ISTRAŽIVANJA

Kao kritički prijatelj, Otvoreni parlament se bavi analizom različitih procesa i rada Narodne skupštine iz perspektive transparentnosti, odgovornosti i participativnosti.

BILTEN "PARLAMENT POD LUPOM" / 12. BROJ, mart - april 2020.

[02.06.2020.]
Od rasprave o oružju, do preispitivanja osnovne uloge narodnih poslanika u vanrednom stanju

Manja aktivnost poslanika početkom prolećnog zasedanja, uvođenje vanrednog stanja i održavanje prve sednice za vreme vanrednog stanja ključna su dešavanja koja su obeležila mart i april u parlamentu.

Poslanici su tokom marta i aprila radili ukupno pet dana i usvojili svega četiri zakona i dve odluke. Poslanici iz Socijaldemokratske stranke (SDS) Marko Đurišić i Nenad Konstantinović prekinuli su bojkot parlamenta nakon više od godinu dana neprisustvovanja plenumskim sednicama. U ovom periodu formiran je i novi poslanički klub Vojvođanski front - Srbija 21 koji čine poslanici Socijaldemokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Slobodan Veličković, kandidat za narodne poslanike sa izborne liste “ALEKSANDAR VUČIĆ - SRBIJA POBEĐUJE”, dobio je mandat umesto koleginice iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, poslanice Vere Paunović, koja je preminula krajem februara.

Intoniranjem nacionalne himne u skupštinskoj sali drugog marta otpočelo je redovno prolećno zasedanje. Između ostalog, na dnevnom redu prve redovne sednice našao se Predlog izmene Zakona o oružju i municiji, radi produženja rokova za preregistraciju. Poslanici su raspravljali o komplikovanim procedurama, o opštoj neobaveštenosti građana, ali i lenjosti sistema da ovakva pitanja reši. Zato su predlagači zakona Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predložili da se rok za zamenu oružanih listova produži još dve godine, što je skupštinska većina podržala. Pored ovoga, usvojena su još dva međunarodna sporazuma i odluka o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.

Četvrtog marta predsednica Skupštine Maja Gojković je raspisala lokalne i parlamentarne izbore za 26. april. Republička izborna komisija, koja takođe radi u skupštinskim prostorijama, tokom marta je potvrdila devet izbornih lista, a aktivnost prekinula tek kada je 15. marta proglašeno vanredno stanje u celoj zemlji. Način proglašenja vanrednog stanja putem trojnog potpisa podstakao je u javnosti raspravu o različitim tumačenjima najvišeg pravnog akta zemlje, kao i o značaju i ulozi parlamenta. Od 250 narodnih poslanika, samo osmoro je potpisalo zahtev da se Skupština hitno sastane.

Nakon završetka prve redovne sednice plenumskih zasedanja nije bilo do kraja meseca, a u domu Narodne Skupštine su se održavale samo konferencije za novinare lidera pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića. U drugoj polovini marta poslanik Radulović se svakodnevno obraćao novinarima uz neizbežnu rečenicu da se Skupština sastajala i za vreme ratova, i u izgnanstvu i da je ovo prvi put da je Vlada uredbom suspendovala parlament. S druge strane, predsednica Skupštine obratila se jednim saopštenjem u kojem je citirala deo Ustava da se „odluke potvrđuju čim Skupština bude u mogućnosti da se sastane“.

Jedan administrativni odbor, jedno zasedanje i desetine konferencija za novinare bile su aktivnosti narodnih poslanika tokom aprila. Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja poslanici su odobrili smanjenje skupštinskog budžeta. Već na toj sednici poslanik Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović upitao je šta se promenilo i kako sada mogu da se sastanu, a do tad nisu mogli, ali predsednik odbora Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke odgovorio je da je sve urađeno po zakonu i da se delovi uredbe o zabrani okupljanja ne odnose na narodne poslanike.

