Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja. 

Tokom 6 dana i skoro 50 sati trajanja prvog vanrednog zasedanja u 14. sazivu, poslanici su u objedinjenoj raspravi raspravljali o 60 tačaka dnevnog reda, od kojih se 12 odnosilo na nove kredite i servisiranje starih dugova. Pored Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, na sednici se debatovalo i o novoj fabrici u Nišu, i o RTS-u i o projektu “Čista Srbija”. Međutim, iako nije bio na dnevnom redu, u obraćanjima poslanika se kao važna tema izdvojio i litijum. 

Deskriptivna analiza podataka 

Tokom zasedanja tema litijuma zauzela je oko 16% ukupne rasprave, odnosno u svakom danu zasedanja tema litijuma je prosečno zauzimala od 10 do 25 procenata od ukupne rasprave u ukupno 164 obraćanja 68 govornika. 

O zastupljenosti teme iskopavanja litijuma u ovom vanrednom zasedanju govori i podatak da se u obraćanima u parlamentu tokom šest dana pojmovi litijum, Jadar, Rio Tinto, ili jadarit pojavljuju više od 600 puta. Poređenja radi, ti isti pojmovi su u celom prethodnom sazivu, tokom više od godinu dana, pomenuti samo oko 400 puta.

Litijum se našao u obraćanjima i poslanika i ministara, ali i u govorima sa mesta predsedavajućeg, koji, po Poslovniku, ne bi smeli da učestvuju u raspravi. 

U debati o litijumu su približno podjednako učestvovali i predstavnici opozicionih stranaka i vlasti (gledano u brojkama, opozicija je imala  25,794 reči u stenogramu koje se odnose na temu litijuma, odnosno 23,485 reči je imala vlast), pri čemu se, prema broju reči u segmentima koji su u stenogramu posvećeni litijumu, posebno ističu ministarka Dubravka Đedović Handanović, i poslanici Milenko Jovanov, Aleksandar Jovanović Ćuta, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić. 

Među govornicima u čijim obraćanjima je izraženije prisutna tema se nalaze četiri predstavnika vlasti, među kojima predsednik Vlade, ministarka i dvoje poslanika među kojima je Ana Brnabić, i šestoro iz opozicije. Od opozicionih aktera u čijim se obraćanjima našla tema litijuma, najviše ih je bilo iz Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije. Od aktera iz vlasti ukupno, najviše je poslanika iz PG ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane (12), zatim ministara (6), dok su poslanici ostalih poslaničkih grupa iz vlasti minimalno zastupljeni. Dve poslaničke grupe, Savez vojvođanskih Mađara i Socijaldemokratska partija Srbije, nisu se nijednom u toku zasedanja bavile ovom temom. 

U obraćanjima predstavnika vlasti litijum se posebno ističe 3. i 5. dana zasedanja, dok se primećuje da je opozicija koristila mehanizam Traženja objašnjenja i obaveštenja (utorkom i četvrtkom) kako bi komunicirala ovu temu kroz pitanja upućena vlasti. 

Glavne poruke

Opozicija je u svojim porukama pretežno ispoljavala protivljenje realizaciji projekta “Jadar”, pružajući podršku protestima građana i aktivista. Kao razloge najčešće su iskazivali zabrinutost da vlast svojim delovanjem štiti interese stranog investitora na uštrb građana i javnog interesa, kao i da je sam projekat štetan za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Istakli su da netransparentno funkcionisanje Vlade stvara nepoverenje građana u institucije, aludirajući na kontroverze sa projektima vlasti poput rudnika u Boru i Majdanpeku, mini-hidroelektrana, Ling-longa, istražnih bušotina u okolini Homolja, itd. Opozicija je u obraćanjima sugerisala i da predstavnici vlasti izbegavaju debatu na ovu temu, uz opasku da su temu litijuma namerno izbegavali i tokom junske i decembarske izborne kampanje.

S druge strane, predstavnici vlasti su isticali da projekat "Jadar" predstavlja razvojnu priliku za Srbiju, ali su naglasili da moraju biti ispoštovani najviši ekološki standardi, o čemu će odlučivati stručnjaci. U obraćanjima poslanika iz vlasti dominirao je stav da opozicija koristi temu iskopavanja litijuma za sticanje političkih poena. Predstavnici vlasti su u svojim govorima takođe isticali i to da je upravo opozicija dovela kompaniju Rio Tinto u Srbiju, te da je sadašnje protivljenje iskopavanju litijuma pokušaj opstrukcije razvoja zemlje.

Zaključak

Iako nije bila deo dnevnog reda, tema iskopavanja litijuma se u diskursu parlamentaraca nametnula kao važna tema jer je bila veoma prisutna u šestodnevnoj diskusiji prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine. 

Kako nije bila na dnevnom redu, o temi iskopavanja litijuma se dosta govorilo kroz institut traženja obaveštenja i objašnjenja, najčešće u govorima opozicionih poslanika, ali je i van toga bila prisutna u obraćanjima svih poslanika, kao i članova Vlade, bez obzira na to o čemu se u tom trenutku formalno raspravljalo. U debati su podjednako učestvovali i predstavnici vlasti i pozicije, ali se tema litijuma, uprkos zabrani koju propisuje Poslovnik, našla i u govorima predsednika i predsedavajućeg doma Skupštine. 

Opozicija je uglavnom isticala opasnosti projekta "Jadar" po zdravlje ljudi i životnu sredinu, dok je vlast naglašavala potencijalnu razvojnu šansu Srbije, uz obećanja da će se poštovati ekološki standardi. Tema iskopavanja litijuma je u velikoj meri u debati služila za diskreditaciju i negativnu kampanju protiv političkih oponenata. 

