Analiza zakonodavnog procesa odnosi se kako na sadržaj zakona, tako i na način na koji se oni donose. Da li se prilikom donošenja zakona uvek poštuje demokratska procedura ili ne? Da li se konsultuje šira javnost ili ne? Ko piše zakone i po kojim procedurama? Ko usvaja zakone? Ovo su samo neka od pitanja na koja moramo da damo odgovor. U ovoj analizi pratimo proces donošenja zakona, počevši od pisanja takozvane radne verzije zakona do njegovog usvajanja s ciljem da rasvetlimo sve procedure i ustanovljene prakse u okviru zakonodavnog procesa, a naročito aktivnosti koje se odvijaju u okviru Narodne skupštine Republike Srbije. Centralna tema studije je donošenje zakona po hitnom postupku, pre svega zato što je ovaj model zakonodavne aktivnosti postao sve zastupljeniji u poslednjoj deceniji i iako bi trebalo da bude izuzetak, postao je pravilo.

Analizu o položaju žena u Narodnoj skupštini Srbije sprovela je inicijativa “Otvoreni parlament” početkom 2015. godine. Rezultati do kojih se došlo pokazuju da su ostvareni značajni pomaci u povećanju zastupljenosti žena u NSRS. Ovo je drugi saziv u kome je realizovana kvota propisana zakonom i žene beleže udeo od preko 30% u poslaničkim mestima. Većina poslaničkih grupa ispunila je uslove kvota, pojedine grupe su ostvarile i učešće žena od preko 40%. Žene se nalaze na mestu predsednika 8 odbora, uključujući i dva bitna odbora, Odbora za spoljne poslove i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, na čijem su čelu, u prethodnim sazivima, uglavnom bili muškarci.

Otvorenost, kao jedan od principa dobrog upravljanja, je važan kriterijum u analizi stepena demokratičnosti institucija u jednom društvu. Otvorenost institucija omogućava građanima da budu informisani u vezi sa radom i sa svim procesima unutar institucija, kontrolišu njihov rad, kao i da građani imaju način da budu uključeni u procese donošenja odluka. Izveštaj „Indeks otvorenosti parlamenata – Srbija i region“ ima za cilj da nas uputi u stanje otvorenosti parlamenata u regionu i zasniva se na istraživanju primene kriterijuma o otvorenosti parlamenata sadržanih u Deklaraciji o otvorenosti parlamenata.

Građani su svesni da političari njima treba da polažu račun. U odnosu na 2013. godinu građani Srbije više veruju da sopstvenim akcijama mogu da dovedu do promena i ujedno izražavaju veću spremnost da se i zaista angažuju u budućnosti pokazali su rezultati istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima Srbije” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije. Istraživanje predstavlja svojevrsni prikaz demokratskog stanja jednog društva. Cilj je bio da se utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju niz različitih oblika građanske participacije: od glasanja na izborima do pokretanja konkretne akcije. Koliko su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i da utiču na donosice odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

Ova publikacija predstavlja rezultat istraživačkih aktivnosti inicijative „Otvoreni parlament“ sprovedenih tokom 2013. i 2014. godine. Narodna skupština Republike Srbije je najvažnije predstavničko telo gde narodni poslanici i poslanice predstavljaju interese građana i donose zakone koje utiču na kvalitet života svih građana. Sa ciljem da pokušamo da dođemo do odgovora na pitanje u kojoj meri poslanci i poslanice ispunjavaju svoju funkciju predstavnika građana, inicijativa Otvoreni parlament sprovela je nekoliko istraživanja čiji rezultati čine sadržaj ove publikacije. U fokusu istraživanja bila je kontrolna uloga Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od osnovnih funkcija parlamenta. Ovoj važnoj i često zanemarivanoj ulozi Narodne skupštine, pridodata je i rodna analiza strukture parlamenta i uticaja narodnih poslanica na proces donošenja odluka i rad najvišeg zakonodavnog tela. Verujući da su transparetnost i otvorenost institucija prvi koraci ka izgradnji poverenja građana prema donosicima odluka, inicijativa „Otvoreni parlament“ uradila je preliminarnu procenu stanja otvorenosti i drugih institucija na osnovu kriterijuma „Partnerstva za otvorenu upravu. Tri istraživanja koja čine sadržaj Publikacije su: „Kako parlament kontroliše izvršnu vlast?“, „Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj?” i „Otvorena uprava u Srbiji – polazni pregled stanja prema okviru Partnerstva za otvorenu upravu“ Publikacija je dostupna na srpskom i/ili engleskom jeziku.

Četvrtina poslanika smatra da je najveća prepreka za ostvarivanje kontrolne uloge parlamenta izvršna vlast. Takođe, da bi Narodna skupština bolje obavljala svoju nadzornu funkciju potrebno je kako jačanje njene uloge, tako i položaja poslanika pokazuju rezultati istraživanja «Kako Parlament kontroliše izvršnu vlast» koje je sprovela inicijativa Otvoreni Parlament u periodu od oktobra do decembra 2013. godine. Rezultati pokazuju da se poslanici vlasti i opozicije slažu da najveći politički uticaj u zemlji ima Vlada. Na skali od 1 (što znači „mali uticaj“) do 5 (što znači „veoma veliki uticaj“), Vlada ima prosečnu ocenu 4.5. Čak 40 odsto poslanika smatra da javnost nije upoznata sa kontrolnom ulogom parlamenta, a kao najvažnije partnere koji bi pomogli Narodnoj skupštini da unapredi nadzornu funkciju, poslanici vide organizacije civilnog društva. Kompletan Izveštaj o kontrolnoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije možete preuzeti ispod.