Na prvom zasedanju za vreme vanrednog stranja poslanici su potvrdili, većinom glasova svih narodnih poslanika, uvođenje vanrednog stanja i svih uredbi koje je Vlada donela u borbi protiv koronavirusa. Dugo očekivana sednica bila je organizovana uz pune mere zaštite, na ulazu je svima izmerena temperatura, svi prisutni su dobili zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju, a u plenarnoj sali poslanici su bili razdvojeni pleksiglasom. Ovoj sednici prvi put posle dužeg vremena prisustvovao je deo opozicije koja je bojkotovala rad skupštinskog plenuma, uključujući deo poslanika Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, pokreta Dosta je bilo i Nove stranke. Dvodnevnu sednicu obeležila je rasprava o vanrednom stanju posle ubistva premijera, o opozicionim liderima, pre svega, Draganu Đilasu, o prvom maju, o ogromnoj ulozi Aleksandra Vučića u spašavanju života građana i nabavci respiratora. Ono o čemu nije bilo mnogo reči su 44 uredbe koje su poslanici razmatrali zajedno, objedinjene u jednom predlogu zakona, kao i rebalans budžeta koji je poslanicima upućen kao uredba i o njemu se tako i glasalo.

Na neizbežno pitanje poslanika ko je procenio da Skupština ne može da se sastane u martu kad poslanici nisu ni pozvani, predsednica Vlade Ana Brnabić više puta je ponovila da bi zasedanje Narodne skupštine na početku pandemije bilo krajnje nebezbedno i neodgovorno zato što se, kako je rekla „tu ne radi samo o 250 ljudi, već verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni za administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine.“ Predsednica skupštine Maja Gojković dodala je da ni jedan parlament u svetu nije zasedao u prisustvu svih poslanika, već su se eventualno sastajali šefovi poslaničkih grupa i ocenila da to kod nas ne bi bilo moguće.

Poslanici okupljeni u Savezu za Srbiju, kao i deo poslanika Demokratske stranke ni prilikom ovog zasedanja nisu učestvovali u radu Skupštine, već su se novinarima obraćali u holu. Konferencije za novinare iskoristili su da ponave da su mere u vanrednom stanju bile drastične i neadekvatne, da je sve vreme trajala stalna politička kampanja vlasti, kao i da je očigledno da se i zasedanje Skupštine za to koristi.

BILTEN "PARLAMENT POD LUPOM" / 11. BROJ, januar - februar 2020.

[10.04.2020.]
Šta je obeležilo parlament tokom prva dva meseca 2020. godine?

Burna zimska sezona u parlamentu je završena. Rad u skupštini obeležen je nizom nesvakidašnjih dešavanja - od usvajanja izbornih zakona do žustre rasprave poslanika sa ministarkom.

Intenzivniji rad u januaru iznenađujuć je u ovo doba parlamentarne godine. U plenumu Narodne skupštine poslanici su radili 10 dana, što je znatno više nego prethodnih godina. Poređenja radi, u prve dve godine saziva nije zabeležena plenumska aktivnost u ovom periodu, dok su prošle 2019. godine, poslanici radili svega jedan dan u januaru.

Tokom januarskih sednica mogli smo da čujemo ponovljene brojne kritike na račun dela opozicije koja je najavila bojkot predstojećih izbora, kao i javnih ličnosti čiji se nastupi ne sviđaju aktuelnoj vlasti. Bilo je reči i o predizbornim sumnjama, ali ipak najveću pažnju javnosti privukao je incident između ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović i poslanika Srpske radikalne stranke. Vidljivo je da su obračuni u parlamentu postali učestaliji poslednjih meseci. Ponašanja poslanika poput nezapamćene razmene uvreda između poslanika Srpske radikalne stranke i ministarke Mihajlović, otimanja transparenata predstavicama ministarstva ili skandala kada je Milorad Mirčić otpakovao i pred svima pokazao donji deo ženskog veša značajno utiče na poverenje građana u najviše zakonodavno telo. Ovaj incident istovremeno je ponovo potvrdio neophodnost usvajanja Etičkog kodeksa.

Poslanici su prvi put ove godine, 30. januara, imali priliku da iskoriste institut poslaničkih pitanja. Sedam poslanika uputilo je usmena pitanja, dok je od devet prisutnih članova Vlade, sedam odgovaralo na postavljena pitanja. Bilo je reči o aktuelnom koronavirusu, ulaganjima u poljoprivredu, pomoći porodicama sa decom, evropskoj perspektivi i digitalizaciji škola.

U Skupštini se ovog prestupnog, predizbornog februara, radilo intenzivnije nego inače. Naime od ukupno 20 radnih dana, poslanici su zasedali čak 17, organizovano je sedam vanrednih sednica, plus jedna poslednjeg četvrtka u mesecu kada su premijerka i ministri odgovarali na pitanja poslanika. Razmotreno je ukupno 60 tačaka dnevnog reda među kojima su i veoma važni i dugo očekivani zakoni. Organizovana su i dva javna slušanja, nekoliko bilateralnih susreta sa inostranim kolegama, a poslanici su se svakodnevno obraćali javnosti i na konferencijama za novinare.

Februar u parlamentu obeležilo je i usvajanje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Dugoročno najvažnija među njima je odluka da će političkim partijama za ulazak u parlament biti potrebno tri odsto glasova, umesto dosadašnjih pet. Iako se na prvi pogled ne čini da je ta izmena suštinski značajna za građane, upravo će izmena cenzusa doneti neki potpuno drugačiji sastav Skupštine posle opštih izbora u 2020. godini, a pred sledećim skupštinskim sazivom naći će se, kako je najavljeno, brojne važne odluke koje ovaj saziv nije uspeo da završi.

Vladajuća većina obrazložila je predlog za smanjenje izbornog cenzusa, kao želju da pruži priliku što većem broju političkih opcija da ima svoje predstavnike u parlamentu, i time doprinese većoj reprezentativnosti i demokratičnosti najvišeg zakonodavnog tela. Sa druge strane, opozicija, a naročito deo opozicije koji bojkotuje rad Skupštine, uverena je da ovaj potez predstavlja manevar vlasti koja će nižim cenzusom omogućiti manjim strankama da izađe na izbore, eventualno pređe cenzus i tako obezbedi legitimitet novom skupštinskom sazivu.

Nevladin sektor najčešće je zamerao što se ovako krupne izmene donose u izbornoj godini jer je to suprotno primerima dobre evropske izborne prakse, iako je nesporno da nema izričite zakonske zabrane da se izborni zakoni menjaju nekoliko meseci pred izbore. Predstavnici organizacija civilnog društva koji su učestvovali u dijalogu vladajuće većine i opozicije u drugoj polovini prošle godine, istakli su i da ovaj predlog nije bio deo predloga razmatranih u okviru dijaloga.

Još jedna važna promena kad je reč o izborima je da će se na izbornim listama sada naći najmanje 40 odsto žena, odnosno na svakih pet predložnih kandidata najmanje dve moraju biti žene. Istorijski značaj ove odluke ogleda se i u tome što je vladajuća većina izmene zakona usvojila na predlog opozicione poslanice Gordane Čomić, kao i u tome što je Čomić prekršila jednogodišnji bojkot mimo preporuke svoje Demokratske stranke.

U februaru je donet zakon o ispitivanju porekla imovine, dugo najavljivan i očekivan, koji nije naišao na opšte odobravanje. Obrazlažući predlog zakona, ministar Nebojša Stefanović istakao je da će svaki građanin koji u tri godine stekne 150 hiljada evra ili više, a nema načina da dokaže kako ih je stekao, doći pod udar ovog zakona i da zaštićenih neće biti. Opozicija je zamerila što se zakon odnosi samo na fizička lica, pa ako neko ne poseduje ništa a njegova firma ima desetine nekretnina, ili ima imovinu u inostranstvu, ovaj zakon mu ne može nauditi.

Poslanici opozicije koji učestvuju u radu Skupštine, u ovom slučaju najčešće poslanici Srpske radikalne stranke, ocenili su da je zakon o ispitivanju porekla imovine kao predizborni trik od kojeg nikada neće biti efekata. Poslanici SRS slično su okarakterisatli i predlog Zakona o nestalim bebama. Iako je sličnih komisija već bilo, poslanici SRS istakli sui da ne veruju u stvarnu nameru vlasti da nastavi davno započete istrage, već da se ovom temom bavi pred izbore kako bi dokazala evropskim institucijama da poštuje njihove preporuke. Vlast sa druge strane ističe da je ovakav zakon najbolje što trenutno može da ponudi, s obzirom na to da su se potencijalne krađe beba desile i pre 30 ili 40 godina, da su mnogi akteri eventualnog kriminala odavno mrtvi.

BILTEN "PARLAMENT POD LUPOM" / 10. BROJ, septembar - decembar 2019.

[20.02.2020.]
Šta je obeležilo jesenje zasedanje u parlamentu?

Jesen u parlamentu obeležio je niz značajnih zakona, od uvođenja dualnog modela u visoko obrazovanje, do usvajanja budžeta za 2020. godinu, ali i zaobilaženje procedura, vređanje Univerzitetskih profesora, kao i i incident između poslanika Dveri i Srpske napredne stranke. Deo opozicije je nastavio bojkot, a dnevno-političke rasprave ponovo su preovladavale u plenumu.

Narodni poslanici su tokom jesenjih zasedanja radili čak 61 dan: devet dana proveli su u plenumu tokom septembra, 19 tokom oktobra, 12 dana su radili u novembru i čak 21 dan u decembru. Ukupno je održano deset redovnih zasedanja, tri posebne sednice i tri vanredna zasedanja. Od početka septembra do kraja decembra narodni poslanici usvojili su 91 zakon, od kojih su dva usvojena po hitnom postupku. U septembru je održano jedno javno slušanje, dok su u novembru organizovana
tri javna slušanja. Narodni poslanici imali su prilike da postave pitanja članovima Vlade samo dva puta - u novembru i decembru.

Godišnji izveštaj o radu Poverenice razmatran je u plenumu tokom oktobarske sednice. Poslanici su na drugačiji način razmatrali izveštaj, u odnosu na rasprave o izveštajima ostalih nezavisnih institucija tokom julskih sednica, kada su dominirale dnevnopolitičke teme, a dovođena je u pitanje i potreba za postojanjem tih tela.

Sa zaključenjem poslednje decembarske sednice izglasana su i tri nova člana Regulatornog tela za elektronske medije. Na predlog nadležnog skupštinskog odbora izabrana je Judita Popović, koju je predložila poslanička grupa LDP. Na predlog udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora izabran je Zoran Simjanović, a na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina Aleksandar Vitković.

Bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen je i nakon letnje pauze, sa nešto manje od 50 poslanika koji još uvek bojkotuju plenum i rad odbora. Poslaniku Srpske napredne stranke, Miroslavu Lazanskom, prestao je mandat pošto je izabran za ambasadora Srbije u Rusiji, a na njegovo mesto izabrana je Nevenka Kostadinova.

Kuriozitet u plenumskim raspravama tokom jesenjih zasedanja bilo je redovno pominjanje, ali i vređanje, profesora i predstavnika akademske zajednice. Tako su poslanici Srpske napredne strane više puta upućivali optužbe na račun profesora Raše Karapandže i Univerzitetskih profesora Jova Bakića, Dubravke Stojanović, Čedomira Čupića i Radeta Veljanovskog. Ponavljanjem ovakvog ponašanja poslanika integritet Narodne Skupštine se urušava, a građani ostaju uskraćeni suštinske
rasprave o zakonskim rešenjima koja se usvajaju u njihovom predstavničkom telu.

Poslanici vladajuće većine su početkom septembra, tokom govora u plenumu, javno pozivali Srbe sa Kosova da glasaju za Srpsku listu na parlamentarnim izborima održanim na Kosovu. Ljiljana Malušić, poslanica Srpske napredne stranke navela je da je Srpska lista “produžetak politike našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića” i da Srbi “jedino tako mogu da opstanu na Kosovu i jedino tako mogu da žive život”, dok je njena koleginica Dušica Stojković (SNS) rekla da “svi koji učestvuju na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, protiv interesa Republike Srbije”.

I tokom oktobarskih sednica najviše vremena diskutovalo se o temama koje nisu bile na dnevnom redu. Između ostalog i o uzbunjivačima. Po Aleksandru Martinoviću, poslaniku SNS, Aleksandar Obradović, radnik valjevskog Krušika koji je javnost obavestio o malverzacijama u trgovini oružjem, ne može biti uzbunjivač, jer “nije se obratio nijednom državnog organu, nego je izašao u medije s lažnimi podacima da bi naškodio, u krajnjoj liniji, državi Srbiji.”

Najveća polemika ove jeseni u plenumu bio je Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.Poslanici su imali dovoljno vremena da se sa njim upoznaju, a u plenumu je razmatran kao jedina tačka dnevnog reda i to uz dvostruko vreme za raspravu. Ovo ipak nije nateralo opozicione poslanike da se vrate u poslaničke klupe, već su o budžetu govorili na konferencijama za medije u skupštinskom holu. Veći deo plenumske debate zauzele su pohvale vladajuće koalicije, čiji su poslanici
skoro u svakom govoru naglašavali da je budžet razvojni, a ne izborni.