The work of the XIII convocation of the National Assembly (August 2022 – October 2023) was marked by intense manipulations of procedures and abuses of parliamentary rules. The parliamentary leadership used its position to give the ruling majority an institutional advantage over the opposition by denying equal access to parliamentary mechanisms. While the primary intention behind this behaviour was primarily to achieve a political advantage over the opposition parties, the wider effect achieved is the restriction of the right to exercise the parliamentary mandate and the additional undermining of the already significantly eroded integrity and role of the National Assembly in the political system of Serbia.

Rad XIII saziva Narodne skupštine (avgust 2022 - oktobar 2023) obeležen je intenzivnim manipulacijama procedurama i zloupotrebama parlamentarnih pravila. Skupštinsko rukovodstvo je svoju poziciju koristilo da vladajućoj većini pruži institucionalnu prednost nad opozicijom uskraćivanjem jednakog pristupa skupštinskim mehanizmima. Dok je primarna namera iza ovakvog postupanja prvenstveno bilo ostvarivanje političke prednosti nad opozicionim partijama, širi ostvareni efekat je sputavanje prava na ostvarivanje poslaničkog mandata i dodatno podrivanje već značajno nagriženog integriteta i uloge Narodne skupštine u političkom sistemu Srbije.

U toku 2021, 2022. i 2023. godine Partneri Srbija analizirali su procese usvajanja izmena i dopuna Ustava Republike Srbije, 22 zakona (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o vodama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Zakon o Zaštitniku građana, Zakon o socijalnoj karti, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o parničnom postupku, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakon o socijanom preduzetništvu, Zakon o budžetu, Zakon o unutrašnjim poslovima, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o zapošljavanju stranaca, Zakon o visokom savetu sudstva, Zakon o visokom savetu tužilaštva, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu), Strategije zaštite podataka o ličnosti, kao i proces usvajanja godišnjih izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Narodnoj skupštini. Sve analize objavljene su na sajtu Otvorenog parlamenta. Neki od ovih procesa okončani su usvajanjem zakona u Narodnoj skupštini, dok su neki obustavljeni, zbog različitih društvenih okolnosti

Izmene seta medijskih zakona predviđene su Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godina i pratećim Akcionim planom za period 2020-2022. godine. U pogledu Zakona o javnom informisanju i medijima, kao krovnom zakonu kojim se uređuje oblast javnog informisanja i medija, Akcionim planom su predviđene njegove izmene u poslednjem kvartalu 2021. godine. Predviđeno je ukupno 36 mera za izmene ovog zakona. Kako priprema Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju i medijima traje već pune dve godine, a da predlog zakona još nije upućen na javnu raspravu, fokus analize je na dosadašnjem toku procesa izmena zakona.

Zakonom o javnom informisanju i medijima uređuje se način ostvarivanja slobode javnog informisanja koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije novina i slobodu proizvodnje, pružanja i objavljivanja audio i audio vizuelnih medijskih usluga, slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija i obavljanja delatnosti javnog informisanja.

Iako je ova analiza naslovljena kao „Analiza procesa usvajanja zakona u Republici Srbiji“, Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (u daljem tekstu: Zakon) još uvek nije usvojen u vreme završetka izrade ove Analize (sam kraj jula 2023. godine). Proces usvajanja ovog Zakona obeležio je nekoliko faza, koje pravnički, ali ni logički ne bi trebalo da slede jedna drugu. Šira javnost je za Zakon saznala tek nakon sprovedene javne rasprave o njegovom Nacrtu, nakon čega su usledile brojne kritike i rasprava između predstavnika vlasti i opozicije koja je prava svrha donošenja ovog Zakona. Nakon što je Predlog zakona ušao u skupštinsku proceduru, on je na molbu Predsednika republike povučen, da bi nakon toga bile održane javne konsultacije sa ciljem da se ovaj Zakon bolje predstavi javnosti. 

U vreme pisanja ove analize (kraj maja, početak juna 2023. godine) česta tema u javnom diskursu u Srbiji jesu vanredni predsednički i parlamentarni izbori. Svaki put kada je posredi određena politička kriza u državi, preti se raspisivanjem vanrednih izbora i odmeravanjem snaga na biračkim mestima. Pritom, svaki novi izbori koštaju, a javna sredstva koja se izdvajaju za finansiranje političkih aktivnosti su izuzetno velika i mere se u milijardama dinara, odnosno desetinama miliona evra. Samo za prethodne izbore održane u aprilu 2023. godine utrošeno je više od 2,1 milijarde dinara (nešto preko 18 miliona evra), od čega skoro 90% svih troškova predstavljaju novčana sredstva iz javnih izvora. Upravo zbog ovakvih činjenica, javnost bi trebala da bude veoma motivisana da aktivno uzme učešće u donošenju ključnog propisa za oblast finansiranja političkih aktivnosti. Ipak, usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, br. 14/22) usledilo je nakon dva međustranačka dijaloga i konsultacija sa relevantnim međunarodnim organizacijama, ali bez uključivanja šire domaće javnosti (pa i nekih državnih organa).

Reforma pravosuđa u nekoliko ciklusa traje već gotovo dvadeset godina. Promene Ustava usvojene u februaru
2022. godine uslovile su donošenje novih i izmenu postojećih pravosudnih zakona. Razlog za izmene Ustava i
donošenje pravosudnih zakona leži u potrebi da se unapredi stanje pravosuđa koje je u velikoj meri zavisno od ostalih grana vlasti i spoljnih uticaja i ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu građanima.

Budžet Republike Srbije predstavlja dokument koji se donosi u obliku zakona u kom se planiraju prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci države tokom jedne kalendarske godine. Ustavni osnov za donošenje Zakona o budžetu sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom