoje predstavnike u parlamentu - narodne poslanike.
Šta rade poslanici? Narodni poslanici mogu da predlažu zakone i druge akte, kao i autentično tumačenje zakona ili amandmane na predloge zakona i drugih akata. Imaju pravo da učestvuju u raspravi i odlučivanju o predlogu zakona i drugih akata, kao i da održavaju konferencije za novinare. Mogu učestvovati i u podnošenju predloga za raspisivanje referenduma o pitanjima koja se uređuju zakonom. Takođe, mogu predložiti obrazovanje komisije ili anketnog odbora, sprovođenje javnog slušanja ili izmene i dopune dnevnog reda. Garantuje im se i pravo na postavljanje poslaničkih pitanja, isto kao i pravo na podnošenje interpelacije ili predoga za nepoverenje Vladi ili članu Vlade. Konačno, mogu vršiti i druge radnje koje su u skladu sa zakonom i poslovnikom.
Koliko ima poslanika ukupno? Narodnu Skupštinu u Trinaestom sazivu čini 250 narodnih poslanika. Trinaesti saziv broji 88 narodnih poslanica (35,2%) i 162 narodna poslanika (64,8%). Najveći broj narodnih poslanica je deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić “Zajedno možemo sve” - 43 (od 109, odnosno 39,45%). Poslaničke grupe sa najvećim procentom zastupljenosti žena: Socijaldemokratska partija - 42,86%, jedina grupa koja ide preko zakonske kvote (40%) koja je propisana kao uslov za podnošenje izborne liste; Ujedinjeni - SSP, PSG, Preokret, Sloga - 40%; Demokratska stranka - 40%; Zeleno - Levi klub, Ne davimo Beograd, Moramo - 40%; Poslaničke grupe sa najmanjim procentom zastupljenosti žena: PUPS - Solidarnost i pravda - 0%; Za pomirenje - SPP-USS-DSHV - 0%; NADA - Novi DSS - POKS - 21,43%; Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma - 25%; *podaci iz maja 2023. godine Detaljnije...
Kako se postaje poslanik? Pravo da bude biran za narodnog poslanika ima svaki punoletni državljanin Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije u potpunosti lišen poslovne sposobnosti. Da bi neko lice postalo narodni poslanik mora prvo da bude kandidovano od strane političke partije ili grupe građana na njihovoj izbornoj listi. Zatim, ta lista mora preći izborni cenzus kako bi učestvovala u raspodeli mandata. Konačno, kandidat za narodnog poslanika mora biti dovoljno visoko na listi kako bi mu mandat bio i dodeljen (moguće je da lice bude kandidat na listi koja je prešla izborni cenzus, i koja je dobila, primera radi, 10 mandata, ali se to lice nalazi na 11. mestu, u tom slučaju mu neće biti dodeljen mandat tj. neće postati narodni poslanik). Međutim, pre svega toga, to lice mora i da ispunjava sve uslove za kandidovanje koje propisuje zakon tj. mora imati pasivno biračko pravo.
Koliko traje mandat poslanika? Mandat narodnog poslanika traje 4 godine.
Kako prestaje mandat poslaniku? Mandat narodnog poslanika prestaje kada se potvrde mandati za dve trećine narodnih poslanika iz narednog saziva Narodne skupštine. Takođe, mandat mu prestaje: ako umre; ako je pravnosnažnom presudom lišen poslovne sposobnosti u potpunosti ili delimično, a utvrđeno je da je nesposoban da vrši izborno pravo; ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; ako je preuzeo funkciju koja je nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika; ako je izgubio državljanstvo Republike Srbije ili ako podnese ostavku.
Šta se desi ako poslanik u sred mandata poželi da da otkaz i ko dolazi na njegovo mesto? Poslanik može podneti ostavku tokom trajanja mandata. U tom slučaju zamenjuje ga sledeći narodni poslanik sa liste sa koje je izabran, a kome nije prethodno bio dodeljen mandat.
Koliko vlast ima poslanika? Za izbor Vlade glasalo je 157 poslanika. Minimalan broj poslanika za formiranje većine je 126 od 250.
Koliko poslanici zarađuju? Onaj narodni poslanik za koga Skupština odluči da bude na stalnom radu u Narodnoj skupštini i zbog toga prestane da ostvaruje lični dohodak na prethodnom radnom mestu, ima pravo na platu u stalnom mesečnom iznosu. Plata narodnog poslanika u Trinaestom sazivu u 2023. godini iznosi 104.743,95 dinara - reč je o osnovnoj plati narodnog poslanika na stalnom radu. Važno je znati da se ovaj iznos može menjati, jer zavisi od osnovice koju odlukom utvrđuje Odbor za administrativno-budžetska i imunitetsko-mandatska pitanja. Visina osnovne plate takođe zavisi da li se radi o narodnom poslaniku koji ima još neku funkciju u Skupštini - koeficijent putem kojeg se izračunava osnovna plata različiti je za predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, kao i za predsednike i zamenike predsednika odbora i poslaničkih grupa. Osim toga, narodni poslanici primaju i poslanički dodatak na koji imaju pravo za vršenje poslaničke dužnosti u izbornoj jedinici, u mesečnom paušalnom iznosu od 40% punog iznosa plate poslanika na stalnom radu. U 2023. godini taj dodatak iznosi 41.897,95 dinara. Sem plate i dodatka, poslanici imaju pravo i na dnevnice u skladu sa Zakonom o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslanicima se prilikom dolaska na sednicu Skupštine ili njenih odbora kao i prilikom službenom putu u zemlji priznaju stvarni troškovi prenoćišta, prema priloženom računu, osim troškova noćenja u hotelu “de luks” kategorije.