Među usvojenim aktima u dembru, našle su se i strategije odbrane i nacionalne bezbednosti Srbije. Obe strategije potvrđuju vojnu neutralnost zemlje i želju Srbije da postane punopravna članica Evropske Unije. One utvrđuju i da će svi građani na neki način biti obučavani i uključeni u odbranu zemlje protiv različitih pretnji, od elementarnih nepogoda do malo verovatne oružane agresije.

Redovno jesenje zasedanje završeno je verbalnim i fizičkim sukobom poslanika Dveri sa poslanicima Srpske napredne stranke u skupštinskom plenumu, poslednjeg radnog dana u 2019. godini. Povod za incident, a kasnije opšti metež, bilo je usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori i hapšenja poslanika Demokratskog fronta. Otvoreni parlament je najoštije osudio bilo kakav vid nasilja, kao i ponašanje poslanika koje značajno utiče na urušavanje poverenja građana u parlament. Ovaj incident predstavlja još jednu priliku za podsećanje na neophodnost usvajanja Etičkog kodeksa, kao ključnog koraka na putu ka unapređenju rada skupštine, uspostavljanju političke odgovornosti poslanika, a time i jačanju poverenja građana u najviše predstavničko telo.

INFOGRAFIK: Kako su i gde preletali poslanici poslednjih deset godina?

[26.12.2019.]
U poslednjih 10 godina, 52 poslanika preletelo je 54 puta iz jedne u drugu političku stranku u Skupštini tokom svog mandata. Koje stranke su izgubile najviše poslanika, gde su poslanici najčešće preletali i koja preletanja su ostavila najviše traga, pogledajte u novom infografiku Otvorenog parlamenta.

Infografik je nastao u okviru istraživanja “Nije život jedna stranka”.

FACTSHEET: Završni račun budžeta

[18.12.2019.]
Šta je završni račun budžeta i zašto je važan? Ko, kada i kako ga donosi? I gde smo danas sa završnim računima? Pogledajte u novom factsheet-u Otvorenog parlamenta.

INFOGRAFIK: Šta građani misle o preletanju u Skupštini Srbije?

[13.12.2019.]
Kako građani vide preletanja narodnih poslanika iz jedne u drugu političku stranku u Skupštini Srbije? Da li misle da poslanici menjaju stranačku pripadnost iz uverenja ili iz interesa? Koliko preletanja utiču na rad Skupštine, na poverenje građana u političke stranke i opredeljenje da li će glasati na izborima?

Pogledajte infografik o percepciji preletanja u Skupštini Srbije iz ugla građana, koji je nastao u okviru “Nije život jedna stranka”.

Nije život jedna stranka: Preletanje u Skupštini Srbije

[09.12.2019.]
Ovo istraživanje nastoji da osvetli trend preletanja među izabranim predstavnicima građana u Skupštini, njegove uzroke i posledice, kao jednu od negativnih praksi među poslanicima koja se posebno ističe u kontekstu sve većeg nepoverenja građana, kako prema poslanicima tako i prema instituciji Narodne skupštine. U fokusu istraživanja nalaze se slučajevi preletanja zabeleženi tokom trajanja mandata narodnih poslanika u poslednjih deset godina, odnosno u poslednja četiri skupštinska saziva.

BILTEN "PARLAMENT POD LUPOM" / 9. BROJ, JUL 2019.

[27.09.2019.]
Milan Marinović izabran je za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izveštaji nezavisnih institucija, na preporuku EK, našli su se pred poslanicima nakon 5 godina. Teme van dnevnog reda ponovo su zauzele vreme u plenumskoj raspravi, uz uvrede na račun institucija, medija i civilnog društva.

Poslanici su u julu mesecu zasedali čak 19 dana i usvojili 26 različitih akata. Visoka aktivnost ovog meseca rezultat je odgovora Maje Gojković, predsednice Skupštine, na izveštaj Evropske Komisije. Kao što je i najavila, posle 5 godina izveštaji nezavisnih institucija ponovo su razmatrani u plenumu. Ipak, poslanici su tokom rasprave o izveštaju Poverenika, umesto o samom dokumentu više govorili o prethodnom Povereniku Rodoljubu Šabiću, koji je ove godine često bio predmet rasprave u plenumu, pomenuvši ga imenom čak 235 puta. Poslanici su dovodili u pitanje i potrebu za samim postojanjem ove institucije u Srbiji. Uz sve ovo, poslanici vladajuće većine, ali i opozicionih radikala ponovo su targetirali univerzitetske profesore, nevladine organizacije i medije govoreći da “ne misle dobro svojoj državi”. Bojkot dela opozicije nastavio se i ovog meseca.

