Poštovani,
U svetlu tragedije i smrti studentkinje Ane Radović, kao i dokaza da je iz automobila upućen panik-poziv i da su sa njenog mobilnog telefona načinjena dva poziva posle saobraćajne nesreće — a da sistem hitne pomoći u Srbiji nije reagovao, već je vozilo ostalo neotkriveno dane — smatramo da je apsolutno neophodno da se održi javno saslušanje o stanju hitne pomoći u Srbiji, kako predlaže Pokret MERI.
Vi kao predstavnici vlasti često ponavljate da ste spremni na dijalog i da želite da čujete građane. Međutim, kada se taj poziv na dijalog konkretno uputi — postajete nemi.
Zato vas pitamo:
Da li je vaše spominjanje dijaloga i otvorenosti za razgovor iskreno, ili je to retorička fraza za medije?
Da li ćete prihvatiti zahtev da se sazove javno saslušanje o hitnoj pomoći, sa jasnim agendom — analiza propusta, predlog rešenja (protokoli, 112, centar, eCall), definisanje odgovornosti?
Kada i pod kojim uslovima možete da garantujete da vaše „pozivanje na dijalog“ znači i konkretnu javnu debatu, a ne ignorisanje pitanja koja spašavaju živote?
Slučaj Ane Radović nije izolovan incident — to je alarm da sistem hitne pomoći u Srbiji ne funkcioniše i da je hitno potrebno da građani — preko svojih predstavnika — traže odgovore.
Ako se istinski zalažete za dijalog i transparentnost, prihvatite ovaj zahtev. Ako ne — recite da je dijalog samo medijska floskula.