Šta je to poslanički imunitet, i od čega sve štiti? Poslanički imunitet štiti narodnog poslanika od krivične ili druge odgovornosti za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje funkcije. Narodni poslanik ima pravo da se pozove na imunitet. Kada se pozove na imunitet on ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine. Međutim, ukoliko narodni poslanik bude zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora duža od pet godina može biti pritvoren i bez odobrenja Narodne skupštine. Takođe, čak i ako se poslanik ne pozove na imunitet, to ne isključuje pravo Skupštine da mu uspostavi imunitet i na taj način ga zaštiti.
Da li poslanik može da glasa kako želi? Narodni poslanik je slobodan da glasa prema svom slobodnom uverenju. U praksi, narodni poslanici često glasaju prema dogovoru ili nalogu poslaničkog kluba ili političke stranke.
Da li poslanik može da bude smenjen? Narodni poslanik ne može biti smenjen. Takođe, ukoliko napusti stranku na čijoj je listi izabran, poslanik nije dužan da stranci vrati mandat, već ga može zadržati. Građani su mandat(e) dali narodnim poslanicima, a ne političkim strankama ili grupama građana.
Da li poslanik može da bude kažnjen? Narodni poslanik može biti sankcionisan zbog svog ponašanja u Narodnoj skupštini. Poslanici mogu biti kažnjeni, s jedne strane, prema Poslovniku, s druge strane prema Kodeksu ponašanja narodnih poslanika. Poslovnik predviđa da poslaniku mogu biti izrečene: opomena, mera oduzimanja reči (kada već ima dve opomene), mera udaljenja sa sednice (kada mu je već izrečena mera oduzimanja reči. Opomene i mere izriče Predsednik Narodne skupštine. Poslanik kome je izrečena opomena se kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 10% osnovne plate, poslanik kome su izrečene dve opomene se kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 20% plate, poslanik kome je oduzeta reč se kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 40% plate, konačno, poslanik koji je udaljen sa sednice se kažnjava novčanim kaznom u iznosu od 50% plate. Odluku o novčanoj kazni donosi odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Kada je narodni poslanik udaljen sa sednice on ne može učestvovati na sednici sa koje je udaljen nezavisno od dužine njenog trajanja, odnosno, ne može da učestvuje u radu Skupštine u narednih 20 dana od dana izricanja ove mere. Kada je reč o Kodeksu, poslanik može biti i kažnjen zbog nepoštovanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Kodeks predviđa sledeće: poslanik kome je izrečena opomena zbog nepoštovanja Kodeksa se kažnjava novčanom kaznom u visini od 10% osnovne plate, poslanik kome je izrečena javna opomena zbog nepoštovanja Kodeksa se kažnjava novčanom kaznom u visini od 50% osnovne plate. Kada narodni poslanik neopravdano izostane sa jedne četvrtine sednica Skupštine ili odbora u toku meseca umanjuje mu se plata za 25%, odnosno sa polovine sednica za 50%. Ako neopravdano izostane sa više od polovine sednica u toku jednog meseca nema prava na naknadu.
Da li poslanik mora da ima završen fakultet? Narodni poslanik ne mora da ima završen fakultet. Pravo da bude biran za narodnog poslanika ima svaki punoletni državljanin Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije u potpunosti lišen poslovne sposobnosti.
Da li poslanici imaju svoje kancelarije? Poslanici nemaju svoje kancelarije, već svaka poslanička grupa ima svoje prostorije u Narodnoj skupštini. Međutim, narodni poslanici mogu zatražiti da im se dodeli prostor za vršenje poslaničke dužnosti u lokalnoj samoupravi iz koje dolaze.
Da li poslanici zadržavaju svoje radno mesto kad dođu na funkciju? Narodni poslanik može, na lični zahtev, ostvariti pravo da u Skupštini bude na stalnom radu. Tada će mu mirovati radni odnos koji ima na svom radnom mestu i primaće platu u visini plate narodnih poslanika. Sa druge strane, ukoliko poslanik ne želi da bude na stalnom radu u Narodnoj skupštini, on će zadržati svoje radno mesto, s tim što će mu Skupština, ukoliko na svom radnom mestu ima manju platu od plate koja pripada narodnom poslaniku na stalnom radu, isplatiti i razliku do visine plate narodnog poslanika. Ukoliko je plata jednaka ili viša, primaće zakonom određen poslanički dodatak i dnevnice za rad u Skupštini.
Da li je poslanicima koji žive van Beograda pokriven trošak puta? Narodni poslanik ima pravo na besplatan prevoz u železničkom, drumskom, javnom gradskom i rečnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije u svim pravcima i za neograničen broj putovanja. Takođe, narodni poslanik može koristiti avion, kola za spavanje na železnici i brodsku kabinu za dolazak na sednice Skupštine i njenih odbora. Narodni poslanik koji na sednice Skupštine ili odbora dolazi sopstvenim automobilom ima pravo na naknadu troškova u visini od 20% od cene litra pogonskog goriva po pređenom kilometru.