U julu je usledio i novi talas zloupotrebe skupštinskih procedura tokom plenumske rasprave, pa su tako poslanici vladajuće većine i radikala koristili i svoje pravo na repliku kako bi govorili van dnevnog reda. Poslanici su replicirali preko 500 puta ovog meseca, što je 5 puta više od ovogodišnjeg proseka. Najviše replika, imali su poslanica SRS Vjerica Radeta (96) i poslanik SNS Aleksandar Martinović (84).

Za novog Poverenika izabran je Milan Marinović, koji je prethodno vršio dužnost predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, šest meseci nakon što je Rodoljubu Šabiću istekao mandat u decembru prošle godine. Marinović je kandidovan na predlog SNS. Pored njega se kao kandidatkinja ispred Odbora za kulturu i informisanje našla i Nevena Ružić, koju su na predlog preko 60 nevladinih organizacija, podržale poslaničke grupe Stranka moderne Srbije, Demokratska stranka i Socijaldemokratska stranka-Narodna stranka. Poslanički klub Pokret Socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka, koji je deo vladajuće koalicije, za Poverenika je kandidovao advokata Bojana Milosavljevića.

Poslanici su imali prilike i da treći put ove godine premijerki Ani Brnabić i predstavnicima Vlade postavljaju poslanička pitanja. Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista postavio je pitanje o poslovanju televizije N1 i kablovskog operatera SBB, što je bila jedna od glavnih tema plenumske rasprave u julu. Pored toga, Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije pitao je o slučaju mini hidroelektrana, a Aleksandar Stevanović (SMS) o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Povodom obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, ova tema postala je sastavni deo svakodnevne debate u Skupštini. Poslanici SRS iskoristili su ovu priliku da pored negiranja zločina, vređaju one koji ne dele njihov stav. Vojislav Šešelj vređao je u plenumu Aleksandru Čongradin, novinarku Danasa zbog njenog teksta na ovu temu rekavši, između ostalog, da bi “svakog ovakvog novinara, poslao na 20 godina robije”. Predsedavajući Vladimir Marinković nije iskoristio mogućnost sankcionisanja poslanika koju mu pruža Poslovnik, već je na Šešeljevo izlaganje odgovorio samo sa “hvala, profesore”. Njegova koleginica Vjerica Radeta je iz sličnog razloga vređala i narodnog poslanika SMS Vladimira Đurića, rekavši da zbog njegovih stavova treba “da ga pljune
svako ko ga sretne”.

Među usvojenim zakonima o kojima se najviše raspravljalo su Zakon o komunalnoj miliciji, kojim se uvećava broj nadležnosti pripadnika komunalne milicije i stepen ovlašćenja. Komunalni milicajci od sada mogu da obavljaju poslove bez uniforme, da upotrebe sprej sa nadražujućim dejstvom, kao što su biber sprej i suzavac, kao i da vrše audio i video snimanje. Zakon o izvršenju i obezbeđenju takođe je dobio izmene, od kojih su ključne nove mere sprečavanja korupcije u postupku i smanjenje iznosa zarade, odnosno penzije koji se može oduzeti u postupku izvršenja. Izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ovo pravo dobile su i pojedine grupe pripadnika snaga bezbednosti koje prethodnim zakonom nisu bile obuhvaćene. Pored toga, usvojeni su i Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini.

Bilten "Parlament pod lupom" / 6-8. broj, april-jun 2019.

[25.07.2019.]
Proleće u parlamentu: vruće teme i fatamorgana opozicije

Od uvođenja kazne doživotnog zatvora, do ozakonjenog čašćavanja lekara, proleće u parlamentu obeležio je niz značajnih zakona. Opozicija je bojkotovala, a dnevno-političke rasprave van dnevnog reda i razračunavanje sa političkim neistomišljenicima i dalje su preovladavale plenumom. Epilog Izveštaja Evropske komisije za 2019. godinu je najava zaokreta u radu Narodne skupštine.
Narodni poslanici su tokom proleća u plenumu radili ukupno 28 dana, 7 tokom aprila, 12 u maju i 9 dana tokom juna. Završena je Treća sednica i održane još tri redovne sednice, jedno vanredno zasedanje, kao i tri posebne sednice Narodne skupštine.

