Zakonom o javnom informisanju i medijima uređuje se način ostvarivanja slobode javnog informisanja koja posebno obuhvata slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija, slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije novina i slobodu proizvodnje, pružanja i objavljivanja audio i audio vizuelnih medijskih usluga, slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i slobodu izdavanja medija i obavljanja delatnosti javnog informisanja.

Izmene seta medijskih zakona predviđene su Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godina i pratećim Akcionim planom za period 2020-2022. godine. U pogledu Zakona o javnom informisanju i medijima, kao krovnom zakonu kojim se uređuje oblast javnog informisanja i medija, Akcionim planom su predviđene njegove izmene u poslednjem kvartalu 2021. godine. Predviđeno je ukupno 36 mera za izmene ovog zakona. Kako priprema Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju i medijima traje već pune dve godine, a da predlog zakona još nije upućen na javnu raspravu, fokus analize je na dosadašnjem toku procesa izmena zakona.

U toku 2021, 2022. i 2023. godine Partneri Srbija analizirali su procese usvajanja izmena i dopuna Ustava Republike Srbije, 22 zakona (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o vodama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Zakon o Zaštitniku građana, Zakon o socijalnoj karti, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o parničnom postupku, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakon o socijanom preduzetništvu, Zakon o budžetu, Zakon o unutrašnjim poslovima, Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o zapošljavanju stranaca, Zakon o visokom savetu sudstva, Zakon o visokom savetu tužilaštva, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu), Strategije zaštite podataka o ličnosti, kao i proces usvajanja godišnjih izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Narodnoj skupštini. Sve analize objavljene su na sajtu Otvorenog parlamenta. Neki od ovih procesa okončani su usvajanjem zakona u Narodnoj skupštini, dok su neki obustavljeni, zbog različitih društvenih okolnosti

Iako je ova analiza naslovljena kao „Analiza procesa usvajanja zakona u Republici Srbiji“, Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije (u daljem tekstu: Zakon) još uvek nije usvojen u vreme završetka izrade ove Analize (sam kraj jula 2023. godine). Proces usvajanja ovog Zakona obeležio je nekoliko faza, koje pravnički, ali ni logički ne bi trebalo da slede jedna drugu. Šira javnost je za Zakon saznala tek nakon sprovedene javne rasprave o njegovom Nacrtu, nakon čega su usledile brojne kritike i rasprava između predstavnika vlasti i opozicije koja je prava svrha donošenja ovog Zakona. Nakon što je Predlog zakona ušao u skupštinsku proceduru, on je na molbu Predsednika republike povučen, da bi nakon toga bile održane javne konsultacije sa ciljem da se ovaj Zakon bolje predstavi javnosti. 

U vreme pisanja ove analize (kraj maja, početak juna 2023. godine) česta tema u javnom diskursu u Srbiji jesu vanredni predsednički i parlamentarni izbori. Svaki put kada je posredi određena politička kriza u državi, preti se raspisivanjem vanrednih izbora i odmeravanjem snaga na biračkim mestima. Pritom, svaki novi izbori koštaju, a javna sredstva koja se izdvajaju za finansiranje političkih aktivnosti su izuzetno velika i mere se u milijardama dinara, odnosno desetinama miliona evra. Samo za prethodne izbore održane u aprilu 2023. godine utrošeno je više od 2,1 milijarde dinara (nešto preko 18 miliona evra), od čega skoro 90% svih troškova predstavljaju novčana sredstva iz javnih izvora. Upravo zbog ovakvih činjenica, javnost bi trebala da bude veoma motivisana da aktivno uzme učešće u donošenju ključnog propisa za oblast finansiranja političkih aktivnosti. Ipak, usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, br. 14/22) usledilo je nakon dva međustranačka dijaloga i konsultacija sa relevantnim međunarodnim organizacijama, ali bez uključivanja šire domaće javnosti (pa i nekih državnih organa).

Reforma pravosuđa u nekoliko ciklusa traje već gotovo dvadeset godina. Promene Ustava usvojene u februaru
2022. godine uslovile su donošenje novih i izmenu postojećih pravosudnih zakona. Razlog za izmene Ustava i
donošenje pravosudnih zakona leži u potrebi da se unapredi stanje pravosuđa koje je u velikoj meri zavisno od ostalih grana vlasti i spoljnih uticaja i ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu građanima.

Budžet Republike Srbije predstavlja dokument koji se donosi u obliku zakona u kom se planiraju prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci države tokom jedne kalendarske godine. Ustavni osnov za donošenje Zakona o budžetu sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom

Zakon o elektronskim komunikacijama (“Službeni glasnik RS”, broj 35/2023) prešao je dug put od nacrta do usvajanja. Predlog zakona koji je Vlada Republike Srbije usvojila i podnela Narodnoj skupštini februara 2023. godine zapravo je nastavak procesa koji je okončan još leta 2021. godine kada je završena javna rasprava, o čemu je sa stavljen izveštaj septembra 2021. godine.

Ustav Republike Srbije propisuje da su nosioci suverenosti građani, koji, pored svog prava da na donošenje odluka utiču putem slobodno izabranih predstavnika, tu suverenost ostvaruju i putem oruđa direktne demokratije: referendumom i narodnom inicijativom. Osnovi ovih instituta, kao i broj birača neophodan za pokretanje narodne inicijative i referenduma na zahtev građana su propisani samim Ustavom, dok su postupci ostvarivanja ovih prava bliže uređeni Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.

Početkom 2019. godine, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije najavio je pokrivanje Beograda kamerama za biometrijski nadzor, koje će imati mogućnost povezivanja sa softverom za prepoznavanje lica i registarskih tablica. Srbija je ovaj nedovoljno ispitani sistem nadzora nabavila od kineske kompanije Huavej, bez prethodno uspostavljenog zakonskog osnova za njegovo korišćenje, bez utvrđivanja neophodnosti i srazmernosti upotrebe ovog sistema, ali i bez sprovedene procene uticaja koje bi korišćenje ovako intruzivnih tehnologija imalo na prava građana. Na upite javnosti, odgovor nadležnih organa je od tada isti – kamere su postavljene, ali softver za raspoznavanje lica nije nabavljen, te raspoloživu tehnologiju koriste kao običan video nadzor.