Da li poslanici dolaze iz svih opština u Srbiji ravnomerno? Poslanici u Trinaestom sazivu Narodne skupštine ne dolaze ravnomerno iz svih opština u Srbiji. Naime, svi gradovi imaju barem po jednog poslanika, dok to nije slučaj i sa svim opštinama. 24 jedinice lokalne samouprave od 54 u Vojvodini (53,3 odsto), nema nijednog predstavnika. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji od 52 jedinice lokalne samouprave, njih 24 nema nijednog poslanika (42,2 odsto), dok u Južnoj i Istočnoj Srbiji 29 od 47 opština (61,7 odsto) nema svog predstavnika u Narodnoj skupštini. Po regionima, najveći broj poslanika dolazi iz Beograda (105 poslanika, 42 odsto), zatim Vojvodine (54 poslanika, 21,60 odsto), Šumadije i Zapadne Srbije (53 poslanika, 21,20 odsto), Južne i Istočne Srbije (34 poslanika, 13,6 odsto) i sa Kosova i Metohije (4 poslanika, 1,60 odsto). Detaljnije...
Koliko dugo poslanik ima pravo da govori u plenumu? Vreme koje je poslaniku na raspolaganju za obraćanje u plenumu zavisi, pre svega, od njegove pozicije u Skupštini, ali i od razloga njegovog obraćanja, i definisano je Poslovnikom. Detaljnije...
Da li poslanik kada podnese ostavku treba da vrati mandat stranci? Poslanik nije dužan da vrati mandat političkoj stranci na čijoj je listi izabran.
Ko je najmlađi narodni poslanik, a ko najstariji? Najmlađi poslanik u Trinaestom sazivu Narodne skupštine je Nikola Bokan, rođen 1999. godine, izabran je na listi “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, član Srpske napredne stranke. Najstariji poslanik je Vladeta Janković, rođen 1940. godine izabran na listi “Ujedinjeni”. Najveći broj narodnih poslanika rođen je u periodu od 1970. do 1979. godine - njih 75.
Ko je predsednik Skupštine? Predsednik Narodne skupštine je parlamentarni funkcioner koji predsedava Narodnom skupštinom, izabran iz redova narodnih poslanika većinom glasova od ukupnog broja poslanika. Predsednik Skupštine u aktuelnom 13. sazivu je Vladimir Orlić.
Ko predsedava novim sazivom do izbora predsednika Narodne skupštine? Novim sazivom do izbora predsednika Narodne skupštine predsedava najstariji narodni poslanik.
Kako se bira predsednik Skupštine? Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine trenutnom predsedavajućem podnosi najmanje 30 narodnih poslanika. Za predsednika Narodne skupštine izabran je onaj kandidat koji na tajnom ili javnom glasanju dobije većinu glasova narodnih poslanika.
Šta je posao predsednika Skupštine? Predsednik Skupštine predsedava Narodnom skupštinom, što znači da saziva i vodi sednice, predstavlja Narodnu skupštinu i stara se o radu i redu na sednicama kao i o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Osim poslova koje obavlja ispred kolegijalnog organa što je Narodna skupština, on ima i par samostalnih ovlašćenja kao funkcioner. U slučaju da predsednik Republike ne može da obavlja svoje dužnosti, predsednik Skupštine ga menja. Takođe, u slučaju da postoje razlozi za proglašenje ratnog ili vanrednog stanja a Narodna skupština ne može da se sastane da o tome odluči, odlučiće o tome upravo predsednik Skupštine, zajedno sa predsednikom Vlade i Republike.
Može li predsednik Skupštine da bude smenjen? Može. Osim ostavkom i istekom mandata, funkcija predsednika Narodne skupštine može prestati i razrešenjem. Postupak razrešenja predsednika Narodne skupštine isti je kao i postupak izbora - na predlog najmanje 30 narodnih poslanika, a glasovima većine narodnih poslanika.
Šta je to plenum? Plenarna sednica jeste sednica na kojoj učestvuju svi narodni poslanici u Narodnoj skupštini. To je osnovni oblik rada Narodne skupštine i na ovim sednicama se donose sve važne odluke, kada postoji kvorum (odnosno kada je prisutan dovoljan broj poslanika za donošenje odluke). One se mogu održavati u okviru redovnih i vanrednih zasedanja. Građani mogu gledati uživo prenos svake plenarne sednice na RTS2, sajtu Skupštine ili na Jutjub kanalu Narodne skupštine. Drugi naziv za plenarnu sednicu jeste plenumska sednica, odnosno plenum.
Šta je to kvorum? Kvorum predstavlja broj poslanika neophodan za početak sednice i glasanje o aktima. Najmanji broj narodnih poslanika koji mora biti prisutan u sali na početku radnog dana sednice Narodne skupštine (tzv. „radni“ ili „mali“ kvorum) je 84. Najmanji broj narodnih poslanika u Danu za glasanje koji je neophodan za odlučivanje u skladu s Ustavom, zakonom i Poslovnikom Narodne skupštine je 126 narodnih poslanika.
Ko vodi sednicu? Sednicu Narodne skupštine vodi predsednik Skupštine. Ukoliko je predsednik Narodne skupštine sprečen da vodi sednicu, nije prisutan ili želi da učestvuje u pretresu, njega zamenjuje jedan od njegovih potpredsednika, koga on izabere. U slučaju da ga ne odredi ko će da ga zameni, to će biti najstariji potpredsednik.
Ko predlaže dnevni red? Dnevni red predstavlja redosled tačaka o kojima se raspravlja na sednici Narodne skupštine i njenih radnih tela. Dnevni red predlaže predsednik Narodne skupštine i u redovnom zasedanju je moguća njegova dopuna, dok u vanrednom nije. Predlog za dopunu mogu da podnesu narodni poslanici, Vlada i drugi ovlašćeni predlagači najkasnije 24h pre sednice, a oni će se uvrstiti u dnevni red ukoliko ga poslanici izglasaju. Oni mogu da predlože i povlačenje pojedinih tačaka iz predloga, spajanje rasprave, promenu redosleda tačaka i vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa pojedinog predloga zakona.
Koja je razlika između sednice i zasedanja? Zasedanje je period u kome se Narodna skupština sastaje i radi na sednicama, dakle sednice se održavaju u okviru zasedanja. Zasedanja mogu biti redovna i vanredna. Detaljnije...
Da li su poslanici u obavezi da uvek prisustvuju sednicama? Poslanici imaju dužnost da učestvuju u radu Narodne skupštine, ali ne moraju da prisustvuju svakoj sednici ukoliko za to imaju opravdan razlog.
Kako se zakazuju sednice? Sednice saziva predsednik Narodne skupštine i u redovnom zasedanju predlaže dnevni red te sednice. Taj dnevni red se može dopuniti na početku sednice ukoliko većina glasa za predlog koji su poslanici blagovremeno podneli najkasnije 24h pre početka sednice. Kada je u pitanju vanredno zasedanje, koje se zatraži van prolećnog i jesenjeg zasedanja, predsednik Narodne skupštine dostavlja zahtev za vanredno zasedanje narodnim poslanicima i Vladi i određuje vreme kada će se Narodna skupština sastati. Dnevni red vanrednog zasedanja utvrđuje podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja.
Koliko često se Skupština sastaje? Postoje dva redovna zasedanja, a pored toga moguća su i vanredna zasedanja na zahtev predsednika Narodne skupštine.
Koliko traje jedno redovno zasedanje? Redovna zasedanja traju najduže 90 dana. Postoji prolećno zasedanje od 1. radnog dana u martu i jesenje zasedanje od 1. radnog dana u oktobru.
Kako građani mogu da prate sednice Skupštine? Građani mogu da prate sednice Narodne skupštine kao prenos uživo na TV programu RTS2, na sajtu Narodne skupštine i na skupštinskom YouTube kanalu.
Da li sednice uvek moraju da se održavaju u zgradi Skupštine? Sednice Narodne skupštine se održavaju u zgradi Narodne skupštine, a sednice odbora mogu da se održavaju i u drugim mestima u Srbiji, i ponekad se i organizuju u drugim gradovima.
O čemu se govori na sednicama? O čemu će se govoriti na sednici, odnosno o predlogu dnevnog reda sednice Narodne skupštine odlučuje predsednik Narodne skupštine. U predlog dnevnog reda sednice ulaze samo oni predlozi akata koji su podneti u skladu sa Ustavom, zakonom i Poslovnikom Narodne skupštine.
Da li građani mogu da predlože tačku dnevnog reda? Građani ne mogu sami direktno da predlažu tačke dnevnog reda, jedini način je preko narodnih poslanika.
Da li građani mogu da učestvuju na sednici Skupštine? Građani mogu samo kao posmatrači da učestvuju u radu Narodne skupštine. Da bi prisustvovali sednicama moraju prvo da dobiju dozvolu predsednika Narodne skupštine.
Kako se pripremaju sednice? Godišnji plan rada Narodne skupštine određuje predsednik Narodne skupštine uz prethodne konsultacije sa Kolegijumom. Njega čine predsednik Narodne skupštine, potpredsednici Narodne skupštine i predsednici poslaničkih grupa.
Šta je to javno slušanje? Javna slušanja su aktivnost Skupštine koja služi pribavljanju informacija i stručnih mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri, zatim razjašnjenja u vezi sa pojedinim rešenjima iz predloženog ili važećeg akta, razjašnjena pitanja u vezi sa primenom predloga akta ili drugog pitanja iz nadležnosti odbora, kao i da bi se vršila kontrolna funkcija Narodne skupštine. Javno slušanje može da predloži svaki član odbora, a odluku o njegovom održavanju će doneti odbor. Nakon javnog slušanja, predsednik odbora dostavlja informacije o javnom slušanju predsedniku Narodne skupštine, članovima odbora i učesnicima javnog slušanja. Članovi odbora i učesnici mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku odbora, koji ih dostavlja ostalim uključenim.
Da li Skupština donosi još neke dokumente sem zakona? Narodna skupština pored zakona donosi i odluke, deklaracije, rezolucije, preporuke, zaključke i druga ostala akta.
Šta je to amandman? Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona. Njega može da podnese ovlašćeni predlagač zakona i nadležni odbor Narodne skupštine, predsedniku Narodne skupštine, u pisanom ili elektronskom obliku. Zatim, predsednik Narodne skupštine upućuje amandmane predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnom odboru i Vladi, koji razmatraju koje amandamane da prihvate. O amandamanima koje prihvate nadležni odbor i predlagač zakona, Narodna skupština neće posebno odlučivati, a o drugim će se odlučivati na Dan glasanja.
Ko sve može da predloži zakon? Ovlašćeni predlagači zakona su: svaki narodni poslanik, Vlada, skupština automne pokrajine ili najmanje 30.000 birača. Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo da predlože zakon iz oblasti za koju su nadležni.
Da li građani mogu da utiču na tekst zakona? Građani mogu da predlože zakon putem narodne inicijative i mogu da učestvuju u javnoj raspravi koju organizuje Vlada, u vezi sa njenim predlogom zakona. Njoj mogu da prisustvuju sve zainteresovane strane, a njeno održavanje je obavezno kada se radi o pitanju koje posebno interesuje javnost.
Kako se usvaja zakon? Prvo, ovlašćeni predlagač podnosi predlog zakona u određenoj formi sa obrazloženjem. Zatim se predlog razmatra u okviru nadležnog odbora i Vlade (ukoliko ga nije ona predložila). U odboru će se predlog razmatrati prvo načelno, pa u pojedinostima. Oni mogu da prihvate ili ne prihvate predlog. Ukoliko ga prihvate, dužni su da se izjasne da li u celini ili sa izmenama, u formi amandmana. Treće, na sednici se vodi prvo načelni pretres zakona, a nakon 24h pretres u pojedinostima. Četvrto, na Danu za glasanje, Narodna skupština odlučuje o predlogu zakona u načelu, o amandmanima na predlog zakona i o predlogu zakona u celini. Zakon se usvaja ako za njega glasa većina narodnih poslanika sa sednice na kojoj je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, osim u slučajevima kada je Ustavom predviđeno da se zakon usvaja većinom glasova svih narodnih poslanika. Na kraju, Predsednik Republike je dužan da ukazom, najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, proglasi zakon ili da zakon vrati Narodnoj skupštini, uz obrazloženje, na ponovno odlučivanje. Narodna skupština može da izglasa opet isti zakon većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. U tom slučaju Predsednik Republike je dužan da proglasi.
Šta je nacrt zakona? Nacrt zakona je radni oblik zakona koji se priprema u Vladi, sa obrazloženjem. Njega priprema radna grupa koju čine pravnici i drugi zaposleni koji pomažu u radu kao i stručnjaci i naučnici. Nakon toga, održava se javna rasprava. Ona je obavezna ako se radi o nacrtu zakona koji bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje je posebno zanimljivo javnosti.
Šta je hitni postupak? Hitni postupak za donošenje zakona je postupak u kojem je procedura donošenja zakona znatno kraća. Predlozi zakona mogu da se usvoje po hitnom postupku ako se njima uređuju odnosi koji su nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po živote i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, organizacije organa ili štetne posledice po usklađivanje propisa sa propisima Evropske unije. Predlagač je dužan da navede razloge za hitni postupak. Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitni postupak može da se uvrsti u dnevni red Narodne skupštine ako je podnet najkasnije 24h pre određenog početka te sednice. Taj rok može da bude i kraći ako se radi o predlogu koji se odnosi na bezbednost zemlje.
Kako se menja Ustav? Predlog za promenu Ustava može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. Predlog se usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika Narodne skupštine. Nakon usvajanja predloga, pristupa se izradi akta o promeni Ustava i njegovom razmatranju. Zatim se Akt o promeni Ustava takođe usvaja dvotrećinskom većinom ukupnog broja narodnih poslanika Narodne skupštine. Međutim, ukoliko se promenom Ustava menja preambula Ustava, načela Ustava, odredbe o ljudskim i manjinskim pravima u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava, Narodna skupština mora da to pitanje stavi i na republički referendum radi potvrđivanja. Ustav je poslednji put promenjen 2022. godine.
Da li je za usvajanje svakog akta potreban isti broj glasova? Većina potrebna za usvajanje zakona je polovina narodnih poslanika sa sednice na kojoj prisustvuje najmanje polovina ukupnog broja narodnih poslanika. U određenim situacijama, potrebna je većina svih narodnih poslanika Narodne skupštine. Na primer prilikom usvajanja budžeta, odlučivanja o zakonima koji uređuju narodnu inicijativu i referendum, zakonima kojima se potvrđuju međunarodni ugovori itd. Za glasanje o predlogu za promenu Ustava i za usvajanje Akta o promeni Ustava potrebna je dvotrećinska većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Koja većina je potrebna Narodnoj skupštini u vršenju svoje izborne funkcije? Narodna skupština bira Vladu i članove Vlade većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, zatim, istom većinom bira i petoro sudija Ustavnog suda (od deset kandidata koje je predložio predsednik Republike), Zaštitnika građana, Poverenika za rodnu ravnopravnost, Poverenika za informacije od javnog značaja, guvernera Narodne banke Srbije i Savet guvernera. Narodna skupština dvotrećinskom većinom narodnih poslanika bira po četiri istaknuta pravnika za članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva, a Vrhovnog javnog tužioca bira sa većinom od 3/5 narodnih poslanika.
Kojom većinom Narodna skupština odlučuje o uvođenju vanrednog stanja? Narodna skupština proglašava i ukida vanredno stanje većinom glasova svih narodnih poslanika Narodne skupštine, a istom većinom propisuje i mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju.
Da li poslanici mogu da traže smenu ministra? Narodni poslanici mogu da traže smenu ministra na dva načina. Jedan od njih je podnošenjem predloga 60 narodnih poslanika o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, a drugi način je podnošenjem interpelacije od strane najmanje 50 narodnih poslanika. Ukoliko se radi o predlogu za nepoverenje, organizovaće se glasanje u Narodnoj skupštini, a u slučaju interpelacije, organizovaće se glasanje o prihvatanju odgovora na interpelaciju. Ukoliko Narodna skupština ne prihvati odgovor na interpelaciju, pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili nepoverenju njenom članu.
Da li je predsednik Republike nadređen Skupštini? Predsednik Republike nije nadređen Narodnoj skupštini. On ima pravo da na obrazloženi predlog Vlade, raspusti Narodnu skupštinu i pravo da je ukazom raspusti u Ustavom predviđenim situacijama. Međutim, i Narodna skupština ima pravo da razreši Predsednika Republike ukoliko on prekrši Ustav.
Da li je Vlada nadređena Skupštini? Vlada nije nadređena Narodnoj skupštini. Prema Ustavu Republike Srbije, uređenje vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a njihov međusobni odnos se zasniva na međusobnom poverenju i ravnoteži. Narodna skupština, čak, ima kontrolnu funkciju nad radom Vlade.
Kako Skupština kontroliše rad Vlade? Narodna skupština kontoliše rad Vlade putem poslaničkih pitanja, interpelacije, predloga za razrešenje člana Vlade ili Vlade, organizovanjem javnih slušanja za pitanja koja posebno zanimaju javnost ili kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja. Takođe, Vlada je dužna da svoj Godišnji izveštaj o radu podnosi Narodnoj skupštini, a istu dužnost imaju i Vladina povremena radna tela, kao što su savet, radna grupa i ekspertska grupa.
Ko kontroliše rad Skupštine? Narodna skupština predstavlja najviše predstavničko telo i za svoj rad odgovara građanima, koji su je birali putem neposrednih, demokratskih izbora. Građani imaju pravo da postavljaju pitanja svojim narodnim poslanicima, pravo da podnose peticije i narodnu inicijativu.
Da li Skupština bira nekoga? Narodna skupština ima i izbornu funkciju. Ona bira članove Vlade, nezavisna državna tela, istaknute pravnike kao članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca, guvernera i Savet guvernera Narodne banke Srbije i pet sudija Ustavnog suda.
Šta je poslaničko pitanje? Poslaničko pitanje je pitanje koje postavlja narodni poslanik određenom ministru ili Vladi, u pisanom ili usmenom obliku. Ona se postavljaju svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici koja je u toku, pred članovima Vlade. Pitanje koje se postavlja ministru mora da bude iz oblasti za koju je on nadležan.
Da li ministar mora da odgovori na poslaničko pitanje? Ministar ima obavezu da odgovori na poslaničko pitanje. Ukoliko je ono usmeno postavljeno, ministar će odmah odgovoriti, osim ako mu je potrebno određeno vreme za pripremu, u tom slučaju dostaviće odgovor u roku od 8 dana u pisanom obliku, a izuzetno u roku od 30 dana. Nakon dobijenog odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da komentariše odgovor ili da postavi dopunsko pitanje.
Šta je interpelacija? Interpelacija predstavlja kvalifikovano poslaničko pitanje za koje je potreban minimum 50 narodnih poslanika. Ona se upućuje Vladi ili članu Vlade, a u odnosu na poslaničko pitanje se razlikuje jer predstavlja kvalifikovano poslaničko pitanje koje služi preispitivanju politike Vlade, a ne samo dobijanje informacije. Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju, zatim Narodna skupština raspravlja i glasa o odgovoru. Ukoliko prihvati odgovor, nastavlja se sa radom po usvojenom dnevnom redu. Ukoliko Narodna skupština ne prihvati odgovor, pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili njenom članu.
Kakav je odnos predsednika Republike i Narodne skupštine? Predsednik Republike predstavlja narodno jedinstvo. Neke njegove nadležnosti, predviđene Ustavom, vrši u “saradnji” sa Narodnom skupštinom, pa tako predsednik Republike ukazom proglašava zakone, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija. Takođe, predsednik Republike raspušta Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade, a istovremeno sa raspuštanjem raspisuje i izbore za narodne poslanike.
Šta je Poslovnik? Poslovnik Narodne skupštine predstavlja njen unutrašnji akt kojim se uređuje organizacija Narodne skupštine i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Šta je povreda Poslovnika? Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na to da je predsednik Narodne skupštine svojim postupanjem povredio Poslovnik Narodne skupštine. Predsednik Skupštine će dati reč narodnom poslaniku koji je ukazao na povredu, odmah nakon završetka izlaganja prethodnog govornika. Poslanik koji je ukazao na povredu mora da navede član Poslovnika koji je povređen i obrazloženje u čemu se povreda sastoji. Za to je vremenski ograničen na dva minuta. Zatim se predsednik Narodne skupštine izjašnjava da li je učinio datu povredu. Kada smatra da je nije učinio izdaće obrazloženje, a kada jeste, dužan je da je otkloni. Ukoliko narodni poslanik i posle objašnjenja smatra da je učinjena povreda, može zahtevati da se Narodna skupština o tome izjasni u Danu za glasanje.
Šta je Kodeks ponašanja narodnih poslanika? Kodeks ponašanja predstavlja unutrašnji akt Narodne skupštine kojim se uspostavljaju etički standardi ponašanja koje narodni poslanici treba da poštuju i primenjuju prilikom vršenja svoje poslaničke funkcije. Njima su utvrđena osnovna načela, opšte etičke vrednosti i pravila ponašanja narodnih poslanika, javnost rada, sprovođenje obuka za poslanike i mere za slučaj povrede Kodeksa.
Ko i kako uspostavlja red u Skupštini? Red u Narodnoj skupštini uspostavlja predsednik Narodne skupštine. Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine dok ne zatraži i ne dobije reč od predsednika Narodne skupštine. Narodni poslanik kada dobije reč govori sa svog poslaničkog mesta, a da bi govorio sa govornice mora da dobije odobrenje. Tokom izlaganja narodnog poslanika niko ne može da ga ometa ili da mu dobacuje. Takođe, zabranjeno je i prekidanje njegovog izlaganja osim ako to ne uradi predsednik Narodne skupštine u slučajevima kada je to predviđeno Poslovnikom. Predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere zbog kršenja Poslovnika i ometanja reda na sednici, a ukoliko ne uspe merama da postigne red, predsednik će odrediti pauzu dok se situacija ne smiri.