Bojkot opozicionih poslanika nastavljen je i tokom čitavog proleća, sa nešto manje od 50 poslanika koji još uvek bojkotuju plenum i rad odbora. Tako je poslanička grupa Stranka moderne Srbije, izuzev Nenada Božića, prekinula bojkot u maju. Predsednica Skupštine u aprilu je sazvala Kolegijum Narodne skupštine, po drugi put u ovoj godini, kako bi se konsultovala oko daljeg rada parlamenta. Međutim, osim vladajuće većine, pozivu su se iz opozicije odazvali samo predstavnici poslaničkih grupa Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije/Lige socijaldemokrata Vojvodine/SDA Sandžaka.

U aprilu je došlo i do promena u poslaničkim klupama. Rasformirana je poslanička grupa Dveri izlaskom poslanika Srđana Noga i Zorana Radojičića, dok Zelena stranka sada ima dva mandata u Skupštini. Aleksandra Čabraja, izabrana u okviru liste Dosta je bilo da bi potom prešla u Klub samostalnih poslanika, postala je članica Zelene stranke. Svoj mandat će nastaviti da sprovodi van poslaničkih klubova.

Najveća polemika ovog proleća povela se oko zdravstvene zaštite, izmena Krivičnog zakonika, kojim je uvedena kazna doživotnog zatvora, kao i oko izveštaja o Kosovu koji je predstavljen u plenumu. Usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2019. godini, narodni poslanici su ozakonili i praksu čašćavanja lekara nenovčanim poklonima, u maksimalnom ukupnom iznosu do jedne prosečne mesečne plate. U okviru Četvrte sednice, poslanici su najviše raspravljali o Zakonu o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je ministar finansija Siniša Mali predstavio kao „najbolje moguće rešenje“, „s obzirom na date okolnosti“, a opozicioni poslanici oštro kritikovali, smatrajući da se njime samo delimično rešava problem građana. Usvojene su i promene Zakona o žičarama za transport lica kojima se Ministarstvu građevinarstva omogućava da bez saglasnosti drugih nadležnih ministarstava (poput ministarstva za životnu sredinu i poljoprivredu) propisuje zahteve u vezi sa procedurama pri gradnji žičara.

Maj je obeležila rasprava o predloženim izmenama Krivičnog zakonika, Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Zakona o glavnom gradu. Najveća rasprava tokom Pete sednice povela se oko uvođenja kazne doživotnog zatvora u pravni sistem Srbije. Iako se ova kazna odnosi na veći broj krivičnih dela, poslanici vladajuće većine diskutovali su gotovo isključivo o izmeni kazne za silovanje i ubistvo dece i nemoćnih, naglašavajući slučajeve stradale dece o kojima su mediji izveštavali. Tako je ime Tijane Jurić tokom sednice pomenuto čak 160 puta. S druge strane, stručna javnost kritikovala je uvođenje doživotne kazne zatvora, govoreći da su u pitanju populističke izmene.

Plenum Skupštine je i tokom proleća bio pozornica za dnevno-političke rasprave. Tako su poslanici Srpske napredne stranke u aprilu iskoristili priliku da iz poslaničkih klupa pozovu građane na miting Budućnost Srbije, uz poruku “Dođite večeras da pokažemo snagu i podršku koju ima SNS”. U danu za raspravu o korupciji tokom sednice u maju, poslanici su 159 puta spomenuli Dragana Đilasa i njegovu tzv. kupovinu poslaničkog kluba i stranke. Tema tokom rasprave o izmenama Zakona o glavnom gradu bile su bivša i sadašnja lokalna vlast, a u toku pretresa odluka o prestanku funkcije predsednika sudova poslanici su značajan deo rasprave posvetili učešću sudije Apelacionog suda Miodraga Majića u emisiji Utisak nedelje čija su tema bile već usvojene izmene u Krivičnom zakoniku. Poslanici su govorili o radu sudije Majića, dovodeći u pitanje njegov integritet, kao i o radu i finansiranju Centra za pravosudna istraživanja, čiji je Majić član, ali i drugih nevladinih organizacija. Rasprava o dnevno-političkim temama nastavljena je i tokom diskusije o predlogu zakona o nauci i istraživanjima, diskusijom poslanika o akademskoj karijeri Jova Bakića, docenta Filozofskog fakulteta.

