Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Poštovani profesore,

Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

Seizmološki zavod je sa 16 spao na 8 zaposlenih zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, od službenih auta imaju juga i 2 punta, smešteni su u kućici na Tašmajdanu, godišnji budžet im je oko 250000 EUR. Situacija je takva da je u izveštaju o radu za 2021. godinu (strana 6; izveštaj je dostupan na sajtu pod O zavodu 》Informacije od javnog značaja) napisano da je pod pitanjem svrha postojanja zavoda. Seizmološki zavod u okviru ORFEUS projekta nije čak ni EIDA čvor nego nam podatke skladište Nemci. Niti ima dovoljno zaposlenih niti dovoljno seizmoloških i akcelerografskih stanica. Nemamo ni strong motion senzore niti sistem za rano upozoravanje (Seismoalarm) koji bi obavestio građane preko TV, radio stanica i telefonskih obaveštenja. Više ne rade ni dežurni seizmolog 24/7 jer nema dovoljno zaposlenih nego se samo koristi automatski sistem od 22-07 pa se tako zemljotresi obrađuju samo automatski u tom periodu (a i sami znate da zemljotresi ne biraju vreme). Zamolio bih vas da se dodatno raspitate o situaciji i uporedite ih sa sa savremenim seizmološkim službama.

Kada pričamo o geofizici, jedino može da se studira u Beogradu, gde postoji Departman za geofiziku u okviru Rudarsko-geološkog fakulteta. U okviru PMF-a u NS, Kragujevcu i Nišu nema geofizike. Srbija nema bazu podataka i mapu aktivnih raseda na sopstvenoj teritoriji. Nema čak ni sistematskog istraživanja na tu temu. Da ne pričamo o istraživanju raseda i ispitivanju stresa u cilju predviđanja zemljotresa. Da ne pričamo o međunarodnoj saradnji sa na primer Turskom gde postoje veliki stručnjaci za tu oblast (na primer profesor Dželal Šengor koji je čak inostrani član SANU, tu vezu niko ne koristi za razvoj naše seizmologije i geofizike, a čovek je veliki stručnjak u Turskoj i prijatelj sa direktorom Kandilli opservatorije Halukom Ozenerom). I to malo geofizičara u Beogradu pričaju kako ih je sramota na konferencijama jer ih presreću ljudi i pitaju zašto ni na jednoj mapi gde su prestavljeni aktivni rasedi u Evropi, u Srbiji je prazna mapa iako su neki rasedi otkriveni (ipak ništa sistematski i temeljno). To je zato što Seizmološki zavod i Departman za geofiziku nisu u koordinaciji.

Nadam se da iz ovog teksta proističu pitanja koja bih Vas zamolio da postavite. Ja bih Vas takođe zamolio da pred odborom i plenumom postavite i ova pitanja:
1) Zašto naš Seizmološki zavod ima samo 8 zaposlenih (predviđeno 16, a trebalo bi da ih ima preko 100 u suštini) i zašto nema savremenu zgradu? Zašto više nemamo dežurne seizmologe tokom noći? Zašto nam Nemci skladište podatke jer nismo sposobni da postanemo EIDA čvor?
2) Zašto nemamo baze i mape aktivnih raseda?
3) Zašto nemamo Institut za geofiziku koji bi bio institut od nacionalnog značaja i koji bi se dodatno bavio između ostalog proučavanjem zemljotresa, postavljao seizmo mreže i arrays na seizmičkim područjima u Srbiji i na Balkanu, pravio bazu i mape aktivnih raseda?
4) Zašto u okviru Seizmološkog zavoda nemamo Nacionalni centar za zemljotrese kao kontrolni centar i centar za upravljanje krizom gde će se slivati svi podaci? Zašto Departman za geofiziku RGF i Seizmološki zavod nisu koordinisani?

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali je bilo neophodno. Niko ne govori o ovim temama, niko se time ne bavi, ali svi žele da zadrže mlade ljude. Čime će ih zadržati kada se ne ulaže u nauku i prosvetu? Razočaran sam.

Srdačan pozdrav,
Zabrinuti student

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?

Поштовани,
У анкети коју је спровео ЦИНК грађани су најчешће постављали следећа питања која се односе на радно право:
-Када ће доћи до измене садашњег законског прописа према којем радници који одлазе у пензију а да нису испунили оба законска услова (65 година старости и 40 година стажа) имају умањење од 20,4%?
-Када ће почети примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору (Закона о платним разредима)?
-Шта се дешава са усвајањем Закона о хитној помоћи?
-Када ће доћи до промене Уредбе о запошљавању у јавном сектору?
-Да ли ће ускоро бити усвојен неки пропис који ће спречити масовно запошљавање преко агенција?

Poštovani,
Stanovnici Bežanijske kose su ugroženi otvaranjem Groblja za kućne ljubimce , koje KRIJE spalionicu animalnog i medicinskog otpada.
Po našim istraživanjima ovakav objekat,a mislimo na spalionicu ,nije u skladu sa Detaljnim urbanističkim planom i po odgovorima nije urađena studija o utjecaju na životnu sredinu.
Kome da se obratimo za pomoć i prezentujemo dokumentaciju koju posedujemo ??
Ovaj objekat se pravi na 200 m od prvih stambenih zgrada.
Hvala

U trenucima kada problem prevrnute cisterne sa amonijakom ni posle četiri dana nije saniran i dok amonijak curi i dalje, najmanje što je odbor za zaštitu životne sredine trebao i morao da uradi je da pokaže brigu prema stanovnicima Pirota i okolnih sela. Dokle će Vam politički interesi biti iznad života građana Srbije?

Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslvio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,...,
Podneska je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...,
Tražim od Vas da moj podnesak bude stavljen na razmatranje na Odboru i da mi omogogućite da ja i još dva korisnika vojnih penzija prisustvujemo na Odboru kada bude razmatrao moj podnesak.

Podneo sam podnesak Narodnoj skupštini Republike Srbije koji sam naslovio na Odbor za rad,..., i Odbor za Finansije,...,
Podnesak je zavedn pod brojem 07/2409-2022 21.11.2022. godine. i dat je Odboru za rad,...,
Tražim od Vas da moj podnesak bude stavljen na razmatranje na Odboru i da mi omogogućite da ja i još dva korisnika vojnih penzija prisustvujemo na Odboru kada bude razmatrao moj podnesak.