Na koji način može biti sankcionisan narodni poslanik koji se ne ponaša u skladu sa pravilima? Narodnom poslaniku koji povredi odredbe Poslovnika mogu da budu izrečene sledeće mere: opomena, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice. Opomena se izriče narodnom poslaniku koji priđe govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je dobio reč, koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze itd. Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji nastavlja da narušava red na sednici. Kada mu se izrekne ova mera dužan je da prekine svoje izlaganje, a u suprotnom će mu biti isključeno ozvučenje. Najstrožija mera, mera udaljenja sa sednice, izriče se narodnom poslaniku koji i pored mere oduzimanja reči, nastavi da ometa ili sprečava rad na sednici i ne poštuje odluku predsednika Narodne skupštine o izricanju mere oduzimanja reči. Mera udaljenja sa sednice može da se izrekne i bez prethodno izrečenih mera u slučaju fizičkog napada na drugo lice u zgradi Narodne skupštine. Nakon izrečene mere dužan je odmah da napusti sednicu, a ukoliko to odbija, udaljiće ga služba zadužena za održavanje reda u Skupštini. Uz navedene mere idu i novčane kazne u formi smanjenja plate u visini određenog procenata osnovne plate, u zavisnosti od izrečene mere.
Da li narodni poslanik mora da dolazi na sednice Skupštine? U Poslovniku Narodne skupštine je predviđena obaveza narodnog poslanika da učestvuje u radu Narodne skupštine, a ukoliko je zbog opravdanog razloga sprečen da dođe na sednicu Narodne skupštine, o tome treba da obavesti predsednika Skupštine. Narodnom poslaniku, koji neopravdano izostane sa jedne četvrtine sednica Skupštine ili odbora, smanjiće se plata za 25%, odnosno ako izostane sa polovine sednica, plata će mu se smanjiti za 50%.
Može li poslaniku biti oduzet mandat ukoliko krši pravila? Narodnom poslaniku ne može da bude oduzet mandat. Međutim, mandat može da mu prestane ranije u sledećim situacijama: ukoliko narodni poslanik umre, ako je pravosnažnom sudskom odlukom odlučeno da je potpuno lišen poslovne sposobnosti, ako je odlučeno da je delimično lišen poslovne sposobnosti ali je pritom utvrđeno da ne može da vrši dužnost narodnog poslanika, ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na najmanje 6 meseci zatvora, ako je preuzeo funkciju koja je nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika, ukoliko je izgubio srpsko državljanstvo i ako je podneo ostavku.
Postoji li moralna odgovornost poslanika? Kodeksom ponašanja narodnih posalnika predviđa se da narodni poslanik mora da poštuje opšte etičke vrednosti kao što su istina, poštenje, pravičnost, nepristrasnost, integritet, otvorenost i dostupnost.
Šta radi generalni sekretar Skupštine? Pomaže predsedniku i potpredsednicima Skupštine u pripremanju skupštinskih sednica, rukovodi stručnom službom. Osim toga, sekretar je finansijski nalogodavac za korišćenje sredstava iz skupštinskog budžeta.
Kako se bira generalni sekretar Skupštine? Generalni sekretar se imenuje, a ne bira. Imenuje ga većina narodnih poslanika od ukupnog broja poslanika na predlog predsednika Skupštine. Generalni sekretar Skupštine je nestranačka ličnost.
Ima li generalni sekretar zamenike i službu? Generalni sekretar ima dva zamenika koja mu pomažu u radu. Oni se biraju većinom od ukupnog broja poslanika, a na predlog samog sekretara i uz saglasnost predsednika Skupštine.
Koja sve radna tela postoje? Radna tela su deo unutrašnje organizacije Skupštine. Stalna radna tela su odbori, a privremena komisije i anketni odbori. Ukoliko je to potrebno, za razmatranje nekih pitanja iz svog delokruga odbor može osnovati pododbor, a predsednik odbora posebnu radnu grupu.
Šta rade odbori i čemu služe? Odbori su stalna radna tela Skupštine. Svaki odbor je specijalizovan za neke konkretne oblasti. Poslanici u odborima razmatraju teme i akte koji dolaze iz oblasti delokruga odbora. Sastav se utvrđuje srazmerno broju narodnih poslanika poslaničke grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika.
Koji sve odbori postoje? Prema važećem Poslovniku Narodne skupštine, u Skupštini se obrazuje 20 odbora i to su: Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, Odbor za spoljne poslove, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za Kosovo i Metohiju, Odbor za kulturu i informisanje, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbor za zdravlje i porodicu, Odbor za zaštitu životne sredine, Odbor za evropske integracije, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Odbor za prava deteta.
Kako se odlučuje u okviru odbora? Odbor radi i odlučuje na sednicama, koje se mogu održavati kako u Skupštini tako i, pod određenim uslovima, i van sedišta Skupštine. Između ostalog, odbor u okviru svog delokruga razmatra predloge zakona i drugih akata, prati sprovođenje politike koju vodi Vlada, razmatra inicijative i peticije iz svog delokruga, itd. U slučaju potrebe, odbor može zatražiti od Predsednika Narodne skupštine da angažuje naučne/stručne institucije kao i pojedinačne naučnike ili stručnjake radi proučavanja pojedinih pitanja. Odbori sarađuju međusobno i kada se radi o pitanju koje se tiče delokruga više odbora mogu održati sednicu zajedno. Odbor može iz redova svojih članova organizovati pododbor za razmatranje pojedinih pitanja iz svog delokruga, a predsednik odbora može organizovati posebnu radnu grupu.
Šta je anketni odbor? Anketni odbor je privremeno radno telo koje Skupština može da obrazuje radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Anketni odbor ima konkretan zadatak i rok za izvršenje, i obrazuje se isključivo od narodnih poslanika. Danom odlučivanja Narodne skupštine o izveštaju anketnog odbora on prestaje da postoji.