Krajem juna započeto je i 12. vanredno zasedanje, a na dnevnom redu našli su se i predlog zakona o komunalnoj miliciji, kao i predlog zakona o nauci i istraživanjima. Iako je uočeno da praksa objedinjene rasprave o svim tačkama dnevnog reda više nije dominantna, ostaje pitanje da li će se zaista nastaviti sa unapređenjem rada u parlamentu imajući u vidu nedostatak međupartijskog dijaloga.

Tokom proleća održane su tri posebne sednice. U maju je održana posebna sednica posvećena poseti predsednika Državne dume Federalne skupštine Ruske federacije, a u junu posebne sednice posvećene Kosovu i razmatranju izveštaja nezavisnih institucija. Dvadeset druga posebna sednica u Jedanaestom sazivu održana je 3. juna povodom Izveštaja o Kosovu i Metohiji, koji je Skupštini podnela vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj o Kosovu je poslednji put raspravljan u plenumu 2013. godine, kada je tadašnji predsednik Vlade Ivica Dačić obrazlagao Izveštaj o procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini. Iako su prisustvovali celoj sednici, predstavnici Vlade nisu se uključili u raspravu ovog puta. Skupštini se prvi obratio predsednik republike Aleksandar Vučić, govorom od 2 sata i 25 minuta u kome je pričao o istorijskim događajima, demografskoj strukturi stanovništva ove oblasti kroz istoriju, zatim ulaganjima finansijskim sredstvima Vlade Srbije, kao i na dva različlita scenarija razvoja odnosa sa Albancima. Međutim, nije bilo reči o konkretnim koracima koje vlast planira da preduzme u ovim pregovorima. Na dvadeset četvrtoj posebnoj sednici usvojeni su godišnji izveštaji o radu tri nezavisne institucije, Državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta i Komisije za zaštitu konkurencije, zajedno sa predlozima zaključaka nadležnih odbora.

Početak juna obeležio je godišnji Izveštaj Evropske komisije za 2019. godinu, koji je posebno naglasio zabrinjavajuće trendove u radu parlamenta, poput nedostatka međupartijske debate, bojkota opozicije i narušene kontrole nad radom Vlade, te pozvao na hitne izmene ove negativne prakse. Državni vrh, uključujući predsednicu Narodne skupštine, u prvoj nedelji juna najavio je zaokret u radu parlamenta i prestanak negativnih praksi. Skupštinski odbori su tokom juna organizovali dva javna slušanja, mehanizam koji je znatno zapostavljan tokom prethodnih godina. Odbor za spoljne poslove organizovao je javno slušanje na temu “Predstavljanje prvog nacionalnog izveštaja o sporovođenju Ciljeva održivog razvoja”, a Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj sproveo je javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima. Iskorišćen je i institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, koji nije upotrebljen tokom redovnih sednica ni u aprilu ni u maju, već tek poslednjeg četvrtka u junu. Poslanici su predstavnike Vlade između ostalog pitali o specijalizacijama za lekare, prodaji Komercijalne banke, sporazumima o izvozu poljoprivrednih proizvoda i reformi izbornog procesa, a na sednici je učestvovala predsednica Vlade Ana Brnabić sa ministrima, međutim bez potpredsednika Vlade.

CRTA Preporuke za unapređenje rada Narodne skupštine

[19.07.2019.]
U ovom dokumentu predstavljeno je 46 konkretnih i sprovodivih preporuka za unapređenje rada Narodne skupštine, sa fokusom na postupak izrade, diskusije i usvajanja zakona, kao i sprovođenje kontrole nad izvršnom vlašću.

Preporuke su rezultat dugogodišnjeg istraživanja i praćenja rada Narodne skupštine u okviru inicijative Otvoreni parlament, zatim i aktivnosti narodnih poslanika i funkcionisanja skupštinskih mehanizama i procesa, te analize komparativne prakse i najboljih međunarodnih standarda. Spisak preporuka predstavljen u ovom dokumentu nije konačan niti iscrpan, već ograničen na prioritetne preporuke za koje CRTA veruje da mogu biti sprovedene u najkraćem mogućem roku, uz postojanje političke volje, spremnosti na dijalog i međusobnog razumevanja svih relevantnih aktera.