Šta je komisija? Komisija je, poput anketnog odbora, privremeno radno telo koje Narodna skupština može da obrazuje radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Kao i anketni odbor, ima određeni zadatak ali ipak za razliku od anketnog odbora ne obrazuje se na određeni rok. Još jedna razlika u odnosu na anketni odbor jeste ta što u sastav komisije ne moraju ulaziti samo narodni poslanici, već i predstavnici organa i organizacija, kao i naučnika i stručnjaka. Komisija prestaje da postoji danom odlučivanja o njenom izveštaju na sednici Narodne skupštine.
Koliko često se formiraju anketni odbori i komisije? Anketni odbori i komisije se formiraju po potrebi.
Da li je rad anketnih odbora i komisija javan? Rad anketnih odbora i komisija je javan, odnosno sednice se mogu pratiti putem sajta Narodne skupštine, odeljak Prenosi.
Da li poslanici primaju naknadu za angažman u radnim telima? Da. Poslanici koji učestvuju u sednicama Skupštine i radu njenih odbora imaju pravo na dnevnicu u visini od 8% prosečne zarade u Srbiji, isplaćene u poslednja tri meseca. Kako se na rad anketnih odbora i komisija primenjuju odredbe Poslovnika o radu odbora, isto važi i za ova privremena radna tela.
Mogu li građani da učestvuju u radu radnih tela? Zainteresovanim građanima se obezbeđuju posebna mesta radi praćenja kako sednica Narodne skupštine, tako i njenih radnih tela. Osim toga, građani mogu pratiti plenarne sednice, kao i sednice stalnih i privremenih radnih tela Skupštine na samom sajtu Narodne skupštine, odeljak Prenosi.
Šta rade poslaničke grupe i čemu služe? Poslaničke grupe su poseban organizacioni oblik rada Narodne skupštine od najmanje 5 narodnih poslanika iz iste ili različitih političkih stranaka. Ima predsednika i zamenika predsednika. Narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe. Poslaničke grupe, između ostalog, predlažu članove odbora.
Koje sve poslaničke grupe postoje? Poslaničke grupe se po pravilu formiraju na osnovu političkih stranaka, odnosno stranačkih koalicija, koje su na izborima ušle u parlament. U Trinaestom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije postoji 15 poslaničkih grupa, kao i 12 narodnih poslanika koji nisu članovi poslaničkih grupa. Detaljnije...
Da li je poslanik mora da bude u nekoj poslaničkoj grupi? Narodni poslanik ne mora biti član poslaničke grupe. Učešće u plenarnoj sednici Narodne skupštine poslanika koji nisu članovi poslaničkih grupa razlikuje se od učešća poslanika koji su članovi poslaničkih grupa, konkretno oni međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta. Ako se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom, do pet minuta, imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.
Da li poslanička grupa ima vreme dodeljeno za obraćanje u toku sednice? Ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova. Ovo vreme se raspoređuje na poslaničke grupe srazmeno broju narodnih poslanika koji su članovi tih poslaničkih grupa. Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa može predložiti duže vreme pretresa za poslaničke grupe. Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, ima pravo da govori do 20 minuta po otvaranju načelnog pretresa u osnovnom postupku, i to vreme može podeliti u dva dela. Prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa.
Šta rade poslaničke grupe prijateljstva i čemu služe? Poslaničke grupe prijateljstva se mogu obrazovati kao poseban organizacioni oblik rada Narodne skupštine, radi unapređenja odnosa i saradnje Republike Srbije sa predstavničkim telima pojedinih država. Ove grupe se organizuju po principu dobrovoljnosti.
Šta rade parlamentarne delegacije i čemu služe? Parlamentarne delegacije su grupe od najmanje 3 člana koje Skupština određuje da je predstavljaju pred nekim drugim organom, organizacijom, institucijom ili državom. Narodna skupština bira članove stalnih parlamentarnih delegacija, dok Odbor za spoljne poslove utvrđuje sastav delegacija koje nisu stalne, kao i ciljeve i zadatke posete delegacije.
Koje sve parlamentarne delegacije postoje? Trenutno ima 11 stalnih delegacija: Delegacija u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja, Delegacija u Interparlamentarnoj uniji, Delegacija u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Mediterana, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoističnoj Evropi i Delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Šta je stručna služba? Služba Narodne skupštine obavlja stručne i druge poslove za potrebe Narodne skupštine i narodnih poslanika, kao i radnih tela (odbori, anketni odbori, komisije) u okviru Skupštine. Njom rukovodi i odgovoran je za njen rad sekretar Narodne skupštine.
Ko sve može biti deo stručne službe? Službenici stručne službe u Narodnoj skupštini su državni službenici. Uslovi za njihovo zaposlenje zavise od radnog mesta na kome se nalaze. U zavisnosti od toga koliku odgovornost nosi i koliko je visoko pozicionirano radno mesta zahteva se završen fakultet ili završena srednja škola u četvorogodišnjem trajanju, kao i određeno radno iskustvo.
Čime se bavi stručna služba? Stručna služba Narodne skupštine obavlja sve poslove “iza kulisa”. Učestvuje u pripremanju i organizovanju plenarnih i sednica radnih tela, izrađuje tekstove zakona radi objavljivanja, obavlja stručne i druge poslove u vezi sa ostvarivanjem među parlamentarne saradnje, priprema predloge akata i druge materijale, daje usmena i pisana mišljenja o pitanjima iz nadležnosti narodne skupštine, itd.